НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » О БЕСМРТНОСТИ ДУШЕ

О БЕСМРТНОСТИ ДУШЕ

 

О БЕСМРТНОСТИ ДУШЕ
 
ДУША ОДУХОВЉЕНА ДУХОМ БОЖИЈИМ
„И дух свој метнућу у вас… „
(Јез. 36, 27)
 
Зашто се у нашем времену, једнако као и у свим досадашњим временима, толико много говори о души људској? Зато што је душа – почетак живота, а живот душе јесте у Богу – што је суштина живота у заједници, а душевни живот је основа развоја и човека и друштва, у Цркви Христовој.
Душа је суштаствени део природе људске; душа је одређени облик енергије још увек непознат науци; она је бескрајна, разумна, духовно-природна сила, коју је човек добио од Бога при стварању.
Људи не виде своју душу, и зато је, нажалост, не цене довољно. Моћ душевна од Бога нам је дарована, и она је истовремено и прекрасна и драгоцена. Душа је одуховљена Духом Светим, и показује се као „честица“ Бога у нама, указујући нам на могућност нашега обожења.
Душа је свеукупност свих мисаоних, емоционалних и вољних покрета. Унутрашњи живот је основна душевна карактеристика која условљава наше спољашње поступке.
Душа одуховљена Духом Божијим, бесмртним и разумним, са којим је једно, – те је и зато душа човечија духовна и бесмртна – то је догма. По речима блаженог Августина, она је невидљива и без обличја. Бог ју је саздао духовном и живом, разумном и слободном – и она са телом чини јединствен живи организам.
Душу је могуће видети једино посредством откровења и божанственог просвећења. Духовним очима ума, они људи који су просвећени благодаћу Божијом, могу сагледати све аспекте постојања једне душе, и нама истинито сведочити о томе.
На основу богооткривених светоотачких учења о души можемо рећи следеће:
Душа је: бесмртна, разумна, делатна духовна сила дарована човеку од Бога при његовом стварању, којом је управо и једино могуће, при деловању благодати Духа Светога, да се непрестано развија и обожује.
Душа је: бестелесна, личносна, самостална виша духовна и умна природа, посредством које се хармонично развијају сви делови нашега тела. Истовремено, душа је руковођена Светим Духом Божијим, који приводи у ред и поредак разнолике намере, покрете и помисли.
Душа је слободна јер је обдарена желатељном и делатном способношћу. За време свога земаљског живота тесно је повезана са телом, и носи све невоље и тегобе телесне. Душа у телу делује кроз телесне органе. Она управља телом, а сама је руковођена Светим Духом, и у њој се стичу, заправо сједињују све особине једнога човека, и из ње проистичу.
Душом познајеш Бога и молиш се Богу, јер су молитва и богопознање храна души. Одуховљеном душом распознајемо добро и зло, и у њеним дубинама врши се невидљиви избор животног пута. Подвигом воље и помоћу Божијом, душом препознајемо вољу Оца Небескога, прихватамо је умом и срцем, и слободним избором устројавамо сопствени живот у складу са заповестима Божијим.
Бог се души открива, и она спознаје како се треба борити на путу спасења, како побеђивати искушења и нападе поднебесних духова злобе, и душа је та која препознаје земаљске саблазни и прелести, али и небески духовни свет, и колико је то човеку могуће, осећа и препознаје Божије присуство у свету.
Кроз душу Отац Небески бивствује у нама, будући да је душа саздана бесмртном, самим тим је предназначена да буде храм Духа Светог. Уколико човек освећен крштењем не проведе живот у гресима и страстима, Дух Божији постојано пребива у души и телу, као нерукотвореним храмовима Духа којима је предодређен вечни живот.
Душа је источник свих наших дела, жеља и помисли. Господ Исус Христос својом искупитељском жртвом, удахнуо је у нашу бесмртну душу нови живот, и могућност блиског општења са Њим, кроз свету тајну животворног причешћа, које се не може упоредити ни са каквим општењем људи међу собом.
Животиње и биљке такође имају душу. Али, људска душа се разликује од свих осталих живих бића по дару духовности и разумности. Њена нижа, анимална природа сродна је души животињској, а њена виша одуховљена природа, узвисује је изнад свих осталих створења и слична је природи анђелској.
Бог је створио душу по образу Духа, положивши у њу законе добродетељи, расуђивања, благоразумности, вере, наде, љубави, знања, и осталих врлина духа. Образ Божији у души човековој испољава се у три вида богообразности сила душевних: уму, вољи, срцу.
Све саздано Богом је прекрасно, па и душа човечија. Њена тананост и узвишеност испуњена је необичном красотом и бесценим небеским духовним богатствима – због чега је душа вреднија од свега у свету. Све лепоте света ништавне су у сравњењу с душом. Вечни Бог нема почетка ни краја своме Бићу, док душа има свој почетак у Богу, али, с обзиром да је бесмртна, нема завршетак у смрти.
Од свих створења Божијих душа је највећа после анђела. Чак ни анђели немају ту част да буду обитавалиште Духа Светога, а души људској је ово даровано (1 Кор. 6, 20). Човек, саздан по образу и подобију Божијем, гресима својим може унаказити подобије Божије у себи, али образ Божији, и унижен и упрљан, заувек остаје у души.
Душа је бесцена. Сам Господ Исус Христос. је рекао: „Каква је корист човеку да сав свет задобије, а души својој да науди“ (Мт. 16, 26). Душа је драгоцена. Величину њене драгоцености сведочи искупитељска крв Спаситељева проливена на Голготи, Његова крсна жртва за спасење сваке душе (1 Кор. 6, 20). Нема цене за бесмртну душу: она је искупљена крвљу Богочовека, и призвана од Њега у вечни живот и блаженство, јер носи у себи образ свога Створитеља.
Од прародитељског пада душе свих људи постале су место пребивања злих духова. Зато је Господ Исус Христос дошао да је обнови и преобрази, ослободи је ропства злу и греховној тами, у коју је преступом доспела.
Који верују у Христа обновљени су Духом, и постају нови људи, у којих је ново срце и нови ум, тј. нова душа. Зато душа, као дете к мајци, отима се Оцу Небеском, свом Источнику и Родитељу, и једино у Њему налази покоја.
Цена душе човечије јесте цена проливене за њу крви Спаситељеве, из бесмртне љубави којом је љуби, сад и у вечности.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *