NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » O BESMRTNOSTI DUŠE

O BESMRTNOSTI DUŠE

 

O BESMRTNOSTI DUŠE
 
O POREKLU DUŠE ČOVEČIJE
„A nama je Bog otkrio Duhom Svojim. „
(1. Kor. 2, 10)
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.
Prve ljude Gospod je stvorio neposredno, a njihove potomke stvara posredno – svagda dejstvujućom tvoračkom silom svoga božanskoga blagovoljenja.
O tome da je duša ljudska poreklom od Boga jasno nam svedoči Sveto Pismo: „I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa“ (1 Mojs. 2, 7).
„Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i što ona rađa, koji daje disanje narodu što je na njoj i duh onima što hode po njoj“ (Prorok Isaija 42, 5).
„Breme reči Gospodnje za Izrailja. Govori Gospod, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju, i stvorio čoveku duh koji je u njemu“ (Prorok Zaharija 12, 1).
I na mnogim drugim mestima ovih sveštenih spisa možemo pronaći svedočanstva o Božijem stvaranju sveta vidljivog i nevidljivog, prirode i čoveka.
Saglasno Svetom Pismu i Sveta Crkva uči da je duša čovečija, kao i vasceli čovek, stvorena od Boga posredstvom roditelja, našem umu neshvatljivim načinom. Sledujući božanstvenim otkrovenjima, Crkva potvrđuje da duša nastaje zajedno sa telom, a nikako jedno pre a drugo kasnije, kako su to tvrdili neki od filosofa, a kasnije naučnika i jeretičkih teologa. Ovo učenje je potvrđeno od Svetih Otaca na 5. Vaseljenskom Saboru.
Pitanjem duše čovečije bavili su se mnogi filosofi pokušavajući sopstvenim umom da proniknu u njene tajne.
Jedni su govorili o pre egzistenciji duša (Platon, Origen, Sinezije) – tj. da su duše nastale pre postanka ovoga sveta, i da su se ovaplotile u telu radi pokajanja i očišćenja od svojih grehova.
Drugi su mislili (Aristotel, Ilarije, Teodorit, Sv. Kiril Aleksandrijski, Sv. Jeronim) da se duše stvaraju iznova od Boga onoga časa kada se rađa čovek na svet.
Treći su učili (Tertulijan, Sv. Grigorije Niski, Sv. Makarije Veliki i drugi) da oba entiteta – i duša i telo – zajedno se začinju i zajedno uzrastaju u određenu meru savršenstva.
Učenje o preegzistenciji duše nemoguće je prihvatiti kao istinito zato što:
a) duša se ničega ne seća iz svog prethodnog života, i samim tim, nemoguće joj je da se kaje za grehe koje ne pamti i koje ne zna da je počinila.
b) Sveto Pismo jasno poučava da je greh u svet ušao sa prestupom Adamovim; i ako bi se nevine duše uselile u ogrehovljena tela, to znači da bi nepravedno snosile krivicu i stradale za ono što nisu počinile.
Učenja koje nisu utemeljena na Svetom Pismu i nisu zasnovana na zdravom razumu, slobodno možemo smatrati „necrkvenim“ (Sv. Grigorije Bogoslov), „basnoslovnim“ (Sv. Grigorije Niski, Teodorit) „jeretičkim“ (Sv. Avgustin) – koja su javno i osuđena na Carigradskom Saboru 541. godine.
Takođe, mišljenje o novom stvaranju duša nemoguće je prihvatiti kao istinito iz sledećih razloga:
a) njime ne možemo objasniti krivicu naslednog greha, koja se od Adama prenosi na njegovo potomstvo, i radi koga strada celokupni rod ljudski, jer bi u tom slučaju ona pala na samoga Tvorca.
b) ovakvo mišljenje nije u saglasnosti sa sedmim danom, „danom odmora“ Tvorca, kada je okončano stvaranje;
Učenje o rađanju duše zajedno sa obrazovanjem telesnog organizma, ispravno objašnjava:
a) nasleđe pale ljudske prirode od Adama na potomke;
b) srodnost dece sa roditeljima po duševnim svojstvima;
v) ovim se potvrđuje istina o zajedničkom početku svih ljudi;
A Gospod Bog ostaje uzročnikom začetka duše ljudske po prvonačalnom blagoslovu svom o rađanju i množenju čeda svojih (Post. 1, 28).
Dakle, silom tvoračkog blagovoljenja, čovek ishodi od čoveka, ne samo kao živi od živoga, nego i kao razumni od razumnoga, duhovnotelesni od duhovnotelesnoga, tj. svaki čovek i dušom i telom ishodi od svojih roditelja.
Ovo je stav i učenje Pravoslavne Crkve. A što se tiče gore pomenutih drugačijih učenja, koja su propovedali čak i neki oci i učitelji Crkve – i oni sami, kao i njihovi sledbenici, nikad im nisu pridavali značaj dogmata ili crkvenih uredbi.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *