ПЕСМЕ МОЛИТВЕНЕ

 

ПЕСМЕ МОЛИТВЕНЕ
 
КАНОН УЗ ЧАСНИ ПОСТ
 
Чтец: И створи Бог човјека по образу својему, по обличју Божијему створи га.
Народ: По образу Твоме, о, Исусе, красни,
Адам саздан беше диван ка’ у басни
Ал изгуби образ, и Едем опусти,
Ти остави небо и за њим се спусти.
 
Чтец: Кроз једног човјека дође на свијет гријех, а кроз гријех смрт.
Народ: Смрт кроз уста Еви и Адаму уђе,
Све што њино беше постаде им туђе.
Да им живот вратиш, Ти свој живот стави
И крвавим крстом поврати их слави.
 
Чтец: Једини безгрјешни Бог може спасити од гријеха.
Народ: Како може дужник за дужника платит?
Недужан а богат само може спасит.
О, недужни, благи и богати Спасе,
Ти дугове наше све преписа на се.
 
Чтец: Девојка ће родит сина Емануила.
Народ: Исаија рече, Данило срачуна,
А Давид возгласи поврх танких струна.
И Дева се пови те Месију роди
Да одроде грешне опет с Богом сроди.
 
Чтец: Тешко онима који дубоко скривају од Господа намјеру, који раде у мраку и говоре: ко нас види?
Народ: Исаија умре, преструган тестером,
Данило у ропству оконча се вером.
Столећа крвава, сузна поколења,
Чекаху те Христе, Владико спасења.
 
Чтец: И рече анђел пастирима: не бојте се, јављам вам велику радост, јер вам се данас роди Спас – Христос Господ.
Народ: Пророци ликујте, ево вам весеља,
Прореченог од вас – земљи Спаситеља,
По образу Божјем Исуса човека
Живот источника и меда и млека.
 
Чтец: Блажени су ништи духом, јер је њихово царство небесно.
Народ: Снизите се горе, дигните долине,
Нек царује смерност, гордост нек угине.
Христос Цар и Господ снизи се до слуге
И због нас претрпе муке и поруге.
 
Чтец: Благо онима који плачу, јер ће се утјешити.
Народ: Заплака се Адам због греха проклета
И плачем отвори историју света.
Ти се Христе спусти у свет уплакани
И уздиже верне у свет распевани.
 
Чтец: Благо кроткима, јер ће наслиједити земљу.
Народ: Ка дивљи су вуци некротки паганци
А Христова деца кротки ка’ јагањци.
Вуци вазда гладни а јагањци сити, –
Слушамо те Христе, кротки ћемо бити.
 
Чтец: Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити.
Народ: За правдом гладује сва земна планета
Од Адамских дана од кад је проклета.
Ти си хлеб с небеса, ти си жива вода,
Гледамо у тебе, Спаса и Господа.
 
Чтец: Благо милостивим, јер ће помиловани бити.
Народ: Клањамо се теби, Богу свевидећем,
Клањамо се теби, Богу свечујућем.
Помози нам Христе бити милостиви,
Бити слични теби, о Свемилостиви.
 
Чтец: Благо онима који су чиста срца, јер ће Бога видјети.
Народ: Старо људско срце пуно црног блата,
Пуно греха, злобе брата против брата.
Ново срце ти си дарово нам Боже,
Чисто око које тебе видет може.
 
Чтец: Благо миротворцима јер ће се синови Божији назвати.
Народ: Нема правог мира без Божијег мира,
Нити правог братства без Божијег очинства.
Син се Божји јави да синове збира,
Синове светлости, браћу доброчинства.
 
Чтец: Благо изгнаним правде ради, јер је таковијех царство небесно.
Народ: Гонитеље правде вечна правда гони,
Спремила је за њих вечно мучилиште.
Гоњени за правду имају склониште,
У дворима царским – небесно жилиште.
 
Чтец: Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве ријечи лажући мене ради.
Народ: Ми науку твоју добро разумемо,
Да се не бојимо срама срамотника
Ни језика лажног црних клеветника
Но за твоје име весело гинемо.
 
Чтец: Радујте се и веселите се, јер је велика ваша плата на небесима.
Народ: Муке и страдања твојима вернима
Једина су Христе твоја обећања,
Радост и весеље и вечита плата
Сретнуће их тамо иза гробних врата.
 
Чтец: Ви сте со земљи, ви сте видјело свијету.
Народ: Паганска гатања, луде маштарије,
Свет обљутавише, у црно завише.
О, Сине Девички, ти сав свет осоли
И журби к светлости људе осоколи.
 
Чтец: Да не зна љевица твоја што чини десница твоја.
Народ: Ма не знали људи, Бог је свезнајући,
Ко с молитвом пости и дарове даје.
Што оцене људи може бити лажно,
Како Бог оцени, то је душо, важно.
 
Чтец: Не сабирајте себи блага на земљи где мољац и рђа кваре, него сабирајте себи благо на небу.
Народ: У прастаро време, тако Књига пише,
У смрад претвори се што беше одвише.
Старај се човече за вечну обитељ
Слушај шта те учи Христос твој Спаситељ.
 
Чтец: А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом већ је учинио прељубу у срцу својему.
Народ: И мушко и женско за животом жуди,
Бог не гледа оно што гледају људи.
Господ чека душе из свакога тела,
Душе свете, и без шареног одела.
 
Чтец: Да будете синови оца вашега који је на небесима.
Народ: О, Исусе сјајни, гле тама нас стеже,
Вражија нас сила ка земљи притеже.
Дуни Духом твојим и врага одагнај,
Небеским виделом душе нам обасјај.
 
Чтец: Све што хоћете да вама чине људи, чините и ви њима.
Народ: Ти опрости с крста црним нељудима
Да и ми простимо својим дужницима.
Твој пример је јасан како да ходимо:
Што себи желимо другим да чинимо.
 
Чтец: Уђите на уска врата и тјесан пут што воде у живот.
Народ: Домаћине света, у свом винограду
Ти се ка роб стесни да никог не стесниш,
Ал широкољупци тебе одбацише,
На тебе пуцаше, себе умртвише.
 
Чтец: Чувајте се од лажнијех пророка који долазе к вама у овчијем одијелу, а унутра су вуци грабљиви.
Народ: Ти се јави Јагње, о, Исусе свети,
Заклаше те вуци у овчијој кожи.
Васкрсењем твојим ти им кожу здера
– Зацари се светом твоја света вера.
 
Чтец: И дуси нечисти кад га видјеше припадаху к њему и викаху: Ти си Син Божији.
Народ: И Нечисти дуси познаше те Творца,
А нечисти људи, слепи слеповође,
Не познаше тебе страшног Чудотворца;
Спаситеља свога на крст приковаше.
 
Чтец: И 6и свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.
Народ: Кано сенка мати свога Сина прати,
Препуно јој срце љубави и страха
На свадби, у слави, свуда без предаха,
И под крстом чуће глас његов: жедан сам!
 
Чтец: Нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, – Син човјечији.
Народ: Пењаше се к небу мудраци у маси
Својим танким умом као танком свећом,
Ал’ залуд, – док дође Син вечнога Бога,
Исус Сунце јарко – свеће им погаси.
 
Чтец: Ко вјерује Сина има живот вјечни, а ко не вјерује Сина неће видјети живота.
Народ: О, Исусе живи, жељо над жељама,
Теби вјерујемо, и никоме више,
Смрт царује свуда где ти не царујеш,
Твојим светим Духом цело небо дише.
 
Чтец: А ја вам кажем, да ће за сваку празну ријеч коју кажу људи дати одговор у дан Страшнога Суда.
Народ: Мелем рањенима а храброст вернима,
Твоје речи Христе сав свет осветлише.
О, медена уста, о, насладо вечна,
Речи Божја – Оцу и Духу савечна.
 
Чтец: Не бој се мало стадо, јер је воља Оца вашега да вам даде царство.
Народ: Што је на број мало с тобом је велико,
На Суду ћеш питат: Какво, не Колико.
Гле, песка је много, до гуше и врата,
И кад песак сија, сија се због злата.
 
Чтец: Иштите најприје царства Божијега, и све друго ће вам се додати.
Народ: Од земље нас створи а небу намени,
О, Божији сине, Адам паде ниско,
Па бригама скотским род му се унизи,
Ти нас диже царству што је сасвим блиско.
 
Чтец: Чувајте се да срца ваша не отежају ждерањем и пијанством и бригама овога свијета.
Народ: Сву си бригу за нас преузео на се
И гладан и жедан, све за љубав нашу,
И не тражиш ништа до срце трезвено,
Од љубави твоје, Христе, опојено.
 
Чтец: Сваки који зло чини мрзи на видјело.
Народ: Зло с’ одева мраком, мрак злу јатакује,
Из страха од правде злотвор мрзи Бога.
Адам тек сагреши сакри се у сенку
Уплашен од Божјег сјаја небеснога.
 
Чтец: Бог посла Сина својега да се свијет спасе кроза њ.
Народ: У блато од греха, у таму злочина,
Бог упути с неба свог јединца Сина.
Свет опасан беше и за самог Бога,
Но љубав те спусти с престола вечнога.
 
Чтец: Без мене не можете чинити ништа.
Народ: Без чокота здрава, лоза се сасуши,
Без љубави твоје празно је у души.
С тобом, с тобом, Христе, јачи смо од пакла,
Кула свију зала, кула је од стакла.
 
Чтец: И ријеч постаде тијело и усели се у нас – пуно благодати и истине.
Народ: У пећини мрачној од Твог светлог лица
Сијаше се мати, пречиста Девица,
Па викну: О, Сине, што колена многа
Чекаху, ја гледам – у тијелу Бога.
 
Чтец: А Сатана уђе у Јуду да изда Исуса.
Народ: Сребро влада Јудом а не Јуда сребром,
Би издајник себе па Исуса потом,
Насмеја се ђаво због победе лаке
Лик и образ Божји кад учини скотом.
 
Чтец: Оче, ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова.
Народ: О, мој мили Оче, склони чашу ову,
Препуна је једа, препуна горчине.
– Испиј, испиј чашу, мој премили Сине,
То је лек једини човечијем роду.
 
Чтец: Оче, ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова.
Народ: Пуна чаша греха, отрова и смрти,
Дубока до пакла, уклони је, Оче!
– Теби Сине отров а људима живот,
Сврши, срце, славно како славно поче.
 
Чтец: Оче, ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова.
Народ: Испи Сине чашу, ко би други пио,
Ко би љубав нашу свету објавио?
Сву до дна је испи, о, радости моја!
– Хоћу, Оче, хоћу, буди воља твоја.
 
Чтец: Ухватише Исуса и свезаше га.
Народ: Сатаном свезани везују те Христе,
По мраку те воде пред синове мрака
Да ти правду деле робови неправде,
Плашљивци да пљују у лице јунака.
 
Чтец: И слуге удараху Исуса по образу, и лажно сведочаху и пљуваху.
Народ: О, мој мили Сине, зашто тебе бију
А не нечестиве што се за њих крију,
Мати вапијаше.
То j’e само гутљај,
О, мајко, ми драга,
Из чаше горчине.
Авај, златни Сине!
Још ће, мајко, пити толико гутљаја
Колко људских греха од постања света,
Све их, нано, морам испити до краја
– Сву чашу горчине!
Авај, мили Сине!
Мој пребели крине!
 
Чтец: А Пилат рече, ја не налазим никакве кривице на овом човјеку. А они из гласа викаху: распни га, распни!
Народ: Ни Пилат ни Ирод, оба незнабошца,
Кривице на теби наћи не могоше,
Твој избрани народ стидом поклопише
Што Сатану на те верно помогоше.
 
Чтец: Рече им Пилат: кога хоћете да вам пустим: Вараву или Исуса? А они рекоше. Вараву.
Народ: Слични сличног хоће, злотвори злотвора,
Неће Бога него – убицу за цара.
О Исусе Јагње, крај ће добар бити,
Сву ће дивљу зверад јагње победити.
 
Чтец: А стајаше код крста Исусова мати Његова.
Народ: Плаче под крстом царица Дева:
– О чедо моје, кам да и мене
Распеше на крст, бол да делимо!
Од твојих мука прскају стене
Камо л’ не срце У нежне жене!
 
Чтец: Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше рече матери: ето ти сина.
Народ: Свијен од бола Исус се брине,
Син добри брине о мајци својој:
– Ето ти мајко Јове вернога,
Узми га себи за сина свога.
Не може нико мој крст носити
Нити муку моју са мном делити.
Ја нисам распет на једном крсту
Већ на крстове свију грешника,
Свију злотвора, свију крвника,
Све од Адама и од Каина.
Муке су моје, о мајко мила,
Не за човека ни за анћела
– Само за Бога – Божијег Сина.
 
Чтец: Повика Исус иза гласа: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
Народ: Последњи гутљај из горке чаше,
Убиство свеца, Исус искапи,
Најгорчи гутљај. Сунце потамни!
Елои Елои, лама савахтани!
 
Чтец: А од шестог сахата би тама по свој земљи до сахата деветога.
Народ: Сунце и мајка покрише с’ мраком,
Звезде збунише, мраморје прште,
Анћели плачу, демони реже,
У страху људи с Голготе беже.
 
Чтец: А Исус рече: сврши се, и преклонив главу предаде дух свој.
Народ: Прими мој дух, Оче, и чашу празну,
Чашу свих греха сву сам испио.
Разби ј’ о главу мрског сатане,
Нову сам крвљу својом налио
Да верни пију и живи буду.
Нови сам завет њом утврдио,
Твоју сам Оче вољу свршио.
 
Чтец: Али ће трећега дана васкрснути …
Народ: Радуј се земљо, звезде певајте,
У коло људи сви се хватајте,
Христос воскресе, тугу однесе,
Тугу однесе, радост донесе,
Христос воскресе,
Христос воскресе,
Христос во-скре-се!

Кључне речи:

Један коментар

  1. Draga braco i sestre da li postoji ikona Sv Bigorodice Javljenice ?
    Ako postoji molim vas napisite nesto o njoj.
    Hvala vam.
    Vuk.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *