ЗЕМЉА НЕДОЂИЈА

 

ЗЕМЉА НЕДОЂИЈА
 
ТРЕЋА НОЋ СУЂЕЊА
између уторника и среде
 
Ове ноћи Спасо Спасовић изгледао је врло изнурен, лица потамнела, косе разбарушене. Неочешљана коса падала му је у нереду на чело и слепе очи.
Председник: Спасо Спасовић?
Спасо: На служби, господине пуковниче.
Председник: Што си тако неочешљан?
Спасо: Чешљам се прстима господине пуковниче.
Општи смех.
Председник: Пред нама је протокол ислеђења над тобом у Београду. Сећаш ли се свега што си тада одговарао?
Спасо: Савршено.
Предсеник: Чувај се противречности. Кажи нам у којој си се чети борио?
Спасо: У чети мајора Кесеровића.
Председник: На Руднику?
Спасо: Не, на Копаонику.
Председник: Је ли истина да си ти спасао живот једног немачког капетана и двадесет војника, које су твоји људи заробили па хтели стрељати?
Спасо: Истина је господине пуковниче.
Председник: То ти се рачуна у заслугу.
Спасо: Не у моју него мојих српских предака, који заробљене непријатеље нису убијали. Угледао сам се на њих, то је све.
Председник: Као на пример?
Спасо: Као на пример кад је кнез Милош заробио Али Пашу на Дубљу, он га не само није убио него му је повратио опљачкано оружје и одело, нахранио њега и његове војнике и дао му пратњу да га пребаце преко Дрине у Босну.
Председник: Кад је то било?
Спасо: 1815 године. То је само један од безбројних примера. Тако су чинили и краљ Стеван Дечански и цар Душан пре 600 година. Тога се ми држимо и дан данас када се нико од наших непријатеља не држи тога витешког правила.
Гестаповац шкрипну зубима.
Председник: Је ли истина да си ти помогао поручнику Нешку Недићу да побегне са Бањице?
Спасо: Ја сам био очевидац Нешковог бекства преко жица, али му нисам ничим помогао, нити је тај лавовски човек потребовао ичију помоћ.
Председник: Када су немачки стражари у истом оном логору тукли једног комунисту, ти си викао на стражаре и бранио комунисту. Како си ти као националист могао бранити комунисту?
Спасо: Ја сам као човек а не као националист бранио човека а не комунисту. У Америци се строго кажњава и ко псе бије и мучи.
Гестаповац (бесно): И ми Немци кажњавамо онога ко мучи невине животиње. Али ти и онај комунист гори сте скотови од паса. Разумеш ли?
Спасо: Не разумем, господине оберштурмбандфирере.
Гестаповац (са стегнутом песницом): Разумећеш!
Председник: У овом протоколу пише о једној Другој твојој дрскости. Када је командир логора на Сајмишту – да, но пре свега, ти си са Бањице преведен на Сајмиште, је ли тако?
Спасо: Тако је.
Председник: Када је дакле командант логора на Сајмишту наређивао Србима да се морају ваљати по песку без престанка по неколико сати, ти си се унео у лице наредбодавцу и викнуо: Ви сте, господине, непријатељ не само Бога и српског народа него и Вашег немачког народа, када оваква нечовештва чините. Знајте, рекао си, да ће због Ваших недела сав немачки народ љуто страдати.
Спасо: Тако је било, господине пуковниче. Још сам и теже али заслужене прекоре учинио.
У том разјарени Гестаповац скочи до Спасе и ошамари га по једном образу. Спасо посрну. Но брзо му окрете и други образ: Гестаповац га удари и по другом. Спасо опет посрну на другу страну.
Спасо (усправљен): Тако, сад смо у равнотежи!
Председник (љутито Гестаповцу): Оставимо такве начине. Ја не могу даље. Испитујте Ви, господине судијо.
Први судија: Хајдмо даље. Када си пуштен са Сајмишта зашто ниси отишао у своје место него опет у шуму?
Спасо: Зато што је и моје место било што и Сајмиште.
Први судија: Отишао си у Босну, је ли?
Спасо: Тачно.
Први судија: Тамо си у једном селу код Бјељине сазвао збор муслимана и саветовао им, да не помажу Немце и католике усташе, јер је, рекао си, њихова сила привремена, а Срби ће опет бити што су и били. Је ли тако?
Спасо: Тако онда, тако и сада мислим и говорим.
Први судија: По чему су босански муслимани тако блиски Србима?
Спасо: По многом и многом. Нису они нека народносна мањина него само верска. Чак и по вери су нам ближи од неких хришћанских секата, а несравњено ближи од свих крштених агностика, материјалиста и атеиста.
Први судија: У Босни си напао са својим четницима на једну немачку комору и отео храну?
Спасо: Али се не тврди да сам икога ошамарио, још мање убио. А храну сам отео од отимача и повратио сопственицима, гладним сељацима.
Први судија: У неколико градова у окупираној Србији издала је била немачка војна команда наредбу општинским властима да отворе јавна блудилишта за немачке војнике. Ти си се ненадлежно уплео у ову ствар и растурао си летак, у коме си претио да ћеш убити сваку Српкињу која оде у те јавне куће. Тиме си осујетио једну санитарну меру немачке Врховне команде. Шта на ово одговараш?
Спасо: Поступио сам потпуно надлежно и као српски ратник и као хришћанин. Држао сам се принципа, да нико не може продати своје тело људима а да не прода своју душу ђаволу.
Први судија: А шта се то тебе тицало?
Спасо: Тицао ме се веома образ и част прослављене српске мајке, сестре и девојке. Зато сам и отишао у гору да браним живот и правду и образ свога народа. То би свакако и Ви учинили у сличним приликама, господине подпуковниче?
Први судија: Не знам шта би ја чинио… Но ти си овде на испиту а не ја. Још си оптужен што си са својим бандитима заустављао на друмовима немачке камионе испуњене српским дечацима. По наредби Врховне команде требало је све беспослене дечаке српске хватати и слати на рад у Рајх. Ти си нашим војницима одузимао оружје а дечаке пуштао да иду својим кућама. Још си свуда по селима саветовао чобанима да се држе даље од друмова, да их не би Немци ухватили и одвели. Је ли тако било?
Спасо: Сасвим тако. То сам чинио и по савести и по наређењу мојих старешина. Но зато треба да ми благодарите а не да ме судите.
Први судија: Како то?
Спасо: Ја сам тиме спасавао и част Немаца. Турци су исто тако одводили српске дечаке и стварали од њих јаничаре, вековно страшило Европе. Мени је тешко падало то што један од водећих народа хришћанског света у двадесетом веку понавља недело сурових Турака из прошлих времена.
Гестаповац: Ти сравњујеш Немце с Турцима, и тиме као хоћеш да нас вређаш. Међутим ја то не сматрам за увреду. Јер су Турци једна господарска раса као и ми Немци. Разлика је само у томе што су Турци господарска раса сада у одступању док су Немци господарска раса у наступању.
Спасо: Због тога су свакако и писали неки посматрачи да ће ваша национал-социјалистичка странка одбацив хришћанство прихватити барјак Мухамедов, испуштен из ослабелих турских руку. Још и да ће можда та странка прогласити у Немачкој Ислам као државну веру.
Гестаповац: А шта ти о томе мислиш?
Спасо: Ја мислим да турско господарење припада прошлости, немачко господарење тренутној садашњости, а Христово господарење будућности и – вечности.
Гестаповац (гневно): На вешала или у лудницу са њим!
Те ноћи између уторника и среде, стрељано је још 25 робова из бараке број 99.

One Comment

  1. Pomaže Bog imam bitno pitanje…da li je ispravno čestitati praznike muslimanima da li mi Pravoslavci treba to da radimo iako ne verujemo u njihove praznike…ja lično smatra da ne trebamo čestitati njima praznike nego ih trebamo gledati kao braću…ja ne mogu da čestitam iz srca praznik u koji ne verujem…ne mogu to da uradim dok mislim na Isusa Hrista i dok Pravoslavcu Čestitam praznik u koji verujem iz srca ja to ne mogu uraditi za muslimanski praznik.Buni me to što Pravoslavni hrišćani smatraju da je ispravno čestitati praznike muslimanima iako ne veruju u njihove praznike