NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOGOSLUŽENJA STRASNE SEDMICE I PASHE

TUMAČENJE BOGOSLUŽENJA STRASNE SEDMICE I PASHE

 

TUMAČENJE BOGOSLUŽENJA STRASNE SEDMICE I PASHE
Komentari i napomene profesora V. N. Iljina
 

 
SVETA I VELIKA SUBOTA
NJEN OPŠTI SMISAO
 
Dve krajnje etape zemnog života Isusa Hrista jesu neporočna utroba Presvete Bogorodice, iz koje se rodio Spasitelj, i novi grob, u koji je položeno Njegovo telo nakon skidanja sa krsta. Jednom rečju, to je izlazak iz večnosti i ponovni ulazak u nju, uz napomenu: Hristov grob postaje Istočnik života. Smrt postaje život, a grob postaje ložnica besmrtnosti.
Kako se to moglo dogoditi?
Odgovor na ovo pitanje sveta Crkva nam daje kroz bogosluženje Velike subote.
Priznavajući Hrista kao Sina Božijeg, priznajemo i Njegovu pobedu nad smrću i Adom. U Delima apostolskim (2. glava) i Poslanicama apostola Pavla (npr. 1. Kor. 15. i Rim. 6.), detaljno se izlaže učenje o smislu i iosledicama vaskrsenja kao realne pobede nad smrću. U tom smislu možemo reći da su reči apostola Petra (pogl. Dela ap. 2, 24-28), u dan Pedesetnice, otkrivenje javljeno upravo smrću i vaskrsenjem Hrista. Taj deo Dela apostolskih jasno kazuje o obitavanju Gospoda u Adu i o Njegovoj pobedi nad smrću.
U tzv. Nikodimovom jevanđelju (apokrifni spomenik), za koje se smatra da je veoma blisko apostolskom vremenu (kada je reč o vremenu nastanka), nailazimo na interesantne detalje koji kazuju o raspeću, a takođe i detalje koji govore o Hristovom silasku u Ad. Kao izvor za to navode se izjave onih ljudi koji vaskrsli u trenutku Spasiteljeve smrti.[1]
Kazivanje vaskrslih započinje izobraženjem „toga kako se mrak preispodnje ozari svetlošću Bogočoveka koji siđe u tamu večnu. Patrijarsi, proroci i pravednici, koji tamo behu, odmah prepoznaše Onoga koga toliko dugo čekaše i o kome su svedočili tokom svoga života. Satana pokuša da se suprostavi Spasitelju, ali se kroz čitavu preispodnju začuše reči: „Vrata! uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide car slave“ (Ps. 24, 7). Proroci David i Isaija likuju, prepoznavši u tome glasu svoja proroštva o pobedi nad smrću, Adom i o vaskrsenju mrtvih. Pobeđeni i smeteni Satana, upita: „Ko je taj car slave“, a David reče: „Gospod krepak i silan, Gospod silan u boju. Gospod nad vojskama; on je car slave“ (Ps. 24. 8-10). Dok je izgovarao te reči, pojavi se Spasitelj, pružajući desnicu svima koji su Ga sa verom očekivali. Gospod pruža ruku Adamu i ostalima, izvodi ih iz preispodnje uz sveopšte likovanje svetih, a arhanđel Mihail otvara Raj onima koji su oslobođeni…“.[2]
Ovaj odlomak zapravo je sažetak onoga o čemu svedoče himne koje se pevaju na Veliku subotu i koje govore o tajanstvenom, strašnom i radosnom događaju Spasiteljevog silaska u Ad.
U osnovi tih himni zapravo je drevno crkveno predanje koje je u neraskidivom jedinstvu sa blagovešću o Hristovom vaskrsenju još od najranijih vremena postojanja svete Crkve.
 


 
NAPOMENE:

  1. Spominju se Levekije i Karin, sinovi svetog Simeona Bogoprimca.
  2. Tišendorf, Apokrifna jevanđelja, str. 312.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *