NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » SPASAVAJTE SE! – PISMA O HRIŠĆANSKOM ŽIVOTU

SPASAVAJTE SE! – PISMA O HRIŠĆANSKOM ŽIVOTU

 

SPASAVAJTE SE!
Pisma o hrišćanskom životu

 

 
51. O poglavlju „O molitvi Isusovoj“ i o žitiju oca Serafima
52. O rasejanosti i o poznanstvima
53. O Svetoj Tajni pričešćivanja Telom i Krvlju našeg Gospoda
54. O svetoljupcima
55. O razonodama
56. O neosuđivanju drugih
57. O sablazni
58. O provođenju vremena i o izboru prijatelja
59. O ponašanju u društvu
60. O radoznalosti uma
 


 
51. O poglavlju „O molitvi Isusovoj“ i o žitiju oca Serafima
 
Vazneo si se u slavi, Hriste Bože naš. Mir Vam, i srećan Vam praznik! I nama je, međutim potrebno da tamo, gde Gospod sedi s desne strane Boga, umom zasednemo neko vreme… Maločas sam nehotice otvorio žitije oca Serafima na onom mestu gde se nalazi „Dušespasonosna povest“ a ispred ovog teksta i „O molitvi Isusovoj“. Kako je dobro i jedno i drugo! Potrudite se da to pročitate i da čitate. Tu je čitav pravac, sve je ukazano. Neka Gospod blagoslovi Vaš trud, zasad još veštastveni, kako biste prešli na umni; navikavajte se da odbrojavate čvoriće na brojanici, ali uz molitvu! Neka vam Presveta Bogorodica bude pomoćnica. Želim vam duboki mir. Neka se u zemlju
Vašeg srca usadi onaj oganj, zbog kojeg je Gospod došao da bi ga bacio na zemlju. Za to se molite i to tražite! Neka Vas Gospod blagoslovi!
R. S. Uz ovo postoji još šest članaka, od 4. pa zaključno sa njim. Nisam uspeo sve da završim.
 
52. O rasejanosti i o poznanstvima
 
Rasejali ste se i vreme je da se opametite, da sve odbacite i da sednete kraj svoga srca. Setite se posta i uporedite ga sa svojim sadašnjim stanjem: neuporediva razlika! Međutim, Vi ćete verovatno biti u Iveru kada dođe ovo pismo a tamo je sve drugačije. Latite se čitanja i udaljavanja od drugih. Koliko je Vaša okolina pogubna za Vas! Uredite kako znate da se molitva, čitanje i rukodelje odvijaju po nepomućenom redu. Smanjite druženja. Samo Bog i Vi, kako je to dobro! Međutim, prepustimo neka Gospod odluči kada će se to dogoditi. Posao se bolje obavi kada se obavlja sam od sebe, jer ga tada ne ustrojava čovečiji um, nego Božija volja. Uostalom, sami ste počeli da sklapate poznanstva i da se prepuštate razonodama. Zašto bismo terali šegu? Danas, sutra – doći će i smrt, a tamo neće bacati karte da bi videli kakva će biti naša sudbina.
 
53. O Svetoj Tajni pričešćivanja Telom i Krvlju našeg Gospoda
 
Neko je tako besmisleno govorio o Tajni Tela i Krvi Hristove. To je kalvinistička misao. A evo kako bi trebalo verovati na pravoslavni način: ko ne jede Telo Gospodnje i ne pije Njegovu krv, nema života u sebi. Ko obitava u Gospodu? Onaj koji jede Njegovo Telo i pije Njegovu Krv (v.Jn.b,53,56). Tu ne postoji ništa nejasno i nema nikakve alegorije. Tako su verovali svi koji su se spasli u Gospodu, tako bi trebalo i mi da verujemo. Zar je malo toga što će napričati oni što ne razumeju i koji neće da proniknu! I još govore o nekim utehama. Odakle će ih uteha posetiti? Gospod ne zalazi u neverujuće srce, iako stoji pred vratima i kuca, a kakva uteha postoji izvan Gospoda? Nesretnici, nesretnici!
Vi, međutim, nemojte ćutati. Nema potrebe za padanjem u vatru, ali je naša dužnost da kratko i jednostavno kažemo istinu i da joj damo svoj glas. Ni glas za nju nije mala stvar. S njim je Gospod, a gde je Gospod, tamo je i sila Božija pa, prema tome, i dejstvo. Govorite je od srca. Tada će to biti najuverljivija istina.
Vi ste čitali pripovedanje o mitarstvima. Gde ćete pronaći nešto slično? I slatko, i poučno. U Četim Minejima je gotovo sva crkvena istorija, gotovo sva ona ima takve osobine. Otreznite se, skrušite i obratite ka Bogu.
 
54. O svetoljupcima
 
Neka Vam je Bog u pomoći, spasavajte se! Nama dolikuje da sa strahom i trepetom prolazimo kroz svoje delo i svoj život, kao i kroz svoje služenje, kroz ono što je nekome određeno, tamo gde mu je i kako mu je određeno. Ovaj strah bi trebalo čuvati kao rajsku ptičicu, da ne bi odleteo. Kada jednom odleti, teško ga je uhvatiti. Da ne bi odleteo, trebalo bi zatvoriti vratašca na kavezu: sabrati misli i pažnjom svezati čula, a kao pomoć tome treba ustrojiti ostajanje kod kuće [sedenje u kući] i osamu. Vi imate i jedno i drugo. Prema tome, trebalo bi samo da se čuvate, da Vas neka stara poznanica ne privuče najpre na razgovor a zatim i na raskalašnost. Već ste dovoljno zaostali za drugima. Kako da ih sustignete! Zar nije bolje da potpuno zaostanete sa njima i da se ne osvrćete na one koji žive po duhu ovoga sveta. Čini se da je to bolje. Ako zatim budete morali da se sa svetom suočite licem u lice, onda bi svesrdno trebalo da držite glavu i srce onako, kako dolikuje hrišćanima, ne predavajući se. Baš velika šteta što nemate ono što poseduju svetoljupci! I kao da je to nešto novo za Vas! Toga ste se latili. Izgleda da bi trebalo preuzeti malo nadahnuća od toga što je već tako primetan kontrast Vašeg usmerenja sa svetovnim težnjama, jer to znači da postoji uspeh u započetom. Odakle Vam uopšte pomisao da ste zaostali? Da li se te reči odnose na ono o čemu govorimo? Jedan je otišao napred a jedan je zaostao. To se može reći za one koji idu istim putem. Ovo se, međutim, ne može reći o onima koji idu različitim pa čak i protivnim putevima. Svetoljupci idu na Zapad, a oni koji se otuđuju od duha ovoga sveta idu na Istok; prema tome, svaki ide svojim putem. Za one, koji gledaju na Istok, čak i kad ne bi koračali, nego stajali na jednom mestu, mora se reći da su napredniji od svetoljubaca, koji nepogrešivo i neumorno streme, ali na adsko dno… Sve je to istina! Čemu kolebanje? Ne sablažnjavajte se prividnom dobrotom svetovnih ljudi. Oslušnite svojom pronicljivošću postoji li u njihovom srcu bilo kakav odnos prema Gospodu i videćete da ga nema, da je njihova lepota samo ukrašavanje grobova. Uistinu je tako. Neka Vas Gospod izbavi od toga da se priklonite ma kakvoj misli o tome da svetoljupci imaju neko preimućstvo nad onima što žele da žive u jevanđelskom duhu. Mi nismo prvi koji to žele! Dan će otkriti ko je na dobitku, a taj dan nije daleko ni za koga od nas: danas, sutra. Budite odvažni i neka se ukrepi Vaše srce. Neka Vam Gospod podari svaku utehu.
 
55. O razonodama
 
Šta je to s Vama? Krepite se i nadahnjujte! Međutim, nemojte misliti da ćete pomoć pronaći u razonodama. Razonode i bez toga navode tugu, a kad postoji tuga koju su one izazvale još je tužnije. Da, tako je. U trenutku spoljašnje radosti zaboravlja se na bol srca, ali zato, kada prođe veselje i razonoda i kad duša ostane sama, ona svom domaćinu daje da oseti udvostručenu, utrostručenu pa čak i udesetostručenu žalost i tugovanje. To zna ceo svet, a opet ne sluša šta mu se govori. Čim ga obuzme tuga, odmah traži razbibrigu! Odbacite to, bolje je da kod Gospoda i Presvete Vladičice tražite milost i utehu. Naime, ako Oni daju, onda će, kako i dolikuje, dati postojane utehe. Njima se i obratite! Zbog toga je, naravno, potrebno da više sedite kod kuće i da se molite, ili da idete u crkvu i da to isto činite; dobro je i ako malo razmislite i ako nešto pročitate. Vi pažljivo čitate sv. Isaka Sirijskog i nemojte ga odbacivati. On će Vas svemu naučiti. Želim Vam svaku utehu od Gospoda. Molite se i Gospod će isceliti svaku slabost, izlečiće Vas.
 
56. O neosuđivanju drugih
 
Vi pišete o N. N. Kakva je to njena duša kad na sve i vsja navodi mračnu senku! Na svim stepenima postoje grešnici i milost Božja ih prekriva, očekujući da se obrate. Pojedinosti se ne mogu uopštavati, tj. na osnovu jednog slučaja ne može se izvoditi zaključak o čovekovom karakteru, niti se pak na osnovu jednog čoveka može zaključivati o čitavoj klasi ljudi. Vreme je da prestanete da verujete njoj koja sve prekriva šalom. Uostalom, uvek se, kada začujete reči osuđivanja, pridržavajte pravila: ne verujte im. Jedan starac je, kad je kod njega neko došao i počeo rđavo da govori o drugom, upitao: „Odakle ti znaš za to?“ Onaj mu je odgovorio: „Ispričao mi je jedan dobar čovek“. „Ne, ne, on nije dobar“, odgovorio je starac, „kad bi bio dobar, ne bi rđavo govorio o drugome“. Tako bi trebalo i mi da postupamo. Neka nas Gospod izbavi od viđenja dela, a glasinama nećemo verovati, pa će nam duša biti čista. A kako da postupimo s grehom osuđivanja? Evo, čim se rasuđivanje o postupcima drugih sjedini sa prezirom prema njima, a ne sa bratskim žaljenjem zbog njih i uz očuvanje poštovanja prema njima, to će biti osuđivanje – a to je veliki greh! Pazite na sebe!
 
57. O sablazni
 
Mnogo ste sagrešili što ste N. N. sablaznili tokom putovanja, kada ste u sredu pili mleko. Pa niste umirali od gladi! Druga bi stvar bila da je postojala neka preka potreba, da Vam je pretila smrt i da nije bilo ničega osim mleka. Tada se ništa ne bi dogodilo: jedite i neka Vam je na zdravlje. To, međutim, što ste Vi učinili, jeste greh. Taj greh biva još veći zbog toga što su N. N. putovale u Petrograd, gde je bezdan sablazni. Sada ste Vi, tokom putovanja, pokolebali njihova pravila i rasejali njihovo strahovanje da će ih narušiti pod bilo kakvim izgovorom. Počevši od ove sitnice, one bi tu popustljivost mogle da prenesu i na nešto drugo, a sa drugog i na treće, i tako dalje, sve ih više umnožavajući. Međutim, za sve ćete odgovarati Vi. To nije prisila suda, nego istinsko delo. Zar ste i Vi sami tatarske vere, pa ste u vreme kada ne dolikuje jeli mrsnu hranu? Ne razumem šta se događa! Zar ste zakon o hrani Vi pisali, pa možete njime da raspolažete kako hoćete, a drugi to ne smeju? Čudno! I još je čudnije što se to Vama čini kao nešto neobično… A ja mislim drugačije – odnosno, da Vi po tom pitanju žalite sebe više nego što bi trebalo. Naime, te N. N. Vam nisu bile poverene zato da biste ih naučili da narušavaju post. One Vas gledaju kao dobru hrišćanku koju bi trebalo da podražavaju, a možda su odlučile da i one okuse zbog Vas, da se ne biste samo Vi stideli što tako nemilosrdno udarate po licu svoju Majku, Crkvu. Udarati Majku u lice?! Vidite li kako stvari stoje? A Vi ste veoma lakomisleno rasuđivali o tome. Vi želite razrešenje. Opraštam i razrešavam i Vas i sve ostale od ovoga greha vlašću koja mi je data, mada sam i ja sam mnogogrešan. Međutim, kakvu Vi korist imate od toga? Zar razrešenje koje se daje u odsustvu ima bilo kakvu snagu? Otiđite kod svog duhovnika, pred njim osudite samu sebe i zatražite epitimiju. Gospoda radi, nemojte se ustručavati da to učinite… Vodenični kamen oko vrata, pa u vodu… kome to sleduje? Onome koji unosi sablazan. Zažalite, zabrinite se, satvorite poklone i umilostivite svemilostivog Gospoda. On je milosrdan, ali prema onima koji se kaju.
Zahvaljujem Vam se na drvetu i kamenčićima. Sve to, naravno, nije loše, ali je potrebniji kamičak u sredini, onaj na kojem bi trebalo čvrsto stajati nogama uma, ne klateći se tamo-amo. Pomozi, Gospode!
Zašto ste se rasrdili? Sva krivica ne pada na ljude, nego na lukavoga koji ljude sablažnjava. Uistinu tako. Nemojte grešiti time što ćete pomišljati i osećati drugačije.
 
58. O provođenju vremena i o izboru prijatelja
 
Neka sve ide svojim tokom. Na nama je da se povučemo pred nuždom i da udovoljimo koristi, i zašto bismo popuštali hirovima? Vladari moraju da budu iznad samih sebe. Zbog toga smo stvoreni, zbog toga nas je i Gospod presazdao [vaspostavio]. U nama postoje dve strane: neodređeni tok želja i pomisli i svesno slobodna i razumna delatnost. Trebalo bi da ova druga razveje mrak prve. Ova prva pada na dušu kao neka magla, i ako se duša ne opameti i ne dovede u red mogla bi da je privuku isprazna i beskorisna, a ponekad i štetna dela i zanimanja. Mi imamo samo jedan zakon: da se, koliko nam je to moguće, domognemo onog stanja u kojem iz duše iščezava sve, a ostaje samo Bog. O, kada bi Gospod pomogao! Pomolimo se: On je otvoren prema nama. Otvorimo Mu vrata srca i uma. Da vezuje – On ne vezuje. Svako nešto i sam čini, prisiljavajući sebe. Ovo prisiljavanje se ne tiče samo spoljašnjih stvari, na primer, toga što ćemo ustati, poći u crkvu i ostalo, nego mnogo više unutrašnjih, odnosno, da se jednome priklonimo a od drugoga da se odvratimo, a sve na osnovu onoga što nam ukazuju zapovesti i zahtevi započetog života. I on nas uči. Tek će na ovo prisiljavanje kasnije doći i pomoć Božija i dovešće u red i unutrašnje delanje i spoljašnje ponašanje. Neka Vam Gospod pomogne. Idete u crkvu – to je dobro, ali neka i kod kuće sve bude po utvrđenom redu: kada ćete čitati, kada ćete se moliti, kada ćete raditi. Međutim, morate se svesrdno kloniti svake razonode, a posebno one bučne: one pogubljuju spokojstvo duše i seju u nju rđave želje. To, što ste susreli kod N. N., bilo je dobro. Kad bi bilo više takvih slučajeva! Tamo ste videli da niste ni za šta, pa ste bili zapostavljeni. Trebalo bi da u sebi rasplamsate i uzvisite ovo osećanje, kako bismo uistinu postali stranci i došljaci na zemlji. Kako? Upravo sličnim slučajevima. Naime, mi sami trubimo ispred sebe i prikazujemo se u isuviše blistavom svetlu. A upravo će takvi slučajevi razvejati ovu maglu! To je dobro, a to što ste upoznali muškarca i ženu koji se nazivaju filosofima, ne znam da li je dobro. Sada se to ne vidi a kasnije ćete i sami videti. Ako hoće da znaju istinu, Vi im onda smireno recite ono što znate, a ako pak hoće da budu sa Vama samo zato da bi ugodno proveli vreme, onda je bolje da ih napustite.
Astronomija je jednostavna stvar: može se i posredstvom čitanja doznati ono što je svima dostupno. Potražite Naumovu knjigu o svetu Božijem. Tamo je sve napisano, da i prost čovek [dosl. seljak] može, da razume. U knjigama te vrste koje izlaze u naše vreme lako možemo da zalutamo. Nesreća je što naši astronomi za činjenice privezuju svoje teorije i u većini slučajeva lutaju i padaju u laž koja je protivna reči Božijoj. Toga se treba čuvati. Stvar je već rešena i poznanstvo bi trebalo da sklapate tek onda kada ste ubeđeni u istovetnost misli i namera, a kada toga nema, onda je umnožavanje poznanstava samo rušenje. Koliko je kod vas nekih N. N., N. N. i ostalih, takvih ima na hiljade, pa im se ni broja ne zna! Ovde broj ne znači ništa: svi su kao jedan i mada ni igla nema gde da padne, svima je dovoljno prostrano. Onoga kojega niste ispitali ne možete ubrojati među svoje prijatelje.
To, međutim, još uvek nije važno, jer ima i nešto važnije. Vi mi pišete: „Molim se na jedvite jade, samo zbog savesti, nemarno, a kada čitam knjiga mi ispada iz ruke“. Zašto ste zadremali? Ne bi trebalo nemarno prolaziti pored takvih slučajeva. Trebalo bi se malo prepustiti strahu, trebalo bi ustalasati pamćenje. Dobro je što se kasnije duša unekoliko umekšala u crkvi, ali ovo stanje nije daleko od nesreće. Sa strahom i trepetom gradite svoje spasenje. Razume se da to stanje, u kojem postoji neka raspojasanost duše, nije sasvim u Vašoj vlasti. Međutim ne bi se trebalo ravnodušno zaustaviti na njemu, nego bi bar trebalo zavapiti ka Gospodu i Presvetoj Bogorodici. O svemu smo, međutim, već više puta govorili.
 
59. O ponašanju u društvu
 
Kakav to metež postoji u vašoj kući? Čim sam pročitao pismo, imao sam utisak da tamo vetar i kroz sobe duva. To nikako nije dobro. Naravno, tu ne zavisi sve od Vaše volje, ali ponešto i zavisi. Na primer, mogli biste da, prilikom posete, budete sabrani i da se sa strahom Božijim sećate Gospoda, da ne govorite ništa suvišno, da se ne prepuštate osuđivanju i da ne pravite puste planove; sve to, i mnogo toga drugog, jeste u vašoj vlasti. Kada je pak nešto u našoj vlasti, to znači da ćemo za to i odgovarati. Kada ih ispratite i kad ostanete sami, trebalo bi da se što pre pozabavite svojom dušom i da odatle očistite sve što je zasejano, da je opet pobožno postavite pred Gospoda i da se opet prihvatite poretka uobičajenih zanimanja – čitanja, rukodelja ili nečega drugog.
Ni najmanje ne bi trebalo da brinete zbog uzvraćanja poseta: ako iskrsne – dobro je, ako ne iskrsne – nije nikakvo zlo. Tako i učinite. Samo u crkvu letite kao na krilima, i sakupljajte tamo miomirise molitve i bogomislija. Neka vas Gospod blagoslovi.
Čudi Vas tugovanje ili osećanje nezadovoljstva kod N. N. To je prirodno stanje stvari. Njen duh traži svoje – duhovno, nebesko, a ona mu to ne daje. Zato je on i muči. Neka promeni svoj život, neka odbaci taštinu. Zar je mnogo potrebno? Potrebno je samo da izmeni svoje namere i da odbaci neke navike, jer njen život nije sablažnjiv. Ona, međutim, i hoće i neće, zato i pati. Ko je za to kriv?
I Vi ste se u to upleli! O postu ste počeli da razmišljate kao inoverci! Pogledajte kako je u ustavu napisano! Tamo piše: jesti pomalo, suvu hranu ili neku posnu čorbu, i jesti kasno. Da li se tu uzima u obzir količina ili i nešto drugo? Ne samo količina, nego i svojstvo. A hitate da se ubrojite među pravoslavne! Gde ste pristali s takvom glavom?
 
60. O radoznalosti uma
 
Šta Vi to tamo čitate? I za šta ste u tome, što ste pročitali, pronašli da je korisno i da se može primeniti na život? Ovo drugo obeležje trebalo bi da bude znak valjanosti istraživanja Pisma. Postoji, međutim, i drugo istraživanje, koje nije ni za šta – a to je neplodna radoznalost uma. Evo kako ćete da rasuđujete. Ako vidite da su sve misli, ma kako dopadljive bile, slične mehurićima od sapunice, da su prazne i da se lako rasprskavaju i od laganog kretanja vazduha zdravog rasuđivanja, znajte da je ono što ste čuli stvar prazne radoznalosti. Ako pak, kada nešto slušate, otkrijete da se ono što ste slušali usađuje u srce, da nadire u njega i da ga pritiska, da ga skrušava ili proširuje, uveseljavajući ga nezemaljskim nadama, znajte da ono što ste čuli nije stvar isprazne radoznalosti, nego istina koja je iskustveno spoznata. Za neke bi ispitivanje Pisama moglo da bude veliko iskušenje. Vi se tome čudite? Međutim, tako je. Setite se kako je avva Serida istukao Dositeja kada je ovaj bez ikakve potrebe počeo da ispituje šta znači ovo a šta ono, zašto je napisano ovako, a ne onako? Evo i drugog primera. U Filipama je živela jedna robinja koja je imala pogađački duh, a apostol Pavle ga je iz nje isterao (v.Dela ap. 16; 16-18). Pogledajte još kod Filoteja i kod Dijadoha (u Dobrotoljublju). Tamo se ne smatra za dobro delo kada nas pobuda i želja da i mi malo bogoslovstvujemo odvuče od pažnje i molitve. Pronaći ćete mnogo sličnih saveta vezanih za istraživanje Pisma. Da li Vam je jasno kako su se pojavili jeretici? Svi do jednoga – od istraživanja Pisma. Prema tome – to je mač sa dve oštrice i zato bi se trebalo oprezno odnositi prema njemu.
Evo šta ću Vam reći da biste u ovom pitanju razlikovali istinitog duha od duha obmane.
Pravoslavni hrišćanin čita reč Božiju i istine, koje se u njoj neposredno sadrže, utiskuje u svoje srce; neka se tvoja misao ne kreće izvan granica onoga što se tu sadrži i ne uzvisuj samovlasno i samovoljno nad njim svoj um, nego mu ga smireno potčini. Na primer, slušajte starešine svoje i povinujte im se (Jev. 13;17,Rim. I3;li). Stvar je jasna! Tu ništa ne treba ni tumačiti. Samo utisni u srce, i sve je tu… Ako naiđe na nešto što je teško razumljivo, pravoslavni ne traži razrešenje u svom umu ili u svojim domišljanjima, nego u zajedničkoj čuvarki svake istine – u Crkvi. Drugim rečima, on traži gotovo rešenje, koje su u Crkvi svi prihvatili i svi ponudili. Na primer, ti si Petar, i na tom kamenu (Mt. 1b; 18), itd. Nije jasno kako to da Crkva bude utemeljena na Petru, kada je njen temelj Sam Gospod i to na takav način da drugi temelj ne može ni da postoji. Ne mudrujući nad rešenjem ove nedoumice, obratite se Crkvi i uzmite već postojeće rešenje, prema kojem reč „Petar“ ne označava ličnost apostola Petra, nego čvrsto ispovedanje vere u našeg Gospoda Isusa Hrista. Ta čvrstina je svakog mučenika učinila kamenom. Razbijali su, razbijali, i nisu ra razbili. Rimokatolici su, međutim, rešenje počeli da traže u svojoj glavi i tako su došli do pape. Kako je to besmisleno, a oni sve do sada istrajavaju u tome.
Ako neko mesto iz Pisma zagolica misao tako da ova počne da izvodi zaključke koji neodoljivo naviru u glavu – ništa zato. Pravoslavni je i na to spreman, samo što se s ovim zaključcima, sa svojim porodom, neće ophoditi kao sa sinovima, nego kao sa pastorcima, podvrgavajući ih nemilosrdnom ispitivanju, odnosno, postavljajući ih u sveukupnost istina svete vere (a to su sve istine koje se nalaze u katihizisu) i razmatrajući da li im oni odgovaraju ili ne odgovaraju, ili im pak protivureče, da bi ih u tom slučaju isterao iz glave kao nezakonitu decu. Ako nije u stanju da sam načini ovo poređenje, opet će se obratiti živim ili negdašnjim učiteljima i njih će pitati. To je sve što čini pravoslavni i što dolikuje da čini.
Nepravoslavni ne postupa na taj način. Ako mu se u glavi rode neke misli (dobre ili loše, one njemu nisu istinski potrebne, važno je samo da mu se dopadaju), on počinje da prekopava po Pismu i da traži potvrdu za njih. Pri takovom raspoloženju, jasno je da će se svaki red pa i svaka uzrečica, makar i najmanje ukazivala na maštarije ovog tragača, uzeti kao dokaz. Tako je sakupljeno nekoliko tekstova, njima su data proizvoljna tumačenja, a zatim je odatle izveden zaključak, to jest misao koja se u glavi rodila i pre čitanja Pisma i koja je na kraju i glasno izrečena: „Tako uči vascelo Pismo“.
Tako su se pojavile sve jeresi, tako se pojavio protestantizam i papizam, s tom razlikom što ovi drugi još uvek prekopavaju po spisima Svetih Otaca i vrše nasilje nad njima (kao nedavno, u novoj dogmi). Takve je vrste i ono što Vam je čitao N. N.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Slava Gospodu Bogu nasem za Svetosavlje sajt i za sve tekstove knjiga svetih otaca.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *