СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ
ДУХОВНИ ОТАЦ РУСИЈЕ
VII ОТАЦ ЈОВАН ДАНАС
О садашњици
Отац Јован је и данас близак руском човеку Његов Дневник је у иностранству доживео многа издања и свуда се чита. Слободна руска црква слави по целом свету, сваке године, његов рођендан и дан упокојења. Многи који су га лично знали, причали су о њему. Комеморације и списи сведоче шта он тим људима до данас значи. Од 1950. “Глас Америке” доноси преко својих таласа програме о животу и делу оца Јована. У емисији од децембра 1972. се каже: “Пре 64 године се упокојила једна од најзадивљујућих личности Русије – отац Јован Сергиев од Кронштата. Многе књиге и сведочанства говоре о овом ретком човеку и његовој благодатној способности да лечи својом молитвом све душевне и телесне болести. Још као дете он је учио да се просто и усрдно моли, па је Бог његову молитву и тада испуњавао. За време његове 50-годишње свештеничке службе, постао је свепознати молитвеник Русије. Он се тој служби сав предао и кроз њу постао отац несрећних и заблуделих. Његова апостолска, приповедничка, пророчка и целебна делатност про била се у народ, те је био познат свима као искрен и благодатан свештеник. Његова продуховљена реч ишла је право у срце и покретала на добро.”
“Отац Јован припада оним ретким појединцима духовне историје, који су се не само својим духом, него целом својом душом, кроз чист духовни живот претворили у Христа. Зато се његова личност све више истицала што се више у Христа утапала. Отац Јован није знао за своје приватне интересе, ни за надокнаду кроз само душевне вредности, и није се везивао за јавну делатност нити за науку. Неподељен, пун и цео он се окреће Христу и живи у Њему. У тој неподељеној христоцентричности почива његов пророчки значај. Његово исповедање Православља је вредније од свих апологетских трактата. Јер он се темељи сасвим у Христу и може са апостолом Павлом да каже: “Не живим ја, него Христос живи у мени”. Реч Божја, као централна истина, опредељује цело његово постојање.
Отац Јован је био велики старац – духовни отац Русије. Многи монаси, свештеници, чак и владике, стајали су под његовим непосредним духовним руководством. Он је био, такође, пророк – послат Русији пред буру, да би је позвао на покајање срца. Његова је реч требало да остане међу људима, те да води расејан и поколебан руски народ ка једином спасењу – животу у Христу.” [1]
КАНОНИЗАЦИЈА
Отац Јован је већ за живота важио као Божји пријатељ. О томе је сведочио његов чист живот и његова снажна молитва у стотинама потврђених исцелења. По његовој смрти умножавала су се сведочанства о његовом благодатном делању. Црква је брижљиво проверавала та сведочанства и нашла да су потврђена. Врховни пастири Руске православне цркве били су сагласни да је отац Јован праведник Божји. Али његова канонизација после 1917. због богоборног режима у Русији није могла да се обави. Једино је двадесетих година архиепископ Андреј Ухтомскиј кријући саставио Акатист за његово прослављање. Тај акатист иде од руке до руке међу верницима, тако да је доспео и у Немачку, где је 1938. штампан у Берлину. (Издавачко предузеће “За Церков”).
Слободна руска загранична црква је под претседништвом свога поглавара, Митрополита Филарета Вознесењског, одлучила 1964. да посведочи благочестије оца Јована и објави његову канонизацију. Једна грамата Синода од 3. јуна 1964, у Њујорку, објашњава ту одлуку.
Посланица Митрополита Филарета објављује грамату и једнодушно одлучену канонизацију.[2]
Свети оче Јоване, моли Бога за нас!
НАПОМЕНЕ:
- Шаховској, Ј., “Листови са дрвета”, 1964.
- “Православна Русија”, Џорданвил, Њујорк, бр. 12 (797), 28. VI 1964, и бр. 13 (798), 14. VII 1964.
