Псалтир

Псалам 38.
За крај, Идитуну, Псалам Давидов. (МТ: Псалам 39)

2. РЕКОХ: Сачуваћу путеве моје да не грешим језиком мојим;
   поставих устима мојим стражу
   кад устане грешник наспрам мене.
3. Постадох глувонем и понизих се и ућутах од добара,
   и бол се моја обнови.
4. Запали се у мени срце моје,
   и у размишљању моме разгоре се огањ.
   Говорих језиком мојим:
5. Обзнани ми Господе кончину моју,
   и број дана мојих који је,
   да знам шта ми недостаје.
6. Гле, педљима си поставио дане моје,
   и састав (=ипостас) је мој као ништа пред Тобом;
   али (заиста) све је таштина, сваки човек жив.
   (Диапсалма)
7. Заиста, као у слици ходи човек,
   али се узалуд мете;
   сабира у ризницу, и не зна коме ће их сабрати.
8. И сада, ко је ишчекивање моје? Није ли Господ?
   И састав (=ипостас) мој код Тебе је.
9. Од свих безакоња мојих избави ме;
   (за) поругу безумноме дао си ме.
10. Оглувонемех и не отварах уста своја, јер си (то) Ти учинио.
11. Отклони од мене ударце Твоје,
    јер од моћи руке Твоје ја ишчилех.
12. Карањима за безакоње покарао си човека,
    и растопио си као паучину душу његову;
    али (заиста) узалуд се мете сваки човек. (Диапсалма)
13. Услиши молитву моју, Господе,
    и мољење моје чуј;
    сузе моје немој прећутати,
    јер сам ја дошљак код Тебе
    и пролазник, као сви оци моји.
14. Остави ме, да се одморим,
    пре но што отидем и више ме не буде.