BESEDE NA PSALME

 

BESEDE NA PSALME
 

 
Beseda na završetak četrnaestog psalma i o zelenašima
 
1. Juče sam sa vama besedio o četrnaestom psalmu, ali mi vreme nije dopustilo da besedu dovedem do kraja. Sada se pojavljujem kao blagodarni dužnik, da bih vam vratio preostali dug. Ostatak je, kako se čini, toliko sažet da ga možda mnogi od vas i ne primećuju, tako da i ne pomišljaju da je od ovog psalma nešto preostalo. Uostalom, znajući da ova sažeta izreka ima veliku snagu u žitejskim delima, pomislio sam da ne bi trebalo da ono što je korisno ostane neispitano.
Izobražavajući rečima savršenog čoveka koji želi da pređe u nepokolebivi život, prorok u njegove plemenite postupke ubraja i ovo: Novac svoj ne dade na kamatu (Ps. 14; 5). Ovaj greh se osuđuje na mnogim mestima u Pismu. Uzimanje kamate i viška prorok Jezekilj ubraja među najveća zla (v. Jez. 22; 5). Zakon sasvim jasno zabranjuje: Ne daji na dobit (kamatu) bratu svom niti svom bližnjem (5. Mojs. 23; 19). Na drugom mestu se kaže: Prevara na prevaru, kamata na kamatu (Jer. 9; 6 – prema Septuaginti). A šta psalam kaže o gradu koji je bio bogat po obilju zla? Ne oskudevaše trgovi njegovi u lihvarstvu i prevari (Ps. 54; 12). Prorok je sada kao karakteristično obeležje čovečijeg savršenstva naveo to isto, govoreći: Novac svoj ne dade na kamatu.
I zaista, krajnje je nečovečno kada neko, oskudevajući u najnužnijem, traži na zajam da bi opstao u životu i kad se drugi ne zadovoljava time da mu ovaj vrati pozajmljeni novac nego smišlja kako da iz nesreće siromaha za sebe izvuče dobitak i bogaćenje. Gospod nam je zbogtoga dao j asnu zapovest, rekavši: Koji hoće od tebe da pozajmi, ne odreci mu (Mt. 5; 42). Srebroljubac, međutim, videvši čoveka koji se bori sa nuždom i preklinje pred njegovim kolenima (i koliko se samo ponižava, i šta mu ne govori!), neće da se sažali na onoga koji postupa protivno svom dostojanstvu. On ne uzima u obzir njegovu prirodu i ne priklanja se molbama, nego ostaje nepokolebiv i neumoljiv, ne popušta pred moljenjem, ne biva dirnut njegovim suzama i nastavlja da ga odbija. Pri tom se kune i zaklinje da uopšte nema novca i da i on sam traži čoveka od kojeg bi ga pozajmio. Tu laž potvrđuje zakletvom, tako da svojoj nečovečnosti prilaže i rđavo breme – krivokletstvo. Međutim, čim mu onaj što traži zajam pomene kamatu i progovori o zalogu, on istog časa obara obrve i nasmeši se. Ponekad pomene svoje prijateljstvo s njegovim ocem, nazove ga svojim poznanikom i prijateljem i kaže: „Pogledajmo da li negde ima ušteđenog novca! Istina, kod mene se nalazi zalog jednog prijatelja, koji je položen kod mene radi kamate. Međutim, prijatelj je za njega odredio veliku kamatu i ja ću je umanjiti, tako da ću tebi dati sa smanjenom kamatom.“ Pribegavajući takvim izmišljotinama i obmanjujući i varajući nesrećnika takvim rečima, on od njega uzima pismenu obavezu i, pored siromaštva koje ga muči, oduzima mu čak i slobodu, a zatim odlazi. Preuzevši na svoju odgovornost kamatu koju ne može da plati, on za čitav život prihvata svojevoljno ropstvo. Kaži mi: da li od siromaha tražiš novac i dobit? Ako bi on mogao da te obogati, zašto bi onda prosio pred tvojim vratima? On je došao kod saborca (pomoćnika), a našao je neprijatelja. Tražio je lek, a dobio je otrov. Trebalo je olakšati čovekovo siromaštvo, a ti uvećavaš njegovu oskudicu i tražiš da pustinja donese plodove: Zamisli da lekar dođe kod bolesnika i da im, umesto da vaspostavi njihovo zdravlje, oduzme i poslednji ostatak snage. Tako i ti nastojiš da nesreću ubogih pretvoriš u priliku da se obogatiš. I kao što se zemljodelac moli za kišu radi umnožavanja semena (plodova), tako i ti želiš ljudima siromaštvo i oskudicu, kako bi ti tvoj novac donosio dobit. Ili pak ne znaš da na taj način više umnožavaš svoje grehove nego što svoje bogatstvo uvećavaš izmišljenom kamatom? Onaj, koji traži zajam, nalazi se u teškom položaju. Razmotrivši svoje siromaštvo, očajava zbog nemogućnosti da isplati dug. Međutim, osvrnuvši se na svoju sadašnju oskudicu, ipak će se odvažiti na zajam. Nakon toga, jedan ostaje pobeđen i pokorava se nuždi, dok se drugi rastaje s njim nakon što se osigurao pismenom obavezom i jemstvom.
2. Onaj, koji je uzeo novac, najpre biva blistav i veseo. Ukrašava se tuđim perjem i čini mu se da je došlo do promene u njegovom životu. Njegova trpeza biva obilna, odeća skupocena, sluge su odevene raskošnije nego ranije, pojavljuju se laskavci, drugovi za stolom i bezbrojni trutovi u njegovom domu. Međutim, kako novac izmiče a vreme svojim proticanjem uvećava kamatu, više mu ni noći ne donose spokojstvo. Dan mu više nije svetao, kao što mu ni sunce više nije prijatno. Naprotiv, život mu postaje težak a dani mrski, jer vode ka ugovorenom roku. On se plaši meseci, jer su oni očevi kamate. Da li on spava? Čak i u snu vidi lik zajmodavca (zelenaša) koji, kao neko zlo priviđenje, stoji nad njegovom glavom. Da li je budan? Sve njegove pomisli i sva njegova briga vezani su za kamatu. Rečeno je: Kad se sretnu zajmodavac i dužnik, Gospod posećuje i jednog i drugog (Priče Sol. 29; 13 prema Septuaginti). Jedan kao pas juri za ulovom dok se drugi, kao spreman ulov, plaši susreta, budući da mu siromaštvo oduzima hrabrost. I jedan i drugi računaju na prste: jedan se raduje zbog umnožavanja kamate, a drugi strepi zbog uvećanja nesreće. Pij vodu iz svojih posuda (Priče Sol. 5; 15), odnosno, razmotri svoje prilike i ne prilazi tuđim izvorima, nego na svojim sopstvenim pašnjacima sakupi sebi utehu za život. Imaš li bakarno oruđe, odeću, volove, svaku posudu? Sve to prodaj, i pristani da se odrekneš svega, osim svoje slobode. Međutim, ja se stidim da to javno prodam, reći ćeš ti. A šta ćeš učiniti kada uskoro drugi sve to iznese, oglasi da je tvoje i pred tvojim očima počne da ga rasprodaje po veoma niskoj ceni? Ne pristupaj tuđim vratima jer je uistinu tesan tuđi studenac (Priče Sol. 23; 27). Bolje je da se u nuždi postepeno utešiš različitim dovijanjem nego da se uzdigneš tuđim bogatstvom a da zatim budeš lišen svega što imaš. Ako imaš od čega da vratiš, zašto se u sadašnjoj oskudici ne zadovoljiš onim što imaš? Ako pak nisi u stanju da platiš dug, onda jedno zlo lečiš drugim. Ne pokazuj se zajmodavcu koji te sa svih strana opkoljava. Ne dozvoli da te traže i progone kao neki plen. Uzimanje na zajam je početak laži, prilika za nezahvalnost, verolomstvo i krivokletstvo. Jedno govori onaj, ko uzima na zajam a drugo onaj, od kojeg traže dug.“ Bilo bi bolje da te tada nisam sreo, i već bih našao način da se oslobodim nevolje. Zar mi nisi stavio novac u ruke i protiv moje volje? Tvoje zlato je imalo primese bakra, a tvoj novac je bio krivotvoren!“ Ako je zajmodavac tvoj prijatelj, ne prihvataj priliku da izgubiš njegovo prijateljstvo. Ako je pak on tvoj neprijatelj, ne dopusti da padneš u ruke neprijatelju! Nećeš se dugo ukrašavati tuđim, a zatim ćeš izgubiti i očinski imetak. Sad si siromašan, ali slobodan. Uzimanjem na zajam ne samo da se nećeš obogatiti nego ćeš izgubiti čak i svoju slobodu. Onaj koji uzima zajam postaje sluga zajmodavca, i to sluga najamnik koji nosi najtežu službu. Kada dobiju komadić hrane, psi postaju krotki; zajmodavac se, međutim, razdražuje srazmerno tome, koliko uzima. On ne prestaje da laje i sve više traži. Ako se kuneš, on ti ne veruje. Pomno ispituje šta imaš kod kuće, brižljivo posmatra tvoje poslove. Ako izađeš iz kuće, privlači te sebi i otima. Ako se skrivaš unutra, stoji pred kućom i lupa na vrata. Sramoti te pred ženom i vređa pred prijateljima, ugnjetava te na trgovima. Ni praznike više ne dočekuješ radosno, i on ti život čini nepodnošljivim. Međutim, moja potreba je velika, reći ćeš ti, i drugi izvor novca ne postoji. Kakva je korist ako danas udaljiš tu potrebu? Siromaštvo će opet doći kao dobar namernik (Priče Sol. 24; 34), i ta ista potreba će se opet pojaviti, i to uvećana. Zajam ne oslobađa od neugodnog položaja nego ga samo nakratko odlaže. Danas ćemo pretrpeti težinu siromaštva i nećemo je odlagati za sutra. Ako ne pozajmiš, bićeš podjednako siromašan i danas i narednih dana. Ako pak uzmeš, još ćeš se više iscrpeti, jer će kamata uvećati tvoje siromaštvo. Sada te niko ne optužuje za siromaštvo, jer je to zlo došlo protivno tvojoj volji. Međutim, ako se obavežeš da ćeš platiti kamatu, neće biti nikoga ko te neće optužiti zbog tvoje nepromišljenosti.
3. Nećemo, dakle, na ono zlo, koje je došlo protivno našoj volji, prilagati i zlo na koje smo svojevoljno pristali. Detinjem razumu je svojstveno da svoje potrebe ne pokriva onim što ima, nego da veruje varljivim nadama i da se odvaži na očiglednu i neospornu štetu. Razmisli unapred: od čega ćeš platiti? Da li od tog novca koji uzimaš? Njega, međutim, neće biti dovoljno i za potrebu i za otplatu. Ako pak uračunaš i kamatu, odakle će se onda umnožiti novac, čiji će jedan deo udovoljiti tvojoj potrebi, jedan vratiti što je pozajmljeno a jedan isplatiti kamatu? Ili ti, možda, nećeš vratiti dug onim novcem, koji si uzeo pod kamatu? Zar ćeš novac uzeti sa drugog izvora? Sačekajmo na ispunjenje tih nada umesto da se, kao ribe, hvatamo na udicu. I kao što one zajedno sa hranom progutaju i udicu, tako ćemo se i mi radi novca prikovati za kamatu. Nije nikakva sramota biti siromašan; zbog čega bismo se onda sramotili padanjem u dugove? Niko ranu ne leči ranom, niti zlo isceljuje zlom. Tako se ni siromaštvo neće popraviti plaćanjem kamate. Jesi li bogat? Ne pozajmljuj. Jesi li siromašan? Takođe ne pozajmljuj! Ako imaš koliko ti je dovoljno, nisu ti potrebni dugovi. Ako pak ništa nemaš, onda ni dug nećeš moći da platiš. Ne predaj svoj život kajanju zbog učinjenog dela, da ne bi blaženima smatrao one dane koji su prethodili kamati. Mi, siromasi, razlikujemo se od bogatih po tome što smo oslobođeni briga. Oni, koji spavaju, podsmehuju se njihovom bdenju. I dok su oni svezani i zabrinuti, mi smo bezbrižni i mirni. Dužnik je, međutim, i siromašan i opterećen brigama. On ne spava ni noću ni danju i u svakom trenutku je zabrinut; istovremeno procenjuje i svoj sopstveni imetak i velelepne domove i polja bogatih, odeću prolaznika, posuđe onih koji ugošćuju. „Kad bi to bilo moje“, kaže on, „prodao bih ga po toj i toj ceni i time bih se oslobodio plaćanja kamate.“ To mu leži na srcu i tokom noći, kao što i danju zaokuplja njegove misli. Ako pokucaš na vrata, dužnik se skriva pod krevet. Neko je protrčao, a njemu je zadrhtalo srce. Zalajao je pas, a on se preznojava, muči se samrtničkom mukom i razmišlja kuda da pobegne. Kada nastupi rok, brižljivo smišlja kako da slaže, kakav izgovor da izmisli i kako da utekne od zelenaša. Ne pomišljaj samo na to da ćeš pozajmiti, nego i na to da će od tebe tražiti da vratiš. Zbog čega se vezuješ za mnogoplodnu zver? Za zečeve se kaže da oni istovremeno i rađaju, i gaje, i začinju mladunce. I kod zelenaša se novac istovremeno i daje na zajam, i rađa i narasta. Još novac nisi ni uzeo u ruke, a oni ti traže kamatu za taj mesec. To se priključuje dugu i pothranjuje novo zlo, iz kojeg će se roditi još jedno i tako u beskonačnost. Zbog toga je ovaj vid koristoljublja i dobio takav naziv; naime, on se naziva kamatom (grč. τόχος)[1], i ja mislim da to ime potiče od mnogoplodnosti ovog zla. Odakle bi inače poteklo takvo ime? Ili se možda naziva kamatom usled bola i patnje kakve obično uzrokuje u dušama dužnika? Ono što su za porodilju porođajni bolovi, to je za dužnika nastupanje roka. Kamata na kamatu predstavlja rđavo potomstvo rđavih roditelja. Takvo umnožavanje kamate uistinu bi trebalo da se nazove porodom aspidinim! Za aspide (ehidne) se kaže da se rađaju tako, što progrizu majčinu utrobu. I kamate narastaju tako, što potpuno proždiru kuće dužnika. Seme nakon izvesnog vremena donosi plod, kao što se i životinje rađaju nakon određenog vremena. Kamata se, međutim, danas rađa i danas počinje da rađa. Ako i počinju brzo da rađaju, životinje ubrzo i prestaju to da čine. Novac, međutim, ako je počeo brzo da narasta, beskonačno se uvećava. Sve što raste, prestaje da raste onog trenutka kad dostigne njemu svojstvenu veličinu. Zelenaševo srebro, međutim, i novo rađa i staro obnavlja (podmlađuje). Neka se ne dogodi i da na delu upoznaš ovu neobičnu zver!
4. Ti slobodno posmatraš sunce. Zašto samome sebi zavidiš na slobodnom životu? Nijedan borac ne izbegava udarac protivnika onako, kao što dužnik izbegava susret za zajmodavcem, nastojeći da glavu sakrije u senku stubova i zidova. „Kako da se prehranim“, kažeš ti. Imaš ruke, imaš zanat. Služi za platu, budi najamnik. Postoji mnogo načina snalaženja u životu, postoji mnogo povoljnih prilika. Nemaš snage da radiš? Traži od onih koji je imaju. Sramota je da tražiš? Još je veća sramota ne vratiti pozajmljeno. Ne govorim ti ovo kao zakonodavac nego hoću da ti pokažem, da je sve podnošljivije od zajma. Mravi mogu da se prehrane, iako ne traže i ne pozajmljuju. Pčela ostatke svoje hrane prinosi na dar carevima. A ipak, priroda im nije dala ni ruke ni zanat. Ti si čovek, životinja koja je izmislila svako zanimanje a ti, opet, ne možeš da pronađeš nijedno od kojeg bi živeo? Uostalom, mi vidimo da ne pozajmljuju oni, kojima je potrebno najnužnije (jer njima niko ne bi ni dao novac), nego oni ljudi koji se prepuštaju nepotrebnim troškovima i beskorisnoj raskoši, koji postaju robovi ženskih prohteva. Žena kaže: „Potrebna mi je skupocena odeća i zlato. I deci je potrebna ukrašena odeća kakva im i dolikuje, i sluge treba da imaju šarenu i raznobojnu odeću, i za trpezu je potrebno izobilje.“ Ispunjavajući ovakve zahteve svoje žene, čovek odlazi kod zelenaša. Pre nego što traženi novac dobije u ruke, jednog gospodara zamenjuje drugim i neprestano dospeva u obavezu prema novom zajmodavcu, a neprekidnošću ovog zla izbegava da bude razobličen u siromaštvu. I kao što oboleli od vodene bolesti ostavljaju utisak ugojenosti, tako i ovi ljudi ostavljaju utisak da su bogati, neprestano pozajmljujući i vraćajući novac i plaćajući novim dugom onaj prethodni, tako da samom neprekidnošću zla zadobija poverenje da dobije novi zajam. Oboleli od kolere neprestano izbacuju ono što su prethodno pojeli i, pre nego što je želudac potpuno očišćen, ispunjavaju ga novom hranom, koju opet sa bolom i grčevima izbacuju napolje. Tako i ovi ljudi, zamenjujući jednu kamatu drugom, padaju u novi zajam i pre nego što je očišćen stari dug, nakratko se preuznoseći tuđim bogatstvom da bi ubrzo potom oplakivali sopstvenu imovinu. Koliko je onih, koje su uništila tuđa dobra! Koliko je onih koji su, videvši u snu sebe kao bogate, pretrpeli štetu! Govore, međutim, da je mnogo onih, koji su se kroz dug obogatili; međutim, ja mislim da je mnogo više onih koji su došli do vešala. Ti vidiš one, koji su se obogatili, a ne uzimaš u obzir one koji su se obesili? Budući da nisu mogli da podnesu sramotu da traže zajam, sramnom životu pretpostavili su smrt vešanjem. Video sam žaljenja dostojan prizor kada su one, koji su rođeni kao slobodni, zbog otačkih dugova odvodili na trgove da ih prodaju. Ne možeš deci da ostaviš novac? Onda im nemoj oduzimati plemenitost. Sačuvaj za njih jedno jedino imanje – slobodu, koju si i ti kao zalog dobio od svojih roditelja. Nikada nikoga nisu optuživali zbog očevog siromaštva, ali su otački dugovi dovodili do tamnice. Ne ostavljaj iza sebe rukopise koji bi se, slično očinskoj kletvi, prenosili na sinove i na unuke.
5. Poslušajte, bogati, kakav savet dajemo siromašnima zbog vaše nečovečnosti. Bolje je trpljenjem podnositi ostale nesreće, nego one koje se dešavaju zbog kamate. Međutim, ukoliko biste se vi pokorili Gospodu, kakva bi onda bila potreba za ovim rečima? Kakav je savet dao Gospod? Dajte u zajam ne nadajući se ničemu (Lk. 6; 35). Ti ćeš na to reći: kakav je to zajam, ako sa njim nije povezana nada da će biti vraćen? Pronikni u snagu ove izreke, i zadivićeš se čovekoljublju Zakonodavca. Kada siromahu budeš davao Gospoda radi, onda će to biti i dar i zajam – dar, jer se nećeš nadati da će ti biti vraćeno, a zajam usled mnogodarežljivosti Vladike Koji će ti ga Sam vratiti i, uzevši malo posredstvom siromaha, tebi uzvratiti velikim. Gospodu pozajmljuje ko poklanja siromahu (Priče Sol. 19; 17). Zar ti ne bi hteo da zajednički Svevladika prihvati na Sebe obavezu da će ti platiti? Ako neki bogataš u gradu obeća da će on platiti za druge, zar ne prihvataš njegovo jemstvo? Bogu, međutim, ne dopuštaš da plati za siromahe? Podaj srebrnjake koji beskorisno leže, ne opterećuj siromaha kamatom, i biće dobro i jednom i drugom. Tebi će biti dobro stoga, što će tvoj novac na taj način biti siguran, a onome, koji ga je od tebe uzeo, stoga što će od njega (od tog novca) imati koristi. Ako pak tražiš i kamatu, zadovolji se onom, koju ćeš dobiti od Gospoda. On će za siromahe platiti i kamatu. Od Onoga, Koji je uistinu Čovekoljubac, očekuj čovekoljublje. Kada pak uzimaš od siromaha, onda je to više od čovekonenavisti (mizantropije). Ti izt vlačiš korist iz tuđe nesreće, ti od suza sabiraš novac? Mučiš nagoga, udaraš gladnoga? Ti nemaš milosti i ne pomišljaš na srodstvo sa stradalnikom koji pati. Zar dobitak, koji si stekao na taj način, nazivaš čovekoljubivim? Teško onima koji od gorkoga prave slatko i od slatkoga gorko (Isa. 5; 20), a nečovečnost nazivaju čovekoljubljem. Sa trnja se ne bere grožđe, niti se sa čička beru smokve; tako ni od kamate ne proishodi čovekoljublje. Zlo drvo zle plodove rađa (Mt. 7; 16 17). Postoje neki zelenaši koje nazivaju stostrukima ili desetostrukima, i strašno je slušati čak i njihove nazive. Postoje takođe i mesečni potraživači kamate koji, slično onim demonima što izazivaju padavicu, saglasno sa kretanjem meseca napadaju siromahe. Sraman je to zajam i za onoga koji ga daje, i za onoga koji ga prima! Kod jednoga uzrokuje gubitak u novcu a kod drugoga oštećuje samu dušu. Kad jednom dobije klas, zemljodelac više ne traži seme ispod korena. Ti, međutim, i ubiraš plodove, i ne napuštaš ono staro. Ti seješ bez zemlje i žanješ bez setve. Neizvesno je samo za koga sabiraš. Postoji onaj, koji lije suze zbog kamate, i to je poznato. Međutim, sumnjivo je ko će se koristiti bogatstvom koje je na taj način stečeno. Neizvesno je hoćeš li drugima ostaviti bogatstvo, dok si za sebe sabrao samo zlo nepravde.
Dakle, koji hoće od tebe da pozajmi, ne odreci mu (Mt. 5; 42) da bi, poučivši se korisnom i iz Starog i iz Novog Zaveta, sa dobrom nadom otišao kod Gospoda i tamo dobio kamatu za dobra dela u Hristu Isusu, Gospodu našem, Kojem neka je slava i sila u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Sveti Vasilije na ovom mestu koristi igru reči jer je imenica „τόχος“ („kamata“) slična imenici „τόκος“, koja označava rađanje, decu, potomstvo ili naraštaj, prim. izd.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *