Псалтир

Псалам 41.
За крај, за поуку, синова Корејевих, (Псалам)(МТ: Псалам 42)

2. КАО ШТО чезне јелен за изворима вода,
   тако чезне душа моја Теби, Боже.
3. Жедна је душа моја за Богом Живим;
   кад ћу доћи и јавити се лицу Божијем?
4. Бише ми сузе моје хлеб мој дан и ноћ,
   када ми говораху сваки дан: Где је Бог твој?
5. Тога се сетих и излих на се душу своју;
   јер ћу проћи кроз место шатора дивног, до дома Божијег,
   с гласом радости и исповедања одјека празнујућег.
6. Зашто си жалосна, душо моја, и зашто ме смућујеш?
   уздај се у Бога, јер ћу се исповедати Њему –
   Спасењу лица мога и Богу моме.
7. У мени се самоме узбуни душа моја;
   тога ради споменух Те од земље Јорданске и Ермонске, од горе мале.
8. Бездан бездну призива гласом слапова Твојих;
   сва узвишења Твоја и таласи Твоји дођоше на ме.
9. Дању ће заповедати Господ милост Своју,
   и ноћу је песма Његова код мене,
   и молитва Богу живота мога.
10. Рећи ћу Богу: Заштитник мој јеси (Ти), зашто си ме заборавио?
    И зашто сетујући ходим када (ме) тлачи непријатељ мој?
11. Када се крше кости моје ругаху ми се мучитељи моји,
    када ми говоре свакога дана: Где је Бог твој?
12. Зашто си жалосна, душо моја, и зашто ме смућујеш?
    Уздај се у Бога, јер ћу се исповедати Њему –
    Спасењу лица мога и Богу моме.