NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PRVE POSLANICE SOLUNJANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE PRVE POSLANICE SOLUNJANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE PRVE POSLANICE SOLUNJANIMA
 
3,1-13
 
1. Sol. 3,1-13: 1 Zato, ne mogući više trpeti, nađosmo za dobro sami ostati u Atini, 2 i poslasmo Timoteja, brata našeg i slugu Božjeg i pomagača našeg u evanđelju Hristovu, da vas utvrdi i uteši odnosno vere vaše, 3 da se niko ne smete u ovim nevoljama; jer sami znate da smo na to određeni. 4 Jer još kad besmo kod vas kazasmo vam unapred da ćemo padati u nevolje; pa tako, kao što znate, i bi. 5 Toga radi i ja, ne mogući više trpeti, poslah da se izvestim o veri vašoj, da vas kako ne iskuša kušač, te tako uzalud bude trud naš.
6 Ali sad kad Timotej dođe od vas k nama i donese nam dobre vesti o vašoj veri i ljubavi, i da svagda imate dobar spomen o nama, želeći nas videti, kao i mi vas, 7 mi se, usred svih nevolja i muka naših, braćo, utešismo vašom verom. 8 Jer mi sad živimo (ὅτι νῦν ζῶμεν = jer sad smo mi živi) kad vi čvrsto stojite u Gospodu. 9 Jer kakvu blagodarnost možemo dati Bogu za vas, za svaku radost kojom se zbog vas radujemo pred Bogom svojim? 10 Dan i noć se svesrdno molimo Bogu da vidimo lice vaše i da dopunimo nedostatke vere vaše. 11 A sam Bog i Otac naš, i Gospod naš Isus Hristos da upravi put naš k vama. 12 A vama da Gospod učini da rastete i preizobilujete u ljubavi jedan prema drugome i prema svima, kao što je imamo i mi prema vama, 13 da bi se utvrdila srca vaša besprekorna u svetosti pred Bogom i Ocem našim o dolasku Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima svetima njegovim.
 
3,1-2
 
Vi ste slava naša pred Gospodom Hristom o Njegovom drugom dolasku, verom svojom u Njega, koju posejasmo u vama. No da li će ta vera vaša stići snažna i svemoćna i sveljubavna do Strašnoga suda Spasova? Mi posejasmo nebesko seme evanđelske vere u srca vaša. Ali, pazite: da ne izđika korov na njivi srca vašeg, da nevidljivi neprijatelj ne poseje kukolj, i kukolj uzraste i uguši seme vere vaše. Zato njivu srca svog čistite danonoćno od svake nečistote, i korova, i kamenja, i trnja, da bi seme evanđelske vere bujno raslo na čistoj i uzorno obrađivanoj njivi srca vašeg, obrađivanoj molitvom, postom, milostinjom, smirenošću, trpljenjem i ostalim svetim vrlinama i tajnama evanđelskim. Znajte: vera raste ljubavlju, raste molitvom, raste postom, raste smirenošću, raste svetim pričešćem, raste svetom ispovešću, raste svetim trpljenjem, raste svakom svetom tajnom i svakom svetom vrlinom. A da li vi sve to imate? da li vi sve to upražnjavate? I ako to imate, i ako to upražnjavate – da li ćete do kraja imati, do kraja upražnjavati?
Raspinjan tim pitanjima, ja vam i poslah Timoteja, brata našeg u Hristu, i slugu Božjeg i pomagača našeg u Evanđelju Hristovu. Poslah ga da vas utvrdi i uteši odnosno vere vaše. Da, da vas utvrdi i uteši! Jer bezbroj je nevidljivih sila, a katkad i vidljivih, koje hoće da nam sruše evanđelsku veru, da nam je otmu, da nam je unište. Zato se vera naša mora utvrđivati, tvrđavama ograđivati. A tvrđave vere naše, šta su? Svete tajne i svete vrline. Držite u njima veru svoju, i niko vam je neće moći oteti, ili srušiti, ili uništiti. Niko od strašilnih duhova tame i zla, a kamoli neko od ljudi. Ali, utvrđivati veru svoju svetim tajnama i svetim vrlinama, to je neprekidni danonoćni podvig i borba: borba protiv svakog greha, protiv svakog iskušenja, borba sa duhovima vaskolikog zla ispod neba i upraviteljima tame ovoga sveta, na čijem čelu stoji vrhovni poglavar svezla – Satana (sr. Ef. 6,12). U tom danonoćnom vojevanju zadobijaju se od neprijatelja teške rane i udarci i modrice. Ko da nas uteši onda? – Utešitelj Blagi, Duh Sveti. Eto, ja vam poslah Timoteja, da vas on uteši Duhom Svetim, koga je on pun kao veliki revnitelj Evanđelja Spasova i vašeg spasenja. Naše vojevanje je svesudbonosno: od pobede naše u njemu, zavisi sva večnost naša. Zato se ne treba plašiti nikakvih, ni najstrašnijih neprijatelja Evanđelja Hristova, jer je uvek jači Onaj koji Je u nama nego onaj koji je na svetu (sr. 1. Jn. 4,4; 5,4-5).
 
3,3
 
Stoga, neka se niko ne smete u nevoljama koje ga snalaze zbog vere njegove u Hrista, jer sami znate da smo na to određeni. Da, mi smo hrišćani na nevolje određeni u svome svetu. Gle, sam svemoćni Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos mesto određene sebi radosti pretrpe krst, ne mareći za sramotu. A mi smo dužni stalno gledati u Njega, i ugledati se na Njega. Zato neka ne oslabe duše naše boreći se protiv greha, i u toj borbi prolazeći kroz teške i trajne nevolje (sr. Jevr. 12,1-4). „Jer ste na to i pozvani, jer i Hristos postrada za nas, i nama ostavi ugled da idemo njegovim tragom“ (1. Petr. 2,21). Mnogo se mora u ovom svetu postradati za ime Hristovo, zato što je ono strašno demonima i zlim ljudima, te nas oni zbog njega napadaju sa svih strana, i udaraju nas svima nevoljama i mukama. O, mi znamo, svim bićem znamo – „da nam kroz mnoge nevolje valja ući u carstvo Božije“ (D. A. 14,22). I kroz sve te nevolje mi idemo neustrašivo kao svepobedni vojnici Hristovi, jer nas vode i predvode životvorne i silodavne reči Spasove: „U svetu ćete imati nevolje, ali ne bojte se, jer ja pobedih svet“ (Jn. 16,33).
Šta je život hrišćana u ovome svetu? Doživljavanje života Hristova u vasceloj njegovoj Bogočovečanskoj stvarnosti zemaljskoj. A Gospod Hristos je toliko stradao na zemlji! Ako smo Njegovi, dužni smo postati učesnici Njegovih stradanja, i odstradati ih verom svojom i ljubavlju svojom. „Tebe, Ženiče moj, ljublju, i tebe iščušči stradalčestvuju, i sraspinajusja i spogrebajusja …“[1]: sastradavati Hristu, saraspinjati se Njemu, sapogrebavati se s Njim, – to je udeo našeg života hrišćanskog na zemlji. Samo tako mi možemo osmisliti naša stradanja, i osetiti i uvideti kako su ona ništa prema slavi koju imamo naslediti (sr. Rim. 8,18; 2. Kor. 4,17). Zato se mi i „hvalimo nevoljama“ (Rim. 5,3); zato se mi nadanjem veselimo u nevoljama (Rim. 12,12). U svima nevoljama nas teši „Bog svake utehe“ (2. Kor. 1,3-4). Jer kako se stradanja Hristova umnožavaju na nama, tako se i uteha naša umnožava kroz Hrista (2. Kor. 1,5). Nama hrišćanima nevolje su dobrodošle, jer kroz njih i pomoću njih izgrađujemo spasenje naše.
 
3,4
 
Stoga sam vam, još kad besmo kod vas, govorio unapred da ćemo padati u razne nevolje; pa tako, kao što znate, i bi. No da se neki od nas ne bi zaboravili, pa oslabili verom, i izgubili veru zbog nevolja koje nas snalaze, treba stražiti stalno na osmatračnici duše svoje, i nedati ni srcu, ni duši, ni savesti da se umori od muka i nevolja kroz koje prolazimo voljno i nevoljno.
 
3,5
 
Lukavi kušač, Satana, može pri nestraženju našem, da nas iskuša i da nas obori nekom mukom, nekom nevoljom, i uništi našu veru. I time nam uništi naš večni život, našu večnu istinu, naše spasenje, i odvoji nas od Spasitelja našeg, i potopi u pakao laži, užasa i smrada. Ne dopustite da se to desi sa nekim od vas. Desi li se, onda je uzalud bio sav trud naš. Pazite, naš evanđelski trud uložen oko vas biće uzalud, ako se vi sami stalno ne trudite nad sobom, ako ne izgrađujete sebe evanđelskim podvizima, ako ne držite sebe u hristomisliju, u hristoosećanju, u hristoživotu. Nema li tog truda u vas, lukavi kušač će vas kad tad iskušati, sablazniti, i oboriti sa nebeskih visina evanđelskih u ponore svojih nizina paklenih. Imajući u vidu sve te opasnosti kojima ste izloženi od svelukavog kušača Satane, ja i poslah k vama Timoteja, da se izvesti o veri vašoj, u kojoj je sva večna sudbina vaša, a i večna radost naša i slava naša.
 
3,6-8
 
Ali sad kad Timotej dođe od vas k nama i donese nam dobre vesti o vašoj veri i ljubavi, mi se usred svih nevolja i muka naših utešismo vašom verom. Kroz vašu veru i ljubav vi ustvari najbolje i najsigurnije čuvate sebe, dušu svoju, savest svoju, vascelo biće svoje; čuvate ih ograđene i okružene i opkoljene i prožete Večnom Božanskom Istinom, Večnom Božanskom Pravdom, Večnom Božanskom Ljubavlju, Večnim Božanskim Životom. Još više: čuvate ih u jedinom živom i istinitom Bogu svih svetova – Gospodu Isusu Hristu Bogočoveku. Tako vam nikakva smrt ne može usmrtiti i osmrtiti ni dušu, ni savest, ni život, ni istinu vašu, ni ljubav vašu, ni radost vašu. Kada je čvrsta vera vaša u Gospoda i ljubav vaša k Njemu, onda ste besmrtni i večni. Zato je vera vašauteha naša, i radost naša, i slava naša, i život naš. Da, i život naš. Jer mi sad živimo kad vi čvrsto stojite u Gospodu. A vaše čvrsto stajanje u Gospodu verom i ljubavlju i nadom i postom i molitvom i smirenošću i krotošću i ostalim svetim vrlinama i svetim tajnama, diže vas iznad svih smrti, iznad svih grehova, iznad svih zala, i ništa vam ne može nauditi. Kroz vaš besmrtni i večni život i mi se osećamo besmrtniji i večniji, i jači od svih smrti. Jer vaša vera je i naša odbrana od smrti. Verom svojom vi branite od smrti i greha ne samo sebe nego i nas, pošto svi mi, sjedinjeni blagodaću i svetošću u jednom i svetom telu Hristovom – Crkvi, sačinjavamo jednu nedeljivu organsku celinu. U tom čudesnom Bogočovečanskom telu Hristovom mi svi živimo jedan pomoću drugog, i jedan u drugom, i jedan za drugog; svi živimo radi svakoga, i svaki radi svih. Naši se životi prelivaju jedan u drugi verom, ljubavlju, molitvom; svi mi imamo jednu dušu, jedno srce, jedan um, jednu volju, zato svi i držimo jednu Istinu, jednu Pravdu, jednu Večnost, i živimo jednim blagodatno zajedničkim životom, sabornim životom. U tom sabornom životu učestvuju ne samo svi hrišćani na zemlji, nego i svi hrišćani na nebu, i svi anđeli nebeski, i svi sveti. Jer je Gospod Hristos u Crkvi Svojoj izmešao anđele i ljude, te za sve njih važi jedno isto Evanđelje, jedna ista Istina, jedan isti život, jedan isti Bog i Gospod. Anđeli su anđeli time što čvrsto stoje u Gospodu; svetitelji su takođe svetitelji time što čvrsto stoje u Gospodu; i hrišćani su hrišćani time što čvrsto stoje u Gospodu. Uopšte, čovek koji ne stoji u Gospodu, zar je čovek? Ispavši i otpavši od Gospoda, vrhovni Arhanđeo Svetlonosac postao je đavo, tamonosac. A šta tek biva sa čovekom kad ispadne i otpadne od Gospoda? On pada i upada u sve smrti, u sve grehe, u sve paklove. Kada se otpadne od Gospoda, otpadne se od Istine, ispadne se iz Istine, i ne ostane se unutar Istine; kao što se to desilo sa đavolom: „on ne ostade u istini“ (Jn. 8,44), nego ispade iz nje sav, svim bićem, i sav postade laža i otac laži, te kad govori laž, svoje govori (Jn. 8,44). Tako i čovek, kad otpadne od Gospoda, on upada u samu laž, i usinjuje se ocu laži, đavolu, i postaje njegovo duhovno čedo (sr. Jn. 8,38.41.44; 1. Jn. 3,8.10). Samo čvrsto stojeći verom u Gospodu, čovek ostaje čovek, i postepeno pomoću svetih tajni i svetih vrlina postaje blagodatni bogočovek.
 
3,9
 
Nama hrišćanima sve je zajedničko: i istina i pravda i život i radost. Ako neko umire kroz grehe, zar ja da ne patim? ako nekoga satire neko iskušenje, zar ja da se ne uzbudim, da ne pribegnem molitvi za njega, postu za njega, milostinji za njega? A vaša čvrsta vera u Gospoda – za nas je beskrajna radost. Kako da ne blagodarimo Gospodu za vas, za veru vašu, za ljubav vašu? Ta mi smo bogati vama – vašim duhovnim bogatstvom; mi smo živi vama – vašom životvornom verom; mi smo i radosni vama – zbog vere vaše i ljubavi vaše. Sve naše, Hristom je postalo vaše: i naša duša, i naša savest, i naša vera, i naše Evanđelje, i naša večnost, i naša radost. Ali i sve vaše, Hristom je postalo naše. Tako, svi mi sad zavisimo jedni od drugah; zavisimo ne samo ovde, na zemlji, nego zavisimo i posle smrti sve do Strašnoga suda, pa i posle njega, u svoj božanskoj večnosti Hristovoj.
 
3,10
 
Zato je besmrtna radost naša u tome, da vera vaša u Gospoda Hrista bude savršena; tako i ljubav vaša, i molitva vaša, i post vaš, i život vaš, i sve vaše. Jer i vera postepeno raste, jača, napreduje, usavršava se. Počinje ona kao zrno gorušično; i veoma je dug put dok ne poraste u drvo veliko i plodonosno. A poraste samo kroz istrajnu evanđelsku ljubav i molitvu i post i milostinju i trpljenje i smirenost i ostale svete vrline, koje uvek predvode svete tajne; krštenje, miropomazanje, pričešće, ispovest, i sve ostalo u Crkvi Hristovoj. Mi znamo veru vašu, kakva je i kolika je. Ali je ona još nova, još mlada; i treba joj da raste, da u savršenu veru poraste. Zato se mi dan i noć svesrdno molimo Bogu da vidimo lice vaše i da dopunimo nedostatke vere vaše. A vera je naša puna nedostataka sve dok joj ne pripadamo svim srcim svojim, svom dušom svojom, svom mišlju svojom, svom snagom svojom. Vera je naša puna nedostataka sve dok dušu našu i srce naše i savest našu ne pretvori u čisto i sveto obitalište Gospoda Hrista i Svetog Duha Njegovog i Presvetog Oca Njegovog; rečju: dok vascelo biće naše ne postane živi hram Presvete Trojice. Vera je naša puna nedostataka sve dok vascelo biće naše ne osveti, ne oblagodati, ne ohristovi, ne oboži, ne obogočoveči, ne otrojiči. Vera je naša puna nedostataka sve dok život naš ne postane neprekidno bogosluženje, neprekidno hristosluženje kroz revnosno izvršivanje evanđelskih zapovesti Spasiteljevih, kroz neprekidno samopregorno življenje u Hristu, Hristom i radi Hrista. Vera je naša puna nedostataka sve dok se vascelo biće naše ne ispuni besmrtnim i večnim heruvimskim hristoljubljem, kome je duša – besmrtno i večno heruvimsko čovekoljublje, u kome nema mesta nikakvom samoljublju.
 
3,11-13
 
Sve to mi svim srcem želimo vama. A nad nama i vama, i nad svim putevima našim i vašim bdi sveblagi Gospod Hristos Svojim spasonosnim promišljanjem o svima nama, i o svakome od nas. Neka On u svebrižnom promišljanju Svom o nama upravi put naš k vama: k vašim srcima i veri što je u njima. Jer vi ste ono što i vera vaša. Kakav je čovek, kazuje vera njegova. I mi hoćemo da vera vaša bude savršena, zato što hoćemo i želimo da vi budete savršeni, i to savršeni pred Bogom. A to vi možete postati i ostati, ako srce svoje pretvorite u radionicu svete ljubavi Hristove, svete vere Hristove, svetog života Hristovog, u radionicu u kojoj danonoćno složno i slobodno rade sve svete tajne evanđelske i sve svete vrline evanđelske. Srce vaše – radionica Hristova! U njemu neka Gospod neprekidno radi na molitveni poziv vaš: neka neprekidno stvara u vama svete misli, sveta osećanja, svete želje, svete namere, sveta dela, sveti život. Jer se samo svetošću čovek utvrđuje u Bogu; jer se samo svetim življenjem srce preobražava iz sile u silu, iz besmrtnosti u besmrtnost. Da, srce naše postaje besprekorno pred Bogom samo svetošću svojom. A kada je srce sveto, onda iz njega izlaze sve same svete misli – hristomisli, sve sama sveta osećanja – hristoosećanja, sve same svete želje – hristoželje, sve sami sveti život – hristoživot. Tada za nas prestaje ustvari da postoji vreme, a postoji samo naša besmrtnost i večnost, bogočovečnost. Mi onda živimo tako, kao da smo svakom mišlju svojom, svakom rečju svojom, i svakim delom svojim već na Strašnom Sudu Gospodnjem. Ustvari, mi svakom mišlju svojom hitamo drugom dolasku Spasa našeg, pružamo svaku misao ka Njemu. Neka svaka misao naša bude čista i sveta, i svaka želja naša, i svako delo naše, kao da već ide u susret Gospodu Isusu koji nam dolazi da sudi živima i mrtvima. Ne budemo li sveti u vascelom životu svom, kako ćemo onda sresti Gospoda o drugom dolasku Njegovom, kada bude došao sa svima svetima? Živimo na zemlji tako, kao da se već nalazimo na Strašnom sudu Hristovom, i od nas će pobeći sve što je nečisto, rđavo, nesveto. A svim srcem prigrlimo sve što je sveto, evanđelsko Hristovo. Tako ćemo osigurati biću svom svetost, i u njoj blaženu večnost.
Proverite svetost svoju. Čime? Ljubavlju, svetom evanđelskom ljubavlju. Ako istinski i iskreno rastete i izobilujete u ljubavi jedan prema drugome i prema svima, onda evanđelska svetost radi u srcima vašim. Ako ljubite grešnike i u gresima njihovim, i ako se smireno i samoprekorno spuštate u prljave nizine njihovih palih duša da biste ih molitvom i samilošću podigli u svetle visine Hristove, onda evanđelska svetost radi u srcima vašim. Ako se molite Bogu za one koji vas gone, i blagosiljate one koji vas kunu, i činite dobro onima koji vam zlo čine, onda evanđelska svetost radi u srcima vašim. Ako ne vraćate zlo za zlo, uvredu za uvredu, nepravdu za nepravdu, mržnju za mržnju, nego sve to savlađujete ljubavlju, opraštanjem, dobrotom, molitvom za neprijatelje, onda evanđelska svetost radi u srcima vašim. Ako ne dopuštate grešnoj želji, rđavoj pomisli, samoživom prohtevu da se zadrži u vama, onda evanđelska svetost radi u srcima vašim. Ako gnev, čim se pojavi u vama, potiskujete molitvom k Bogu i krotošću; ako mržnju, čim se pojavi u duši vašoj, savlađujete evanđelskom molitvenom ljubavlju; ako pakost, čim se pomoli u vama, nadvlađujete blagim evanđelskim dobroželjenjem; ako pohotu, čim krene kroz vaše udove, zadavite molitvom i postom; ako slastoljublje, čim počne da mili kroz vaše telo, uništavate plamenim sećanjem na smrt, na grob, na pakao; ako uopšte sve strasti, sve grehe, sve pokrete ka strastima i gresima, satirete svetim evanđelskim životom, – onda evanđelska svetost živi i radi u vašim srcima. Služite li revnosno Gospodu, danonoćno izvršujući Njegove svete zapovesti evanđelske, onda evanđelska svetost dёla i radi u vašim srcima; i ona će vam i u ovom i u onom svetu osigurati večni život u Gospodu Hristu sa svima svetima Njegovim.
 


 
NAPOMENE:

  1. Deo opštog tropara ženi mučenici (Zor. A. St).
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Po mom skromnom mišljenju ovo je Avino najjasnije u najkraćim crtama objašnjenje Dobre Vesti Hrišćanstva (1Sol. 4-18). Velikim Svecima nisu potrebne mnoge reči. Čovek ima osećaj, da sam Apostol Pavle šapuće AVI Justinu u uvo, a Prepodobni Svetac to zapisuje. Sveti Avo, moli Gospoda za grešnog Damjana.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *