Псалтир

Псалам 77.
Поучан, (Псалам) Асафов. (МТ: Псалам 78)

1. ПАЗИТЕ, народе мој, на закон мој,
   пригните ухо своје речима уста мојих.
2. Отворићу у причама уста своја, [1]
   говорићу загонетке (=скривености) од почетка.
3. Оно што чусмо и дознасмо,
   то и оци наши казиваше;
4. не скри се од деце њихове у другом нараштају,
   казујући хвале Господње,
   и (све) силе Његове,
   и чудеса Његова, која учини.
5. И подиже сведочанство у Јакову,
   и закон постави у Израиљу,
   што је заповедио оцима нашим
   да то обзнане синовима својим,
6. да дозна нараштај други,
   синови који ће се родити,
   и устану и казују то синовима својим,
7. да на Бога полажу наду своју
   и не забораве дела Божија,
   и заповести Његове да траже;
8. да не буду као оци њихови,
   нараштај покварен и преогорчујући,
   нараштај који није исправљао срце своје,
   и није поверио Богу дух свој.
9. Синови Јефремови затежући и бацајући стреле
   окренуше се у дан рата.
10. Не сачуваше завет Божији,
    и у закону Његовом не хтеше ходити.
11. И заборавише доброчинства Његова
    и чудеса Његова, која им је показао
12. пред оцима њиховим, што учини чудеса
    у земљи Египатској, на пољу Танејском.
13. Раздвоји море и поведе их,
    постави воде као мешину,
14. и вођаше их облаком дању
    и посву ноћ светлошћу огња.
15. Расече стену у пустињи
    и напоји их као безданом многим,
16. и изведе воду из камена
    и низведе воде као реке.
17. И они још продужише да Му греше,
    огорчише Вишњега у (пустињи) безводној,
18. и искушаваху Бога у срцима својим,
    да траже јела душама својим;
19. и клеветаше на Бога, и рекоше:
    Не може ли Бог спремити трпезу у пустињи?
20. Пошто (већ) удари камен и потекоше воде
    и потоци набујаше,
    зар не може (Он) и хлеба дати
    или припремити трпезу народу Своме?
21. И за то чу Господ, и одбаци (их),
    и огањ се запали у Јакову,
    и гњев узиђе на Израиља;
22. јер не вероваше у Бога,
    нити се надаше у спасење Његово.
23. И заповеди облацима одозго
    и врата небеска отвори,
24. и одожди им ману да једу,
    и хлеб небески даде им;
25. хлеб анђелски једе човек,
    храну им посла у изобиљу.
26. Подиже југ са неба
    и наведе силом Својом источни ветар,
27. и даде кишу меса по њима као прашину,
    и као песак морски птице крилате;
28. и падоше усред окола њиховог,
    около шатора њихових.
29. И једоше и наситише се веома,
    и жељу њихову даде њима,
30. не лишише се жеље своје.
    (Али), још док храна беше у устима њиховим,
31. дође гњев Божији на њих,
    и већину међу њима поби,
    и изабране Израиљеве сатре.
32. У свему томе још сагрешише,
    и не повероваше чудесима Његовим,
33. и ишчезоше у сујети дани њихови,
    и године њихове са хитањем.
34. Када их погуби, (тад) Га тражаху,
    и враћаху се и рано ранише к Богу,
35. и опоменуше се да је Бог помоћник њихов
    и Бог Вишњи Избавитељ је њихов.
36. И заволеше га устима својим,
    а језиком својим слагаше Га,
37. и срце њихово не беше искрено са Њим,
    нити повероваше завету Његовом.
38. А Он је милосрдан
    и очишћује грехе њихове, и не погубљује,
    и већма настоји да одврати јарост Своју
    и не распаљује сав гњев Свој.
39. И опомену се да су тело,
    дух који одлази и не враћа се.
40. Колико пута Га огорчише у пустињи,
    разгњевише Га у земљи безводној?
41. И вратише се и искушаваху Бога,
    и Светога Израиљевог разљутише.
42. И не опоменуше се руке Његове,
    дана у који их избави из руке мучитеља,
43. како учини у Египту знаке Своје
    и чудеса Своја у пољу Танејском.
44. И преобрати у крв потоке њихове (у Египту),
    и бунаре њихове, да не би пили.
45. Посла на њих псећу муву, и изједе их;
    и жабу, и разједе их;
46. и даде црву плодове њихове,
    и трудове њихове скакавцима;
47. поби градом винограде њихове,
    и смокве њихове мразевима,
48. и предаде граду стоку њихову,
    и имање њихово огњу.
49. Посла на њих гњев јарости Своје,
    јарост и гњев и жалост,
    послање по анђелима зла.
50. Припреми пут гњеву Своме
    и не поштеди од смрти душе њихове
    и стоку њихову затвори у смрт;
51. и погуби свако прворођено у земљи Египта,
    првину сваког бола њиховог у шаторима Хамовим.
52. И подиже као овце народ Свој,
    и поведе их као стадо у пустињу,
53. и вођаше их са поуздањем, и не устрашише се;
    и непријатеље њихове покри море (Црвено).
54. И узведе их на гору Светиње Своје,
    гору ову (Сион) коју стече десница Његова.
55. И изагна испред лица њихова народе (незнабожне),
    и даде им у наслеђе ужетом деломерења,
    и настани у насељима њиховим племена Израиљева.
56. И (опет) искушаваху и огорчаваху Бога Вишњега,
    и сведочанства Његова не сачуваше;
57. и одвратише се и одвргоше, као и оци њихови,
    и преокренуше се у лук искривљен;
58. и разгњевише Га на хумовима својим,
    и идолима својим раздражише Га.
59. Чу Бог и одврати очи,
    и потре веома Израиља,
60. и одбаци скинију Силомску,
    насеље (Своје) где се настани међу људима.
61. И предаде у ропство снагу њихову,
    и лепоту њихову у руке непријатеља,
62. и сколи мачем народ Свој,
    и наслеђе Своје презре.
63. Младиће њихове прождре огањ,
    и девојке њихове не бише ожаљене;
64. свештеници њихови падоше од мача,
    и удовице њихове не бише оплакане.
65. И устаде као спавајући Господ,
    као моћник опијен вином,
66. и порази непријатеље Своје унатраг,
    посрамљење вечно даде њима.
67. И одбаци насеље Јосифово,
    и племе Јефремово не изабра;
68. а изабра племе Јудино,
    гору Сион коју заволе.
69. И изгради као једнорога Светињу Своју,
    на земљи је утемељи до века.
70. И изабра Давида слугу Свога,
    и узе га од стада овчијих,
71. од јагњилишта узе њега,
    да он напаса Јакова слугу Свога,
    и Израиља наслеђе Своје.
72. И напасаше их у безазлености срца свог,
    и у разборитости руку својих вођаше их.

[1]

Мт. 13, 35