Псалтир

Псалам 43.
За крај, синова Корејевих, за поуку, Псалам. (МТ: Псалам 44)

2. БОЖЕ, ушима нашим слушасмо,
   и оци наши јавише нам
   дело које си учинио у дане њихове, у дане старе.
3. Рука Твоја незнабожце сатре, и засади њих (=оце наше);
   искоренио си народе и изагнао их.
4. Јер нису мачем својим (оци наши) наследили земљу,
   и мишица њихова не спасе их,
   него десница Твоја и мишица Твоја,
   и светлост лица Твога, јер си благоволео у њима.
5. Ти си сам Цар мој и Бог мој,
   Који си заповедио спасења Јаковљева.
6. Тобом ћемо непријатеље наше избости роговима,
   и Именом Твојим уништићемо оне који устају на нас.
7. Јер се не уздам у лук свој,
   и мач мој неће ме спасити.
8. Јер си нас (Ти) спасао од тлачитеља наших,
   и мрзитеље наше посрамио си.
9. Богом ћемо се хвалити сав дан,
   и Име ћемо Твоје исповедати и хвалити до века. (Диапсалма).
10. А сада си одбацио и посрамио си нас,
    и нећеш изаћи, Боже, са војскама нашим.
11. Обратио си нас назад пред непријатељима нашим,
    и мрзитељи нас разграбише себи.
12. Дао си нас као овце за јело
    и међу народе расејао си нас.
13. Предао си народ Твој у бесцење,
    а не беше (их) мноштво у њиховим клицањима (ратним).
14. Поставио си нас за поругу суседима нашим,
    ругање и подсмех онима око нас.
15. Поставио си нас за причу међу незнабошцима,
    климање главом међу народима.
16. Сав дан срамота моја преда мном је,
    и стид лица мога покри ме,
17. од гласа ругача и клеветника,
    од лица непријатеља и гонитеља.
18. Све ово дође на нас, па (ипак) не заборависмо Тебе,
    и не преступисмо у завету Твоме,
19. и не одступи назад срце наше;
    а (Ти си) уклонио стазе наше од пута Твога.
20. Јер си нас понизио у месту страдања,
    и покри нас сенка смрти.
21. Ако (ли) заборависмо Име Бога нашег
    или пружисмо руке наше Богу туђем,
22. зар неће Бог то истражити?
    Јер Он познаје тајне срца.
23. Јер Тебе ради усмрћују нас сав дан, [1]
    сматрају нас као овце за клање.
24. Подигни се, зашто спаваш, Господе?
    Устани, и не одбаци (нас) до краја.
25. Зашто лице Твоје окрећеш?
    Заборављаш ли бедноћу нашу и невољу нашу?
26. Јер се понизи у прах душа наша,
    залепи се земљу стомак наш.
27. Устани, Господе, помози нам,
    и избави нас Имена Твога ради.

[1]

Рим. 8, 36