ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

 

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ПОУКА У ПЕТАК ЧЕТВРТЕ СЕДМИЦЕ

 
Браћо и оци! С помоћу Божијом прекорачисмо средину поста, приближава се дан Васкрса. Зашто је у нама тако јака жеља да дочекамо Васкрс, који дође и прође? Зар га нисмо много пута прослављали претходних година? И овај Васкрс ће проћи, јер ништа на земљи нема да је постојано, него је све привремено и пролазно. И дани нашег живота ишчезавају, као сјенка, пролазе као сан, и протрчавају као тркач, доводећи свакога од нас до нашег краја. Можда ће неко запитати: “Зар није Васкрс достојан ишчекивања и жеље?” Заиста јесте достојан, али не онај Васкрс који бива једанпут у години, него увијек, свакога дана. Какав је то Васкрс? Очишћење гријеха, скрушење и смирење срца, сузе умиљења, чистота савјести, уништавање плотских страсти: блуда, нечистоте, зле похоти и сваког другог гријеха и страсти.
Ко се удостоји да достигне ове врлине, тај празнује Васкрс Господњи и врши свијетли и многожељени празник не једанпут у години, него читавог живота. И обратно, роб страсти и плотских похота не може празновати како треба. Јер како, заправо, може празновати онај коме је бог стомак? Како ће се веселити духовно онај којег пржи и пали похот плоти? Како ће да слави божанствено онај чије се срце раздире и разара завидном љубомором и злопамтилом? Како ће осјетити духовну радост празника онај који је поробљен среброљубљем, таштином или је окован другим страстима? Такви празновати не могу. Зар ће ико за човјека који у тешкој болести лежи на одру рећи да се одмара, или за бродоломника којем је живот у опасности – да се налази на срећној пловидби? Неће, јер ономе који твори гријехе није могуће да празнује и прославља Васкрс, као што ономе који се у тами налази није могуће да види свјетлост.
Браћо, уздам се у Бога да се ви налазите у бољем, похвалном и спаситељном стању. Наше је овдашње живљење само припрема за празник. Видите како код нас пеније слиједи за пенијем, чтеније за чтенијем, поука духовна за поуком, молитва за молитвом, све нас то, као круг, сједињује са Господом. Има ли гдје какав други живот, блаженији и преблаженији од нашег живота? – Нема ниједан.
Према томе, сазнали смо у чему се састоји за нас жељени, постојани и свакодневни Васкрс. Постарајмо се стога, браћо моја честита, да га достигнемо, да бисмо га празновали у складу са нашим силама, умртвивши страсти и васкрснувши врлине. Држимо у памћењу Господа нашега Исуса Христа, Који је пострадао ради нас и оставио нам примјер и образ, слику, како бисмо и ми ишли по Његовом путу. Рекох ово – не да бисмо се загледали у сагрешења других и осуђивали их, јер је то најтежи гријех, који нас подвргава мучењу. Напротив, свако мора да осуђује и пориче себе, а не другог, јер Апостол говори: свако ће понијети своје бреме, тј. тежину гријеха (Га. 6:5). Да познамо благодат Божију, коју нам је даровао, и увијек да благодаримо Њега и да Га прослављамо као доброчинитеља, јер Он не само да нам садашња блага дарује, него ће онима који Му служе до краја дати још и небеска блага, и они ће наслиједити вјечни небески Васкрс. О, да нам је да га сви достигнемо по благодати и човјекољубљу Господа нашега Исуса Христа, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.