НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » СПАСАВАЈТЕ СЕ! – ПИСМА О ХРИШЋАНСКОМ ЖИВОТУ

СПАСАВАЈТЕ СЕ! – ПИСМА О ХРИШЋАНСКОМ ЖИВОТУ

 

СПАСАВАЈТЕ СЕ!
Писма о хришћанском животу

 

 
31. О помисли, пажњи и паду
32. О истрајности у молитви и о одевању
33. О смртним помислима
34. О манастирској осами
35. О манастирској осами
36. О манастирској осами
37. О слању одговора на питања везана за борбу са грехом
38. О томе како да се спасемо
39. О осамљивању у манастиру
40. О штетном утицају који нам долази са Запада и о бојажљивости
 


 
31. О помисли, пажњи и паду
 
Видите ли како је Господ милосрдан! Он Вам је дао да осетите шта би требало да тражите и шта би непрестано требало да нам буде на срцу. То је топлота, пламсање срца при помисли на свудаприсутног и свевидећег Господа, пламсање које прати страх. Постарајте се да ово задобијете. Међутим, немојте маштати да ћете то одмах и задобити. Свети старци кажу: што се брзо стекне, брзо се и изгуби. Оно што достигнете трудом, знојем и честим лишавањима, то ћете више ценити и усрдније чувати. Само не страхујте, него се држите својега. Долазиће вам најразличитије мисли. Не прихватајте их, него их одагнајте именом Господњим. Управо онако као што сте чинили кад сте се Господу обраћали као деца. Не заустављајте се на њима и немојте пожелети да са њима беседите. Чини се да је код Исихија све објашњено – прилог [насртај] – то је помисао у свом првом ступњу; обраћање пажње, други ступањ, тј. задржавање помисли у души и разговор са њом. То је већ рђаво, јер ту постоји и разговор са оним који подмеће помисао. Затим следи наслађивање помишљу. То је још горе, јер онда долази приклањање воље. То већ није далеко од дела, којим се неко одлучује на пад. Ко одсече помисао и ово ће окончати, а ко се позабави њом, постоји опасност да ће ићи све даље и даље. И зашто о томе да Вам пишем? Читајте у Добротољубљу. Прочитали сте Исихија? Читајте Филотеја, Теолипта, Никифора. Немојте, међутим, читати све из Добротољубља. Довољно је и ово на шта вам је указано. Погледао сам на зид, а одатле гледа старац Серафим. Зато сам се узгред подсетио. Читате ли Ви његове поуке? Читајте, и видећете да и он говори о том истом. Ево и портрета преосвећеног Инокентија Пезенског. Прочитајте његова писма и видећете да и она говоре о истом. Ма коме да се обратите, све је то исто.
Тако, дакле, немате од чега да одустанете, него би требало да се једноставно латите дела и да се до краја трудите на њему. Нека Вам наш Господ пошаље Свој мир!
 
32. О истрајности у молитви и о одевању
 
Радује ме што сте сада у манастиру. Тамо ће Вас Мајка Божија научити свему добром. Како сам се уплашио кад сам прочитао о противљењу молитви! Најзлобнији од свих духова је дух ината. То је уистину сатански дух. Он је упропастио и упропашћује све демоне. Они га и нама предају, или га полажу и распаљују у нама, како би и нас упропастио. Међутим, после тога сам се силно обрадовао, јер сте се прибрали и поправили. Слава Богу! Господа ради, пазите на себе! Раније, док се нисте латили дела, све је добро пролазило. Сада је веома штетно свако одступање и сваки неправилан покрет мисли и срца. Нека Вас избави Царица Небеска. То што долазе помисли, још и није невоља; невоља је када се срце и воља сагласе са њима. Тешко је поправити се. Ето, Ви сте неко краће време провели у том стању свесног ината и видите како је тешко умекшати срце. Нека Вас сада научи сопствено искуство. И сами видите како се излази из тешкоће. Онако, како сте Ви учинили. Свесрдно „трљати“ самога себе, као што трљају обамрли део тела… молитвом, поклонима, црквом, трудом, милостињом…
Унапред Вам кажем: можда ће доћи још страшније помисли, такозване хулне – из срца ће кренути хула на Бога и на све Свете Тајне… Издржите тада и не плашите се, прекоревајући онога који их уноси. Читајте о овоме код епископа Димитрија Ростовског.
Што Вам је пало на памет да толико бринете о одевању? То је световни дух дувао и надувао своје. Избави нас, Господе, од сваког застрањивања. Одећа није важна ствар, и то још није несрећа. Међутим, да ли сте видели како играју билијар? Постављена је лопта, узет је штап, нишане… тек што ударе и – закотрља се напоље, у леву рупу. У исти такав положај може да доведе и одећа. Пазите на себе. Мислим да Вам је манастир већ све то растумачио!
Нека Господ устроји Ваш пут.
 
33. О смртним помислима
 
Не плашите се! Све што Вам долази на памет само је бесплодан напад, који Вас искушава. Срцу су, као што видите, потпуно стране све сумње. Мисли које су Вам изазване нису ваше и пљуните на њих. Тако саветује епископ Димитрије Ростовски. А ево шта је томе разлог.
Слушали сте празне речи и остало је сећање на њих. Непријатељ узима та својства памћења и од њих плете мрежу пред очима Вашег ума, како би га збунио. Сиђите тада у срце, одвратите очи од привидних непријатељских обличја и завапите ка Господу. То, што не видите напредак, није лоше, него добро. Невоља је када га видите. Само, када не видите напредак, уложите ревност и молитву за напредак и не препуштајте се безбрижности. Како би могло све одједном? Дошла Вам је добра помисао да отпутујете у манастир; пођите тамо што пре. Слушали сте празне речи и збунили сте се. Упоредите оно стање, када пребивате у непомућеној вери и у свом уобичајеном реду, са стањем у које Вас доводе празне речи, и видите где је истина а где лаж. То је исто што и рај и пакао. Зар хоћете да самоме себи будете непријатељ, па да напустите прво и да се приклоните другом? Кажете: „Како то да су друти спокојни?“ То је привид спокојства. Њихов дух је мртав, а душевни и телесни живот је тмуран и невесео. Кад би се макар мало пренули, тада би се појавиле другачије речи. Не колебајте се, молим Вас, због њих. А шта је са унутрашњом утехом и са близином Мајке Божије, и са помоћи брзом и изненадном, и са много чега другог? Шта још? Хоћете одмах на небо! Сачекајте! Све има своје време.
А то, што се неравномерно тка нит живота, то је са свима тако. Не плашите се, молим Вас. Пометња ће проћи. Почните да читате, да се молите – и све ће се учврстити. Међутим, пишите… пишите све… како напишете, тако ће се све разлетети…
 
34. О манастирској осами
 
Бог нека Вам је у помоћи! Спасавајте се! Ви сте у безбедном уточишту. Слава Богу! Нека Господ подари да Вас не ометају они што ће наићи. Уразумите се да седите код куће. Добро би било опростити се са целим светом и отићи негде толико далеко, да ни световни звук неће залазити у Ваше уши. Ви сте сада изабрали тај добар удео. Подари нам, Господе, да нам то време не прође узалудно. Оно и неће проћи узалудно – само по себи. Међутим, желео бих да будете љубоморнији на своје време и да не дозволите да и минут изгубите без нечега трајнокорисног за душу. Неко је једном рекао: учини да твоје мисли не излазе изван манастирских зидина и ускоро ћеш задобити слатки спокој манастирске осаме. То је Маријин блажени удео – устројити се тако, да ни у мисли не буде ништа друго, осим цркве и келије. Веома добро! Мислим да се блаженство тога стања не може ни описати.
Додир са светом снажно скрнави нашу душу. Седи и чисти се! А ту је и смрт! Нећеш се ни осврнути а она ће већ стићи. Трудићемо се бар онолико колико можемо. Отворићемо врата покајања. Потрудите се да отплачете пред Господом, и то веома дубоко. А друго шта ћемо дати? Ако ни суза нема, рећи ћемо: Господе, ничега нема. Како знаш и како умеш, спаси ме, само ме спаси.
За читање Вам је свети Исак… Добро је што сте га узели, тамо је све.
Само пазите! Сабирајте, сабирајте, то Вам је залиха. Наиме, Ви сте у гостима код Мајке Божије, а Она је веома, веома гостољубива. Како је добро што сте се сакрили! Нека Вам Господ помогне у свему. Свако Вам добро од Господа!
 
35. О манастирској осами
 
Нека Господ благослови Ваш боравак у обитељи. Нека Вас Пресвета Богородица загреје и нека уклони све што Вам је нанео ужурбани поредак световног живота. Одморите се, умирите се, саберите се у себе – а затим са новим снагама у нови подвиг или у ново расипање .снага. Међутим, Бог зна, можда ће се отворити могућност и за нови поредак. Како ће то бити добро! Мир у себи и спољашње спокојство јесу две ограде за оно што је скривено у човековом срцу. Сада га код Вас све потреса и он нема снаге да се учврсти. Нека Вам Господ у свему буде помоћник. То не долази одједном: са трпљењем се сеје, трпељиво се чека на клијање, нарастање и доношење плодова – а трпљењем се све то и чува. У томе и јесте мудрост. Добро је што сте са собом повели и своје пријатеље – списе светих подвижника. Под утицајем манастирске тишине и молитвеног расположења, њихове поуке ће бити ближе срцу и јасније ћете их разумети. Сабирајте, као пчела, мед са цветова. Будућност ће створити простор и случај ће све применити на дело. Залихе вам неће нашкодити. Постоји пословица: чувај новчић за црне дане. У животу постоји много трошкова. Сабирајте и не умарајте се! Све ће добро доћи.
Нека Вас Господ у свему благослови!
 
36. О манастирској осами
 
Спасавајте се! Ви сте код Мајке Божије! Слава Богу! Прочитавши Ваша писма, говорио сам само: Слава Богу!
У делу које сте Ви започели одступање је веома погубно. То почиње од наводно најневинијих ситница, од олакшица какве захтева праведна душа након што се мало потруди. Надао сам се и надам се да ће Вас Мајка Божија свагда оградити.
Трпљењем Вашим спасавајте [задобијајте] душу Вашу. Нека Вас неуспех не помете. На нама је да се трудимо, да тражимо и да трчимо за спасењем, а када ће дело наступити, о томе само Господ зна. Један атонски старац (о њему се говори у Добротољубљу) две године је досађивао Пресветој Богородици да му подари пламен у срцу и био је услишен. Не одређујте рокове, него делајте и тражите, да би Онај Који молитвенику даје молитву њу подарио и Вама. Тражите и пронаћи ћете. И сами видите да постоји неко дејство, и слава Богу! Међутим, дело је још далеко. Не допустите да малаксате. Ето, боравићете у манастиру, успокојићете се. Само, за Вас је добро да се више осамите, онолико колико за то имате могућности.
Господ нека Вас благослови обилним благословом.
 
37. О слању одговора на питања везана за борбу са грехом
 
Кажете да Вам се обраћају с питањима о неким местима додатних списа, посебно списа о борби са грехом. Сакупите ова питања и пошаљите их мени, а ја ћу дати одговоре на њих, уколико то буде потребно. Наравно, било би боље уколико би сваки и на самом делу започео ову борбу. Тада би се одмах разјаснила сва спорна места. А шта су мудровања? Она, разуме се, нису рђава, али нису ни толико важна.
 
38. О томе како да се спасемо
 
Ко Вам је толико досадио питањем како да се спасе? Као да оно није решено и као да смо ми први који би требало да приступе његовом решавању! Шта је хришћанство? Начин спасавања палога човека. Господ Исус Христос је дошао у свет да грешнике спасе Ц.Тим. l; 15). Ствар је сасвим јасна. Зашто и да размишљамо о томе? Колико већ знамо спасених? И како су се они спасли? У Цркви Христовој. Нека живе како Црква заповеда и спашће се. Само нека свему верују у простоти скромног срца, а захтевност и љубопитљивост нека одбаце и нека им они не помућују мирну луку вере. Ономе, коме није сасвим јасно како се и чиме у Цркви Божијој извршава спасење, требало би рећи следеће: „Веруј у све за шта света Црква налаже да се верује и, примајући благодатне силе кроз Свете Тајне и распламсавајући их кроз учешће у свим другим свештенодејствима и кроз испуњавање свих осталих одлука свете Цркве, непоколебиво корачај путем заповести које нам је прописао Господ Исус Христос под руковођењем законитих пастира, и спашћеш се“. Ако погледамо унаоколо, видећемо да све ово већ дејствује око нас! Смирено се надајмо благодати коју нам је откривењем донео Исус Христос, не колебајући се недоумицама и сумњама.
 
39. О осамљивању у манастиру
 
Када смо већ у манастиру, онда смо ту због осаме. Лоше је да у манастиру живи онај који би желео да тамо живи у заједници са многима, као у световном друштву. Тамо би требало да знамо само једнога – настојатеља или духовног оца и старца; што се тиче осталих, требало би да будемо тако настројени као да и нису ту. Тада ће све ићи како ваља; без тога, постоји метеж који је гори од петроградских балова. За оне који желе да ступе у манастир образовање и полуобразовање су сасвим споредне ствари. Главно је – срж, тј. добро расположење срца и добра намера. Светли појмови о свему доћи ће касније сами по себи, доћи ће и племенитост срца па чак и племенитост манира, за шта постоји доста примера. Истина је да, како кажу, данашњи манастирски живот не личи на онај у старини, али када Бог устроји пут, онда ће одвести тамо где ће бити добро и спасоносно. Верујте томе.
 
40. О штетном утицају који нам долази са Запада и о бојажљивости
 
Сетили сте се једног савета који Вам је неко дао у време нашег последњег рата: не ићи у позориште само у време тога рата. Веома милосрдно. Може ли се нешто додати? Како се рат призива заборављањем на Бога у време мира, тако се у време мира свесрдно треба клонити свега што води ка заборављању на Бога. Зар позоришта немају ту особину? Сетите се шта се догађа с душом у позоришту а шта после њега. Турци немају позориште, они га замењују опијумом. Опијум и позориште су једно исто. Позориште уопште није хришћанска појава и мудар је човек који не борави у њему. Ми смо га преузели са Запада. Господ нас је Западом кажњавао и кажњаваће нас, а ми то не разумемо. Друга лоша ствар код нас јесте наша књижевност, преиспуњена западњачким духом и Господ нас ту такође очишћује ударцима са Запада. Међутим, не може се све имати. До ушију су огрезли у западно блато, и све је добро. Имамо очи, али не видимо; имамо уши, али не чујемо, а срцем не разумемо. Господе, помилуј нас! Пошаљи нам Своју светлост и Своју истину!
Каква је то бојажљивост код вас? Она није природна. Молите се против ње милостивом Господу и Он ће вам подарити храброст. Будите одважни, народе Божији, будите одважни, јер Он ће победити! У оном манастиру који се налази на Бородинском пољу, у цркви непрестано читају псалтир изгинулим војницима. Током ноћи читају га сестре, које се смењују по реду. Једна од њих ми је причала да је, када би на њу дошао ред, готово падала у несвест и често бежала из цркве. Међутим, духовни отац јој је због тога наложио да се моли управо против страха. Она се молила уз пост и страх је затим ишчезао.

Један коментар

  1. Slava Gospodu Bogu nasem za Svetosavlje sajt i za sve tekstove knjiga svetih otaca.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *