ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

 

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ПОУКА У СРИЈЕДУ ШЕСТЕ СЕДМИЦЕ

 
Браћо и оци! С помоћу Божијом ми завршавамо свети пост. Света се Четрдесетница, као што видите, завршава. Из богољубивих приповијести ми знамо да су се у то вријеме свети оци наши сабирали у Јерусалим, враћајући се из пустиње у којој су се подвизавали. Достигавши висока савршенства, они су приносили сведарежљивом Богу и Владики нашем велике душевне дарове. Уосталом, и ваша је љубав принијела сада Богу велечасне дарове, и ја се радујем добрим дјелима честитости ваше, као да су моја, јер част синова прелази и ка њиховом оцу. Неки од нас су принијели царицу свих врлина, љубав, други Богосјајно смиреномудрије, Христоподражавајуће послушање, одважност и трпљење у бдењу и стојању на молитвама и појању, а такође и стрпљиво пребивање у рукоделију и братским послушањима. А још ја хвалим и превазносим уздржавање од смијеха, чување очију, приличност у ходу, мудрост и смирење у ријечима и одговорима, мржњу према дрскости, уздржавање од преједања и сувишног сна, читање псалама и, напокон, темељ врлине – блажено и мученичко одсијецање своје воље и самовољног дјеловања, које од нас тражи Бог као апостолску и истиниту жртву.
Сваку од ових врлина човјекољубиви Господ прима као благи дар и ја се надам да међу нама нема никога ко би се пред Богом јавио го (тј. ни са чим), немајући неки од часних дарова. Кроз мене смиренога уздигли сте ви на темељу подвижништва вашега злато, сребро, драго камење, тј. дјела врлине, која неће изгорјети када буду искушана вјечним огњем, као што ће да изгоре зла дјела – дрва, сијено, слама (1 Кор. 3:12), дјела гријеха и злобе. Уз помоћ Божију ми смо сада стекли похвална и душекорисна дјела. Сачувајмо их и у друге дане, да не погине наш труд и да старање наше не би било узалуд. Али нека се вријеме и дани мијењају по Божијем наређењу; а ви, као што говори Господ апостолима, останите у љубави Мојој (Јн. 15:10). Немојмо да погубимо стечено, него се утврдимо у најбољем: из искре мале врлине претворимо се у свјетиљку свијетлу и сјајну, и од звијезде, измјенивши се, постанимо сунце. О, када се ми никада не бисмо заустављали на путу врлине и када се не бисмо заносили оним за чим чезне свијет, што за кратко вријеме наслађује, а затим бесконачно пржи и мучи, што се поставља пред нама ради испитивања слободне човјекове воље, те се за благоговејне и Богобојажљиве претвара у ништавно, а за оне који угађају утроби и љубе плот у величанствено и задивљујуће. О, када би ми Бог даровао ријеч да изразим силину жеље моје душе да се преумножи љубав ваша и да се ви са топлом усрдношћу простирете унапријед у врлинама ради Бога! Уосталом, ви сте и сами мудри и можете научити добру и себе, и друге.
По чину којег смо се држали и раније, извршимо предпразничну славу празника Цвијети. Све да буде у славу Божију, да они који нас гледају могу да кажу да са таквима заиста пребива Бог. Ако тако учинимо, и величанствени Васкрс ћемо празновати Богоугодно, и страстима Христовим ћемо се приопштити и свјетлошћу Васкрсења просвјетлити у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.