Псалтир

Псалам 108.
За крај, Псалам Давидов. (МТ: Псалам 109)

1. БОЖЕ, хвалу моју не прећути;
2. јер уста грешничка и уста лукавога отворише се на ме,
   говорише против мене језиком лажљивим,
3. и речима мржње опколише ме,
   и ратоваху на мене узалуд.
4. Уместо да ме воле, оклеветаше ме,
   а ја се молих (Теби);
5. и поставише против мене зла уместо добара,
   и мржњу уместо љубави моје.
6. Постави на њега грешника,
   и ђаво (=клеветник) нек стане с десна њега;
7. када му се буде судило, нека изађе осуђен,
   и молитва његова да буде на грех.
8. Нека дани његови буду малобројни,
   и епископство (=достојанство) његово да узме други. [1]
9. Нека синови његови буду сирочад,
   и жена његова удовица;
10. покренути синови његови нек се преселе, и нека просе,
    нек су изгнани из домова својих.
11. Да (му) тражи зајмодавац све што је његово,
    и да разграбе туђинци трудове његове;
12. нека му нема заштитника,
    нити да има милујућег сирочади његове;
13. нек буду деца његова за погубљење,
    у једном нараштају нек се уништи име његово.
14. Да се спомене безакоње отаца његових пред Господом,
    и грех матере његове да се не очисти.
15. Нек буду свагда пред Господом,
    и да уништи са земље спомен њихов;
16. јер се не сетише да учине милост,
    и прогањаше човека убогог и сиромаха
    и потиштенога срцем, да (их) убију.
17. И заволе проклетство, и доћи ће му;
    и не хтеде благослов, и удаљиће се од њега.
18. И обуче проклетство као одело,
    и уђе као вода у утробу његову,
    и као уље у кости његове.
19. Нека му буде као одећа коју ће оденути,
    и као појас којим ће заувек опасати се.
20. Ово је плата од Господа онима који ме клеветају,
    и који говоре зло против душе моје.
21. А Ти Господе, Господе, учини са мном милост ради Имена Твога,
    јер је добра милост Твоја.
22. Избави ме, јер сам сиромах и убог,
    и срце се моје потресе у мени;
23. као сенка када се склони, ишчезох,
    истресох се као скакавци.
24. Колена моја изнемогоше од поста,
    и тело се моје измени јелеја ради.
25. И ја постадох поруга њима;
    видевши ме, климаху главама својим.
26. Помози ми, Господе Боже мој,
    и спаси ме по милости Твојој;
27. и нека познају да је ово рука Твоја
    и Ти си, Господе, учинио то.
28. Проклињаће они, а Ти ћеш благосиљати;
    они који устају на ме нек се посраме,
    а слуга Твој обрадоваће се.
29. Нека се клеветници моји обуку у срамоту,
    и нека се огрну као огртачем срамотом својом.
30. Исповедаћу се Господу веома устима мојим
    и усред многих хвалићу Га,
31. јер стаде с десне стране убогога,
    да спасе од гонитеља душу моју.

[1]

Дап. 1, 20