ПЕСМЕ МОЛИТВЕНЕ

 

ПЕСМЕ МОЛИТВЕНЕ
 
ПОГРЕБНЕ ПЕСМЕ

I

Родио се човек, из телесе тело,
С невидљивом душом, са пламеном топлим:
Сад је пламен узет у висине даљне
Невидљивом руком у незнану земљу
Од целог човека однето је пола:
Отишо је возар, остала су кола.

О, велики Творче, шта се с нама збива?
До мало час очи светлише ка звезде,
Руке работаху а ноге хоћаху,
И језик певаше славопој животу,
А сад ево тела, без мига и даха,
Без песме и туге, страха и уздаха.

Ај човече смртни, па чиме се гордиш:
Лепотом ил знањем, славом ил имањем?
Кад анђео слети, и душу ти узме,
Све су твоје хвале као лањски ветар,
Ево, празан кавез одлетеле птице,
Остала је сенка што се звало лице.

Човек се и боји и стиди умрети,
Стиди се због греха, тог семена смрти
Адамовог и свог, и смрти се грози,
Ал од смрти нема лекара сем Једног,
Па у смртној јези томе Једном кличе:
Помилуј ме Христе, смрти Победниче!

II

Не плачите браћо, плач ми не помаже,
Не молте се Богу да ме помилује,
Да ми прости грехе, да ме не осуди,
А ја себи више не могу помоћи.
Књига мојих дела против мене збори,
Молте Христа да је пре суда сагори.

Преварен од света, свет сам заволео,
Заволео сунце, и звезде, и цвеће,
И природу целу што за љубав не зна,
Жив ил мртав, за њу ја сам био исто.
Христе, ти ме љубиш већма но ја себе,
Прими моју душу у близину тебе.

О, светлости вечна, што гроб осветљаваш
И мртве у своје грађане убрајаш,
Моје мртво тело никоме не треба,
Та доста је праха и без њег у свету!
Но душу ми грешну отргни из мрака
И спаси од адских страшивих призрака.

Све остављам сада, и све ме оставља,
За сав свет сам мртав, и сав свет за мене
Ко’ да никад нисам ни био у свету.
Као дим и сенка све се измакнуло.
Једина је стварност: пред Судијом стојим,
Целом душом дрхтим и Правде се бојим.

III

Ту ми је глава али без мисли,
Ту су ми плућа ал без дисања,
Ту ми је срце ал без куцања
Ту су ми очи али без вида,
Ту су ми уши али без слуха,
Ту ми је тело али без духа.

Бијте ме, људи, ја не осећам,
Љубте ме, браћо, ја не осећам,
Ја не осећам огња ни леда,
Нити пелена ни слатка меда,
Јер душа моја у телу није,
Ка другом свету она се вије.

Ал душа моја све вас посматра
И без очију сад боље види
И без ушију сад боље чује,
Још и без срца јаче чувствује.
Љубав јој ваша тмине разбија
И свака суза ка свећа сија.

Нема ми више к вама повратка,
Нит вама у свет дуга боравка.
Сутра прексутра ви ћете к мени
И сви заједно пред лице Христа.
Једно вас молим: Молте Га за ме
Да спасен будем од вечне таме.

Анђеле светли, сад ми помози,
Тек сада видим грехове моје.
Греси ме тегле у понор пакла,
Не дај ме, држи, води у небо,
О, сине Марин, теби Алилуј,
Не гледај дела но ме помилуј.

IV

Шта ми помажу похвале људске?
Шта ми користи сребро и злато?
Гле, тело моје празна је љуска,
Гадост очима, гозба црвима.
Има л јунака да смрт убије?
Душа ми теби Христе вапије.

Ти што повика: Талива куми!
Наинско чедо у живот врати,
Мртва Лазара из гроба дозва
И себе самог из мртвих диже
– Једини Ти ми можеш помоћи
У светлост дићи из гробне ноћи.

Душа ми само живота хоће
Ко ће ми дати што и сам нема?
Ал ти си Христе извор живота,
Извор живота силан и бујан.
Милошћу твојом земљу задиви
И твојом славом мене оживи.

Свеци се у Те једног надаше
И мученици за Те гинуше,
Ти им отвори врата од Раја:
И мене прости, у Рај усели,
У смрти твоје призивам име
Боже свесилни, Христе, спаси ме.

Анђеле светли, с Богородицом
И свима светим Бога молите,
Бога молите да ме не суди,
Много сам грешан и недостојан,
Да ме не суди по светој мери
Не по делима него по вери.

V

Где су сада цари, где су војсковође,
И где сиромаси, слепци, слеповође?
Све је покривено земљом и ћутањем,
Све је прах у праху, све било па није.
Похвале и грдње све са ветром беже,
Само сухе кости у прашини леже.

Прашина је мозак али мисо није,
Прашина је срце али љубав није,
Прашина су кости али душа није,
И крв је прашина али живот није.
Из телесног праха нешто је избегло,
Из љуске разбите пиле се излегло.

Много је ограда у Божијој њиви,
Много је светова под Божијом руком,
Једне очи виде, а дух друге гледа.
Из једног се света прелази у други,
Светови су Божји и многи и разни,
Отвара се други кад се први празни.

Праведници Божји, по земљи ходисте,
Но земаљска блага јевтино ценисте.
На небу се сада с Христом радујете,
С анђелима Божјим славопој певате.
И покојник овај нек би с вама стао
Живодавца Христа с вама прослављао.

О, анђеле, Божји крилати, војниче,
Твојим белим крилом закрили му душу
Од демонских зора, црних страшилишта.
А ти, света Дево, погледај га благо,
Молитвама твојим судбу му ублажи,
Нек Судија много од њега не тражи.

VI

Моја књига исписана пред Богом,
Црним словом и црвеним пред Богом,
Добра дела и недобра јављена,
Живот људски понорница скривена,
Ал пред Богом свевидећим јављена,
По делима Бог ће судит свакоме,
По делима и по вери свакоме,
Круна, благо, не помаже никоме,
По правди ће Господ судит свакоме,
Грешнима ће пако дати праведно,
А праведним Рај ће дати – праведно.

VII

О, Христе вечни, Источе рујни,
Вечног живота, изворе бујни,
Власт ти се даде због страшне жртве
Да васкрсаваш у живот мртве.

Човекољупче, смилуј се сада,
И ову душу спаси од Ада,
Од Ада спаси, у Рај усели.
Са свима светим да се весели.

По молби свете Богородице
Да гледа лице свете Тројице
Оца и Сина и Духа права,
Богу једином хвала и слава.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *