NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » ZEMLJA NEDOĐIJA

ZEMLJA NEDOĐIJA

 

ZEMLJA NEDOĐIJA
 
GLAVA ŠESTA
Velika dogma
 
Nerazum nas satre, Gospode Bože naš. Od nerazuma njiva se Tvoja pokri korovom, i seme Tvoje u opasnosti je da bude ugušeno. Pohitaj, Gospode, i spasi usev Tvoj, dok nije korov prevladao.
Što više znaju sinovi čovečiji, to manje razumeju. Pretovareni su znanjima o dubinama morskim i visinama nebeskim, ali uporedo sa znanjima raste i njihovo nerazumevanje. Malo malo pa će sve znati a ništa razumeti. A najmanje Tebe i sebe.
Otrgoše se od Tebe, Vrhovnog Razuma, pa s gordošću i zlobom protiv Tebe krenuše na poznanje dela Tvojih.
Zbog njihove nadmenosti i zlobe Ti si se sklonio s puta, te nigde u vasioni da Te sretnu. A gde god ne sretnu Tebe, sretaju arhiprotivnika Tvoga, koji hitro popunjava mesto koje Ti uprazniš.
– Mešajte, ljudi, samo mešajte! šapće im arhiprotivnik Tvoj. Jedite sa drveta dobra i zla. Nikakvo jelo nije dobro dok se sa zlom ne pomeša. Pomešajte i bićete bogovi. – Tako ih uči arhiprotivnik Tvoj.
Razveli su se sa Tvojim razumom, pa ne razumeju, da gram zla otruje tovar dobra. Jer otrov je otrov, uzeli ga na suvo ili popili u akovu vode. U oba slučaja otrovaće se i umreće. I ko će ih povratiti u život osim Tebe, Gospodare života?
Duh prevare ulio se u sinove carstva, pa kao pijani posrću na levo ili na desno. Svi – jednoruki!
Bogati su znanjem o stvarima i faktima, ali im umaklo poznanje istine, Zbog toga tkaju potku bez osnove, kao pauk paučinu na vetru.
A duhu prevare to čini radost, kao uvek svaki nerazum, nered i haos.
Približi se Gospode i sustigni one što beže od Tebe. Urazumi ih dok nisu napravili haos od kozmosa u sebi i izvan sebe, u celom svetu.
Iznemoćale duše hrišćanske traže religiju bez dogmi. Više vole plićinu kraj svojih nogu gde se lako vidi dno, i sitne ribice i žabe i zmije na dnu. Boje se dubina jezerskih, a još više dubina Božijih. Zaboravili su reč Gospodnju ribolovcima: Idite u dubinu!
Kako to da materijalisti i bezbožnici propisuju svoje dogme, surove i krute kao čelik, a nazovi hrišćani nepe da drže božanske dogme svoje vere? Govore: Teške su i nerazumljive i nepraktične! Kao da Bog treba da se upravlja prema razumu ljudskom, oplićalom i ogrubelom, a ne ljudi prema razumu Božijem, prema Logosu, prema Logici Nebeskoj.
Žale se: Kakav praktičan značaj ima, na primer, dogma o božanskoj Trojici u jedinstvu?
Nema ni jedne hrišćanske dogme, koja nije praktična i u životu primenljiva. Bez dogme o svetoj Trojici u jedinstvu sve su ljudske psihologije i pedagogike i sociologije pogrešne. Sve ove nauke obnovio je Hristos objavom dogme o Svetoj Trojici u jedinstvu.
Troje je što svedoči na nebu, i troje je što svedoči na zemlji, kaže jevanđelist Hristov sv. Jovan.
Na nebu su Otac, Sin i Duh Sveti, – jedan Bog; na zemlji, u duši ljudskoj razum, srce i volja – jedan čovek.
Ove tri sile ili sposobnosti duševne čine svu sadržinu duše ljudske, tj. sila misaona, sila osećajna i sila delatelna. Ako su te tri sile duše podjednako i harmonično razvijene, onda je duša ljudska trojična i jedna, kao što je trojičan i Jedan Bog na nebesima. U tom slučaju čovek je zaista obraz Božiji, živa mikroskopska slika Božija na zemlji! I u takvom je čoveku mir i snaga i radost. Ako li je pak jedna sila duševna razvijena nesrazmerno s druge dve, onda je ta duša trojična ali ne jedna nego podeljena, disharmonična, bez mira, snage i radosti. Traži a ne zna šta traži. Ustvari ona traži sebe, celinu sebe, celost svoju. One prve duše su cele a ove druge fragmentarne. One prve su obraz Svete Trojice u jedinstvu, a ove druge obraz nesvete Trojice u nejedinstvu, bilo indijske Trimurti, gde Brama i Višna zidaju a Šiva ruši, bilo pak egipatske, gde su Oziris, Izis i Horus u krvavoj zavadi. Kad su bogovi takvi, kakvi su tek ljudi? Trojstvo su, ali ne u jedinstvu. Trojstvo su ali ne sveto. Rat u duši, koji goni u rat s ljudima. Razbijeno ogledalo, u kome sveti i trojični Bog ne može da vidi svoje lice. Muzika su, ali ne simfonija nego džez.
 
* * *
 
Ko je razoritelj Svete Trojice u svojoj duši? Intelektualist, koji je sav u napregnutim mislima ali sa utupljenim osećanjima i zakržljalom voljom. No zato su i misli njegove pogrešne, pošto nisu orošene ljubavlju niti opravdane jakom voljom za dobro delanje.
Ko je razoritelj Svete Trojice u sebi?
Sentimentalist, koji je sav u osećajima, ali za koga ljudi govore: osetljiv je preko mere, ali bez razuma i volje.
Ko je još razoritelj Svete Trojice u sebi?
Aktivist, golijat, bokser, gladijator, koji je sav u silno razvijenoj volji, ali bez osećaja i saosećaja kao i bez jasne svetiljke razuma.
Sve je sveto u Svetoj Trojici: Sveti Otac, Sveti Sin i Sveti Duh. Sledstveno i u trojičnoj duši ljudskoj treba da je sve sveto: sveti um, sveto srce, sveta volja. Otuda i u društvu ljudi: sveta ljubav, sveti brak, sveta porodica, sveto društvo, sveti narod.
Kad će sinovi čovečiji početi vaspitavati svoju dušu i uređivati svoje društvo na ovoj vrhovnoj dogmi o svetoj Trojici i jedinstvu? Gle, vaspitati na staro srpskom jeziku znači hraniti, pitati. Kad će dakle početi hraniti duše svoje Svetom Trojicom?
Ovu milu i intimnu tajnu Božijega bića, otkrio je sin Božiji svojim vernim; bacio je biser pred – ljude. Da bi otkrovenjem ove tajne objasnio ljudima i istinitog Boga i normalnog čoveka.
Kad će početi, pitamo se? No već su počeli mnogi. To su svetitelji Božiji. To su oni koji se Svetim Duhom očistiše, i svetom ljubavlju okadiše, i svetim delima okitiše, te tako postaše živi hramovi Boga ili obitalište Svete Trojice. Ne nazivaju li se oni tako i u knjigama starostavnim? I nije li takvima obećano večno carovanje, ne u Zemlji Nedođiji nego u Nebesnom Carstvu Hristovome?
Zverski ljudi, sa iskidanom trojicom u sebi, zverski carevi „ni po milosti Božijoj ni po volji narodnoj“ vode i vodiće rat protiv Svete Trojice. Ali je rečeno i prorečeno, da će „sveci Višnjega preuzeti carstvo, i držaće carstvo na vijek i do vijeka“. I još ponovljeno: „A carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svijem nebom daće se narodu svetaca Višnjega, i njegovo će carstvo biti vječno carstvo, i sve će vlasti njemu služiti i slušati ga“ (Danilo, 7, 18, 27; 17, 14).
Uprkos svih bura i valjaka to carstvo nečujno raste i samo raste, i u miru i u ratu. I sili toga carstva ne može odoleti ni svet ni pakao. Jer jedino to carstvo nije Zemlja Nedođija.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *