БЕСЕДЕ НА ПСАЛМЕ

 

БЕСЕДЕ НА ПСАЛМЕ
 

 
Беседа на завршетак четрнаестог псалма и о зеленашима
 
1. Јуче сам са вама беседио о четрнаестом псалму, али ми време није допустило да беседу доведем до краја. Сада се појављујем као благодарни дужник, да бих вам вратио преостали дуг. Остатак је, како се чини, толико сажет да га можда многи од вас и не примећују, тако да и не помишљају да је од овог псалма нешто преостало. Уосталом, знајући да ова сажета изрека има велику снагу у житејским делима, помислио сам да не би требало да оно што је корисно остане неиспитано.
Изображавајући речима савршеног човека који жели да пређе у непоколебиви живот, пророк у његове племените поступке убраја и ово: Новац свој не даде на камату (Пс. 14; 5). Овај грех се осуђује на многим местима у Писму. Узимање камате и вишка пророк Језекиљ убраја међу највећа зла (в. Јез. 22; 5). Закон сасвим јасно забрањује: Не даји на добит (камату) брату свом нити свом ближњем (5. Мојс. 23; 19). На другом месту се каже: Превара на превару, камата на камату (Јер. 9; 6 – према Септуагинти). А шта псалам каже о граду који је био богат по обиљу зла? Не оскудеваше тргови његови у лихварству и превари (Пс. 54; 12). Пророк је сада као карактеристично обележје човечијег савршенства навео то исто, говорећи: Новац свој не даде на камату.
И заиста, крајње је нечовечно када неко, оскудевајући у најнужнијем, тражи на зајам да би опстао у животу и кад се други не задовољава тиме да му овај врати позајмљени новац него смишља како да из несреће сиромаха за себе извуче добитак и богаћење. Господ нам је збогтога дао ј асну заповест, рекавши: Који хоће од тебе да позајми, не одреци му (Мт. 5; 42). Среброљубац, међутим, видевши човека који се бори са нуждом и преклиње пред његовим коленима (и колико се само понижава, и шта му не говори!), неће да се сажали на онога који поступа противно свом достојанству. Он не узима у обзир његову природу и не приклања се молбама, него остаје непоколебив и неумољив, не попушта пред мољењем, не бива дирнут његовим сузама и наставља да га одбија. При том се куне и заклиње да уопште нема новца и да и он сам тражи човека од којег би га позајмио. Ту лаж потврђује заклетвом, тако да својој нечовечности прилаже и рђаво бреме – кривоклетство. Међутим, чим му онај што тражи зајам помене камату и проговори о залогу, он истог часа обара обрве и насмеши се. Понекад помене своје пријатељство с његовим оцем, назове га својим познаником и пријатељем и каже: „Погледајмо да ли негде има уштеђеног новца! Истина, код мене се налази залог једног пријатеља, који је положен код мене ради камате. Међутим, пријатељ је за њега одредио велику камату и ја ћу је умањити, тако да ћу теби дати са смањеном каматом.“ Прибегавајући таквим измишљотинама и обмањујући и варајући несрећника таквим речима, он од њега узима писмену обавезу и, поред сиромаштва које га мучи, одузима му чак и слободу, а затим одлази. Преузевши на своју одговорност камату коју не може да плати, он за читав живот прихвата својевољно ропство. Кажи ми: да ли од сиромаха тражиш новац и добит? Ако би он могао да те обогати, зашто би онда просио пред твојим вратима? Он је дошао код саборца (помоћника), а нашао је непријатеља. Тражио је лек, а добио је отров. Требало је олакшати човеково сиромаштво, а ти увећаваш његову оскудицу и тражиш да пустиња донесе плодове: Замисли да лекар дође код болесника и да им, уместо да васпостави њихово здравље, одузме и последњи остатак снаге. Тако и ти настојиш да несрећу убогих претвориш у прилику да се обогатиш. И као што се земљоделац моли за кишу ради умножавања семена (плодова), тако и ти желиш људима сиромаштво и оскудицу, како би ти твој новац доносио добит. Или пак не знаш да на тај начин више умножаваш своје грехове него што своје богатство увећаваш измишљеном каматом? Онај, који тражи зајам, налази се у тешком положају. Размотривши своје сиромаштво, очајава због немогућности да исплати дуг. Међутим, осврнувши се на своју садашњу оскудицу, ипак ће се одважити на зајам. Након тога, један остаје побеђен и покорава се нужди, док се други растаје с њим након што се осигурао писменом обавезом и јемством.
2. Онај, који је узео новац, најпре бива блистав и весео. Украшава се туђим перјем и чини му се да је дошло до промене у његовом животу. Његова трпеза бива обилна, одећа скупоцена, слуге су одевене раскошније него раније, појављују се ласкавци, другови за столом и безбројни трутови у његовом дому. Међутим, како новац измиче а време својим протицањем увећава камату, више му ни ноћи не доносе спокојство. Дан му више није светао, као што му ни сунце више није пријатно. Напротив, живот му постаје тежак а дани мрски, јер воде ка уговореном року. Он се плаши месеци, јер су они очеви камате. Да ли он спава? Чак и у сну види лик зајмодавца (зеленаша) који, као неко зло привиђење, стоји над његовом главом. Да ли је будан? Све његове помисли и сва његова брига везани су за камату. Речено је: Кад се сретну зајмодавац и дужник, Господ посећује и једног и другог (Приче Сол. 29; 13 према Септуагинти). Један као пас јури за уловом док се други, као спреман улов, плаши сусрета, будући да му сиромаштво одузима храброст. И један и други рачунају на прсте: један се радује због умножавања камате, а други стрепи због увећања несреће. Пиј воду из својих посуда (Приче Сол. 5; 15), односно, размотри своје прилике и не прилази туђим изворима, него на својим сопственим пашњацима сакупи себи утеху за живот. Имаш ли бакарно оруђе, одећу, волове, сваку посуду? Све то продај, и пристани да се одрекнеш свега, осим своје слободе. Међутим, ја се стидим да то јавно продам, рећи ћеш ти. А шта ћеш учинити када ускоро други све то изнесе, огласи да је твоје и пред твојим очима почне да га распродаје по веома ниској цени? Не приступај туђим вратима јер је уистину тесан туђи студенац (Приче Сол. 23; 27). Боље је да се у нужди постепено утешиш различитим довијањем него да се уздигнеш туђим богатством а да затим будеш лишен свега што имаш. Ако имаш од чега да вратиш, зашто се у садашњој оскудици не задовољиш оним што имаш? Ако пак ниси у стању да платиш дуг, онда једно зло лечиш другим. Не показуј се зајмодавцу који те са свих страна опкољава. Не дозволи да те траже и прогоне као неки плен. Узимање на зајам је почетак лажи, прилика за незахвалност, вероломство и кривоклетство. Једно говори онај, ко узима на зајам а друго онај, од којег траже дуг.“ Било би боље да те тада нисам срео, и већ бих нашао начин да се ослободим невоље. Зар ми ниси ставио новац у руке и против моје воље? Твоје злато је имало примесе бакра, а твој новац је био кривотворен!“ Ако је зајмодавац твој пријатељ, не прихватај прилику да изгубиш његово пријатељство. Ако је пак он твој непријатељ, не допусти да паднеш у руке непријатељу! Нећеш се дуго украшавати туђим, а затим ћеш изгубити и очински иметак. Сад си сиромашан, али слободан. Узимањем на зајам не само да се нећеш обогатити него ћеш изгубити чак и своју слободу. Онај који узима зајам постаје слуга зајмодавца, и то слуга најамник који носи најтежу службу. Када добију комадић хране, пси постају кротки; зајмодавац се, међутим, раздражује сразмерно томе, колико узима. Он не престаје да лаје и све више тражи. Ако се кунеш, он ти не верује. Помно испитује шта имаш код куће, брижљиво посматра твоје послове. Ако изађеш из куће, привлачи те себи и отима. Ако се скриваш унутра, стоји пред кућом и лупа на врата. Срамоти те пред женом и вређа пред пријатељима, угњетава те на трговима. Ни празнике више не дочекујеш радосно, и он ти живот чини неподношљивим. Међутим, моја потреба је велика, рећи ћеш ти, и други извор новца не постоји. Каква је корист ако данас удаљиш ту потребу? Сиромаштво ће опет доћи као добар намерник (Приче Сол. 24; 34), и та иста потреба ће се опет појавити, и то увећана. Зајам не ослобађа од неугодног положаја него га само накратко одлаже. Данас ћемо претрпети тежину сиромаштва и нећемо је одлагати за сутра. Ако не позајмиш, бићеш подједнако сиромашан и данас и наредних дана. Ако пак узмеш, још ћеш се више исцрпети, јер ће камата увећати твоје сиромаштво. Сада те нико не оптужује за сиромаштво, јер је то зло дошло противно твојој вољи. Међутим, ако се обавежеш да ћеш платити камату, неће бити никога ко те неће оптужити због твоје непромишљености.
3. Нећемо, дакле, на оно зло, које је дошло противно нашој вољи, прилагати и зло на које смо својевољно пристали. Детињем разуму је својствено да своје потребе не покрива оним што има, него да верује варљивим надама и да се одважи на очигледну и неоспорну штету. Размисли унапред: од чега ћеш платити? Да ли од тог новца који узимаш? Њега, међутим, неће бити довољно и за потребу и за отплату. Ако пак урачунаш и камату, одакле ће се онда умножити новац, чији ће један део удовољити твојој потреби, један вратити што је позајмљено а један исплатити камату? Или ти, можда, нећеш вратити дуг оним новцем, који си узео под камату? Зар ћеш новац узети са другог извора? Сачекајмо на испуњење тих нада уместо да се, као рибе, хватамо на удицу. И као што оне заједно са храном прогутају и удицу, тако ћемо се и ми ради новца приковати за камату. Није никаква срамота бити сиромашан; због чега бисмо се онда срамотили падањем у дугове? Нико рану не лечи раном, нити зло исцељује злом. Тако се ни сиромаштво неће поправити плаћањем камате. Јеси ли богат? Не позајмљуј. Јеси ли сиромашан? Такође не позајмљуј! Ако имаш колико ти је довољно, нису ти потребни дугови. Ако пак ништа немаш, онда ни дуг нећеш моћи да платиш. Не предај свој живот кајању због учињеног дела, да не би блаженима сматрао оне дане који су претходили камати. Ми, сиромаси, разликујемо се од богатих по томе што смо ослобођени брига. Они, који спавају, подсмехују се њиховом бдењу. И док су они свезани и забринути, ми смо безбрижни и мирни. Дужник је, међутим, и сиромашан и оптерећен бригама. Он не спава ни ноћу ни дању и у сваком тренутку је забринут; истовремено процењује и свој сопствени иметак и велелепне домове и поља богатих, одећу пролазника, посуђе оних који угошћују. „Кад би то било моје“, каже он, „продао бих га по тој и тој цени и тиме бих се ослободио плаћања камате.“ То му лежи на срцу и током ноћи, као што и дању заокупља његове мисли. Ако покуцаш на врата, дужник се скрива под кревет. Неко је протрчао, а њему је задрхтало срце. Залајао је пас, а он се презнојава, мучи се самртничком муком и размишља куда да побегне. Када наступи рок, брижљиво смишља како да слаже, какав изговор да измисли и како да утекне од зеленаша. Не помишљај само на то да ћеш позајмити, него и на то да ће од тебе тражити да вратиш. Због чега се везујеш за многоплодну звер? За зечеве се каже да они истовремено и рађају, и гаје, и зачињу младунце. И код зеленаша се новац истовремено и даје на зајам, и рађа и нараста. Још новац ниси ни узео у руке, а они ти траже камату за тај месец. То се прикључује дугу и потхрањује ново зло, из којег ће се родити још једно и тако у бесконачност. Због тога је овај вид користољубља и добио такав назив; наиме, он се назива каматом (грч. τόχος)[1], и ја мислим да то име потиче од многоплодности овог зла. Одакле би иначе потекло такво име? Или се можда назива каматом услед бола и патње какве обично узрокује у душама дужника? Оно што су за породиљу порођајни болови, то је за дужника наступање рока. Камата на камату представља рђаво потомство рђавих родитеља. Такво умножавање камате уистину би требало да се назове породом аспидиним! За аспиде (ехидне) се каже да се рађају тако, што прогризу мајчину утробу. И камате нарастају тако, што потпуно прождиру куће дужника. Семе након извесног времена доноси плод, као што се и животиње рађају након одређеног времена. Камата се, међутим, данас рађа и данас почиње да рађа. Ако и почињу брзо да рађају, животиње убрзо и престају то да чине. Новац, међутим, ако је почео брзо да нараста, бесконачно се увећава. Све што расте, престаје да расте оног тренутка кад достигне њему својствену величину. Зеленашево сребро, међутим, и ново рађа и старо обнавља (подмлађује). Нека се не догоди и да на делу упознаш ову необичну звер!
4. Ти слободно посматраш сунце. Зашто самоме себи завидиш на слободном животу? Ниједан борац не избегава ударац противника онако, као што дужник избегава сусрет за зајмодавцем, настојећи да главу сакрије у сенку стубова и зидова. „Како да се прехраним“, кажеш ти. Имаш руке, имаш занат. Служи за плату, буди најамник. Постоји много начина сналажења у животу, постоји много повољних прилика. Немаш снаге да радиш? Тражи од оних који је имају. Срамота је да тражиш? Још је већа срамота не вратити позајмљено. Не говорим ти ово као законодавац него хоћу да ти покажем, да је све подношљивије од зајма. Мрави могу да се прехране, иако не траже и не позајмљују. Пчела остатке своје хране приноси на дар царевима. А ипак, природа им није дала ни руке ни занат. Ти си човек, животиња која је измислила свако занимање а ти, опет, не можеш да пронађеш ниједно од којег би живео? Уосталом, ми видимо да не позајмљују они, којима је потребно најнужније (јер њима нико не би ни дао новац), него они људи који се препуштају непотребним трошковима и бескорисној раскоши, који постају робови женских прохтева. Жена каже: „Потребна ми је скупоцена одећа и злато. И деци је потребна украшена одећа каква им и доликује, и слуге треба да имају шарену и разнобојну одећу, и за трпезу је потребно изобиље.“ Испуњавајући овакве захтеве своје жене, човек одлази код зеленаша. Пре него што тражени новац добије у руке, једног господара замењује другим и непрестано доспева у обавезу према новом зајмодавцу, а непрекидношћу овог зла избегава да буде разобличен у сиромаштву. И као што оболели од водене болести остављају утисак угојености, тако и ови људи остављају утисак да су богати, непрестано позајмљујући и враћајући новац и плаћајући новим дугом онај претходни, тако да самом непрекидношћу зла задобија поверење да добије нови зајам. Оболели од колере непрестано избацују оно што су претходно појели и, пре него што је желудац потпуно очишћен, испуњавају га новом храном, коју опет са болом и грчевима избацују напоље. Тако и ови људи, замењујући једну камату другом, падају у нови зајам и пре него што је очишћен стари дуг, накратко се преузносећи туђим богатством да би убрзо потом оплакивали сопствену имовину. Колико је оних, које су уништила туђа добра! Колико је оних који су, видевши у сну себе као богате, претрпели штету! Говоре, међутим, да је много оних, који су се кроз дуг обогатили; међутим, ја мислим да је много више оних који су дошли до вешала. Ти видиш оне, који су се обогатили, а не узимаш у обзир оне који су се обесили? Будући да нису могли да поднесу срамоту да траже зајам, срамном животу претпоставили су смрт вешањем. Видео сам жаљења достојан призор када су оне, који су рођени као слободни, због отачких дугова одводили на тргове да их продају. Не можеш деци да оставиш новац? Онда им немој одузимати племенитост. Сачувај за њих једно једино имање – слободу, коју си и ти као залог добио од својих родитеља. Никада никога нису оптуживали због очевог сиромаштва, али су отачки дугови доводили до тамнице. Не остављај иза себе рукописе који би се, слично очинској клетви, преносили на синове и на унуке.
5. Послушајте, богати, какав савет дајемо сиромашнима због ваше нечовечности. Боље је трпљењем подносити остале несреће, него оне које се дешавају због камате. Међутим, уколико бисте се ви покорили Господу, каква би онда била потреба за овим речима? Какав је савет дао Господ? Дајте у зајам не надајући се ничему (Лк. 6; 35). Ти ћеш на то рећи: какав је то зајам, ако са њим није повезана нада да ће бити враћен? Проникни у снагу ове изреке, и задивићеш се човекољубљу Законодавца. Када сиромаху будеш давао Господа ради, онда ће то бити и дар и зајам – дар, јер се нећеш надати да ће ти бити враћено, а зајам услед многодарежљивости Владике Који ће ти га Сам вратити и, узевши мало посредством сиромаха, теби узвратити великим. Господу позајмљује ко поклања сиромаху (Приче Сол. 19; 17). Зар ти не би хтео да заједнички Свевладика прихвати на Себе обавезу да ће ти платити? Ако неки богаташ у граду обећа да ће он платити за друге, зар не прихваташ његово јемство? Богу, међутим, не допушташ да плати за сиромахе? Подај сребрњаке који бескорисно леже, не оптерећуј сиромаха каматом, и биће добро и једном и другом. Теби ће бити добро стога, што ће твој новац на тај начин бити сигуран, а ономе, који га је од тебе узео, стога што ће од њега (од тог новца) имати користи. Ако пак тражиш и камату, задовољи се оном, коју ћеш добити од Господа. Он ће за сиромахе платити и камату. Од Онога, Који је уистину Човекољубац, очекуј човекољубље. Када пак узимаш од сиромаха, онда је то више од човеконенависти (мизантропије). Ти изт влачиш корист из туђе несреће, ти од суза сабираш новац? Мучиш нагога, удараш гладнога? Ти немаш милости и не помишљаш на сродство са страдалником који пати. Зар добитак, који си стекао на тај начин, називаш човекољубивим? Тешко онима који од горкога праве слатко и од слаткога горко (Иса. 5; 20), а нечовечност називају човекољубљем. Са трња се не бере грожђе, нити се са чичка беру смокве; тако ни од камате не происходи човекољубље. Зло дрво зле плодове рађа (Мт. 7; 16 17). Постоје неки зеленаши које називају стострукима или десетострукима, и страшно је слушати чак и њихове називе. Постоје такође и месечни потраживачи камате који, слично оним демонима што изазивају падавицу, сагласно са кретањем месеца нападају сиромахе. Сраман је то зајам и за онога који га даје, и за онога који га прима! Код једнога узрокује губитак у новцу а код другога оштећује саму душу. Кад једном добије клас, земљоделац више не тражи семе испод корена. Ти, међутим, и убираш плодове, и не напушташ оно старо. Ти сејеш без земље и жањеш без сетве. Неизвесно је само за кога сабираш. Постоји онај, који лије сузе због камате, и то је познато. Међутим, сумњиво је ко ће се користити богатством које је на тај начин стечено. Неизвесно је хоћеш ли другима оставити богатство, док си за себе сабрао само зло неправде.
Дакле, који хоће од тебе да позајми, не одреци му (Мт. 5; 42) да би, поучивши се корисном и из Старог и из Новог Завета, са добром надом отишао код Господа и тамо добио камату за добра дела у Христу Исусу, Господу нашем, Којем нека је слава и сила у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Василије на овом месту користи игру речи јер је именица „τόχος“ („камата“) слична именици „τόκος“, која означава рађање, децу, потомство или нараштај, прим. изд.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *