БЕСЕДЕ НА ПСАЛМЕ

 

БЕСЕДЕ НА ПСАЛМЕ
 

 
Беседа на четрдесет четврти псалам
 
(1) За крај, за оне који хоће да се измене, синова Корејевих, за поуку, песма о Љубљеноме
 
1. Изгледа да се и овај псалам односи на усавршавање људске природе и онима, који намеравају да живе врлински, даје корист за овај претпостављени циљ. Онима, који су узнапредовали, потребно је учење о усавршавању, какво и излаже овај псалам са натписом: за крај, онима који хоће да се измене. Под тим се тајанствено подразумевају људи, јер смо међу свим словесним бићима једино ми свакога дана, па и свакога часа, подложни изменама и преокретима. Ми не бивамо истоветни самима себи нити по телесном изгледу нити по начину размишљања. Напротив, наше тело се мења и пропада, непрестано се налази у кретању и промени, из малог израста у велико и од савршеног постаје слабо. Дечак који похађа школу и који је способан да разуме уметности (вештине, умећа) и науке, није истоветан са новорођенчетом. Исто тако, сасвим је сигурно да се од дечака разликује одрастао младић, који је већ способан да прихвати одважна дела. Зрео човек се од младића разликује по снази, телесном расту и пуноћи разума. И опет, онај који је дошао до зрелог доба и достигао постојан раст постепено почиње да осећа недостатке; његова телесна грађа неприметно почиње да пропада а његове телесне снаге све више слабе док најзад, под бременом старости, не буде сасвим лишен снаге. Ми се на тај начин мењамо, и због тога псалам под овим речима премудро подразумева нас, људе. Ангели не трпе никакву промену: међу њима нема ни дечака, ни младића, ни стараца, него остају у онаквом стању у каквом су створени у почетку, и њихово устројство остаје чисто и непромењено. Ми се, међутим, мењамо и по телу, о чему смо већ говорили, а такође и по души и по унутрашњем човеку, сваки пут мењајући своје мисли зависно од околности. Другачији смо кад смо радосни, и кад нам све у животу бива добро; другачији смо у тешким околностима, када наиђемо на неке препреке својим жељама. Мењамо се и услед гнева, када добијамо неки зверски изглед. Мењамо се и због жудње, када се посредством сластољубивог живота уподобљујемо животињама. Јутром су кад устају као товни коњи, и сваки рже на жену ближњега свога (Јер. 5; 8). Лукави се уподобљује лисици, и такав је био Ирод (в. Лк. 13; 32). Бестидник, као Навал Кармилски, постаје сличан псу (в. 1. Сам. 25; 3). Видиш ли како су разноврсне и многолике наше промене? Задиви се Ономе, Који је тако долично применио на нас ова именовања!
2. Због тога ми се чини да је један од тумача (Акила) успешно изразио исту мисао другачијим називом, тако да је уместо о онима који хоће да се измене, рекао: о љиљанима. Сматрао је да ће приличити да цвет, који брзо вене, упореди са пропадљивошћу људске природе. Како је ова изрека у будућем времену, с обзиром да гласи: онима који хоће да се измене, размотримо да ли нам она указује на мисао о васкрсењу, у којем ће нам се десити измена, и то измена у боље и духовно стање? Апостол је рекао: Сеје се у распадљивости, устаје у нераспадљивости (1. Кор. 15; 42). Тада ће се, заједно с нама, изменити и васцела чувствена (видљива, вештаствена) творевина. И небеса ће као одећа оветшати, и као хаљину caвuће их Бог, и измениће се (Пс. 101; 27). Тада ће, према Исаијиним речима, сунце постати седам пута веће него што је сад, док ће месец бити исте величине као садашње сунце (в. Иса. 30; 26). Будући да речи Божије нису писане за све него само за оне који, по унутрашњем човеку, имају уши да чују, пророк је ставио натпис: онима који ће се изменити, тј. онима који се брину о себи и који кроз подвизавање у побожности све више напредују. Наиме, то је најизврснија промена коју нам дарује десница Вишњега. Ту измену је у себи познао и блажени Давид: окусивши благо врлине, умножио је свој труд на напредовању. Шта он каже? Сада започех, ова је измена деснице Вишњега (Пс. 76; 11). Према томе, за онога који напредује у врлини не постоји тренутак у којем се он не би мењао, јер је речено: Кад бејах дете, као дете говорих, као дете мишљах, као дете размишљах, а кад сам постао човек одбацио сам што је детињско (1. Кор. 13; 11). И опет, кад је постао човек, није престао да дела, него што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном, и трчим према циљу ради награде небеског призвања (Филипљ. 3; 1314). Према томе, измена је и кад се унутрашњи човек обнавља из дана у дан. Будући да пророк хоће да нам обзнани о Љубљеном, Који је ради нас на Себе прихватио домострој оваплоћења, каже да је ова песма дата синовима Корејевим. Наиме, то је песма (ода) а не псалам, будући да се оглашавала милозвучним гласом, без пратње музичких инструмената. Песма о љубљеноме. Да ли би уопште требало да ти тумачим, који се Љубљени подразумева овим речима? Или то можда знаш и пре мојих речи, сећајући се гласа који се помиње у Еванђељима: Oвo je Син Мој љубљени, Који је по Мојој вољи, Њега послушајте (Мт. 17; 5). Он је, као Јединородни, Љубљени Очев; као човекољубиви Отац и добри Заштитник, Он је Љубљени васцеле творевине. Природа Љубљеног и доброг (грч. ‘Αγαπητός και αγαθός) је истоветна. Због тога су неки добро одредили, називајући добром оно што сви желе (Аристотел, Никомахова етика, 1, 1). Не може, међутим, свако да досегне савршену љубав и да позна уистину Љубљеног; то може само онај, који је већ одбацио старога човека, који пропада у жељама варљивим (Еф. 4; 22) и обукао се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који гаје саздао (Кол. 3; 10). Онај, који љуби новац, распламсава се пропадљивом телесном лепотом и претпоставља је истинској слави. Он је силу љубави исцрпео на оно што није доликовало и постао слеп за созерцавање уистину Љубљенога. Због тога је и речено: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом (Мк. 12; 30). Реч свим не допушта да се љубав раздељује и на друге предмете: колико љубави будеш расипао на земне ствари, толико ће ти нужно недостајати у целини. Услед тога нема много људи који су названи пријатељима Божијим као Мојсеј, о којем и Писмо каже да је био пријатељ Божији (2. Мојс. 33; 17. и 4. Мојс. 12; 8) или као Јован, јер је речено: Пријатељ Жеников стоји… и радошћу се радује (Јн. 3; 29). Другачије речено, онај који има чврсту и непоколебиву љубав у Христу достојан је Његовог пријатељства. Због тога је Господ говорио ученицима, који већ беху достигли савршенство: Више вac не називам слугама него пријатељима, јер слуга не зна шта ради Господар његов (Јн. 15; 15). И заиста једино су светитељи пријатељи Божији и пријатељи једни другима. Сваки, који је порочан и незналица – није пријатељ, јер је добро пријатељства неспојиво са рђавим склоностима. С пријатељством се не може усагласити ништа срамно и нескладно, јер зло не противуречи само добру него и самоме себи. Приступимо, међутим, тумачењу пророчких речи.
3. Изригну (грч. έξηρεύξατο) (изрече) срце моје реч добру. Неки су сматрали да ово у име Оца говори о Сину, Који је у почетку био у Оца и Којега је, кажу они, Отац на неки начин извео из срца, из утробе, и да је из доброг срца произашла и добра Реч. Међутим, мени се чики да се те речи односе на пророка, јер оно што следи не допушта да се протумаче у вези са Оцем. Наиме, Отац о Свом језику не би могао да каже: Језик је мој трска (перо) писара брзопцсиа. (3) Красан си лепотом већма од синова људских, јер се Његово превасходство у лепоти не може упоредити с људима. У наставку каже: (8) Тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој јелејем (уљем) радости. Овде није речено: помазах те Ја, Бог твој него помаза Те Бог Твој, из чега се види да постоји и друго лице које то говори. Ко би могло да буде то лице, ако не пророк, који је осетио да Дух Свети дејствује на њега? Он каже: Изригну cpцe моје реч добру. Изригивање је унутрашњи ваздух из распрснутих мехурова који се приликом варења хране подиже горе. Онај, што је нахрањен Хлебом живим Који је сишао с небеса и дао живот свету, насићен је сваком речју која излази из уста Божијих, тј. како се то често алегоријски каже у Писму, душа, која је нахрањена освештаним учењима, узрокује и изригивање какво је сагласно са том храном. Како је храна била словесна и добра, пророк је изригнуо реч добру. Добар човек из добре ризнице износи добро (Мт. 12; 35). И ми ћемо у речима тражити храну којом ћемо наситити своје душе (јер је речено: Праведник једе, и сита му је душа, Приче Сол. 12; 36) да бисмо, сагласно с оним што нас је нахранило, износили не било какву реч, него реч добру. Рђав човек, нахрањен безбожним учењима, из срца изригује рђаву реч. Зар не видиш шта изригују уста јеретика? Нешто уистину одвратно и смрадно, што као снажна и дубока болест разобличује ове безбожнике! Зао човек из зле ризнице износи зло (Мт. 12; 35). Због тога не чеши уши (2. Тим. 4; 3) и не бирај оне учитеље који могу да створе болест у твојој утроби, учинивши да изригнеш рђаве речи због којих ћеш бити осуђен на дан Суда, јер је речено: Због својих речи бићеш оправдан и због својих речи бићеш осуђен (Мт. 12; 37). Говорићу ја дела моја цару. И ова изрека наводи нас на мисао о пророку. Говорићу ја дела моја цару. То значи: исповедићу се пред судијом, и признавањем својих сопствених дела предухитрићу тужиоца, јер смо примили следећу заповест: Најпре казуј своја безакоња, да би се оправдао (Иса. 43; 26 – према Септуагинти). Језик је мој трска (перо) Гшсара брзописид. Као што је трска оруђе писања, када је опитна рука покреће ради урезивања онога што се пише, тако и језик праведника, када га покреће Свети Дух, на срцима верујућих исписује речи вечног живота, будући да није погружен у мастило него у Дух Бога живог. Дух Свети стога и јесте писар, јер је премудар и све поучава. Он је и брзописац, јер се мисли брзо крећу. Дух у нас уписује мисли, али не на камене таблице него на телесне таблице срца (2. Кор. 3; 3). Сагласно ширини срца, Дух ће на њему писати више или мање. По мери претходног очишћења, Он пише или јасније или замагљеније.
Услед брзине онога што се исписује, већ је цела васељена испуњена Еванђељем. Чини ми се да би речи, које следе након овога, требало прихватити као посебан почетак, невезан за оно што је претходно речено, и да их треба приложити уз оно што за њима следи. Наиме, сматрам да су речи красан си лепотом, кроз обраћање оног који говори, изречене Господу.
4. Красан си лепотом већма oд свих синова људских, благодат тече из уста Твојих. На такву мисао наводе нас Акила и Симах. Првикаже: Украшен си лепотом више од синова људских а Симах каже: Прекрасан си красотом више од синова људских. Красним лепотом пророк, дакле, назива Господа, jеp говори о Његовом божанству. Он не опева Његову телесну лепоту, јер не би обличја ни лепоте у Њему..,презрен беше и одбачен између људи (Иса. 53; 23). Отуда је очигледно да је пророк, созерцавајући лучезарност Господа и обузет тим блистањем, био душевно рањен овом лепотом, и да је божанственом богочежњивошћу био покренут ка духовној лепоти.[1] Кад се она открије човековој души, тада му се. све, што је до тада љубио, учини као одбојно и достојно презира. Због тога је и Павле, видевши краснога лепотом,све оставио и све сматрао за трице, да би Христа задобио (Филипљ.3; 8). Они, који не познају реч истине, због једноставности речи у Светом Писму еванђелску проповед називају лудошћу. Ми, међутим, који се хвалимо крстом Христовим и којима је Духом а не речима наученим од људске мудрости откривено шта нам је од Бога даровано (1. Кор. 2;12-13), знамо да се у Христовим речима на нас од Бога излило богатство благодати. Због тога је проповед за кратко време обишла целу васељену, јер је изобилна и штедра благодат изливена на проповеднике Еванђеља, које је Писмо назвало и устима Христовим. Због тога еванђелска проповед својим изрекама, које други презиру, привлачи и руководи ка спасењу. Сваком душом овладају непроменљиве догме, будући да је благодаћу утврђена у непоколебивој вери у Христа. Апостолстбга каже: Кроз Њега примисмо благодат и апостолство…у послушности вери (Рим. 1; 5) и Потрудих се више од свију, али не ја него благодат Божија која је са мном (1. Кор. 15; 10).
5. Благодат тече из уста Твојих; тога ради благословиће Те Бог до века. У Еванђељу је речено: Дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових (Лк. 4; 22). Да би јасније представио мноштво благодати у речима нашег Господа, псалам изражајно каже: Благодат тече из уста Твојих. Према неисцрпности благодати у речима, каже се: Благословиће Те Бог до века. Очигледно је да се то односи на човечију природу, јер је она напредовала у премудрости и у расту и у милости (благодати) (Лк. 2; 52). Отуда је јасно да ћемо благодат која Му је дата разумети као награду за Његову племенитост (одважност). Нешто слично изражава се и речима: Заволео си правду и омрзнуо безакоње; тогаради помаза Те, Боже, Бог Tвoj јелејем (уљем) радости већма од заједничара Твојих (ст. 8). Томе је блиско и оно што Павле пише Филипљанима: Унизио је Себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту. Зато и Њега Бог високо уздиже (Филипљ. 2; 89). Отуда ј.е очигледно да се овде говори о Спаситељу као човеку. Или, можда, хоће да каже да је Црква Тело Господње, да је Господ Глава Цркве и да су, као што је раније речено, служитељи небеске речи уста Христова: Павле је, на пример, имао Христа Који је говорио у њему, в. 2. Кор. 13; 3, а то има и сваки који је по врлини сличан Павлу. Осим тога, сви ми верујући, сваки сам по себи, чинимо остале удове тела Христовог, што значи да, узевши све то у обзир, неће погрешити онај који благослов, какав се даје Цркви, примени на Самога Господа. Из тог разлога, речи: Благословиће Те Бог до века значе: Бог је Твоје удове и Твоје тело испунио добрима до века, тј. бесконачно. (4) Припаши мач Cвoj о бедро Cвoje, Силни, (5) красотом Твојом и лепотом Твојом. Мислим да се ово у пренесеном значењу односи на живог Логоса Божијег и на жељу да се Он сједини са телом, тј. да се односи на Логоса Који је жив и делотворан, оштрији од сваког двосеклог мача, и продире cвe до раздеобе душе и духа, и зглобова и сржи, и суди намере и помисли срца (Јевр. 4; 12). Бедро је символ силе рађања, због чега је речено: оне душе, које изађоше од бедра Јаковљева (2. Мојс. 1; 5). Будући да се наш Господ Исус Христос назива животом, путем, хлебом, лозом, светлошћу истинитом и многим другим именима, Он се назива и мачем који одсеца страствени део душе и умртвљује пожудна кретања. Пошто је требало да се Бог Логос сједини са немоћним телом, сасвим умесно је додато: Силни. Наиме, највећи доказ силе представља то, што је Бог могао да буде у човечијој природи. Силу Бога Логоса не доказује толико стварање неба, земље, мора, ваздуха, саздање највећих стихија и свега што можемо да замислимо у наднебесју и у преисподњој, колико домострој оваплоћења и снисхођење ка униженој и немоћној човечијој природи. Красотом Твојом и лепотом Твојом. Красота (грч. το ώραίον) се разликује од лепоте (грч. τό καλλός). Красним се назива оно, што је у своје време достигло пуноћу зрелости. Красна је пшеница, која је пристигла за жетву. Красна је винова лоза која је с протицањем годишњих доба преварила у себи сокове и достигла савршенство, поставши погодна за наслађивање. Лепота је склад у грађи удова, који их украшава племенитошћу (љупкошћу, привлачношћу). Припаши мач Cвoj, Силни, красотом Твојом, тј. кад се испуни време, и лепотом Твојом, тј. Твојим божанством које созерцавамо и које досежемо (појмимо) само умом. Наиме, сушта (истинска) лепота је она, која превазилази свако људско разумевање и снагу, и која се само мисаоно созерцава. Ту лепоту су познали Његови ученици, којима је насамо разрешавао (тумачио) параболе. Петар и синови Грома видели су на гори ту Његову лепоту, која је била блиставија од сунчеве светлости, удостојивши се да (телесним) очима виде предзнак Његовог славног доласка. Пророк каже: Јачај, напредуј и царуј, односно, будући да си Својим оваплоћењем започео да се стараш о људима, нека то старање буде појачано, непрекидно и неослабљено. То ће отворити пут и стазу проповеди и свакога потчинити Твом царству. Нека нас не зачуди што овде користи заповедни начин, јер је за Писмо уобичајено да се тако изрази жеља: речено је Нека буде воља Tвoja уместо „нека би била“ и Нека дође Царство Tвoje уместо „нека би дошло“.
6. Ради истине и кроткости и правде, и водиће Те чудесно десница Tвoja. Ова изрека користи сличан начин изражавања, као да ће то, тј. напредак и царство, Господ добити као награду за Своју истину, кроткост и правду. То би требало овако да разумемо: будући да је у људима све изопачено лажима, Ти, да би посејао истину, царуј над људима над којима царује грех, јер си Ти Истина. Ради кроткости – да би Твој пример свакога привео снисходљивости и доброти. Због тога је Господ рекао: Научите се од Мене, јер сам. Ја кротак и смирен срием (Мт. 11; 29). Своју кроткост доказао је Својим делима: кад су Га прекоревали, Он је ћутао; кад су га ударали, Он је трпео. Boдuће Те чудесно десница Tвoja. Неће Те руководити ни стуб у виду облака, ни пламени огањ, него Твоја сопствена десница. Стреле су Tвoje изоштрене, Силни. Стреле Силнога су прецизне речи које, досегнувши до срца слушалаца, погађају и рањавају осетљиве (пријемчиве) душе. У Писму је речено: Реч мудрога је као жалац (Књ. проп. 12; 11). Због тога је и Псалмопојац, молећи се једном за избављење од лукавих људи његовог нараштаја, за исцелење подмуклог језика тражио изоштрене стреле Силнога. Он је, међутим, молио и за угљевље пустињско (в. Пс. 119; 4). Наиме, уколико некога због каменосрдности не дотичу стреле речи, за њега је припремљено мучење, које је назвао угљевљем пустињским. За оне који су, лишивши се Бога, опустошили саме себе, нужно је припремање пустињског угљевља. Сада су стреле Твоје изоштрене. Тим стрелама бивају рањене душе, које су примиле веру и распламсале се безграничном љубављу према Богу. Оне говоре слично невести: Рањена сам љубављу (Песма 2; 5). Неописива је и неизрецива лепота Логоса, красота премудрости и обличје Божије које се пројављује у Његовом лику (образу). Због тога су блажени они, који љубе созерцавање (грч. φιλοθεάμονες) истинске лепоте. Као они, који су за њу привезани љубављу и који су у себи распламсали небеску и блажену чежњу, заборављају рођаке и пријатеље, заборављају свој дом и имање и не осећају чак ни телесну потребу за јелом и пићем, него су у потпуности предани једино божанственој и непорочној чежњи. Под изоштреним стрелама можеш подразумевати и оне, који су послати да шире Еванђеље по читавој васељени (тј. апостоле). Они су по својој изоштрености блистали делима правде и неосетно проницали у душе оних које су поучавали. Те стреле, које су свуда послате, припремиле су народе да ничице падну пред Христа. Међутим, мени се чини да ће се изменом реда речи васпоставити смисао какав више одговара овим стиховима. У том случају, смисао би био следећи: Јачај, напредуј и царуј, и водиће Те чудесно десница Твоја, и народи ће паднути пода Те, јер су стреле Твоје изоштрене, Силни, у срце непријатеља Царевих. Ниједан богоборац или охол и горд човек не пада ничице пред Богом, али падају они, који су прихватили послушност вери. Оне стреле, које су пале у срце некадашњих Царевих непријатеља, привлаче их ка жудњи за истином и привлаче их ка Господу, како би се бивши непријатељи посредством поучавања помирили са Богом.
7. Престо је Твој, Боже, у век века, скиптар је правде скиптар Царства Твога. (8) Заволео си правду и омрзнуо безакоње; тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој јелејем (уљем) радости већма него заједничаре Твоје. Будући да је пророк већ доста говорио о Христовој човечијој природи, сада своје речи узноси на висину славе Јединородног. Престо је Твој, каже он, у век века, тј Царство је Твоје изван граница века и превазилази сваку мисао. И сасвим умесно, након покоравања народа, пророк прославља велелепност Царства Божијег. Скиптар је правде скиптар Царства Твога. Пророк Му је због тога и дао Његово сопствено именовање, јасно Га називајући Богом: Престо Твој, Боже. Скиптар Божији је скиптар који уразумљује. Он, међутим, када уразумљује, доноси праведне судове (одлуке), а не оне које се удаљују од правде. Због тога се скиптар Царства Његовог и назива скиптром правде. Ако напусте синови његови закон Мој и по судовима Мојим не буду ходили.., посетићу палицом (скиптром) безакоња њихова (Пс. 88; 31, 33). Видиш ли праведни суд Божији? Он скиптар не користи за свакога него само за грешнике. Овај скиптар се, међутим, назива и скиптром утехе, јер је речено: Штап Твој и палица (скиптар) Твоја, они ме утешише (Пс. 22; 4). Он се назива и скиптром уништења: Напасаћеш их палицом (скиптром) гвозденом, као сасуд грнчарски разбићеш их (Пс. 2; 9). Оно, међутим, што припада праху и пролазности уништава се ради користи оних који се напасају, јер се предаје на мучење тело да би се дух спасао (1. Кор. 5; 5).
8. Тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој јелејем (уљем)радости већма од заједничара Твојих. Будући да је праобразно помазање требало да укаже на то да и сами архијереји и цареви служе као праобрази, тело Господње је било помазано истинским помазањем кад је на њега сишао Свети Дух, који се назива јелејем (уљем) радости. Господ је помазан већма од заједничара Својих, тј. више од свих људи који су имали заједништво са Христом. Њима се, наиме, даје само део заједништва са Духом а, како каже Јован Крститељ, Дух Свети Који је сишао на Сина Божијег остаде на Њему (Јн. 1; 32). Дух Свети је прекрасно назван;’елејем радости, јер је радост један од плодова које узгаја Дух Свети. Пошто се речи пророка о Спаситељу односе и на Његову божанску природу и на домострој оваплоћења, он се опет окреће ка човечијој природи Бога и каже: Заволео си правду и омрзнуо безакоње. Тиме је хтео да каже: други људи посредством труда, подвига и пажње често достижу склоност ка добру и одвраћање од зла. У Теби, међутим, постоји природно сродство са добром и отуђење од безакоња. Међутим, уколико ми то хоћемо, ни нама неће бити тешко да задобијемо љубав према правди и мржњу према безакоњу.’ Бог је на корист словесној души даровао све способности: како способност да љуби, тако и способност да мрзи, односно да, будући руковођени разумом, љубимо врлину и мрзимо пороке. Постоје случајеви кад се и мржња показује као похвална:Зар нисам оне који Те мрзе омрзао, Господе, и због непријатеља Твојих копнио? Потпуном мржњом омрзох их (Пс. 138; 2122).
9. Измирна и алој и касија са одеће Твоје (миришу), из дворова од слоноваче, собом Те веселе. Идући по одређеном реду и претходно описавши дела домостроја, пророчка реч се озарује Духом који му (пророку) открива скривено и на крају долази до страдања. Овде се каже: Измирна и алој и касија са oдeће Твоје. Да је измирна символ погребења, поучава нас еванђелиста Јован, говорећи да је Јосиф из Ариматеје приликом погреба употребио измирну и алој (в. Јн. 19; 3839). Алој је најпрефињенији облик измирне. Приликом цеђења овог миомирисног вештаства, оно што је у њему течно назива се алој, а оно што је чврсто назива се измирна. Због тога и миомирис Христов мирише као измирна, услед Његовог страдања, и као алој, јер Он током три дана и три ноћи није остао непокретан и неделатан. Напротив, Он је ради домостроја васкрсења сишао у ад, да би испунио све што је било потребно. Мирише као касија, јер је касија танка и миомирисна корица која прекрива изданке дрвећа. Могло би се помислити да нам пророчка реч помоћу касије дубокомислено и премудро указује на крсно страдање, прихваћено ради добробити васцеле творевине. Стога се, дакле, смирна помиње због погреба, алој због силаска у ад (јер свака њена кап тежи да падне доле), а касија због домостроја који је телом савршен на дрвету крста. Пророк због тога каже: Kћеpu царева су у почасти (пратњи) Твојој. Ко би биле те кћери царева, ако не племените, велике и царске душе? Познавши Христа по Његовом нисхођењу ка човечијој природи, оне су Га развеселиле у почасти Његовој, прослављајући Његово божанство истинском вером и савршеном љубављу. О њиховом миомирису, тј. о поучним казивањима и о устројству учења, пророк каже да на Христовим одеждама њих није било мало, него да су се ширили по свим здањима. Под дворовима подразумева велика здања (домове), и мислим да тиме, што каже да су они саграђени од слоноваче, пророк жели да нагласи Христову велику љубав према свету. Предста царица Теби с десне стране, у одећи позлаћеној огрнута, преукрашена. Пророк ово говори о Цркви. О њој у Песми над песмама дознајемо да је једина савршена голубица Христова (в. Песма 6; 8), која на десну страну Христову прима оне што се разликују по својим добрим делима. Она их разлучује од рђавих људи, као што пастир разлучује овце од коза. Дакле, предстоји царица, тј. душа која се сјединила са Жеником – Логосом, јер није надвладана грехом, него је постала причасница Царства Христовог. Она предстоји са Спаситељеве десне стране, одевена у позлаћену одећу, тј. украсивши се, величанствено и како доликује светима, духовним учењима, изатканим и преукрашеним (дословно: „нашараним“). Будућидадогменеприпадајуједној врстинего да су разноврсне и многолике, да обухватају природно, морално и тајинствено учење, псалам каже да је одећа невесте „нашарана“ (грч. πεποικιλμένον).
10. Чуј, кћери, и види, и приклони ухо твоје, и заборави народ твој и дом оца твога, (12) и пожелеће Цар лепоту твоју; и Он је Господ твој, и поклонићеш се Њему. Призива Цркву да послуша и испуни што је заповеђено. Називајући је кћерком, доводи је у сродство са Собом, и као да јој, по љубави, тиме даје право да се назове Његовим чедом. Чуј, кћери, и види. Речју види поучава је да задобије ум навикнут на созерцање. Сагледај творевину и, користећи се поретком који се у њој може видети, узнеси се ка созерцању Творца. Након тога, смирујући њен уздигнути врат гордости, каже: Приклони ухо твоје. Не прибегавај незнабожачким измишљотинама, него прихвати смирену реч еванђелског учења. Приклони ухо твоје ка поукама које се у њему предају, да би заборавила рђаве обичаје и учење својих предака. Због тога заборави народ твој и дом оца твога, јер сваки који твори грех од ђавола је (1. Јн. 3; 8). Одбаци демонска учења, заборави жртве, ноћне скупове и приче које подстичу на блуд и на сваку нечистоту. Назвао сам те Својом кћерком зато, да би заборавила свог пређашњег оца који те је родио за пропаст. Ако заборавом избришеш са себе мрље душегубних учења, вратићеш своју сопствену красоту и постати пожељна за Женика и Цара. Он је Господ твој, и поклонићеш се Њему. Речима: Он је Господ твој пророк указује на нужност потчињавања. Њему се клања васцела творевина, јер се У Име Исуса Христа поклони свако колено што је на небесима и на земљи и под земљом (Филипљ. 2; 10). И кћи Тирова доћи ће с даровима;Лицу Твоме помолиће се богаташи народни (ст. 13). Изгледа да су у земљи Ханаанској с посебном усрдношћу служили идолима. Главни град Ханаана је Тир. Због тога пророчка реч, убеђујући Цркву у потчињеност, каже да ће једном и кћи Тирова доћи с даровима. Лицу Твоме помолиће се богаташи народни с даровима. Није речено: теби ће се поклонити с даровима, него Лицу Твоме. Наиме, поклоњење не прима Црква, него Глава Цркве, односно Христос, којега је Писмо назвало Лицем.
11. Сва је слава кћери Цареве унутра; ресама је златним огрнута, украшена. (15) Приведоше се цару девојке за њом, Будући да се она очистила од злобе древних учења, да се потчинила поукама и заборавила народ свој и дом оца својега, Дух Свети описује њена својства. Пошто види њену скривену чистоту, каже: Сва је слава кћери Цареве, тј. невесте Христове, која је кроз усиновљење већ постала царева кћи, унутра. Псалам нас убеђује да ступимо у унутрашње тајне славе Цркве, јер је лепота невесте унутрашња. Наиме, онај што се украшава ради Оца Који види тајно (Мт. 6; 4), што се моли и све чини не зато да би то видели људи него да би било видљиво једино Богу, тај сву своју славу има унутра, као и кћер Царева. Због тога су и златне ресе, којима је огрнута и украшена, такође унутра. Не тражи ништа у спољашњем злату или у телесном украшавању, него замисли одећу која је достојна да украси онога, што је створен по образу Творца, као што каже апостол: Свукосте старога човека… и обукосте се у новога који се обнавља за познање, према лику (образу) Онога Који Гаје саздао (Кол. 3; 910). Онај, који се обукао у милосрђе, доброту, смиреноумље и кроткост (Кол. 3; 12), обукао се изнутра, украсио се по унутрашњем човеку. Апостол Павле саветује да се обучемо у Господа Исуса Христа, али не по спољашњем човеку, него тако, да се наш ум прекрије сећањем на Бога. Мислим да тканина духовне одеће бива изаткана онда, кад се поучној речи присаједине и њима саобразна (одговарајућа) дела. Као што они, који у основу уплићу потку, ткају одећу за тело, тако се и долична одећа за душу припрема онда, кад за речју, која је претходила, уследе саобразна дела. Тада душа у потпуности, односно и речју и делом, задобија врлински живот. Ресе се пришивају за одећу; њих би такође требало схватити у духовном смислу, због чега се и називају златним. Будући да су речи опширније од дела, оне се на неки начин уподобљују ресама које се спуштају низ тканину делања. За невестом Господњом следе неке душе које у себе нису примиле семена туђег учења. И оне ће, следећи невесту, бити приведене Цару. Нека они, који су се Богу заветовали на девственост, чују да ће девојке бити приведене к Цару. Међутим, девојке (девственице) које су блиске Цркви следе за њом и не удаљују се од црквеног устројства! Привешће се у весељу и радовању, увешће се у храм Царев. Цару се неће привести они, који су били принуђени да очувају девственост, нити они, који су услед жалости или нужде ступили у непорочан живот, него они, који се с весељем и радошћу наслађују таквим напредовањем. Они неће бити приведени на неко обично место, него у храм Царев. Ови освештани сасуди, које није оскрнавила људска употреба, биће унети у светињу над светињама, и даће им се право да ступе у само светилиште, које неће газити нечисте ноге. А колико је важно бити уведен у храм Царев, пророк показује молећи се за себе и говорећи: Једно молих од Господа, и то тражих: да живим у дому Господњем све дане живота мога, да гледам красоту Господњу и посећујем храм свети Његов (Пс. 26; 4).
12. Уместо отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их за кнежеве по свој земљи. Пошто је претходно заповеђено да се заборави народ и очев дом, сада, као награду за послушање, уместо отаца добија синове. Синови су украшени таквим достојанством да су постављени за кнежеве по свој земљи. Ко су ови царски синови? То су синови Еванђеља, који су овладали целом земљом, јер је речено: По свој земљи изиђе глас њихов (Пс. 18; 5) и седе на дванаест пресшола и суде над дванаест племена Израиљевих (Мт. 19; 28). Ако пак неко под оцима невесте подразумева патријархе, морају се поменути и апостоли. Наиме, њој су се, уместо патријараха (отаца) родили синови у Христу. Они творе дела Авраамова и сматрају се равнима по части патријарсима, будући да су савршили слична дела, због којих су се оци удостојили великих почасти. Свети су, према својствима врлине, кнежеви над целом земљом. Наиме, врлини се, по самој њеној суштини, даје првенство, као што је и Јакову дата власт над Исаавом, јер је речено: Буди господар брату својему (1. Мојс. 27; 29). Због тога су они, који су се по части изједначили с патријарсима и подвижништвом врлине задобили превасходство над свима осталима, синови невесте Христове. Њих ће Мајка поставити за кнежеве по свој земљи. Погледај колика је власт Царице, којој се даје да поставља кнежеве по целој земљи! (18) Спомињаћу Име Твоје у сваком нараштају u нараштају; тога paдu народи ће Те исповедати и славити до века и у век века. У виду закључка, додају се речи које као да изговара сама Црква: Спомињаћу Име Твоје у сваком нараштају u нараштају. Какво је то спомињање Цркве? То је исповедање народа.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Василије Велики каже да се овај стих псалма односи на лепоту божанства а не на телесну лепоту, и као потврду за ту мисао наводи речи пророка Исаије. Други Оци, међутим, кажу да је Господ био прекрасан и по телесној лепоти, и да се Исаијине речи односе на страдање Господње, прим. изд.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *