NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » SPASAVAJTE SE! – PISMA O HRIŠĆANSKOM ŽIVOTU

SPASAVAJTE SE! – PISMA O HRIŠĆANSKOM ŽIVOTU

 

SPASAVAJTE SE!
Pisma o hrišćanskom životu

 

 
61. O gnevu
62. O bogomisliju
63. O plaču
64. O iskušenju
65. O svetoj pravdi
66. O pripremama za sveto Pričešće
67. O molitvi
68. O molitvi i poklonima
69. O sedenju kod kuće
70. O uvredi
 


 
61. O gnevu
 
Vi ste bolesni, a ja sam drugačije shvatio Vaše stanje: zato sam se spremao da prasnem na Vas najstrašnijim, najprekornijim rečima zbog izliva velike sebičnosti i srdnje na N. N., i još zbog nečega – zaboravio sam zbog čega. Sada pak vidim da je sve to posledica razdražljivosti nerava usled bolesti. Neka Vas ukrepi Presveta Bogorodica! Primite samo na znanje da slični izlivi ni najmanje nisu vrlinska stvar. To je uistinu satana u obličju svetog anđela. Kako se čini, tu prividno ne postoji ništa drugo osim osećanja pravde. Srce se tako i uzrujava i spremno je i na nož da pođe pravde radi, ali samo na jeziku i na rečima da je drugi zaboravio i narušio pravdu. A taj drugi, koji se drznuo da je naruši, izgleda nam tako besmisleno, pa čak i zlonamerno. I takvo mišljenje je u našim očima toliko ispravno da bismo ga mi, čak i kad bi ga sa svih strana ‘sagledali’, opet odobrili. Vidite li kako je sve svetlo i zakonito! Međutim, da li je i u suštini stvari tako? U suštini stvari, svagda se ispostavlja da se u osnovi sličnog osećanja narušene pravde uvek nalazi osećanje povređenog samoljublja, unižavanja našeg dostojanstva ili neiskazivanja dužnog poštovanja ili dužne časti tom dostojanstvu. Žar revnovanja na pravdi ni najmanje ne potiče otuda što nam je draga pravda, nego otuda što se neko drznuo da ovu pravdu naruši u odnosu na nas. Kad bi se to pak događalo drugima, onda bi bilo podnošljivo, odnosno, možda bismo kroz zube procedili: da, to nije lepo, i tu bi bio kraj, a onda bismo verovatno to opravdali. Primećujete da je to vapaj za pravdom – samo spolja, a da je iznutra – borba za samoga sebe? Tu se i vidi ko je u anđelskoj odeždi! Sve sam Vam ovo pomenuo za svaki slučaj. Vaša duša je veoma složena. Da li je ona u dobrom ili u lošem stanju – posvedočiće mir ili pometnja. Kada u duši postoji pometnja, ma čega se ona ticala, u tom trenutku ne verujte duši: vara Vas, ma šta da Vam govori. U tom trenutku nju savetuje satana i to, naravno, nije na njeno spasenje, a ona se, sirotica, svim silama otima: Gnev čovekov ne tvori pravdu Božiju (Jak. 1;20). Božije je sve mirno i slatko i u duši ostavlja ovu sladost, izobilno se razlivajući i unaokolo, bez obzira na to što ponekad izgleda kao da tobože prekoreva. I u tom slučaju postoji toplota u duši, pa čak i žar, ali sasvim druge vrste: sa umilenjem i bez buke. Da li ste sad razabrali?
 
62. O bogomisliju
 
Vi samo, malo po malo, usrdno tvorite svoja dela, a manje pomišljajte na očigledne plodove. U svemu, baš u svemu, moramo prezirati same sebe. Dobro je čuvati misli, i čuvajte ih. Zašto biste lutali po bespuću? Kako da vidite sunce, ako su unaokolo stubovi prašine i magla? Razna maštarenja zaklanjaju Gospoda. A šta je lepše i slađe od Njega? Zašto bi se odvajali od Njega i gledali na ništavne stvari?
 
63. O plaču
 
Kako to? Bili ste u manastiru, a ne znate šta radite! Smeh, raskalašnost i ćaskanje. Kad čitate ne čita vam se, u crkvu odlazite na jedvite jade. Izgleda da ste tamo išli samo radi razonode. To što je pred odlazak tamo bilo malo pometnje – nije opravdanje. Hajde, latite se posla. Trebalo bi da se malo skrušite, da otplačete i da tugujete pred Gospodom. U tome je prečica do čitavog dela. Oni što se popravljaju plaču zato što se nisu popravili, a oni što su se popravili plaču zato što još nisu toliko dobri koliko bi trebalo da budu i koliko bi to oni želeli. I tako, svi plaču. Gospode, pomiluj!
 
64. O iskušenju
 
Spasavajte se! Želim Vam mir od Gospoda! Bura koja postoji u Vama nije nikakva nesreća, nego gotovo uobičajeno stanje stvari. Morate čvrsto stajati. Sve tako, kao što činite, vapijući Gospodu, Presvetoj Vladičici i svima svetima. Proći će. Odakle to? Ne dosećaš se, a nema ni potrebe da se dosetiš. To dožive svi koji idu tim putem. Istina je samo da Gospod ne odbacuje, nego da je prisutan i da motri kako će se duša boriti u toj dopuštenoj bici. On neće dozvoliti da budemo iskušavani više nego što možemo da podnesemo. Neka Vas Gospodumiri!
 
65. O svetoj pravdi
 
Otkuda to da me je N. N. smatrala namrgođenim? Eto, sad se razuverila. Međutim, kad se reč dotakne dela, nikakva popustljivost se ne može propisati. Obična reč može i ovako i onako, ali pravdu Božiju ne možemo iskrivljavati. Ona nije naša, ona nam je data. Nju ćemo ispovedati i svima čisto predavati, onakvu kakva nam je došla iz usta Božijih. Živimo, ali loše živimo, iako ćemo bez primesa ispovedati pravdu Božiju, i to je dobro. Sada sve nas zbunjuje raskrsnica pomisli i pravila. Teška vremena! Gospod, međutim, gleda Svoje i dopušta im da opipljivo vide i osete svetu pravdu.
 
66. O pripremama za sveto Pričešće
 
Neka Vam je Bog u pomoći! Blagoslovi nas, Gospode, za dobro delo pripreme za sveto Pričešće [rus. govenie]! Evo kako ćete postupiti. U koju crkvu idete, idite i dalje, samo u jednu. Besmisleno je da se potucate po raznim crkvama, kao što Vam predlažu. Zar je vreme kad se pripremamo za sveto Pričešće vreme razonode? Trebalo bi plakati.
O čudotvornoj ikoni sam slušao, ali mi o početku nisu tako govorili. Međutim, svejedno. Radi se o tome da nam je blizu Carica Nebeska. Sada su nam krajnje potrebna otkrivanja sile Božije među nama. Blagodarimo Gospodu. Prema tome, On neće da nas odbaci, nego da nas održi u Svojoj istini.
Dobro je što pomišljate da otputujete kod Sergija. Nije vreme da Vas češu po ušima. Kod nas u crkvi dobro čitaju, i neka je slava Bogu. Šta još? Kad toga ne bi bilo, mogli bismo postepeno i sami da se privikavamo da se molimo u sebi. Neka Vas Gospod blagoslovi.
 
67. O molitvi
 
Juče je dolazio N. N. On se potajno priprema za sveto Pričešće. U drugim mestima je nesreća kada ne ideš u crkvu, a kod nas – očekuj neprijatnosti kad ideš. Eto, to je progres! Postoji, međutim, i progres na dno pakla! Žalosna usmerenost umova!
Kakva ste to strahovanja imali? Sa nama je krsna sila! Ukrepite se nadom i verom da je jači Onaj Koji je sa nama, nego onaj koji je u svetu, ogradite se krsnim znamenjem. Možda je to, pak, bilo nešto uzgredno: prošlo je i neće se vraćati. Sa Vama je tamo Majka Božija.
Šta da Vam kažem o molitvi? Nikako ne možemo bez molitve. Prisilite sebe na molitvu, koliko god možete. Možete da ostanete samo sa poklonima, bez čitanja molitava, i možete da, kada osećate slabost, sedeći obitavate u molitvi, ali je potrebno da se umom nikada ne udaljujete od Gospoda. Neka Vam Gospod pomogne! Učinite kako možete, samo nikako nemojte dozvoliti sebi da budete bez molitvenog truda. Za čitanje imate svetog Isaka Sirijskog. Dobro je što to imate. Tamo Vam je sve, samo obratite pažnju. Neka Vas Gospod blagoslovi!
 
68. O molitvi i poklonima
 
Spasavajte se! Vi već iz iskustva znate da je sve što vam je govorila N. N. čista laž. Pokloni nisu besmisleni, kao što ni akatisti nisu beznačajni. Govoriću vam o jednom slučaju. Prilikom putovanja u Petrograd, pokojni Teofan, nastojatelj Kirilovskog manastira, zaustavio se da prenoći. Tamo su se pripremali da ga pretuku. Poslušnik je to primetio i rekao starcu, a i starac je video znakove koji su to potvrdili. I pored toga, on je u dobroj nadi zapalio svećicu i počeo da čita akatist Presvetoj Bogorodici, što je bilo njegovo svagdašnje pravilo. Ni polovinu nije pročitao, kad su u njegov prozor počeli da lupaju neki putnici na proputovanju, tobože povorka sa tovarom, i počeli su da viču: „Oče arhimandrite, hajde da putujemo zajedno, biće nam veselije! Upregni, mi ćemo da sačekamo!“ Uskoro su upregli, krenuli i otputovali. Kada su prešli u opasno područje, povorka je propala a otac arhimandrit je srećno doputovao do svoje obitelji. Prema tome, čitanje akatista nije uzaludno.
Ako počnemo da mudrujemo – na svakoj sitnici zapašćemo u bezizlazan položaj, dok je prihvatanje svih pravila u prostoti srca spasonosno. Svi svetitelji Božiji, svi koji su Bogu ugodili – koliko su poklona tvorili, ni broja im se ne zna, i koliko su molitava čitali? Svi su oni obitavali u molitvenom podvigu i spasli su se. Šta bi N. N. htela? Da otvori usta i da primi blagodat, kao kvekeri i molokani, koji kažu da je „crkva u grudima (u srcu) je ne u ciglama?“ Naime, bez ovog molitvenog podviga, čovek će stajati kao da je na vetru ili, još bolje, kao da je nag na mrazu. Međutim, ako bude koračao u ovom (molitvenom) poretku, biće kao da je odeven u toplu i bezbednu odeću. Vi sve to znate. Prema tome, ne treba da Vas pokolebaju prazne reči. Što se tiče onoga što se dogodilo, ništa ne mogu da kažem, prihvatite to kao ukazivanje Presvete Bogorodice da je put kojim koračate ispravan. Slični znakovi ili ukazivanja ne daju se svetima, nego onima koji traže spasenje i potrebno im je urazumljenje. I sami vidite da je to bilo sasvim blagovremeno. Zablagodarite Presvetoj Vladičici Koja je toliko snishodila ka Vašoj slabosti da bi razvejala Vaše sumnje. Tako i mislite da je Vama, slabom i kolebljivom, bilo potrebno urazumljenje. Ono Vam je i dato i ne bi trebalo tu ni zbog čega da se uzvisujete. Zablagodarimo našoj Presvetoj Starateljki i zaplačimo zato što Joj svojim kolebanjem zadajemo trud da zbog nas treba da učini to i to…
Započeti put – nije to uzaludno, i Vaše delo nije ni tako neuspešno. Neprijatelj sve smućuje i galami. Izdržite, ohrabrite se i ukrepite!
Vaša hladnoća i suvota – odakle potiču i da li odavno traju? Trpite i trpljenjem primorajte sebe ili na molitvu ili na čitanje, a najbolje na plač zato što ništa nemate i niste ni za šta.
Mislim da uznemirenost Vaše duše potiče od rasejanosti. Saberite se i smirićete se. Gospoda prizivajte, sedeći kod kuće. Neka Vam Gospod podari da dobro podnesete svoj sadašnji položaj. Čvrsto se nadajte. Neka Vam pomogne Presveta Bogorodica!
R. S. Evo Vam najzad i ostalih članaka, od. 9. do 17og. Posebno obratite pažnju na poslednji u kojem se govori o trezvenosti prema molitvi, o usmeravanju uma uopšte i o njegovoj obraćenosti ka Bogu. Sve ove članke prati moja želja da Vam oni u potrebnom trenutku posluže za otrežnjenje uma… da vas osveže iznutra, kao što vazduh osvežava jutarnjom hladovinom. Postoji još nekoliko sličnih člančića, ali nameravam da ih smestim u veći otečnik, u vidu dodatka, ili da ih uvedem pod članke odgovarajućeg sadržaja.
 
69. O sedenju kod kuće
 
Dobro je što nalazite prijatnost u sedenju kod kuće. Spoljašnje prijatnosti, čak i one bezazlene, retko vode ka dobru dok su, naprotiv, one prva vrata ka zlu. One parališu dušu i izvode je izvan njene unutrašnje ograde. Posle njih, čovek više nije u celosti svoj, postaje kao razbijen. Kada neko nehotice padne i povredi se, svi žale zbog njega; međutim, kada neko usled neopreznosti udari o zemlju i razbije se, tada ne samo da ga ne žale, nego ga i grde. Kakva nam je potreba da sami na sebe nasrćemo? Da li je bila velika stvar pojesti lepu i ukusnu jabučicu? Međutim, kasnije je Sin Božiji morao da bude raspet da bi ispravio ovo delo.
Kakvu to muziku nameravate da slušate? Naši muzički komadi su u većini slučajeva bezvredni: golicaju uši a da pri tom ništa ne daju. Ja Vas ne vezujem, ali će mi biti žao ako pođete, jer ćete se samo rasejati i obuzeće Vas tuga. Ukoliko slušate spoljašnju muziku, ona unutrašnja će se privremeno rastrojiti. Ne ljubite svet, ni ono što je u svetu. Možete li tamo da budete sa Gospodom? Jedva, jer kakvo je tamo društvo? Umetnički svet je duševni, pa čak i čulni, a ne duhovni svet. Teško Vam je da odbijete. Verujem. Međutim, prebivanje sa Gospodom je istinsko a ne metaforično samoraspinjanje. Kada će se ono izvršiti? Revnujte na tome, jer će tada iz srca početi da izbija izvor utehe koji će ugasiti svaku žeđ za utehama drugačije vrste.
Slava Bogu! Evo, uspokojili ste se. Neka Vam Gospod pomogne da nikada ne budete rastrzani. Međutim, neka bude volja Božija. Truležni dah duha obmane dejstvuje u sinovima protivljenja ne bi li nekoga pomutio.
Vaša lenjost za duhovna zanimanja potiče od zanosa s kojim ste se latili posla. Ne zanosite se isuviše poslom, zbog toga će Vam u glavi postati mutno, a kad se pomuti glava, i u srcu će biti mutno.
 
70. O uvredi
 
Velika stvar što ste naišli na neprijatnost! Sve to spada u poredak stvari. Prema tome, nemate zbog čega da se zbunjujete. Evo o čemu bi trebalo bolje da razmislite: kako da podnesete udarac u obraz pa, štaviše, da posle toga okrenete i drugi obraz? I upravo je to zapovest Gospodnja! Ako je to što se dogodilo udarac u obraz, onda okrenite i drugi. Vi biste, pak, da pobegnete. Dobra učenica Hristova! A to je još uvek samo azbuka, budući da je napisano na početku Jevanđelja, na njegovim prvim stranicama. Pretrpite. Međutim, smatram da se do sada sve sleglo i ne izazivajte. I baćuška Vam je poklonio pažnju, zašto? Zato da biste bili velikodušni. Budite, dakle, velikodušni. Kako ja shvatam, to je sasvim ništavan slučaj, a to što je Vas toliko uznemirio dolazi od tadašnjeg, privremenog stanja Vašeg duha. Mir Vam želim!
U bilo koje vreme, ništa ne bi trebalo da preduzimate kad ste u stanju uznemirenosti, jer je to nerazumno stanje, a utoliko pre ne bi trebalo preduzimati ništa od odlučujućeg značaja. Smirite se!

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Slava Gospodu Bogu nasem za Svetosavlje sajt i za sve tekstove knjiga svetih otaca.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *