NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOGOSLUŽENJA STRASNE SEDMICE I PASHE

TUMAČENJE BOGOSLUŽENJA STRASNE SEDMICE I PASHE

 

TUMAČENJE BOGOSLUŽENJA STRASNE SEDMICE I PASHE
Komentari i napomene profesora V. N. Iljina
 

 
SVETI I VELIKI ČETVRTAK
 
Već smo u podnožju Golgote. Za samo nekoliko sati na Golgoti će se, istovremeno, dogoditi i spasenje i sud. Gospod Isus Hristos je spreman da se rastane sa apostolima zbog predstojećsg stradanja na krstu, stradanja koje poput oštrog mača, razdeljuje dobro od zla, blagorazumnog od neblagorazumnog razbojnika, bludnicu koja se pokajala, od izdaje koju je učinio Juda. Setimo se onoga šta je rekao Gospod: „Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač“ (Mt. 10,34). Krst, koji je poboden u zemlju, uzneće se do samog neba i tamo će uzneti sve koji sa verom i ljubavlju pristupaju Hristu i krstu, tom sladosnom, strašnom i prelepom oruđu spasenja.
Pred rastanak sa apostolima, Hristos svoje učenike poziva na oproštajnu večeru, na Tajnu Večeru Njegovog Tela i Krvi, upravo u trenutku kada je već sve spremio da se dogodi Judina izdaja za trideset srebrnjaka.
Bogosluženje Velikog četvrtka istovremeno napominje o početku stradanja Hrista (zbog Judine izdaje), kao i na tajanstvenu radost Evharistije. Upravo zbog toga, sadržaj bogoslužbenih tekstova, kao i sam njihov karakter, protkan je tugom i radošću.
Na jutrenji, posle šestopsalmija, peva se velikoposno Aliluja, tokom koga biva preoblačenje sveštenoslužitelja iz tamnih u svetle odežde, a nakon pomenutog pevanja, sledi trokratno pevanje tropara (na 8. glas):
 
Kada se slavni Učenici za vreme
večere umivanjem prosvećivahu,
tada se bezbožii Juda,
bolujući od srebroljublja,
pomračivaše, i Tebe,
pravednoga Sudiju
predade nepravednim sudijama.
Ljubitelju novca,
pogledaj onoga koji se zbog toga obesio;
beži, od nenasite duše,
koja se drznula da tako postupi sa Učiteljem.
Prema svima dobri Gospode,
slava Tebi.
 
U ovom troparu, sveta Crkva gromoglasno vernike podseća na to da od sebe nužno odbacuju naklonosti prema materijalnom, prema ovozemaljskim stvarima jer, ukazujući na primer Jude, potvrđuje se ono šta je Spasitelj rekao: „Nijedan sluga ne može dva gospodara služiti; jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti, ili će se jednoga držati a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu“ (Lk. 16,13).
Čitanjem Lukinog jevanđelja (Lk. 12, 1-40; začalo 108), vernicima se kazuje o Judinoj izdaji, a takođe se izlaže i povest o ustanovljenju Evharistije. Posle Jevanđelja i Ps.50, sledi kanon čiji je autor sveti Kozma Majumski.
U ovom kanonu (a pogotovo kroz tropare koji su sadržani u njemu), izobražava se suština i smisao Tajne Večere, a takođe se ukazuje i osuđuje Judino srebroljublje. Zbog njegove važnosti, navešćemo u celosti tekst ovoga kanona:
 
Prva pesma
 
Irmos: Sečenjem se seče more Crveno, a talasonoseća dubina se isušuje. Ona ujedno nenaoružanima bi prohodna, a svenaoružanima grob. I pevaše se bogokrasna pesma: Slavno se proslavi, Hristos Bog naš,
Tropari: Sveuzročna i Životodavna, neizmerna Premudrost Božija, sazda sebi dom, od prečiste i neiskusomužne Matere; jer onaj koji se obukao u telesni hram, slavno se proslavi, Hristos Boga naš.
Tajnovodeći prijatelje svoje, istinska Premudrost Božija, priprema dušehraneću trpezu, a vernima toči čašu besmrtnosti. Pristupimo pobožno i kliknimo: Slavno se proslavi, Hristos Bog naš.
Poslušajmo svi verni, nesazdanu i prirodnu Premudrost Božiju, koja saziva visokom propoveđu; jer viče: Okusite i razumevši da sam ja dobar, kliknite: Slavno se proslavi, Hristos Bog naš.
 
Treća pesma
 
Irmos: Budući Gospod svega, i Stvoritelj Bog, Bestrasni osiromašivši tvar sa sobom sjedini, i sam budući Pasha za one koje nameravaše da umre, sebe predžrtvova: jedite, Govoreći, telo moje, i verom se utvrdite.
Tropari: Tvojom, Dobri, čašom iskupiteljnom za sav pod ljudski, učenike tvoje napojio si ispunivši je veseljem; jer On sam Sebe sveštenodejstvuje, Govoreći: pijte krv moju, i verom se utvrdite.
Bezuman čovek koji je među vama izdajnik, predskazao si, Nezlobivi, učenicima tvojim, neće razumeti ovo, i taj bezuman budući, neće shvatiti. Ipak u meni ostanite i verom se utvrdite.
 
Četvrta pesma
 
Irmos: Providevši prorok neizrecivost tvoje tajne, Hriste, prednajavi: Postavio si moćnu ljubav snage, Oče milosrdni, jer si Jedinorodnog Sina, Dobri, kao očišćenje u svet poslao.
Tropari: Idući na stradanje, koje je svima koji_su iz Adama istočilo bestrašće, rekao si Hriste, prijateljima tvojima. Želeo sam da sa vama jedem ovu Pashu; jer me je Jedinorodnoga, kao očišćenje, Otac u svet poslao.
Pričešćujući se čašom, učenicima si Govorio, Besmrtni: Neću više piti od roda lozinoga, boraveći sa vama; jer me je Jedinorodnoga, kao očišćenje, Otac u svet poslao.
Piće novo nadrazumno, ja ću piti u carstvu tome, Hristos govori prijateljima, jer ću biti s vama kao Bog s bogovima, rekao si; jer me je Jedinorodnog, kao očišćenje, Otac u svet poslao.
 
Peta pesma
 
Irmos: Vezom ljubavi povezani Apostoli, predavši sebe Hristu koji Gospodari nad svima, krasne noge očišćuju, propovedajući mir svima.
Tropari: Premudrost Božija, koja drži neodržieu, i gornju u vazduhu vody, i bezdane obuzdava, i mora ukroćava, vodu uliva u umivaonik, i noge slugama pere Gospodar.
Gospodar koji odeva nebo oblacima, pokazuje učenicima primer smirenja, prepojasuje se ubrusom i savija kolena, da. slu gama noge opere, On u čijim je rukama disanje svih bića.
 
Šesta pesma
 
Irmos; Najdublji bezdan grehova opkoli me, i ne podnoseći više buru, Tebi Vladičici vapijem, kao Jona; izvedi me iz propasti.
Tropari: Nazivate me, o Učenici, Gospodom i Učiteljem, jer to jesam, Govorio si Spase. Stoga podražavajte primer, koji ste u meni videli.
Ko ne imajući nečistote, nema potrebe da mu se operu noge; a vi ste čisti, o Učenici, ali ne svi; jer rđavim stremljenjem jedan od vas manita.
 
Sedma pesma
 
Irmos: Mladići u Vavilonu ne uplašiše se pećnog plamena, no bačeni usred plamena, orošavani pevahu: Vlagosloven si Gospode, Bože otaca naših.
Tropari: Klimajući glavom Juda, planirajući zla otide, tražeći pogodno vreme da preda Sudiju na osudu, Njega koji je Gospod cvux, i Bog otaca naših.
Vama prijateljima Hristos govoraše: jedan će me izdati, a oni veselje zaboravivši, tugom i strahom beše ispunjeni, govoreći: Ko je taj? Kaži nam, Bože otaca naših.
Onaj koji sa mnom sa drskošću stavi ruku svoju u solilo, njemu bi bilo bolje da nikada nije prošao vrata života. Njega, pak, koji beše izdajnik, pokazivaše Bog otaca naših.
 
Osma pesma
 
Irmos: Za zakone otačke blaženi Mladići u Vavilonu ranije behu u opasnostima, popljuvaše carevu bezumnu naredbu, i zahvaćeni ognjem koji ih ne proguta, Svedržitelju pevahu dostojnu pesmu: Gospode pojte dela, i preuznosite u sve vekove.
Tropari: Sagozbenici Logocy, blaženi Apostoli, u Sionu istrajavši, iđahu za Pastirom kao jaganjci, i sjedinjeni sa Hristom od Koga se ne odvojiše, hranjeni božanskom rečju, blagodarno govorahu: Gospoda pojte dela, i preuznesite u sve vekove.
Zakon prijateljstva zloimeni Iskariot, namerno zaboravivši, noge koji mu opra, pripremi na izdaju. I taj jedući hleb, božansko telo, podiže petu na Te, Hriste, i ne nauči klicati: Gospoda pojte dela, i preuznesite u sve vekove.
Primaše telo koje razrešaea greh Nesavesni, i božansku Krv izlivanu za svet, no ne stideći se pijaše onu koju prodavaše za cenu, a zlo ne odbaci, i klicati ne nauči: Gospoda blagoslovite dela, i preuznosite u sve vekove.
 
Deveta pesma
 
Irmos: Gostoprimstva Vladičinog, i besmrtne trpeze, na gornjem mestu, hodite verni uzvišenim mislima, da se nasladimo, naučivši se preuzeišenom znanju od Logosa, kojeg veličamo.
Tropari: Idite, reče Logos učenicima, pripremite Pashu na Gornjem mestu, Gde se um uterđuje, onima koji tajnovodstvujem beskvasnom rečju istine, a postojanost blagodati veličajte.
Otac pre vekova rađa mene Tvoračku Premudrost, početak puteva stvara me na dela koja se sada mistički cvpšavajy. Jer Logos, budući nestvoren prirodom, prisvaja glasove onoga kojeg sada uzeh.
Kao što sam čovek suitinom, a ne maštarenjem, tako je Bog, načinom uzajamne razmene, priroda koja je sjedinjena sa Mnom. Zato Me poznajte Jedinoga Hrista, koji očuvava one prirode iz kojih sam, u kojima sam, i koje jesu ja sam.
 
Posle šeste pesme ovog kanona prouznosi se kondak:
 
aHleb primivši u ruke izdajnik, potajno ih pruža i prima cenu Onoga koji je rukama svojim sazdao čoveka; i nepopraviv ostaje, Juda rob i varalica.
 
Kanon Velikog četvrtka navodi kroz tekstove svojih tropara sledeću misao: Hristos se naziva Premudrošću Božijom, i On je Onaj koji učestvuje u Domostroju spasenja (pogl. tropare prve i devete pesme). Osim toga, sveta Crkva ovde naglašava o Premudrosti kao o novom, posebnom rodu Promisla Božijeg.[1]
Savez o spasenju koji obuhvata čoveka, jeste predvečni savez, a to znači da je Logos predvečno određen na ovaploćenje i primanje tvarne ploti radi spasenja tvari, i u tom smislu, Logos Premudrost, od veka je predodređen na Bogočovečanstvo, te se zbog toga i naziva „sazdanim u početku puta“. Ti putevi, saglasno navedenom kanonu, jesu putevi Tajne Večere i Golgote. Zbog toga je Hristos Premudrost osoben obraz (pogl. Lk. 24, 35), koji se prepoznaje u lomljenju hleba, tj. u tajni Evharistije, gde su krst i vaskrsenje, obe Pashe, slivene u jedno. Tako kroz liturgički poredak našeg bogosluženja možemo doći i do rešenja jednog od najteže rešivih pitanja hrišćanske metafizike, naravno u meri koja je dostupna ograničenosti naših sila.
 


 
NAPOMENE:

  1. Uporediti sa stavovima koji su izneti u Delima svetog Atanasija Velikog i Meletija Aleksandrijskog, str. 381/na ruskom/.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *