НАСЛОВНА » Ава Јустин, БИБЛИОТЕКА » ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА ЈУЛ

ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА ЈУЛ

 

ЖИТИЈА СВЕТИХ
 
29. ЈУЛИ
 
СТРАДАЊЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА
КАЛИНИКА
 
Свети мученик Калиник родио се у Киликији и био васпитан у хришћанској побожности. Поставши зрео човек, он виде како се многи људи држе многобожачког безбожја: помрачени демонском обманом, они су далеко од Господа Христа, верују у неосетљиво камење и приносе жртве идолима. И плакаше Калиник због погибли њихове, и стаде их јавно учити познању истине, обраћајући их од њихове заблуде ка Христу Богу. И пропутова Калиник многе градове и села, апостолски проповедајући реч Божију. Тако допутова он и у галатијски град Анкиру, тражећи спасење душа људских. У њему он проведе дуго, трудећи се у благовешћу Христовом, и многе приведе Богу. Зато би ухваћен од неверника и изведен на суд пред кнеза Сакердона, човека веома погана, најусрднија служитеља идола, непријатеља Христова и љута гонитеља хришћана. Приводећи Калиника на суд пред кнеза, безбожни многобошци повикаше: Ово је Калиник странац; дошао је у наш град и учи људе да боговима не приносе жртве и да им се не клањају, и већ је многе завео у своју обману.
Погледавши јаросно на Калиника, кнез га стаде грозним гласом испитивати: Како си се ти странац, безумниче, дрзнуо да развраћаш народ, учећи га да оставља богове који су свет створили, и које поштује цар и све власти и сва васељена? – Светитељ му кротко одговори: Ја сам слута Христов. Видећи како људи срљају у погибао, срце ми се кида за њих, и колико могу старам се да их добрим учењем обратим од таме ка светлости, и од погибли ка спасењу. Јер у нашим књигама пише: Који обрати грешника с кривога пута његова, спашће душу од смрти и покриће мноштво грехова (Јак. 5, 20). Стога би хтео да и тебе приведем к светлости од демонског помрачења које влада тобом, и да те упутим на пут истине.
Кнез, киптећи од гнева, рече: Еда ли ти хоћеш да се ја, послушавши твоје безумне речи, одречем богова и претпоставим горку смрт слаткоме животу? Не, никада! Напротив, ја ћу те, и против твоје воље, приморати да се поклониш боговима нашим, јер ћу те ставити на љуте муке, и видећу да ли ће Бог твој доћи да те избави из мојих руку. И нећу поштедети тело твоје све дотле док не познаш силу и власт богова и не принесеш им жртве.
Тада му светитељ поче смело одговарати, говорећи: Претњама нећеш устрашити истинског слугу Христовог, јер свако мучење ради Господа мог мени је тако пожељно као гладноме храна. Стога не оклевај и не губи време на претње, него одмах почни да ме мучиш. Ево, пред тобом је тело моје, готово на муке; оно има у души својој Бога, који припрема мени спасења а теби погибао.
Кнез се још више разјари и повика: Бедниче! како се усуђујеш да ме вређаш таквим речима? Тако ми богова, нећу се сажалити на тебе, него ћу здерати месо твоје са костију твојих, и задаћу ти сваку муку док те љутом смрћу не погубим. – Светитељ одговори: О, најпоганији човече међу свима поганим људима! докле ћеш узалуд траћити време беснећи гневом, а не приступаш делу? Хајде, предај ме на муке, па ћеш видети јунаштво и неустрашивост подвижника Христова који очекује да од Спаситеља свог прими венац победе.
Тада мучитељ нареди да мученика обнажена и опружена немилице бију воловским жилама. И светитељ би дуго бијен, а биров викаше: Калиниче, познај богове и призови их, и они ће те избавити од мука! – Међутим свети мученик се смејаше мучитељу и мукама, и громко му довикиваше: Претио си ми великим мукама, а налажеш на мене веома мале. Дај ми веће ране, нанеси ми најљуће мучење: јер се ја ни огња не бојим, ни мача не плашим, и смејем се смрти, чекајући да од Господа мог добијем живот вечни.
Тада кнез нареди да страдалца обесе на мучилишном дрвету и тело му стружу гвозденим гребенима. И остругаше му тело до костију. Међутим свети мученик, трпећи све то као у туђем телу, смејаше се овом мучењу, и говораше кнезу: Нареди да ме још јаче стружу, јер уколико више стружеш моје тело, утолико више насићујеш моју душу: мени помаже Христос, и ја, крпљен благодаћу Његовом, не осећам бол од мучења.
После тога мучитељ нареди да страдалца Христова скину са мучилишта, да му обују гвоздене чизме са оштрим клинцима изнутра, да га воде у град Гангр, удаљен од Анкире осамдесет потркалишта, и да га тамо огњем сажегу. Тако мучитељ одлучи да уради, зато што у том граду свети Калиник беше обратио врло многе ка Христу, па мишљаше да ће се они, видевши Калиников мученички крај, уплашити и вратити пређашњој вери.
И љути кнез предаде Христовог војника у руке немилосрдним војницима својим, наредивши им да јашу на брзим коњима, а мученика гоне пред собом, приморавајући га батинама да трчи. Обувен у гвоздене чизме са клинцима, мученик хођаше као да не осећа болове од клинаца, и певаше псалам Давидов: Трпећи чеках Господа, и саже се к мени, и услиши молитву моју; и извади ме из јаме, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје (Пс. 39, 2-3).
Тако мученик крену одређеним путем, и без приморавања трчаше брзо испред коња. Када прођоше шездесет потркалишта и стигоше на место звано Матрика, војници силно ожеднеше од сунчане жеге, јер беше месец јули. Пошто воде не беше нигде на путу, војници почеше изнемогавати од жеђи, а и коњи, и једва дисаху, скоро да издахну. Тада они са сузама завапише к светом мученику: Слуго истинитога Бога, смилуј се на нас, умиремо од жеђи. Умоли Бога твог да нам да воду, и ми нећемо умрети. Слушали смо да Бог твој може све. Не спомињи зла која ти учинисмо: јер те ми мучисмо не по својој вољи него по наређењу кнеза.
Видевши да они стварно умиру од жеђи, свети Калиник се сажали на њих и, желећи да непријатељима својим учини добро, стаде крај једног камена што се задеси на путу, па подиже очи своје к небу и помоли се говорећи: Господару неба и земље, и мора, и целокупне твари! Ти си некада у пустињи водом из камена напојио слугу Твог Мојсија и са њим жедни народ. Покажи и сада чудеса Твоја, те нека по наређењу Твом и из овог камена потече вода и напоји ове жедне, да би се преславна дела Твоја показала и онима који Те не знају, и прославило свето име Твоје.
Чим свети мученик заврши молитву, одмах потече из камена извор живе воде, те сви пише и расхладише се, и громко клицаху: Велик је хришћански Бог, и славнији од свију! – И од тога часа овај извор не престаде давати воду на незаборавни спомен чуда Божјег, учињеног молитвама светог мученика.
Пошто се добро расхладише, и војници и коњи превалише лако остатак пута и стигоше у град Гангр. Но војницима се није хтело да предаду на смрт свога добротвора Калиника, који их путем избави од смрти. Али бојећи се да кнез у гневу свом не побије њих саме, они и против своје воље испунише наређење кнежево: зажарише пећ, и поставише мученика близу ње. А он, радујући се и веселећи се, осени себе крсним знаком и помоли се говорећи: Благодарим Ти, Оче небесни, што си ме учинио достојним овога часа, у који за свето име Твоје умирем. Прими у миру дух мој, и посрами непријатеље Твоје, свесилни Боже!
Са овим речима он уђе усред усијане пећи, леже и предаде своју свету душу у руке Божије.[1] Када се огањ угаси, нађоше чесно тело његово мртво али цело и од огња неповређено. Верни узеше свето тело његово и погребоше са доличном чешћу, славећи Оца и Сина и Светога Духа, једног у Тројици Бога, коме и од нас нека је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.
 
СТРАДАЊЕ СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ ДЕВИЦЕ
СЕРАФИМЕ
 
Гоњењима страшним, наређеним од незнабожних царева римских, многи верни пострадаше за Христа у разноврсним мукама. У то време у селу Виндени, у дому једне високородне жене Савине, сенаторке, живљаше девојка Серафима, родом из Антиохије. Својим поукама она и Савину приведе вери Христовој.
Игемон Вирил посла слуге своје у дом Савинин, с наређењем да узму девицу Божју свету Серафиму и доведу к њему на суд. Блажена Савина се успротиви томе и нипошто не допушташе да послани узму девојку. Но света Серафима јој рече: Госпођо мати, пусти ме да идем с њима. Ти само моли Бога за мене. Ја се уздам у Господа Исуса Христа и верујем да ће Он доћи к мени и дати ми силе да Му верно послужим, иако сам недостојна тога због грехова мојих.
Блажена Савина, немајући поверења да свету девицу пусти са незнабожним слугама игемоновим, сама пође са њом к игемону. Пошто Савина по пореклу свом припадаше знаменитој сенаторској фамилији, то игемон, угледавши је, збуни се и пожури те је пусти дома заједно са светом Серафимом.
Након три дана игемон нареди да се устроји судиште на месту Алвини, где је обично обављано суђење, и заповеди градоначелницима да му на то судиште доведу Серафиму. Безбожни властодршци ухватише свету девицу и поведоше на суд, а блажена Савина пође пешке за њом. Увидевши да је немогуће избавити Серафиму из руку непријатеља њених, она громко повика ка игемону: Свирепи псу азијатски! не усуђуј се злостављати свету девицу Божију. То ће ти бити на погибао, јер је с нама Христос Бог наш, и Он ће казнити тебе и твоје цареве вечним мукама за многобројна страдања која наложибте на слуге Бога живога. – Рекавши то, Савина се кукајући врати дому свом.
Тада игемон рече Серафими: Принеси жртву бесмртним боговима, којима приносе жртве и господари наши цареви. – Серафима одговори: Ја се бојим и служим свемогућем Богу, који је створио небо и земљу, и све што је на њима. А они, којима ми ти наређујеш да се поклоним, нису богови него демони; поштовати њих, мени не доликује, јер сам хришћанка. – Игемон рече: Онда приступи па принеси твоме Христу ову жртву која је спремљена за наше богове. – Серафима одговори: Ја сваки дан Њему приносим жртву, клањам Му се и молим Му се дан и ноћ.
Тада је игемон упита: Где је храм Христа твога? И какву Му жртву приносиш? – Серафима одговори: Христу је угодна жртва то, да беспрекорно сачувам у чистоти девство своје, и да свесилном помоћу Његовом приведем и друге томе подвигу.
– Игемон упита: Је ли то црква ваша и жртва? – Серафима одговори: Ништа није узвишеније од познања истинитог Бога и служења Њему Јединоме побожним животом. – Игемон упита: Јеси ли ти сама, као што кажеш, црква Бога твога? – Серафима одговори: Пошто помоћу Његовом чувам себе непорочном, то сам заиста црква Његова. Јер наше Свето Писмо каже: Ви сте црква Бога живога, и Дух Божји живи у вама (2 Кор. 6, 16). – Игемон упита: Ако будеш напаствована и обешчашћена, да ли ћеш онда престати бити црква Бога твога? – Серафима одговори на то речима Светог Писма: Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог (1 Кор. 6, 17).
Но игемон, не схватајући ове речи, нареди да Серафиму предаду двојици бестидних младића, родом из Египта, да они сву ноћ проведу са њом. Онда је ови безбожни младићи узеше и одведоше у једну веома мрачну кућу. А света девојка се тамо са умилењем овако мољаше Господу: Тебе призивам, Господе Исусе Христе, истинити хранитељу и чувару девства мога! К Теби вапијем, светлости и весеље вечно! Ти си посетио и укрепио Твог, затвореног у тамници, апостола Павла, погледај и на мене и помилуј смирену слушкињу Твоју, и избави ме од нечисте пожуде ових младића. Молим Те, нека потамне очи њихове, и они се неће моћи коснути слушкиње Твоје која се у Тебе узда, нити ће оскврнити тело моје, запечаћено светињом Твојом. Посрами њихову бестидност и недопусти да будем обешчашћена, него нареди да пређем к Теби. Погледај, благи Исусе, и на слушкињу Твоју Савину и укрепи је силом Твојом, да не би узликовао над њом љути враг ђаво: јер и она ради светог имена Твог претрпе много у делу мом. Услиши ме, Господе Исусе Христе, благословени и свепрослављени и преузношени са Оцем и Светим Духом, кроза све векове. Амин.
И гле, у први час ноћи, када они младићи хтедоше да јој приступе, изненада настаде силна хука и страшан земљотрес, да то чуше и сви околни житељи; а они младићи падоше на земљу као покошени и сви им се удови одузеше. Видећи тако брзу помоћ Божију, чиста девица подиже руке са сузама благодарећи Господу, и сву ноћ проведе у молитви. А рано у зору дођоше изасланици од игемона да питају младиће, јесу ли задовољили своју пожуду. Ушавши у кућу, они угледаше свету девојку где се моли, а младиће где леже на земљи као мртви, немајући снаге нити да устану нити да што кажу, само њихове отворене очи указиваху на то да су још живи. На такво чудо сабра се много народа, да види.
Чувши за то, игемон понова нареди да пред њега доведу на суд слушкињу Божију Серафиму. И он је упита: Ну, Серафима, је ли задовољена твоја телесна пожуда, или се још распаљујеш похотом? – Света Серафима одговори: Ти, како видим имаш развратно срце и ђаво обитава у њему, зато и говориш такве бестидности. Но ја не познах те младиће о којима ти говориш, нити сам осетила да су они били код мене. – Игемон упита: Ти, дакле, тврдиш да они нису провели сву ноћ код тебе? – Серафима одговори: Са мном беше Онај који ме стече крвљу Својом и чија сам ја слушкиња. – Игемон упита: А ко је то? – Серафима одговори: Хранитељ и чувар мој, Господ Исус Христос. – Игемон упита: Зашто тако много непотребнога говориш? Реци ми, каквим си то мађијама изазвала узетост код оних младића? – Света Серафима одговори: Нама хришћанима не доликује да се учимо мађијама, а они које ви убијате својим злочиначким мађиоништвом, њих оживљује Господ наш и Господар свију Исус Христос када Га призивају у помоћ. Игемон на то рече: Добро, ако твој Христос надвлађује ову мађионичку вештину, онда призови Га, да овим младићима поврати њихову пређашњу телесну снагу. Тада ми можемо дознати од њих, шта су они сву ноћ радили код тебе. А ја сам потпуно убеђен, да си их ти некаквим злим мађијама лишила свести, да они не би могли објавити твоју прљавштину. – Серафима одговори: Свемоћан је Бог чија сам ја слушкиња, и нема за Њега ништа немогуће. – Игемон на то рече: Онда учини да младићи дођу к себи, да им се поврати здравље, и да могу говорити. – Серафима одговори: Ти држиш да сам ја мађионичарка. Међутим, ја уопште не знам мађионичарску вештину. Ја своје молитве приносим Богу моме, ради којих Он даје оно што иштем не само мени једној, него и свакоме који Га призива свим срцем. – Игемон рече: Ради што хођеш, само учини да младићи проговоре, и ми ћемо сазнати да ли си ти сачувала своје девичанство. – Серафима одговори: Ја ти већ рекох да не знам мађиоништво; ја само могу молити Бога да јави милост Своју. – Игемон одговори: Онда иди на место где се налазе младићи, па се помоли за њих Богу. – Серафима одговори: Не доликује мени да идем тамо; осим тога, у том случају други не би видели то чудо, па би по своме неверју помислили о мени оно исто што и ти: да сам ја мађионичарка. Боље је, нареди да обамрле младиђе донесу овамо.
Игемон онда издаде наређење да младиће донесу на судиште. Када их донеше, сви се запањише гледајуђи их. Они беху тако страшно укочени, да је изгледало да уопште немају ни језика, ни руку, ни ногу. Тада игемон рече: Серафимо, замоли сада Бога свог, да младићи оздраве. – Света Серафима онда подиже руке к небу и стаде се са умилењем молити овако: Господе Боже свесилни, Ти си створио небо и земљу, море и све што је на њима; Ти си преко светих апостола Својих васкрсавао мртве, исцељивао губаве, давао говор немима и слух глувима; Ти и сада услиши мене, слушкињу Твоју, која се узда у Тебе; не презри мољење моје, нити се одврати од мене због неверја овог бедног игемона, него исцели ове младиће пред очима свију који посматрају и очекују ово чудо. Нека се постиди овај безумник, који подстицан бесом гони оне који верују у Тебе. Похитај, Господе, и јави силу Своју, да познаду да си Ти једини Бог који твори чудеса, и нема другога осим Тебе.
Помоливши се тако, света Серафима приђе младићима и, додирнувши их, рече им: У име Господа нашег Исуса Христа устаните на ноге! – Младићи одмах устадоше и стадоше говорити. Видећи то, сви се људи запрепашћени дивљаху. А игемон им се обрати питањем: Зар не приметисте да она не могаше обавити своју мађионичарску вештину док младиће не додирну рукама? – Потом се обрати младићима и упита их: Како вам ова жена одузе и ум и телесну силу? – Младићи одговорише: Господине игемоне, када ми по наредби твојој уђосмо к њој, одједном се појави један диван младић, блистајуђи сав као сунце, и стаде између ове девојке и нас. Од силног блистања његовог нас обузе страх, трепет и тама, и потпуна узетост. И тако од тога тренутка па све до сада ми бесмо у таквом стању. Расуди сада сам, да ли је ова девојка мађионичарка или је Бог њен заиста велик.
Игемон се обрати Серафими и рече: Објаони ми, Серафимо, каквом си вештином ово учинила, па ћу те одмах пустити. – Серафима одговори: Ја сам омрзнула зла учења, и сви хришћани одгоне од себе сваку враџбину и мађије, и ове им не могу нашкодити, чим они призову име Господа свог. – Игемон јој на то рече: Видим ја да ти много можеш својим мађијама, ипак ти кажем: ако боговима мојим не принесеш жртве, главу ћи ти скинути. – Серафима одговори: Ради што ти је воља, ја демонима твојим нећу принети жртве, нити ћу испунити вољу оца твог Сатане, јер сам хришћанка.
Тада игемон нареди да јој са две свеће жегу тело. Но свеће се одједном угасише, и они што држаху свеће падоше на земљу. А света Серафима, подигавши очи к небу, говораше: Господе Исусе Христе, нека се постиде и посраме сви непријатељи моји! – Игемон јој рече: Принеси жртву боговима, да не би умрла у мукама. – Серафима одговори: Ја зато и не приносим жртве вашим демонима, да не бих умрла вечном омрћу. – Игемон јој на то рече: Безумнице и бесомучнице! послушај заповести царске, поклони се бесмртним боговима, па ћеш себе ослободити мука и погибли. – Серафима одговори: Ви сте сами бесомучни и безумни, јер се одричете Бога живог и истинитог и клањате се демонима, са којима ћете заједно и пропасти. Међутим, ја саму себе приносим на жртву бесмртноме Богу, само да би Он благоизволео примити мене, иако грешну, ипак истиниту хришћанку.
Тада игемон нареди да светитељку бију штаповима. Но кад њу бијаху, изненада се земља страховито затресе, и одломи се један комад штапа којим бијаху мученицу, одскочи и удари игемона Вирила у десно око, те он кроз три дана ослепе. То страховито разјари игемона и он издаде овакву заповест о светој мученици: Наређујемо да се мачем погуби Серафима, која не само царске наредбе презире него је крива и за велике злочине.
И тако светој девици Серафими би одсечена глава.[2]
Благородна Савина, са страхопоштовањем узевши свето тело њено, сахрани га са чешћу која приличи таквој девојци и мученици, и као превелико благо и најскупоценији бисер положи га у свом новом гробу, славећи Христа истинитог Бога, са Оцем и Светим Духом слављеног вавек. Амин.
 
СПОМЕН СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ
ТЕОДОТИЈЕ
и троје деце њене
 
Света Теодотија беше удовица са троје деце. У Солуну, заједно са светом Анастасијом (22 дец.), Теодотија се трудила на делу Божјем, предана потпуно животу побожном. У време Диоклецијанова гоњења она би осуђена на смрт, и заједно са својом децом бачена у пећ огњену. Свете душе њихове винуше се у небеску домовину.
 
СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА:
ОЦА и МАЈКЕ СА ДВОЈЕ ДЕЦЕ ЊИХОВЕ
 
Пострадали за веру Христову сагорени у огњу.
 
СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА
ЕВСТАТИЈА МЦХЕТСКОГ
 
Свети Евстатије беше Персијанац, родом из села Арбукета. У својој тридесетој години дође у Мцхет град, и ту видећи како хришћани живе и верују, прими крштење. Он би мучен за Христа и посечен у Тифлису 589 године. Чесне мошти његове почивају у саборној цркви у Мцхету и дају исцељење верујућим.
 
СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
КОНСТАНТИНА,
патријарха Цариградског
 
Ступио на престо 674 године, и у миру се упокојио 676 године.
 
СПОМЕН СВЕТОГ БЛАГОВЕРНОГ
ЦАРА ТЕОДОСИЈА МЛАЂЕГ
 
Син цара Теодосија Великог, веома побожан; царовао од 408-450 године. За време његове владавине царевина његова „постала као Црква“. У његово време би одржан Трећи Васељенски Сабор у Ефесу 431 године. Преставио се 450 године.
 
СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА:
ВЕНИЈАМИНА и ВИРИЈА
 
Скончали у мукама за Господа свога.
 
СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА
МАМАНТА
 
Бачен у море и тако пострадао за своју веру у Христа.
 
СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА
ВАСИЛИСКА
 
Старац, пострадао за Господа мачем посечен.
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ
РОМАНА КИРЖАЦКОГ
 
Светог Сергија Радонежског ученик; први настојатељ основаног светим Сергијем Ваведењског манастира на реци Киржачи, у Владимирској губернији. После богоугодног подвига у својој обитељи преподобни Роман мирно се упокојио 1342 године. Свете мошти његове почивају у манастирској цркви.
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ
КОНСТАНТИНА КОСИНСКОГ
 
Светога Варлама Хутинског ученик. Са својим саподвижником Космом основао манастир на коси, између река: Полисће и Сњежне. После многогодишњих и богоугодних подвига преподобни Константин мирно се преставио 1240 године. Свете мошти његове почивају у Косинској обитељи.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Калиник пострада око 250 год.
  2. Света Серафима пострада у време цара Адријана (117-138 год.).

3 коментар(а)

  1. Pingback: Контраверзне гласине о Св Марији Магдалини

  2. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): СВЕТИ РАВНОАПОСТОЛНИ ВЛАДИМИР КРСТИТЕЉ РУСИJЕ – Манастир Ваведење

  3. Први и апостол Васкресења…….неустрашива у својој вери и оданости……неуморна у проповедању њеног Учитеља…….присуствовао сам многим вечерњим службама, али само сам на једној проплакао и то у манастиру Свете Магдалине у Јерусалиму где је део њених моштију и огромна фреска момента када Света Магдалина показује црвено јаје цару Тиберију. Сестре тог манастира гасе и пале све свеће у цркви у одређено време службе, тако да верник има утисак и комплетне таме за време Спасове смрти и светла у моменту Његовог Васкресења. Незаборавна и достојна служба Светој Марији Магдалини. Света ученице Христова, моли Бога за нас!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *