НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ И ПАСХЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ И ПАСХЕ

 

ТУМАЧЕЊЕ БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ И ПАСХЕ
Коментари и напомене професора В. Н. Иљина
 

 
СВЕТА И ВЕЛИКА НЕДЕЉА ПАСХЕ
ЛИТУРГИЈА
 
Пocт се окончава у поноћ,[1] и због тога се литургија на свету Пacxy служи веома рано, непосредно након јутрење.
Служи се литургија светог Јована Златоуста.
Како смо рекли, својеврсну срж пасхалне јутрење представља канон светог Јована Дамаскина, док се као својеврсно средиште пасхалне литургије примећује читање из Јовановог јеванђеља (Јн. 1,1-17). Овом читању претходи читање из Дела апостолских (Дела aп. 1, 18). Сведочење јеванђелисте јесте сведочење упућено читавом свету. To је сведочење о божанствености васкрслог Спаситеља света, Христа, Који је био, јесте и биће истински Лoroc, Онај Који Јесте и Онај који је Васкрсао и Који одлази тамо где је и раније био (погл. Јн. 8,15; 6,62), јер: „И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човечији који је на небу“ (Јн. 3,13).
У делу Јеванђеља које се чита примећујемо два богословска сегмента, наиме то су стихови 1-4 и 14. стих.
Смисао ових стихова, у њиховом литургичком тумачењу, јесте да васкрснути може само Онај Који Јесте, неко ко је Вечан јер васкрсење изражава чињеницу неробовања уништењу и пролазности: „И ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“ (Мт. 28,20). Ово је могао рећи само Онај који је за себе рекао: „Ја сам Први и Последњи“ (Откр. 1,17).
Јеванђеље које се чита на Пасху јесте на неки начин историја о вечности Творца и историја о Новом стварању.
Што се тиче основних текстова пасхалне службе, као и службе Велике суботе, слободно се може рећи да они одишу древношћу јер елементе ових служби сусрећемо у споменицима хришћанске литературе у којима препознајемо и тесну повезаност Пасхе и литургије. Та веза сачувана је и у савременој Православној богослужбеној пракси.
Пуноћа Пасхе откриће се у животу будућег века, али и сада, овде на земљи, у лепоти Пасхалне ноћи, верницима је дат предукус вечне радости и њене небеске дубине, њеног немерљивог сјаја.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. ,До оглашавања петлова“,- 89. правило Трулског сабора. Такође погледати 1. правило светог Дионисија Александријског.
Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *