NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » TAJNA LJUDSKE DUŠE – SVETOOTAČKO UČENJE O BORBI SA STRASTIMA

TAJNA LJUDSKE DUŠE – SVETOOTAČKO UČENJE O BORBI SA STRASTIMA

 

TAJNA LJUDSKE DUŠE
Svetootačko učenje o borbi sa strastima

 

 
ANALIZA LJUDSKIH STRASTI. TELESNE STRASTI
 
Nameravajući da pristupimo analizi ljudskih strasti koristimo jednu opasku prepodobnog Jovana Kasijana. On kaže: „Pošto se svih osam strasti jedna kroz drugu svode na dva glavna načela, očigledno je da su svake dve strasti koje se nalaze jedna pored druge u bližem uzročno-posledičnom odnosu između sebe nego sa drugima. Pritom je uočljivo da je bludna strast posebnim savezom sjedinjena sa črevougodijem, gnev sa srebroljubljem, uninije sa tugom, a gordost sa taštinom.[1] Na osnovu ove opaske strasti ćemo podeliti na četiri grupe („saveza“ ili „spoja“) i počećemo da ih razmatramo od prvog „saveza“ – od telesnih strasti: črevougodija i bluda.
U asketskoj literaturi, kod svetih otaca, razlikuje se nekoliko oblika črevougodija u skladu sa različitim pristupima čoveka u odnosu na uzimanje hrane. Prepodobni Jovan Kasijan smatra da ima tri vrste črevougodija, od kojih potiču najrazličitije i najgore bolesti duše.[2] Ava Dorotej razlikuje dva oblika ove strasti.[3] Ovakva razlika među njima je uslovljena time što je drugi imao u vidu pojavu neumerenog osećanja naslade u odnosu na količinu i kvalitet hrane u čoveku, a prvi je osim toga takođe imao u vidu neispravan odnos prema vremenu uzimanja hrane kako bi se čovek prilikom toga naslađivao.[4] Postoje dve vrste črevougodija, kaže ava Dorotej. Prva je kada čovek traži da hrana uvek bude prijatna i kada ne želi uvek da jede mnogo, ali želi da pojede ukusno; i dešava se da kada takav jede jela koja mu se sviđaju do te mere bude pobeđen njihovim prijatnim ukusom da zadržava hranu u ustima, dugo je žvaće i zbog njenog prijatnog ukusa se ne odlučuje da je proguta. Ovo se na grčkom naziva laemargia – gortanobesije. Drugog, opet, savladava mnogojedenje i on ne želi dobra jela, i ne brine se za njihov ukus, ali bez obzira da li su dobra ili ne želi samo da jede i ne pravi razliku među njima; on se brine samo o tome da napuni svoj stomak što se naziva gastrimargia – črevobesije[5]. Postoji i drugi oblik črevougodija kada monah okuša hranu pre propisanog sata i pritom to čini tajno od drugih; tada se to naziva tajnojedenjem (latrophagia).[6]
Sva ova tri oblika črevougodija svedoče o tome da čovek u datom slučaju ne uzima hranu zbog „potrebe“, već uglavnom radi „naslade“, radi zadovoljavanja osećanja slastoljublja što podleže osudi. Ovim se zapravo i karakteriše črevougodije kao strast, koja se stvara na napravilnom odnosu naše psihičke strane prema pitanju zadovoljenju hranom.[7]
Ovo pitanje definiše samu strast: njegovo pravilno rešavanje štiti čoveka od črevougodija, a pogrešno – vodi u samu strast. Hrana je zbog životnih uslova neophodna čoveku.[8] Naravno, u ovom aktu se ne može proći bez zadovoljstva, jer uzdržanje i post pomažu da čoveku čak i nasićivanje hlebom izgleda kao blaženstvo.[9] Ali pošto su vrsta i količina hrane kod svakog čoveka u znatnoj meri subjektivna stvar od njegove volje zavisi da ustanovi noramalan, pravilan odnos prema aktu uzimanja hrane i da učini sebe slobodnim i nezavisnim od slatoljublja u odnosu prema hrani[10]. Jesti iz potrebe i jesti radi naslađivanja ukusa – je ista stvar, a greh se sadrži u nameri.[11] Zato je važno da se odredi da li je osećanje zadovoljstva, koje je vezano za proces okušanja hrane pitanje drugostepene važnosti ili ono stupa u prvi plan i u potpunosti zaokuplja čovekovu pažnju. U strasti črevougodija ovo zadovoljstvo izbija na prvo mesto. Zato, kaže sveti Vasilije Veliki strast črevougodija obično svoju silu ne otkriva u mnogobrojnim jelima, već u želji i malom okušanju sa osećanjem zadovoljstva.[12] Dakle, za strast črevougodija nije kriv sam prirodni akt uzimanja hrane, već je kriva čovekova volja koja dozvoljava duhu da bude grehovno porobljen telu u njegovom služenju zadovoljstvima. I samu ovu strast su oci-askete ispravno definisali kao bolest razvraćene volje.[13]
Posledicu ovoga predstavlja to što duša, ova, o rečima svetih otaca – „gospodarica tela“ zbog čulnih zadovoljstava postaje njegova sluškinja, a samo „naslađivanje tela postaje pogubno po dušu“[14], jer ona, opterećena lošom navikom tela postaje neplodna.[15] Sve što čini čovekov duhovni život postepeno slabi zbog toga što je on u vlasti otrova črevougodija. Stanje grehovne porobljenosti duha telu nosi već u sebi samom zalog (seme) duhovne smrti – potpune bezosećajnosti duše; i utroba postaje izvor svih zala[16]. Stomak koji je prezasićen hranom rađa seme sladostrašća, i duh, pritisnut težinom prezasićenja ne može imati moć rasuđivanja,[17] jer onaj ko hrani plot svoga tela hrani zle pohoti i sramne pomisli neće odstupiti od njega.[18] Kroz odebljavanje svog tela čovek stvara pogodan teren i čini črevougodije „majkom“ – roditeljkom mnogih drugih strasti[19]. Um čoveka koji je prepušten ovoj strasti postaje grub;[20] razum, potčinjavajući se čulnosti, kojom je „na izvestan način rastvorena sila greha“ gubi svoj gospodareći položaj i više „ne vlada“ u duši.[21] Kroz slabost duhovnih sila um pada u dubok san,[22] srce postaje bezosećajno,[23] cela duša postaje zarobljenica i zatvara se u tamnicu tela iz koje ona želi da izađe i da stekne slobodu duha, pa vapije uzdajući se u milost svog Spasitelja: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, padam pred Tobom i molim: pogledaj me i smiluj mi se; izvedi me iz tamnice bezakonja i neka zablista zrak svetlosti u mom razumu zato što slušam demone koji me slastoljubljem love u pogibelj.[24]
Ovakvo je črevougodije po svojim posledicama. Još pogibeljnije po dušu postaje u jedinstvu sa drugom telesnom strašću, koja se naziva bludom, i koja je prvoj srodna, zato što uvek zajedno napadaju čoveka.[25] „Črevougodiju je više od svega srodno sladostrasno kretanje,“ kaže prepodobni Nil Sinajski, „i sama priroda, želeći da pokaže srodstvo ovih strasti oruđu spajanja je odredila mesto ispod stomaka, označavajući ovom blizinom njihovu tesnu povezanost.“[26] Sila obe ove strasti se objašnjava time što one potiču iz čovekovih prirodnih, premda i razvraćenih potreba.
Početak bluda, „majku bludne pohotljivosti“, „vrata“ kroz koja smelo i bodro ulazi bludna strast, po mišljenju otaca-asketa, predstavlja črevougodije.[27] Sladostrašće, koje se rađa od prezasićenja bilo kakvom hranom rađa „pohotno gorenje“; navika koja se stvara u črevougodiju, rađa „nazasitost“, „prezasićenje – nečistotu“, i uopšte cela strast predstavlja osnovu za lošu naviku bluda[28]. Spoljašnji povod za nastanak ove strasti često predstavljaju „viđanja sa ženama“[29], jedan pogled žene za ljudsku slabu volju predstavlja „otrovnu strelu“, smelo obraćanje sa ženskim polom svakoga lako hvata u strast bluda[30]. Ova i mnoga druga spoljašnja iskušenja zbog slabosti naše volje utiču na stvaranje grešnih predstava i zatim uvode čoveka u samu strast.[31]
Ponekad stvaranju strasti bluda prethode drugi povodi, čisto unutrašnji, koji zavise od našeg duhovnog nerada, od nepažnje koju koristi neprijatelj (đavo) lopovski se prikradajući u dušu i nasađujući u njoj slike bluda, podstiče „rasplamsavanje strasti“[32]. Samo grehovno (strasno) raspoloženje nastaje uobičajenim putem razvijanja pomisli koje, kada naša volja se prepušta iskušenjima ovog unutrašnjeg neprijatelja izlaze napolje ispoljavajući se u nečistim postupcima. Sveti Jovan Lestvičnik nam ovako prikazuje sliku nasađivanja strasti bluda u nama na tlu prezasićenosti stomaka. Nakon našeg prejedanja nečisti duh koji je napadao naš želudac, odlazeći od sitog stomaka šalje na nas bludnog duha; on mu govori u kakvom smo stanju ostali i kaže: „Idi, napadni tog i tog: njegov stomak je pun i zato ti neće biti potrebno mnogo truda.“ Ovaj se, došavši osmehuje vezavši nam ruke i noge snom, i onda s nama čini šta hoće, skrnavi dušu mrskim maštanjima i telo isticanjem“[33]. Drugu sliku stvaranja ove strasti vidimo kod Isaka Sirina. „Prvo pomisao,“ kaže ovaj sveti otac, „vuče čoveka na neuzdržanje u hrani, a nakon pada u narušavanje svog uzdržanja čovek upada u neumerenost i razvrat. Prvo odoleva željama (bolje je reći da to u njegovim očima izgleda nevažno) da pogleda nagotu svog tela ili neku drugu lepotu svojih udova kada skida odeću sa sebe ili kada izlazi zbog telesnih potreba ili po vodu, i on raslabljuje svoja osećanja ili smelo stavlja ruku ispod svoje odeće i počinje da prepipava svoje telo, a zatim se u njemu budi jedno po jedno[34]. Dešava se i da mnogoiskusni đavo ako neko ne pazi na sebe brzo napada, lopovski se prikrada čoveku i ranjava naše duše strelom svoje zlobe mameći oči lepim mladim licima i slatkim osmesima u jednima, a u drugima rasplamsava gorenje strasti. Kada mu već pođe sa rukom da prevari i nagovori na nečistu ljubav onda napada i na onoga prema kome ovaj oseća strast, kako bi ga ostrastio i stvorio strasno raspoloženje prema prvom; zatim idu uzajamna davanja i uzvraćanja pogleda i gledanja, duševna izlivanja i sladostrasna gorenja; a na kraju, ako ne dođe naročita Božija pomoć – nastupa pogibelj: sodomsko izgaranje i gomorsko istrebljenje.[35]
U vezi sa različitim ispoljavanjem bluda prepodobni Jovan Kasijan razlikuje tri vrste bludne strasti: prva se dešava kroz spajanje dva pola; druga se dešava bez spajanja sa ženom, zbog kojeg je Gospod smrti predao Onana, odnosno onanizam; treća (vrsta) se dešava u umu i srcu, o čemu Gospod u Jevanđelju kaže: Ko gleda ženu sa željom već čini preljubu sa njom u svom srcu (Mt., 5, 28).[36] Prepodobni Nil Sinajski uopšavajući sve vrste bluda koje postoje objedinjuje iste pod dva naziva „telesni blud i duhovni blud“.[37] Duhovni blud je po misli Makarija Velikog unutrašnje naslađivanje nečistim ognjem, koji se ružno razgoreo u srcu, a kada zlo pronađe sebi hranu onda je to javni blud;[38] i čak i ako bi čovek naizgled sačuvao svoje telo od razvraćanja bludom ali uz unutrašnju preljubu i blud u pomislima on postaje preljubnik pred Bogom i tada ni devstveno telo ne donosi korist[39].
Moralnoj osudi blud i črevougodije ne podležu kao prirodne potrebe organizma[40] (jer „nije hrana zlo, već črevougodije, nije rađanje dece zlo, već blud“), a kao psihička stanja pada podležu osudi upravo onoliko koliko se bludna i črevougodna pomisao rastvara sa našim duhom, pošto se naša duša spaja sa zamamnom predstavom u njoj.[41] Dajući opasku o sladostrašću očiju Isus Hristos, kaže prepodobni Jovan Kasijan ne razobličava toliko njih koliko ono unutranje osećanje koje loše koristi njihove usluge, srce bolesno i ranjeno strelom pohote.[42] I grehovnost ove strasti se u suštini sastoji upravo u tome što naša volja prenosi težište sa duhovnog života na telo i pretpostavlja interese tela interesima duha. Posledicu ove nenormalne pojave prirodno predstavlja velika šteta po dušu[43]. Ovom strašću se naročito uništava čistota tela i duše; gubi se nevinost; telo, protiveći se sugestijama duše potčinjava sebi svog vladara – duh, a čovek koji je nečist telom neće videti Boga,[44] jer skrnavljenje tela kroz blud – „razvraćanje hrama tela“ jeste nečistota i srca[45] i bestelesnog uma koji se od tela skrnavi i pomračuje.[46]
Dakle, u strastima telesnog karaktera čovek svoju prirodnu potrebu svesno i slobodno pretvara u povod i izvor samonaslade šireći je na potpuno izopačenje i potpuno prevladavanje nad ostalim stranama svoje prirode, odnosno rukovodi se načelima grubog egoizma i izopačenog samoljublja.[47]
Sve što je stvorio Bog stvoreno je predivno i srazmerno. Ako se po svojoj volji bavimo čulnim i prepuštamo ili jedenju ili hrani koji prekoračuju meru po količini ili zbližavanju sa ženama, gledanju na njih i razgovorima o njima – čime se rasplamsava i brzo širi u telu oganj pohote, onda prirodno krotko kretanje u telu menjamo ovim svirepim i neukrotivim ovim prekoračivanjem prirodnih pobeda zbog pobuda svoje volje. Očigledno je da obe telesne strasti čine „bolest razvraćene volje“.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ieromonah Feodor. Asketičeskie vozzreniя Ioanna Kassiana Rimlяnina, primeč., 172.
  2. In.Kas., Sob. 5, 11.
  3. Avva Dor. Pouč. 15, 171.
  4. Up. In.Kas., Sob. 5, 22 i Avva Dor. 15, 171.
  5. Isto.
  6. Is. Sir., 75, sl. 373.
  7. V. In.Kas., Tolk. na Posl. 1 Tim. (4, 3), 330.
  8. Vars. i In. Dobrot., 2, s. 579, 69. Ep.Feofan. Tolk. na Posl. 1 Tim. (4, 3), 330.
  9. Evagr.m. Dobrot., 1, s. 571, 7.
  10. Ep.Feofan., preth.cit.
  11. Avva Dor., 15, 172.
  12. Vas. Vel., Tvor., t.. 5, s. 46.
  13. In.Kas., Sob. 12, 2; up. Is.Sir. Dobrot., 2, s. 738, 243.
  14. Ant.Vel. Dobrot, 1, 82, 101.
  15. Efr.Sir. Dobrot, 2, 382, 47.
  16. Grigoriй Bogoslov. Sočineniя. MDA, 1889, t. 1, s.143.
  17. In.Kas. Sob. 5, 6; Efr.Sir. Nil Sin. Dobrot, 2, s. 379, 21, 26.
  18. Efr.Sir. – Dobrot., 2, s. 674, 94.
  19. In. Lestv., 14, 36; Nil Sin. – Dobrot., 2, 232, 41; Is.Sir., Slova…, 75, 370.
  20. Efr.Sir. – Dobrot., 2, s. 379, 26; Nil Sin., isto, s. 230, 13; Efr.Sir., O borьbe s črevougodiem, Dobrot., 2, s. 381, 41.
  21. Maks. Isp. Dobrot., 3, s. 255, 107.
  22. Nil Sin., Dobrot., 2, s. 230, 19. Efr.Sir., Tvor., 4, t. 91.
  23. Efr. Sir. Tvor., 4,, t. 21.
  24. In.Lestv., 14, 26-27.
  25. Nil Sin., O črevougodii. Dobrot, 2, s. 233, 42.
  26. Nil. Sin., O blude. Dobrot. 2, s. 233, 1; In.Kas., Sob. 4. Borьba ploti i duha, Dobrot. 2, 12; In.Lestv. 14, 5; 36.
  27. In.Kas., Knj. 5, 6; Grigoriй Palama. K starice Ksenii, Dobrot., 5. s. 269, 26; Is.Sir. Dobrot., 2, s. 674; In.Lestv., 14, 36.
  28. Nil Sin., O blude. Dobrot., 2, s. 233, 2.
  29. Isto, gl. 14, 7.
  30. Efr.Sir. Tvor., 3, 172; Efr. Sir. O borьbe s bludnoй strastью. Dobrot., 2, 382, 49-50; Feod.Stud. Dobrot., 4, s. 100, 3.
  31. Feod.Stud., isto.
  32. In.Lestv. Sl. 14, 26-27.
  33. Is.Sir., Slova…, Sl. 75, 373; up. Feod. Stud. Dobrot, 4, 593, 2.
  34. Feod.Stud. Dobrot., 4, s. 100, 3.
  35. In.Kas. Sob., 5, 11.
  36. Nil Sin. Dobrot, 2, 236, 24.
  37. Sv.Mak.Vel., 15, 48.
  38. Isto, 26, 13.
  39. Maks. Isp. Dobrot., 3, s. 196, 4.
  40. Nil.Sin. Dobrot., 2, s. 236, 24.
  41. In.Kas. Knj. 6, 12.
  42. In.Kas., Sob., 5, 14.
  43. In.Kas., Knj. 6, 2; 15, 16.
  44. Efr.Sir. Dobrot., 2, 383, 63.
  45. In.Lestv., 14, 28; 15, 51; up. In.Kas., Knj. 6, 12.
  46. Maks. Isp. Dobrot., 3, s. 205, 56-57.
  47. Is. Sir. Dobrot., 2, s. 738, 243.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *