ПЕСМЕ МОЛИТВЕНЕ

ПЕСМЕ МОЛИТВЕНЕ
 
НА СТРАШНОМ СУДУ
(Христос говори праведницима)

Један гладан човек пружи своју руку
Да му хлеба дадеш и ублажиш муку,
Пружену ти руку ти си целивао
И од свога хлеба гладном даривао.
Од мене ти хвала, рај си заслужио
– Ја сам оно био, Ја сам оно био.

Један други, жедан воде и милости,
Са стидом ти рече: жедан сам, опрости!
А ти га радосно и хитно напоји,
Сведочанство о твом доброчинству стоји.
Од мене ти хвала, рај си заслужио
– Ја сам оно био, Ја сам оно био.

Неки путник паде у ноћ без конака,
Ал капија беше закључана свака,
Ти капију твоју отвори му широм,
Понуди му конак, и поздрави миром.
Од мене ти хвала, рај си заслужио
– Ја сам оно био, Ја сам оно био.

Сиротица нага у сред света бела
С јецањем и тугом запроси одела.
Викнуше јој многи: одатле се вуци!
А ти један: кћери, ево, па с’ обуци.
Од мене ти хвала, рај си заслужио
– Ја сам оно био, Ја сам оно био.

Беше неко болан, па викну за помоћ,
Комшије се љуте: што нас буди у ноћ?
Ти се један диже у поноћној стражи,
Па посети болног и бол му ублажи,
Од мене ти хвала, рај си заслужио
– Ја сам оно био, Ја сам оно био.

У тамници сужањ у тами вапије:
– Та и ја сам човек! Милост људска гди је?
Ти си вапај чуо, понуде му одно
И судији молбу на увиђај подно.
Од мене ти хвала, рај си заслужио
– Ја сам оно био, Ја сам оно био.