NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » O BESMRTNOSTI DUŠE

O BESMRTNOSTI DUŠE

 

O BESMRTNOSTI DUŠE
 
UČENJE SVETIH OTACA CRKVE O DUŠI ČOVEČNOJ
„… Ima telo telesno i ima telo duhovno. „
(1. Kor. 15, 44)
 
Sveti oci i učitelji Crkve predivnim izrazima ukazuju na lepotu i dostojanstvo duše.
Sveti Grigorije Bogoslov: Duša je biće umno-sozercateljno, večno prebivalište, obraz i disanje Svemogućeg Boga; čestica Božanstva, energija nevidljivog Božanstva i beskonačne svetlosti, netvarne i neugasive, zaključane u telu kao u pešteri; životvorna i pokretna priroda duše srodna je prirodi razuma i uma.
Prepodobni Makarije Veliki: Duša je umno, svakom lepotom ispunjeno, prekrasno stvorenje Božije; duša je veoma fino i istančano telo, tvar posebnog roda; duša je veliko i čudesno delo Stvoritelja, koji je sazdao njenu prirodu bezgrešnom; ona je umna, veličanstvena i divna – obraz i podobije Božije, u bliskom srodstvu sa Bogom, u blagodatnom (a ne suštastvenom) opštenju s Bogom; nadarena svim savršenstvima svojstvenim duhu; zbog tananosti svoje brzopokretna, neuhvatljiva, poletna.
Sveti Jovan Zlatoust: Duša – estestvena, razumna, duhovna, brzopokretna, koja je u neprestanom delanju, dragocenija od celoga sveta, neopisive lepote, suštine srodne s nebesnima, naravno, ne Božanskoj suštini, nego nebesnim bestelesnim silama.
Duša čovečija je toliko blagolepna, i ne može se uporediti ni sa kakvom prirodnom lepotom. Kad bismo telesnim očima ugledali krasotu duše, nikakva zemaljska lepota nas više ne bi mogla zadiviti. Ovu lepotu mogu videti samo duševne, prosvetljene oči uma.
Prepodobni Jefrem Sirin: Duša naša je najlepše i najmudrije, od svih stvorenja Bogu najomiljenije biće, zapečaćeno tajnom blagodati i premudrosti Njegove.
Prepodobni Jovan Lestvičnik: Sav svet je ništavan pred vrednošću duše; svet prolazi a duša je netljena, i ostaće svagda nepropadljiva.
Sveti Kiril Jerusalimski: Duša je delo Božije, sazdana po obrazu Svevišnjega; ona je besmrtno živo biće, razumno i netruležno; duša je slobodna i ima vlast da čini šta hoće.
Sveti Filaret Moskovski: Duša je nevidljiva tanana sila, a njeno biće je duhovno i besmrtno. Obraz Božiji u čovečijoj duši projavljuje se ne samo u osobinama besmrtnosti i duhovnosti, nego u svim njenim silama i sposobnostima, a naročito u: umnosti, dobroti, slobodi, daru reči i razumnosti. Reč je organ uma, a u njoj se odražava obraz Božiji.
Početak Reči je na Nebu, iznad Neba, u večnosti, u Bogu (Jn. 1, 1). Dostojanstvo reči je božanska osobina – jer je „Bog Reč“. Sin Božiji u ispoljavanju svojih božanstvenih svojstava u jeziku čovečijem nije našao boljeg imena od reči – Slovo: „Ime Njegovo je Slovo Božije“ (Otkr. 19, 13).
Slovo ima stvaralačku silu: „Sve Njime postade“ (Jn. 1, 3), – i zato u reči čovečijoj treba da postoji obraz Slova Božijeg i sile Njegove. I zaista, na lestvici svih stvorenja, reč uzdiže čoveka iznad svega zemnorodnog: Ona sjedinjuje ljude u zajednicu; stvara gradove i carstva; u reči živi znanje, mudrost, zakon; rečju se razvija dobrodetelj; reč u molitvi ushodi ka Bogu i besedi sa Njim.
Sloboda je sposobnost razumnog izbora korisnog i potrebnog, delatna sila čoveka koji ne pristaje na porobljenost grehom, moć da izabere dobro obasjano svetlošću istine Božije. U tom smislu je obraz Božiji u duši čovekovoj.
Prepodobni Jovan Damaskin: Duša je biće slobodno, obdareno delatnom i želateljnom sposobnošću, voljom i umom, ne kao nečim odeljenim od nje, već kao sastavnim njenim delom. Što su oči na telu, to je um u duši.
Duša je sjedinjena s telom i obuhvata ga kao oganj železo. Duša je prosta, živa, bestelesna, telesnim očima nevidljiva, besmrtna, slovesno-razumna, dejstvujuća posredstvom telesnih organa kojima se pomoću nje daruje život i uzrastanje, sposobnost osećaja i moć rađanja. Duša je umno svagda pokretna, slobodne volje u izboru dobra ili zla.
Blaženi Avgustin: Duša je stvorena nevidljiva, razumna, bestelesna, besmrtna, bogopodobna, obraz svoga Stvoritelja – Koji govori da se obraz Božiji u čoveku javlja u duši bogolikoj. Čovek je sazdan po obrazu vladičestva, gospodstva, i proizvoljenja Njegovog.
Sveštenomučenik Irinej Lionski: Duša je od Boga stvorena i ima sopstvenu prirodu koja se razlikuje od prirode angelske. Izgled i obličje duša poprima od njenog bliskog opštenja s telom. Izgled duše jeste izobražavanje unutrašnjeg lika koji je različit kod svih ljudi.
Sveti Andrej Kritski: Duša se određuje umom koji sozercava Boga.
Pravedni Jovan Kronštatski: Duša je čovečija odraz lica Božijega; ukoliko je odraz jasniji to je duša svetlija i spokojnija; slabiji odraz dušu čini tamnijom i nespokojnom. A kako je duša naša – srce naše, naravno, ako bi se u njoj kroz osećaj blagodarnosti odražavala svaka krasota i istina Božija, to odraza laži u duši ne bi bilo uopšte.
Duša je sastavni deo duhovnog sveta. Bog se odražava u blagočestivoj duši kao sunce u kaplji vode; u čistijoj kaplji odraz je jasniji, dok je u mutnoj kaplji odraz nejasan, a u sasvim crnoj, grehom pomračenoj duši, odraza Božijega nema, a duša prebiva u stanju duhovnoga mraka, u stanju bezosećajnosti svega Božijeg.
Duša je prosta kao misao, brza kao munja. Duša blagočestivog čoveka jeste prebogata duhovna riznica. Duša se upravo i zato zove dušom, jer ona duše Duhom Božijim, tj. ima početak od Duha životvornog.
Sveti Teofan Zatvornik: Duša je delatna živa sila, umna i čisto duhovna. Svojom fizičkom stranom ona ustrojava telo, oživljuje ga, pokreće, i dejstvuje kroz telo, a drugom, višom stranom ona se usavršava, spoznaje sebe, deluje slobodno, sozercava nebesko, razmišlja o zemnom i stremi ka Božanstvenoj večnosti.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *