NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » TAJNA LJUDSKE DUŠE – SVETOOTAČKO UČENJE O BORBI SA STRASTIMA

TAJNA LJUDSKE DUŠE – SVETOOTAČKO UČENJE O BORBI SA STRASTIMA

 

TAJNA LJUDSKE DUŠE
Svetootačko učenje o borbi sa strastima

 

 
BORBA SA STRASTIMA
 
Karakter čovekove borbe se u potpunosti određuje njenim ciljem. Borba sa strastima se usmerava kao prvo: na iskorenjivanje greha, kao drugo – na vaspostavljanje unutrašnjeg čoveka putem njegovog dovođenja do ideala čistote.[1] Greh i strasti jesu psihičke, unutrašnje pojave.[2] Zato i početak vaspostavljanja unutrašnjeg čoveka počinje od unutrašnje borbe sa samim sobom, zato što niko nije toliki neprijatelj čoveku kao njegova sopstvena osećanja; njegovi neprijatelji su njegovi ukućani: poroci i loše naklonosti koje su se u njemu ukorenile[3]. Nemamo razloga da se plašimo spoljašnjeg neprijatelja, kaže Kasijan, definišući karakter podvižničke borbe – neprijatelj se krije u nama samima. U nama se svakodnevno odvija unutrašnja borba. Duša je pogružena u veliki razvrat i poroke koji, hraneći je štetnim sokovima, kao da je drže u zarobljeništvu.[4] Upravo sa ovim zajmodavcima – porocima – i mora da ratuje svaki podvižnik Hristov. Borbe unutrašnjeg karaktera takođe zahtevaju dostizanje ideala moralne čistote. Ovaj ideal je potpuna i svecela prozračnost duše, odsustvo u njoj i najmanjih i trenutnih senki greha. Ne treba čovek da čisti svoju dušu od jednog ili nekoliko poroka ili loših navika, već od svih. Ne može se pritom ograničavati na otklanjanje samo spoljašnjih manifestacija svakog poroka. Treba da uguši osećanja i misli kojima se porok hrani, treba da prati neprijatelja do njegovog poslednjeg utočišta u tamnim dubinama nesvesnog kako bi ga na kraju iščupao sa korenom. Treba da osveti samo srce i sam um (Mak. Vel. 14, 3).
Dakle, karakter podvižnikove borbe mora biti uglavnom unutrašnji – duhovni. Radi većeg uspeha ove vrste borbe podvižniku je nesumnjivo potrebno mnogo spoljašnjih pomagala, metoda i uslova. Sama unutrašnja borba po principima duha, bez učestvovanja tela, ne može biti potpuno uspešna: čoveku je potrebna i druga vrsta borbe – spoljašnja, koja se sastoji u izvesnim metodama i pomoćnim sredstvima kao što su spoljašnji post, uzdržavanje, molitva, bdenije, udaljavanje od sveta i tome slično. Spoljašnja borba je samo pomoć za uspešno iskorenjivanje greha i nasađivanje dobrodetelji; a unutrašnja borba sa grehovnim pokretima duše jeste glavni zadatak u životu. Zato su one u zajedničkom poslu izuzetno važne jedna za drugu i neodvojive.
Zbog prevashodnog značaja unutrašnje borbe u odnosu na spoljašnju oci-askete ukazuju na to da i oružje borbe naše ne sme biti telesno, već duhovno i jako uzdanjem u Boga (Jn. Kas., Sab. 5). Vrste oružja i svojstva kojima se moramo opasati da bismo vodili borbu Gospodnju su sledeći: vera je štit, koji odbacuje strele pohoti, umrtvljuje ih strahom od budućeg Suda; ljubav je oklop i ne dopušta đavolskim strelama da prodru do unutrašnjeg čoveka; nada je šlem – štiti glavu; mač duhovni jeste reč Božija; pojas – ljubav prema bližnjima; obuća smirenomudrije; luk naš je podizanje ruku na molitvu. Onaj ko bude naoružan ovim oružjem neće biti odveden u neprijateljsku zemlju pomisli.[5]
Opšti poredak borbe sa strastima se definiše opštepriznatom tvrdnjom da se svaka bolest leči onda kada biva otklonjen njen pravi uzrok. Naše strasti jesu bolest duše. Početak stvaranja strasti predstavljaju zle grehovne pomisli, koje ih čine vladarima čoveka kojeg su porobile. Zato glavna pažnja treba da bude usmerena na to da se one isteraju i da se ne dopusti stvaranje loših raspoloženja koja započinju od pomisli u našem srcu. Borba zato treba da počne od pomisli. Ovaj posao nesumnjivo treba da pada u udeo ljudskog uma koji prepodobni Makarije Veliki priznaje za jedinog borca sa zlim načelom u oblasti osećanja i misli, za borca koji je prožet svešću o sili i moći, koji može da pobedi poročne težnje i želje. On nije nimalo slabiji od demonskih sila. Um urazumljuje i usmerava srce i uspavljuje prirodne pomisli koje se u njemu rađaju.
Delatnost uma pre svega mora biti usmerena na razlikovanje pomisli. U duši, rasuđuje prepodobni Makarije Veliki, se svakog trena bori mnoštvo pomisli. Od njih jedne proizvodi sama duša, druge sugerišu ljudi, a treće ubacuju demoni.[6] Podvižnik mora umeti da se razabere u svim ovim mislima, da razlikuje dobre i korisne od zlih i štetnih. U datom slučaju podvižnik treba da se upodobi veštom kovaču novca koji mora znati da razlikuje lažne monete od zakonitih. Falsifikat u datom slučaju potiče od đavola, koji često pod maskom dobrog dela i dobre misli sugeriše podvižnicima nešto upravo pogibeljno i varajući ga obličjem dobra dovodi do potpune pogibelji.[7] Duša je, kaže Makarije Veliki, u okruženju čitave šume pomisli koje joj sugeriše protivna sila. Zato su potrebni velika budnost i pažnja uma kako bi se razlikovale tuđe pomisli koje sugeriše neprijateljska sila… Pomisli koje kruže treba odasvuda skupiti u jedno, razlikujući prirodne pomisli od lukavih.[8] Pre nego što je pao u greh u čovekovoj duši su bile samo dobre pomisli, međutim, greh im je pridodao još mnogo loših i strasnih pomisli. Jedne i druge su se u toj meri međusobno pomešale da je postalo veoma teško odvojiti jedne od drugih. Pomisli koje odgovaraju čistoj prvosazdanoj prirodi predstavljaju drahmu jevanđeljske udovice među lukavim pomislima. Duša sada ne može sama da pronađe i da razvrsta svoje sopstvene pomisli. Međutim, kada bude upaljena svetiljka i uneta svetlost u pomračenu kuću duša će uvideti kako su njene pomisli pokopane u grehovnoj nečistoti i blatu. Sija sunce i tada duša vidi svoju pogibelj i počinje da skuplja svoje pomisli pomešane sa đubretom i svakom prljavštinom.[9] Pod svetiljkom i suncem sveti otac ovde podrazumeva Duha Svetog, Koji uređuje pomračeni dom duše i koji prosveđuje ove, ranije predivne pomisli, koje su danas međutim, pokopane u grehovnom blatu.[10] Ovaj „nezamaljski i veliki“ dar razlikovanja pomisli, najveći dar Božanstvene blagodati, prepodobni Jovan Kasijan naziva rasuđivanjem.[11] Rasuđivanje po shvatanju ovog oca nije ništa drugo do sposobnost podvižnika da u duhovnom delanju ide srednjim (carskim) putem, da bira zlatnu sredinu izbegavajući krajnosti. U ovom smislu ono označava duhovno iskustvo, sposobnost da se predvide moguće posledice poznate namere ili da se preduzima samo ono što vodi ka cilju koji je postavljen duhovnom delanju.[12] „U rasuđivanju“ kaže prepodobni Jovan Kasijan „se nalaze premudrost, razum i smisao bez kojih se ne može ni stvoriti naš unutrašnji dom ni sakupiti duhovno bogatstvo“.[13] „Od svih dobrodetelji najveća je rasuđivanje“[14]. To je dar, za koji se treba moliti Bogu da ga pošalje kako bi čovek razlikovao „šta je dobro i šta je zlo“, „kako ga ne bi obmanuo ni čovek ni đavo.“[15] Upravo zato podvižnik i mora da se stara da stekne ovu dobrodetelj, koja, premda jeste dar Božiji, zahteva od samog podvižnika dobrodetelj smirenja. Istinsko rasuđivanje se stiče samo istinskim smirenjem.[16]
Kao najbolje sredstvo kada je u pitanju razlikovanje pomisli podvižniku služi da svaku pomisao otkriva svom starcu kao čoveku iskusnom u duhovnom životu.[17] Iskusan starac će mu pre pomoći da shvati kvalitet pomisli i sačuvaće podvižnika od pogibelji. Sa druge strane, stalni razgovori i ispovesti pred starcem sopstvenih skrivenih pomisli služe kao najbolje sredstvo da čovek sam stekne iskustvo u duhovnoj borbi, da stekne kvalitet rasuđivanja.
Onaj ko poseduje ovo divno blago (rasuđivanje) stalno sagledava sva blaga našeg srca i budno prati pomisli koje ulaze u nas, može da ih razlikuje, da prepoznaje falsifikat od originala i da na taj način razara leglo zlih umnih zveri i da istera leglo zmija otrovnica iz sebe.[18] Zato onaj ko se bori sa strastima imajući u vidu trojaki uzrok porekla svojih pomisli, mora da razlikuje loše od dobrih putem njihove precizne analize. „Kada te neki neprijatelj rani, i ti želiš, po onome kako je napisano, da okreneš njegov mač u njegovo srce (Ps. 36, 15), postupi kako ti kažemo,“ govori Jevagrije-monah. „Razlaži (pravi analizu) samu po sebi pomisao koju ti je ubacio, vidi ko je ona, od čega se sastoji, i šta u njoj zapravo privlači um. Kada to budeš analizirao pomisao će nestati pošto će biti razložena na ono što jeste i demon će pobeći čim se tvoja misao uznese ka gornjem osokoljena ovakvim znanjem.“[19] Kada sazna koji je istinski kvalitet pomisli podvižnik mora odmah da je istera ako se ispostavi da je loša, kako nas ne bi on odvukla u porok kada ojača i zarobi nas; a dobru pomisao čovek na svaki način treba da se trudi da osnaži i sačuva.[20] Često svako greši upravo zato što prilikom napada loših pomisli ne odbacuje ove pomisli istog trenutka protivrečenjem, jer je rečeno: „suprotstavite se đavolu i pobeći će od vas.“[21]
Što se tiče oruđa kojim bi podvižnik lako mogao da odbija neprijatelja i da pobeđuje grehovne pomisli Milosrdni Gospod nas je snabdeo oruđem protiv svih napada neprijateljskih. Samo se nemoj lenjiti da njima deluješ i nećeš pretrpeti štetu. Tako, ako naš neprijatelj ima strele, imamo strele i mi nemoćni. Poraz se ne dešava zbog nedostatka oruđa, već zbog nepažnje i nedostatka želje da se ono koristi.[22] Velika sila smirene hrišćanske molitve,[23] krsnog znamenja i reči Svetog Pisma[24] u u datom slučaju predstavljaju najbolje oruđe protiv napada đavola, kako se to vidi iz primera iskušenja svetog Antonija Velikog[25] i Samog Gospoda Isusa Hrista[26].
A naš zemljak, podvižnik, prepodobni Nil Sorski nas uči na koji način da se odupiremo đavolskim iskušenjima, suprotstavljajući im molitvu i čuvanje srca (tihovanje). „Najbolja i najsigurnija borba je onda kada se pomisao – prilog – odseca na samom početku“, kaže ovaj prepodobni otac.[27] Od podvižnika se zato zahtevaju budnost i oprez i da prilikom napada loših pomisli ne dopusti da ove posmisli dođu do srca, jer začevši od loše pomisli unutrašnja sklonost ka grehu – pohot – rađa greh.[28] „Uvek treba imati na umu,“ kaže prepodobni Jovan Kasijan, „ovu zapovest: na svaki način čuvaj svoje srce (Prič. 4, 23) i po prvobitnoj zapovesti Božijoj čovek brižno treba da se čuva od zlokobne glave zmije (1 Mojs. 3), t.j. početaka loših pomisli kojima đavo pokušava da se uvuče u našu dušu kako bi njegova glava zbog našeg nemara prodrla do našeg srca, kako bi se uvuklo i ostalo njegovo telo, t.j. pristanak na slastoljublje.“[29] I drugi oci-askete pridajući veoma ozbiljan značaj početnim pomislima prilikom stvaranja pogibeljnih strasti, uporno savetuju da ih čovek odbacuje „rano ujutro na izlasku sunca“ dok su još male i dok liče na odojčad, t.j. „dok još nisu u riznicama osećanja kako pavši na zemlju srca ne bi dali izdanke i napajane kišom čestog beseđenja sa njima i kako ne bi doneli plodove zla“.[30] Zato onaj ko se protivi prvomišlju, t.j. prilogu, jednim udarcem preseca sva sledeća dejstva: blagorazuman podvižnik umrtvljuje samu majku zlog poroda, t.j. prilog prve misli.[31] Zato prepodobni Nil Sorski nalazi za potrebno da podvižnik dovede svoj um u takvo stanje da bude gluv i nem, i da ima srce prazno od svake pomisli, čak i naizgled dobre, jer je iz iskustva poznato da često nakon dopuštanja bestrasnih – dobrih – pomisli slede i strasne – loše: ulazak prvih otvara vrata i drugima.[32] Kroz stalno udaljavanje od sebe, čak i naizgled dobrih pomisli, podvižnik dostiže izvesno srdačno udubljivanje u sebe, usredsređenost; i tada on mora naročito prilježno da vapije ka Bogu i da se moli molitvom Isusovom. „Zovi tako prilježno bez obzira na to da li sediš ili ležiš, zovi, zatvarajući um u srce: prizivaj Gospoda Isusa Hrista sveusrdno, strpljivo i stalno – trpeljivo odbacujući svaku pomisao. Tada će sve pomisli kao ognjem opaljene Božanstvenim imenom Gospoda Isusa nevidljivo pobeći.“[33] Jer „kao što prilikom dolaska sunčevih zraka sve divlje životinje beže u svoje brloge, isto tako kada molitva zablista poput zraka sa naših usta i jezika, naš um prosvećuje, a sve bezumne i zverske strasti (pomisli) se proganjaju, počinju da beže i da se kriju u svoja skloništa… Čak da je tada prisutan i sam đavo on počinje da beži, čak ako je tu i demon, on odlazi.“[34] Ako zle pomisli i nakon usrdne molitve ne prestaju da uznemiravaju čoveka tada, predlaže jedan sveti otac, „ustani i pomoli se protiv njih (odnosno samih pomisli) Gospodu,[35] pokazujući pred Njim nemoć svoju i On može ne samo da odagna, već i potpuno da ih uništi.[36] Zatim čvrsto nastavi prvo delo, odnosno prizivanje imena Isusovog dok god možeš strpljivo ostati u molitvi.[37]
Govoreći o borbi i pobedi nad strasnim pomislima sveti Nil Sorski uči da se rat s njima vodi i pobeda osvaja na različite načine, u zavisnosti od mere i stepena moralnog savršenstva onoga ko se podvizava, upravo: kroz molitvu protiv pomisli, kroz suprotstavljanje pomislima, kroz njihovo uništavanje i odbacivanje. Samo najsavršeniji mogu da unište, uguše i oteraju pomisli, da im se uspešno suprotstave ili „protivodgovore“, a početnici i nemoćni treba da se mole protiv njih i da ih menjaju – pretvaraju u dobre.[38]
Dakle, iz onoga što je rečeno o borbi sa pomislima postaje jasno da su podvižniku koji se bori neophodno potrebni: stalna duhovna budnost nad sobom i težnja ka nebeskom kroz neprestanu molitvu, kako se posredstvom njih ne bi dopustilo stvaranje zlih raspoloženja u srcu, čiji početak se sadrži u pomislima.
Pošto je borba s pomislima, koja je uslovljena palim stanjem ljudskog uma postala neminovna za čoveka koji se spasava nakon što su se ljudi po svojoj volji uklonili od dužnih pomisli[39] i nakon što su se duševne pomisli otrgle od ljubavi Božije, rasejale u ovom veku i izmešale sa pomislima veštastvenim i zemaljskim,[40] sav zadatak ove borbe se svodi na to da se stekne stvarna sposobnost da čovek „vlada svojim umom u pomislima“[41] i da kroz potčinjavanje strasti sebi vrati svom umu prvobitnu usmerenost ka Bogu. Um je car strasti zato što služi kao domostrojitelj osećanja i pomisli.[42] Dakle, čovek sav svoj podvig treba da usmeri na to da, po rečima Makarija Velikog, neprekidno upražnjava i neguje sa razumevanjem um i pomisli usaglašavajući ih sa voljom Božijom,[43] i da umu potčini sve svoje strasti. Kada su strasti potčinjene umu on je zdrav, celomudren, svetao i čist; tada „duhovno sozercava odnose Božije tvari i uznosi se ka Svetoj Blaženoj Trojici“.[44] Tada um neprekidno teži ka Bogu; čovek sve duhovne snage usmerava samo ka Bogu; u Njemu Samom je svestan sebe i živi sa ovom svešću svog neprekidnog duhovnog opštenja s Bogom smatrajući to svojim najvećim dobrom. Ovo stanje oci-askete nazivaju stanjem sozercanja.[45] Ovakvo stanje sozercanja ili sabranosti uma[46] „nerasejanost bogolepnog uma“[47] predstavlja izraz normalnog toka čovekovog života i smatra se za prvo sredstvo kojim se dostiže suštinsko jedinstvo s Bogom.[48] Zato svaka pomisao uopšte, koja udaljava čoveka od sozercavanja ovog „blaga koje je jedino potrebno“[49] mora odmah da bude udaljena.
Drugi uslov sjedinjenja sa Bogom je, po učenju Makarija Velikog, moralno očišćenje.[50] Zato drugi zadatak prilikom borbe sa pomislima, po Jovanu Kasijanu, mora biti ispravljanje kvaliteta pomisli: loše treba proterivati, a samo dobre zadržavati. Ispravljanje kvaliteta ovih ili onih pomisli zavisi od nas.[51] Zato briga svakog podvižnika treba da bude usmerena ka tome da se terajući od sebe loše pomisli učvrsti u sebi dobre i da takoreći njima natopi svoj um. Umu stalno treba davati zdravu hranu i zanimati ga poznatim dobrim pomislima.[52] Onoliko koliko um bude usvajao dobre pomisli natapajući se njima loše pomisli će sve više i više slabiti i nestajati, a dobre sticati kvalitet svoje moralne nepromenjivosti.[53] Na sticanje ove moralne nepromenjivosti svojih pomisli zapravo i prevashodno se svodi zadatak sveukupne borba Hristovog podvižnika s pomislima.[54]
Kao najbolje i najefikasnije sredstvo za sticanje kvaliteta moralne stabilnosti uma po učenju otaca-asketa služe: poučavanje u Reči Božijoj, bavljenje psalmima i pojanjem i bdenje. Tri sredstva, kaže prepodobni Jovan Kasijan, čine rasejani um sabranim: bdenje, razmišljanje i molitva. Njihovo neprekidno upražnjavanje i neprestana pažnja daju duši postojanu čvrstinu koja se ne može steći na drugi način.[55] Zato, uči prepodobni Jefrem Sirin, primoravaj sebe da što češće čitaš Sveto Pismo kako bi ono sabralo tvoje pomisli koje neprijatelj rasejava svojim zlim lukavstvima ubacujući ti lukave misli,[56] zato što čitanje Božanstvenog Pisma dovodi u sabranost um koji bludi i daruje znanje o Bogu.[57] A pošto znanje Boga stiču samo ljudi čista srca koji se vežbaju u čitanju Božanstvenog Pisma onda po mislima otaca-asketa za ovo je neophodno vežbanje „u čitanju i molitvama“.[58] „Predivni su molitva i čitanje,“ kaže prepodobni Nil Sinajski, „oni prekidaju isprazno skitanje misli, vezujući pomisao koja kruži iznad onoga što nije potrebno, zadržavaju je uz sebe tako da se nimalo ne rasejava u ovom predivnom zanimanju, tako da je to za nju korisno.“[59] Molitva odrešava um od svake pomisli na čulno, uznosi ka Samom Onom Ko je iznad svega – ka Bogu, podstiče nas na beseđenje sa Bogom i putem dugog navikavanja uvodi u prijateljstvo sa Njim i na taj način čini da čovek život provodi u čistoti kao onaj ko je već bio u opštenju s Bogom i uskoro se potom ponovo sprema za ovo opštenje.[60] Što se tiče drugih sredstava, ona sjedinjujući se u većini slučajeva sa molitvom i čitanjem Reči Božije, nesumnjivo pomažu dostizanju zajedničkog cilja stvaranja raspoloženja stabilnosti pomisli otkrivajući podvižniku sferu dobrih misli i raspoloženja i zadržavajući ga u ovoj sferi.[61]
Dakle, u borbi sa pomislima podvižnik uz pomoć molitve, čitanja Reči Božije i drugih dopunskih sredstava uz staranje i usrdnost može da dostigne ne samo oslobađanje svog uma od grehovnih pomisli, već putem vežbanja istog (uma) u navikanju na dobre misli može da stekne moralnu stabilnost pomisli, a ova je sposobna da vrati um u njegovu prvobitnu čistotu (sozercavanje Boga). Radi dostizanja ovoga, reći ćemo u zaključku rečima prepodobnog Jefrema Sirina: „Mnogo je borbe i tajnog, nevidljivog truda potrebno; uvek treba ispitivati pomisli… i oslabele duševne udove zagrevati stremljenjem uma ka Bogu i težnjom ka Njemu uvek se prilepljujući za Njega umom svojim, kako bismo uz pomoć Božije blagodati po apostolskim rečima bili jedan duh sa Gospodom. I ovu tajnu borbu, razmišljanje o Gospodu i trud treba svi da imamo i danju i noću i pri svakom ispunjenju zapovesti, bilo da se molimo ili da služimo ili da jedemo, ili da pijemo, ili da nešto drugo radimo.“[62]
 


 
NAPOMENE:

  1. In.Kas., Sob. 14, 3.
  2. Mak.Vel., 17, 15.
  3. In.Kas., Sob. 18, 16.
  4. In.Kas., Knj. 5, 2.
  5. Isto; Efr. Sir., Tvor., 3, 301-305; Feod.Stud. Dobrot., 4, s. 321, 1; s. 342, 177.
  6. Mak.Vel., 40, 5; Evagr.m. – Dobrot., 1, s. 623, 7.
  7. In.Kas., Sob., 1, 20.
  8. Mak.Vel., 6, 3.
  9. Isto, 11, 4.
  10. Isto, 11, 3.
  11. In.Kas. Sob., 2, 1.
  12. Ierom.Feodor. Asketič.vozzr. In.Kassiana, s. 203, up. Feod.Stud. – Dobrot., 4, s. 260, 1; s. 265, 2; s. 134, nast. 58 (2)…
  13. In.Kas., Sob. 2, 4.
  14. Drevn.Pat., 21 gl. 26.
  15. Ant.Vel., 1, 38, 41; In.Kas., knj. 2, 1.
  16. In.Kas., Sob., 2, 16; 10 gl. In.Kas, 11; Evagr. m. – Dobrot. 1, s. 612, 54; Feod.Stud. – Dobrot., 14, s. 215, 3, s. 250, 2.
  17. In.Kas. 11; Evagr.m. – Dobrot., 1, s. 612, 54; Feod.Stud. – Dobrot., 4, s. 215, 3, s. 250, 2.
  18. In.Kas., Sob. 1, 22.
  19. Evagr.m. – Dobrot., 1, 631, 20.
  20. Ierom.Feodor.Asketič. vozzr.In.Kassiana, s. 205.
  21. In.Kas., Sob. 22, 10.
  22. Efr.Sir. – Dobrot., 2, s. 462, 128.
  23. Efr.Sir., Tvor., 2, s. 307.
  24. Efr.Sir. – Dobrot., 2, s. 472, 163.
  25. Koji je kada su demoni pokušavali da ga isteraju iz kelije putem različitih čarobnjačkih smicalica i napada počeo „da zakršta čelo i grudi svoje i da tvori smirenu molitvu i demoni više nisu smeli čak ni da mu se približe. Sob. 7, 18.
  26. In.Kas., Sob. 22, 10.
  27. Nil Sor., s. 32.
  28. In.Kas., Sob. 5, 4.
  29. In.Kas. knj. 6, 13, Feod.Stud. – Dobrot., 3, s. 501, 2.
  30. Nil Sin. – Dobrot., 2, s. 296, 69.
  31. Nil Sor. s. 32.
  32. Isto.
  33. Nil Sor., s. 33.
  34. In.Zlat. Tvor., t. 1, s. 568-569.
  35. Nil Sor., s. 33.
  36. Vars. i In. – Dobrot., 2, s. 576, 32.
  37. Nil Sor., s. 33.
  38. Isto, s. 50-51.
  39. Mak.Vel., 16, 1.
  40. Mak.Vel., 24, 2.
  41. Evagr.m. – Dobrot., 1., s. 576, 31.
  42. Is.Sir., Slova…, 17, 71.
  43. Is.Sir., Slova…, 7, 7.
  44. Efr.Sir., Tvor., 3, 399.
  45. In.Kas., Sob. 23, 4.
  46. Mak.Vel. 31, 1-2.
  47. Efr.Sir., Tvor., 1, 254.
  48. Mak. Vel., 31, 3-4; up. 27, 19; 33, 4.
  49. In.Kas., Sob. 23, 39.
  50. Mak.Vel., 9, 7.
  51. In.Kas., Sob. 7, 4.
  52. V. Ierom.Feodor. Asket.vozzr. In.Kassiana, 198-199.
  53. Isto, s. 199, up. Efr.Sir., Tvor., 1, 265, pouč. 4.
  54. In.Kas., Sob., 6, 14.
  55. Isto, Sob. 10, 14.
  56. Efr.Sir., Tvor., 3, s. 97.
  57. Isto, s. 98.
  58. Isto.
  59. Nil.Sin., t. 1, s. 16.
  60. Isto, s. 19, 17.
  61. Efr.Sir., Tvor., 3, 46; Nil.Sin. – Dobrot., 2, s. 217, 83; Evagr.m. – Dobrot., 1, s. 610, 36-38.
  62. Efr.Sir., Tvor., 3, 338.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *