NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA APRIL

ŽITIJA SVETIH ZA APRIL

 

ŽITIJA SVETIH
 
11. APRIL
 
STRADANJE SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
ANTIPE,
episkopa Pergamskog
 
U vreme svetih Apostola, za carovanja Domicijanova[1], nastade veliko gonjenje na hrišćane. Po celom carstvu car razasla naređenje svima knezovima i velmožama, da hrišćani bez pogovora moraju primiti mnogobožačko bezumno zloverje i klanjati se idolima. Tada se javiše vrlo mnogi hrišćani koji smelo ispovedaše reč Božju, i veliki broj mučenika postrada na sve strane za Hrista Spasitelja. Tada bi poslat u zatočenje na ostrvo Patmos[2] i crkveni stub vere, i temelj hrišćanske istine, i propovednik prevečnog Božanstva jedinorodnog Sina Božjeg, i najizvrsniji apostol – sveti Jovan Bogoslov. Tamo mu se u otkrivenju javi Gospod „usred sedam svetnjaka“ (Otkr. 1, 13) i naredi mu da piše sedmorici anđela, tojest episkopa sedam crkava azijskih, sokoleći ih na saborno mučeništvo. Tom prilikom usta Gospodnja spomenuše ovog svetitelja Antipu ovako: Antipa, verni svedok moj, bi ubijen kod vas, gde živi Satana (Otkr. 2, 13). Jer sveti Antipa beše episkop crkve Pergamske[3].
Iz ovih reči u Otkrivenju Jovanovom vidi se jasno da je Antipa bio verni svedok Hristov, i da je među žiteljima pergamskim boravio Satana. I tu posred njih sveti Antipa beše kao svetlost posred tame, kao ruža posred trnja, kao zlato posred blata. Ili bolje reći , kao zlato usred ognja, po reči Svetoga Pisma: Kao zlato u topionici prekaljeno (Prem. Sol. 3, 6). Tamo se ni prirodnih zakona ne držahu, niti pravilno stvari shvatahu, svaki se osiono ponašao, i prema svojoj snazi činio nasilje nad drugima. Svaki je smatrao sebe za hrabra i dobra i pravedna, ako je nekog hrišćanina zlostavljao ili mu život oduzeo. Ovi nevernici mnogo uznemiravahu i zlostavljahu hrišćane, a blaženi Antipa, nepokolebljiv u veri i postojan u vrlinskom življenju, ne smućivaše se ni najmanje, nego kao da svoju čovečansku prirodu pretvori u anđelsku, tako junački protivstajaše neprijateljima, ničega se ne bojeći. Iako mu je pretila opasnost, on je često izlazio među narod, i usred njih sijao kao zora, i svetlošću čiste i prave vere progonio tamu idolopokloničke zablude. Zbog toga su demoni koje su mnogobošci smatrali za bogove, bežali iz Pergama u kome je živeo sveti Antipa. I javljahu se demoni u snu svojim žrecima i govorahu im: Niti žrtve vaše jedemo, niti uživamo u mirisu i kadu žrtvenom, jer nas progoni hrišćanski knez Antipa.
Mnogi se mnogobošci razgneviše na svetog Antipu, uhvatiše ga i odvukoše na mesto gde su obično prinosili svoje pogane žrtve. I vojvoda upita svetitelja: Jesi li ti Antipa koji sam ne sluša carske naredbe, i druge uči da im se ne pokoravaju, i ometa žrtvoprinošenja bogovima, a ne dopušta nijednome od bogova da se naslađuje pretilinom ili mirisom? Zato svi bogovi napustiše naš grad i otidoše, i bojati se da neka velika nesreća ne snađe grad, pošto bogovi neće hteti više da ga čuvaju. E dosta si nam sve do danas nanosio zla svojim hrišćanskim magijama! Pokaj se, dakle, i pokori se zakonima našim da bogovi, koji vladaju ovim prekrasnim gradom, ne bi prestali da se staraju o nama i čuvaju nas. Ako pak nećeš da to učiniš, i da se odrekneš svoje vere, i da bogovima našim odaš poštovanje, onda ćeš po rimskom zakonu biti stavljen na zaslužene muke.
Sveti Antipa odgovori: Vojvodo, znaj ovo: hrišćanin sam, i zato se bezumnom i bezbožnom naređenju carevom neću pokoriti. A evo i moga odgovora na tvoja pitanja: Bogovi vaši kojima se vi klanjate, i za koje kažete da su gospodari vaseljene, sami tvrde da ih progoni smrtni čovek, i traže vašu pomoć oni koje vi smatrate za svoje zaštitnike i odmazditelje. Iz toga lako možete uvideti svoju zabludu. Jer kad nisu u stanju da odmazde za svoje zlopaćenje, i priznaju da su pobeđeni od jednog čoveka, kako onda mogu izbaviti od neke bede sav rod ljudski ili koji grad? Razmišljajući o tome, dužni ste da makar sada odstupite od svoje pagubne zablude i poverujete u Hrista koji je sišao s neba da spase rod ljudski. I taj isti Hristos zaista će pri kraju sveta doći da sudi svima, i svakome će dati po delima njegovim, ili slavu ili muku.
Pošto sveti Antipa odgovori tako blagorazumno, vojvoda mu ponovo stade govoriti ovako: Vi se pokoravate novim zakonima i pravilima koje ste vi izmislili, prenebregavši staro bogopoštovanje, koje mi spočetka primismo od naših predaka, i od njih nam dođe kao nasleđe da poštujemo bogove. Stoga, sledeći običajima naših pradedova, nije dobro odstupiti od njih. Jer ono što je staro bolje je od novoga. I pouzdanije i dostojnije pohvale ono što je potvrđeno starinom vremena. Zato i ti treba da promeniš svoje verovanje, te da ne sleduješ čoveku koji se nedavno pojavio i svojim nekim magijama život ljudski smutio, i raspet bio za vreme Pontijskog Pilata. Pokori se dakle carevim naređenjima, da bi s nama poživeo bezbedno, jer ćemo ti uvek biti u pomoći i volećemo te kao sinovi. Ti si star, i zaslužuješ da te kao oca volimo i poštujemo.
Na to sveti Antipa odgovori: Možeš bezbrojnim rečima i zaglušiti moje uši, ali ja neću biti toliko bezuman i nerazuman da pod starost i na ivici groba promenim veru svoju i da radi ovog bednog i tričavog života odstupim od svog čvrstog veroispovedanja. Ne prelašćuj dakle um moj, koji se stalno upražnjava u čitanju Svetoga Pisma. Jer spočetka ne beše ni jednog vašeg boga, nego se pojaviše kasnije, i nikakvo dobro ne učiniše, niti nam ikakva korist dođe od njih. Ta oni sami behu gadni i pokvareni ljudi, i postaše vinovnici rđavog života drugih strastoljubivih ljudi. A ako treba čuvati drevne rđave običaje i propise, onda treba i bratoubicu Kajina podražavati. Zašto ne sledujete onima koji su hteli da na nebo uziđu i koji se ne postideše sa svojim sestrama grešiti, zbog čega i potop bi, istrebljujući rod njihov? Zato što zanemariše hoditi putem pravim i blagočestivim. Ako pak vi uzaželite da radi drevnosti njihove podražavate bezakonja njihova, onda ćete biti kažnjeti ne vodom već ognjem večnim, i ješće vas crv koji ne umire. To će vas snaći, ako se ne pokajete.
Pošto sveti muž izgovori to i mnogo drugih stvari, dohvatiše ga bezbožni ljudi i odvukoše pred hram Artemidin, gde stajaše izliven vo od bronze. Usijaše vola ognjem, i baciše unutra slugu Božjeg. A sveti Antipa prekrstivši se, moljaše se Bogu unutra u ognjenom volu, govoreći: Bože, Ti si nam objavio od vekova sakrivenu tajnu Gospoda našeg Isusa Hrista, i Njime si nam otkrio nedokučiva tajanstva Tvoga prevečnog saveta. Blagodarim Ti za sva dobra Tvoja, jer spasavaš nas koji se u Tebe uzdamo! Ti si i mene udostojio u ovaj čas da budem uvršćen među svete mučenike koji postradaše za sveto ime Tvoje. Primi duh moj koji sada odlazi iz ovog života i daj mi da obretem blagodat u Tebe i u jedinorodnog Sina Tvog! I ne samo mene, nego i one posle mene milošću Svojom obaspi, da bi svi slavili sveto ime Tvoje vavek, amin.
Tako se sveti Antipa dugo moljaše, mučen u usijanom volu. Zatim, satvorivši molitvu za sav svet, predade duh u ruke Božje, kao da zaspa slatkim snom, i uziđe na nebo, ukrašen slavnim vencem mučenšptva, 92 godine. A blagočestivi ljudi uzeše svete mošti njegove, i česno ih sahraniše u istom gradu Pergamu. I poteče iz njih miro, isceljujući svaku bolest ljudsku, u slavu Hrista Boga našeg, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenog vavek, amin.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA
PROKESA i MARTINIJANA
 
Ovi sveti mučenici najpre behu neznabošci i nadzornici Mamertinske tamnice u Rimu. U tu tamnicu behu zbog propovedanja hrišćanstva zatvoreni sveti apostoli Petar i Pavle. Videći čudesa koja apostoli činjahu u tamnici, Prokes i Martinijan poverovaše u Hrista. A kada apostol Petar posle molitve nacrta krst na Tarpejskoj steni i izvede vodu iz nje, onda se krstiše i svi ostali sužnji u tamnici, njih 47 na broju.
Pošto poverovaše u Hrista i primiše krštenje, Prokes i Martinijan pustiše svete apostole iz tamnice. Apostoli iziđoše iz Rima, no Petru se javi Gospod na putu hodeći ka Rimu. „Kuda ideš, Gospode?“ upita Ga Petar. A Gospod odgovori da ide u Rim da ponovo bude raspet. Postiđeni apostoli vratiše se u Rim, gde budu uhvaćeni i ubijeni.
Međutim, načelniku Prokesovom i Martinijanovom Pavlinu bi dostavljeno, da su oni postali hrišćani. Pavlin ih pozva k sebi, i stade im savetovati da napuste hrišćanstvo. No kada oni to odbiše i pohuliše idole, Pavlin naredi da ih biju po ustima. Posle toga svete mučenike mnogo i uporno nagovarahu da se odreknu Hrista, ali oni ostadoše čvrsti u svojoj veri. Zato ih obesiše o mučilišno drvo, pa žestoko strugaše železnim spravama i ognjem im slabine pališe. No sveti mučenici junački podnošahu sva ta stradanja, pri čemu ih sokoljaše i tešaše jedna Rimljanka, po imenu Lucina.
Međutim, kazna Božija uskoro postiže bezbožnog mučitelja Pavlina. Kada Pavlin izdade naređenje da muče ova dva sveta hrišćanina, on tog časa bi nakazan Bogom: izgubi levo oko i, mučen zlim duhom, umre kroz tri dana.
Pavlinov sin nastade kod gradonačelnika Rima, da Prokes i Martinijan odmah budu posečeni, što bi i učinjeno. Česna tela njihova česno pogrebe spomenuta Lucina.[4]
 
SPOMEN PREPODOBNE MATERE TRIFENE
 
Iz Kizika. U miru se upokojila.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG FARMUTIJA
 
Prepodobni Farmutije je po naređenju Anđela Božjeg hranio svetog Jovana Bunarca za vreme desetogodišnjeg podvizavanja ovoga u bunaru (vidi 29 mart). Upokojio se mirno u Gospodu. Živeo u četvrtom veku.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG JAKOVA GALIČKOG
 
Plemić, učenik svetog Sergija Radonežskog; nedaleko od Galiča, u Kostromskoj guberniji, osnovao manastir, i bio iguman Dobio od Boga dar prozorljivosti. Upokojio se 1442 godine. Od svetih moštiju njegovih bivaju mnoga čudesa.
 
SPOMEN PREPODOBNIH OTACA NAŠIH JEVTIMIJA i HARITONA SJANŽEMSKIH
 
Osnovali manastir na reci Sjanžemi, nedaleko od Vologde. Živeli istinskim podvižničkim životom, služeći za primer ostaloj bratiji. Posle mnogih bogougodnih trudova sveti Jevtimije, iguman obitelji, prestavi se ko 1465 godine, postavivši za svoga naslednika prepodobnog Haritona. Prepodobni Hariton upravljao manastirom preko četrdeset godina i upokojio se 1509 godine.
Svete mošti njihove počivaju u njihovom manastiru, u Vaznesenskoj crkvi.
 


 
NAPOMENE:

  1. Rimski car Domicijan carovao od 81 do 96 godine.
  2. Patmos – nerodno, krševito ostrvo u Jegejskom Moru, na jugozapadu od Efesa, između Samosa i Naksosa.
  3. Pergam – grad u Velikoj Miziji (u severozapadnom delu Male Azije), bio je prestonica Pergamskog carstva. U starini slavio se bogatstvom, raskošju i velikom bibliotekom. Kasnije on bi priključen Rimskoj imperiji.
  4. Ovi sveti mučenici postradaše u drugoj polovini prvoga stoleća. Svete mošti njihove počnvaju i sada u crkvi sv. apostola Petra u Rimu.

2 komentar(a)

  1. Za divljenje je hrabrost i krotkost Svetog Stefana Permskog! Sveti Stefane moli Boga za mene kukavicu!

  2. Brate Damjane nisi ti kukavica nego ulicica. Umjesto da se pokajes za grehe svoje ti se krijes iza svog kukavicluka. Nije svakom dano da bude hrabri junak, ali svako moze da se pokaje za grehe svoje. Gospod je ostavio ljudima pokajanje za spasenje. Kroz pokajanje dolazi ne sam spasenje vec i hrabrost i druge bozanske vrline koje su potrebne danas ljudima isto kao u prvim hriscanskim vremenima. Zato ne placi nad sudbinom svojom sto si „kukavica“ jer cim priznajes jednu svoju manu ti se nalazis na putu Hristovom, na putu spasenja!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *