NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » PRAVILNIK – POMOĆNA BOGOSLUŽBENA KNJIGA

PRAVILNIK – POMOĆNA BOGOSLUŽBENA KNJIGA

 

PRAVILNIK – POMOĆNA BOGOSLUŽBENA KNJIGA
 
III
O SVETOJ LITURGIJI
(Sv. Jovana Zlatoustog)

 
KAD SAM SVEŠTENIK BEZ ĐAKONA SLUŽI
 
1. Čin. Proskomidija
Svetštenik došavši svetom hramu i, pre nego li uđe u hram stane pred vrata njegova, prekrsti se 2 – 3 puta i duboko pokloni, uđe u hram, stane pred celivaonikom, na kome je celivajuća ikona, prekrsti se dvaputa poljubi ikonu, pa se još jedan put prekrsti i pokloni[1], a zatim prilazi Carskim Dverima pred kojima se prekrsti pokloni i govori: Blagosloven Bog… Carju nebesni… Trisvjatoje… Otče naš… i uzglas: Jako Tvoje jest carstvo… Zatim govori tropar: Pomiluj nas Gosode… Slava… Gospodi pomiluj nas… I ninje… Miloserdija dveri…
Po tom prilazi Prestonoj ikoni Spasiteljevoj pokloni se 2 puta pred njom govoreći tropar: Prečistomu Tvojemu obrazu poklanjajemsja blagi… i po pročitanju ovoga tropara poljubi ikonu a zatim se još jedanput pokloni. To isto čini i pred Prestonom[2] ikonom Božje Matere govoreći tropar: Miloserdija sušči istočnik… i pošto celuje tu ikonu, vrati se pred Carske Dveri sagne glavu i govori molitvu: Gosodi nisposli ruku Tvoju… Pročitavš ovu molitvu okrene se narodu i malo pokloni, misleno tražeći oproštaja, ako je koga voljno ili nevoljno uvredio. Zatim na južne dveri uđe u sv. Oltar govoreći tiho vhodnu molitvu: Vnidu v dom Tvoj. . , prilazi sv. Prestolu, triputa se duboko pokloni – metaniše poljubi sv. Jevanđelje, sv. Presto i sv. Krst, posle čega se još jedanput pokloni.
Posle toga odlazi u kraj sv. Oltara radi oblačenja. Stavši pred nalonje na koje je namešteno svešteničko odelo tri puta se prekrsti govoreći: Bože očisti mja grešnago i pomiluj mja, posle čega blagosilja rukom unakrst preko celog odela govoreći: Blagoslven Bog naš vsegda ninje i prisno i vo vjeki vjekov. Za ovim celuje krst na stiharu, oblači stihar govoreći: Vozradujetsja duša moja o Gospodje… i dalje se oblači čitajući propisne molitve (vidi Službenik).
Kad se obuče, prilazi umivaonici, opere ruke, govoreći tom prilikom propisnu molitvu: Umiju nepovini rucje moji… Posle ovoga odlazi pred Žrtvenik – Proskomidiju, radi proskomidisanja[3].
Došavši pred Proskomidiju sveštenik se tri puta prekrsti i duboko pokloni govoreći: Bože očisti mja grješnago i pomiluj mja, a zatim čita tropar: Iskupil ni jesi od kljatvi zakonija… Prekrsti se i govori: Blagosloven Bog naš… Potom uzme prosforu levom rukom a desnom koplje pa njime prekrsti prosforu tri puta govoreći: Vospominanije Gospoda, Boga i spasa našego Isusa Hrista.
Zatim s desne strane[4] pečata – Agneca reže kopljem u dubinu do same donje kore, zahvatajući prostor koliki je sam Agnec. Tom prilikom govori: Jako ovča na zakovenije vedesja. Tako isto reže s leve (odnosno prema njemu – svešteniku s desne) strane Agneca govoreći: Jako Agnec neporočen… Zatim reže sa gornje strane a najposle s donje strane Agneca govoreći pri tom rezanju propisne reči[5]).
Kad obreže Agnec onda okrene desnu stranu prosfore prema sebi, pa sa te strane podvlači koplje pod ceo Agnec do same donje kore ili dokle je Agnec opsečen, kopljem ga podiže i takvim ga načinom izvadi iz prosfore, govoreći pri tom ove reči: Jako vzemletsja ot zemli život jego[6]).
Izvađenji Agnec stavlja na diskos, okrenuvši slova odnosno gornju površinu Agneca dole. Zatim prihvati Agnec levom rukom pa ga tako izokrenuta kopljem unakrst po sredini prereže do same kore, pazeći da koru ne preseče. Pri prerezivanju govori: Žretsja Agnec Božji… Prerezivanje Agneca treba da se tako udešava, da ti prorezi idu tačno po linijama, koje postoje na kori između slova IS. HS. NI. KA.
Kad tako prereže Agnec onda ga okrene gore. Potom uzme koplje levom rukom i podvuče ga malo (samo vrhom) pod gornji deo Agneca (pod koru) i to sa desne strane, gde je slovo IS. govoreći: Jedin ot voin kopijem jego rebra probode… Držeći tako koplje, desnom rukom blagosilja vino i vodu, sipa ih (najpre vino a potom vodu[7]) u Putir.
Zatim uzme drugu prosforu, iz nje vadi časticu u čast i spomen sv. Bogorodice, govoreći: v čest i pamjat preblagoslovenija Vladičice našeja Bogorodici i prisnodjevi Mariji… pa je stavi sa desne strane Agneca, govoreći: Predsta Carica odesnuju Tebe…
Sada pak uzme treću prosforu – ako ima, a ako nema onda drugu, iz koje je vađena častica Bogorodična – i vadi čestice u spomen svetih, zvanih devet činova. Ove čestice se meću s leve strane Agneca i to ovim redom: prva čestica u spomen sv. Jovana Preteče stavlja se pri samom vrhu do Agnca (s leve strane) s proiznošenjem izvesne reči: Čestnago slavnago…
Druga častica vadi se u čast i spomen sv. proroka, pa se stavi takođe do Agnca, ispod častice sv. Jovana Preteče.
Treća častica vadi se u čast i spomen sv. Apostola Petra i Pavla i ostalih Apostola i stavlja se do Agnca, ispod druge častice.
Time je završen prvi red činova.
Drugi red činova počinje ovako: vadi se, po redu četvrta častica u čast i spomen velikih svetitelja Vasilija Velikog, Gligorija Bogoslova, Jovana Zlatoustog i ostalih po redu, (kako je u Služebniku izloženo) svetitelja, međ` kojima se pominju i srpski svetitelji: Simeon Mirotočivi; svetitelji: Sava, Arsenije, Jevstatije, Sava Vtori, Nikodim, Danilo, Janićije (patrijarh), Jevrem (patrijarh), Maksim (arhiepiskop), Vasilije Ostorški i Petar Cetinjski.
Ova častica, za spomen svetitelja, stavlja se na diskos do častice Jovana Preteče, a pri spominjanju svetitelja, kako je u Služebniku i štampanoj proskomidiji izloženo.
Peta častica vadi se i stavlja na diskos, u čast i spomen svetih mučenika i mučenica. Međ`mučenike treba pominjati i sv. kralja srpskog Vladimira, Stevana Dečanskog kralja srpskog, cara Uroša, cara Lazara i sv. Đorđa Kratovca. Ova častica stavlja se ispod častice svetiteljske, a do častice sv. proroka.
Šesta častica, vadi se u čast i spomen prepodobnih i Bogonosnih otaca: Antonija, Jevtimija, Save Osvećenoga i dr., kao i u spomen prepodobnih matera (vidi Službenik i list Proskomidije). Ovde se spominju i prepodobni oci iz srpskog plemena, Prohor Pčinjski, Janićije Devički, Petar Koriški, Stevan Piperski i Prepodobna mati Angelina, biv. Despotica srpska. Ova se častica stavlja ispod častice mučeničke, a do častice sv. Apostola. Ovom se časticom dovršava drugi red sv. činova.
Sedma častica – u čast i spomen sv. čudotvoraca besrebrnika; Kosme i Damjana, Kira i Jovana, Pantalejmona i dr. Besrebrnika. Ovom se časticom počinje treći red činova i stavlja se do častice svetiteljske.
Osma častica vadi se u čast i spomen svetih i pravednih Bogo – otaca Joakima i Ane, u spomen onoga sveca, koji se praznuje, kao i u spomen svetih pravednika iz srpskog naroda: kralja Milutina, Stevana Despota, Jovana Despota i Stevana Ščiljanovića. Ova se častica stavlja ispod častice svetih besrebrnika, a do častice sv. mučenika.
Deveta častica vadi se u spomen onoga svetitelja koga se služba dotičnoga dana služi -. sv. Jovana Zlatoustog ili Vasilija Velikog. Ova se častica stavlja ispod častice sv. pravednika a do častice prepodobnih i bogonosnih otaca i njome se završuje pominjanje devet činova.
Svršivši spominjanje devet činova, sveštenik uzima četvrtu prosforu ako je ima, ako nema onda drugu ili treću prosforu i iz nje vadi častice za žive. Naime: za pravoslavno episkopstvo, eparhijalnoga Arhijereja, kao i onoga Arhijereja, koji ga je rukopoložio – ako je živ. Tu časticu stavlja ispod Agneca sa desne strane, sa proiznošenjem propisnih reči: Pomjani vladiko čelovjekoljupče, vsjakoje episkopstvo pravoslavnih…
Zatim vadi časticu za zdravlje vladaoca i članova njegovog doma. Tu časticu meće dole s leve strane, na kraju Agneca.
Posle ovoga, vadi častice za žive i pri stavljanju častice, za svako ime govori: Pomjani Gospodi raba tvojego ili rabu tvoju – imjarek – ili još kraće: Pomjani Gospodi Petra, Janka, Vidosavu itd.
Svršivši sa vađenjem častica za žive, sveštenik uzima petu prosforu, odnosno treću[8] (ako nema pete) i iz nje vadi čstice za umrle pošto prethodno kaže ove reči: O pamjati i ostavleniji grijehov svjatjejših patrijarhov… Prvu časticu vadi za pokoj duše usopšega Arhijereja, koji ga je rukopoložio, pominje svoje roditelje i druga usopša lica. Pri vađenju častice govori: „Pomjani Gospodi usopšago raba tvojego (ili rabu tvoju) N… (pomenuvši ime).
Pominjanje umrlih završi rečima: I vsjeh v nadeždje voskresenija, žizni vječnija… i vadi poslednju časticu za umrle[9]. Kad to dovrši, onda ponova uzme prosforu iz koje je vadio častice za žive i iz nje vadi časticu za samoga sebe, govoreći ove reči: Pomjani Gospodi i moje nedostojinstvo, i prosti mi vsjakoje sogrješenije voljnoje že i nevoljnoje, stavlja časticu međ` častice živih. Potom, gubom skuplja častice sa strane, bliže Agnecu, te da ne bi koja pri pokrivanju ili inače spala sa diskosa.
U to vreme, crkvenjak podnosi svešteniku kadionicu, koju on blagosilja, govoreći: Kadilo Tebje prinosim, Hriste Bože naš, v vonju blagouhanija duhovnago, ježe prijem v prenebesni tvoj žertvenik, voznisposli nam blagodat Presvjatago Tvojego Duha.
Za tim uzima zvezdicu, rasklopi, okadi je nad kadionicom, pa je postavlja na diskos, govoreći: I prišedši zvjezda, sta verhu, idježe bje Otroča.
Potom uzima darak – pokrovčić, kojim se pokriva diskos, nakadi ga i njime pokriva diskos, govoreći: Gospod vocarisja v ljepotu oblečesja.
Dalje, uzima drugi darak – pokrovčić, nakadi i njega i pokriva sv. Putir govoreći: Pokri nebesa, dobrodjetelj tvoja Hriste…
Posle toga uzima treći darak, koji se zove: vozduh, nakadi ga, i njime pokriva oboje, tj. i diskos i Putir, govoreći: Pokri nas krovom krilu Tvojeju…
Kad tako pokrije dare, uzme kadionicu od crkvenjaka i triputa ih kadi govoreći: „Blagosloven Bog naš, sice blagovolivi slava Tebje“ a zatim se tri puta prekrsti, pokloni i čita molitvu proskomininu: „Bože, Bože naš, nebesni hleb“… Posle ove molitve govori otpust.
Ako je nedelja, onda je početak otpusta nedeljni Voskresi iz mertvih… ako li nije nedelja onda obični dnevni (ako je običan dan) ili praznični (ako je napr. Hristov praznik)[10].
Posle otpusta sveštenik prilazi Carskim Dverima, otvara zavesu a zatim kadi u naokolo sv. Presto, Proskomidiju i uopšte ceo Oltar, govoreći u sebi tiho: Vo grobje plotski, vo adje s dušeju jako Bog… izlazi iz Oltara, kadi ikonostas i ceo hram, kojom prilikom čita u sebi 50. psalam: Pomiluj mja Bože…
Po svršetku kađenja ulazi u Oltar na južne Dveri, preda kadionicu i stane pred sv. Presto. Tada se tri puta prekrsti, duboko pokloni i sa podignutim rukama, moli se Bogu govoreći: Carju nebesni, utješitelju duše istini… Zatim dvaput proiznosi ove reči: Slava vo višnjih Bogu i na zemlji mir, v čelovjecjeh blagovolenije i jedanput: Gospodi Ustnje moji otverzeši i usta moja vozvjestjat hvalu tvoju.
Posle ovoga celuje sv. Jevanšelje i sv. Presto, okrene se i otvori Carske Dveri[11].
 
2. Sveta Liturgija
 
Odmah po celivanju sv. Jevanđelja i sv. Prestola sveštenik skine Ilitom sa Antiminsa, ukloni ga na kraj s južne strane sv. Prestola a zatim uspravi sv. Jevanđelje, tri puta se prekrsti i duboko pokloni, uzima Jevanđelje obema rukama, podigne ga i glasno govori: Blagosloveno Carstvo Otca i Sina i Svjatago Duha, ninje i prisno i vo vjeki vjekov.
Pri rečima Otca dotiče Jevanđeljem gornji kraj Antiminsa[12]; pri reči Sina, donji kraj Antiminsa; pri rečima Svjatago Duha dotiče desnu stranu Antiminsa; pri rečima ninje i prisno. – levu stranu Animinsa. Dakle unakrsno blagosilja Jevanđeljem, zatim ga celiva i položi na Antimins, i odmah se obrne te zatvori Carske Dveri.
Pevači – Amin.
Svešteik stojeći pred sv. Prestolom govori veliku jekteniju: Mirom Gospodu pomolimsja.
Pevači: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: O svišnjem mirje i spaseniji duš naših Gospodu pomolimsja… i dalje po redu govori jekteniju, koju završava uzglasom: Jako podobajet Tebje vsjakaja slava čest i poklonenije, Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu, ninje i prisno…
Pevači – Amin i odmah pevaju t.z. Antifone ili izobrazitelne psalme: Slava… Blagoslovi duše moja Gospoda.
Za vreme toga pevanja sveštenik čita po Služebniku molitvu po prvom antifonu.
Kad se to pevanje dovrši sveštenik govori malu jekteniju: Paki i paki… koju završava uzglasom: Jako Tvoja deržava…
Pevači: Amin i odmah zatim sa levom pevnicom pevaju Slava Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu… i drugi izobrazitelni Psalam: Hvali duše moja Gospoda… posle koga na i ninje i prisno pevaju Jedinorodni Sine i Slove Božji…
Za vreme pevanja ovoga psalma i ove pesme sveštenik čita molitvu tako zvanu vtorago antifona: Gospodi Bože naš spasi ljudi tvoja… Kad pevači dovrše pevanje sveštenik govori malu jekteniju: Paki i paki… koju završava uzglasom: Jako blag i čelovjekoljubec
Pevači – Amin, a potom pevaju (ako nije veliki Gospodnji, Hristov praznik) Blažena[13] prema Ustavu.
Svešenik tada čita molitvu zvanu „tretijeg antifona“: Iže obščija sija…
Kad pevači zapevaju Radujtesja i veselitesja… sveštenik otvori Carske Dveri, malo se pokloni narodu, povrati se na svoje mesto i ispravi Jevanđelje, te ono dupke – uspravno stoji.
Kad pevači pevaju Slava tada se sveštenik tri puta prekrsti i pokloni. Zatim obema rukama uzme Jevanđelje tako, da gornji deo Jevanđelja ovlaš (lako) nasloni na grudi, a donji malko istakne napred te je ono u kosom položaju a ne uspravno. Namestivši ga tako, pokloni se olako i to samo glavom a ne i celom polovinom gornjega tela svojega, jer bi u ovom protivnom slučaju morao se s Jevanđeljem pokloniti, a to nesme biti pošto ono tada (a i svagda) prestavlja Gospoda Isusa Hrista. Pokloniv se tako prednjoj strani sv. Prestola pođe na južnu stranu, odatle na istočnu i severnu stranu sv. Prestola, a zatim prema proskomidiji, gde čeka početak pevanja i ninje. Čim se otpočne ono pevati, sveštenik izlazi iz Oltara na severne dveri. Pred njim idu svećenosci i ripidonosci postrojeni u dva reda[14]. Došavši do ispod Amvona sagne glavu i tiho govori molitvu vhoda: Vladiko Gospodi Bože naš ustavivi… Zatim se ispravi, premetne Jevanđelje na levu ruku a desnom blagosiljajući unakrsno pravce ka Carskim Dverima tiho govori: Blagosloven vhod svjatih Tvojih Gospodi, vsegda ninje i prisno i vo vjeki vjekov; prekrsti se i celiva Jevanđelje.[15] Zatim ga prihvati obično desnom rukom i polazi ka Carskim Dverima. Na pragu ovih, čega dok pevači dovrše pevanje pa zatim podigne u vis Jevanđelje a potom i popreko te tako načini krst, pa onda glasno govori: Premudrost prosti.
Pevači pevaju: Pridite poklonimsja i pripadem ko Hristu, spasi ni Sine Božji, voskresi iz mertvih[16] pojuščija ti aliluja.
Sveštenik pak uđe u Oltar, položi Jevanđeljena sv. Presto i celiva kraj sv. Prestola. Kad pevači dovrše pevanje: Pridite poklonimsja… ili Vhodnoje, tada pevaju tropare i kondake po redu[17].
Kad pevači dovrše pevanje poslednjeg kondaka, sveštenik govori uzglas: Jako svjat jesi Bože naš i tebje slavu vosilajem Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu, ninje i prisno i vo vjeki vjekov.
Pevači: Amin a zatim odmah pevaju: Svjati Bože… (trisvjatoje[18]), sveštenik malo sagnuvši se čita (tiho) molitvu Trisvjatago pjenija: Bože svjati iže vo svjatih počivajaj… koju završi tiho uzglasom: Jako svjat jesi… Završivši molitvu, sveštenik se ispravi, prekrsti i duboko pokloni a potom krsteći se, poluglasno govori: Svjati Bože,svjati krjepki, svjati besmertni pomiluj nas (tri puta). Slava i ninje… svjati besmertni pomiluj nas; a zatim još jedanput ponovi: Svjati Bože, svjati krjepki, svjati besmertni pomiluj nas.
Posle toga sveštenik, ukazujući obema rukama prema Proskomidiji poluglasno govori: Blagosloven grjadi vo imja Gospodne; okrene se Prestolu i polazi južnom stranom sv. Prestola ka Gornjem mestu takođe poluglasno govoreći: Blagosloven jesi na Prestolje slavi carstvija tvojego… Kad dođe blizu Gornjeg mesta on niti uzilazi na Gornje mesto, niti tamo sedi, već stane koso od Gornjeg mesta s jugoistočne strane sv. Prestola.
Čim se završi pevanje trisvjatago sveštenik sa toga mesta svoga govori glasno: Vonmem, pa blagosiljajući desnicom dodaje: Mir vsjem.
Pevači: I duhovi Tvojemu.
Sveštenik: Premudrost.
Čtec[19] stojeći na Amvonu ili na mestu, koje je obeleženo za Amvon, i, držeći knjigu Apostol, glasno kaže: Prokimen glas 5: Ti Gospodi sohraniži ni, (ili koji bude).
Pevači otpevaju isti prokimen jedanput.
Sveštenik govori: Premudrost.
Čtec kaže natpis Poslanice: K Rimljanom ili Ko Galatom, Poslanija svjatago apostola Pavla, čtenije[20].
Sveštenik: Vonmem.
Čtec čita Apostol[21].
Sveštenik pak odmah zaobilazi severnom stranom sv.Prestola i stane pred njega. Tada mu se doda kadionica koju najpre blagoslovi[22] izgovorivši propisnu molitvu: Kadilo Tebje prinosim… a zatim kadi sv. Presto unakrs i ceo Oltar; izlazi kroz Carske Dveri pred ikonostas i odande kadi po običaju (prema takozvanom kađenju „s mesta“); povrati se opet kroz Carske Dveri u Oltar, te kadi po jedanput sv. Presto s prednje strane, Proskomidiju, predstojeće u Oltaru i preda kadionicu, pa se tada okrene narodu.
Kad Čtec dovrši čitanje Apostola[23] sveštenik govori: Mir ti – Premudrost (na reči „Mir ti“ blagosilja).
Pevači – Aliluja.
Sveštenik okrenuvši se sv. Prestolu čita tiho molitvu (iz Služebnika) „prežde Jevangelija“: Vozsijaj v serdcah naših čelovjekoljubče Vladiko… Čim istu pročita, priđe bliže Carskim Dverima (okrenut narodu), i kad se dovrši pevanje – aliluja, glasno govori: Premudrost prosti uslišim svjatago Jevangelija, mir vsjem[24]
(blagosiljajući takođe desnicom.)
Pevači: I duhovi tvojemu.
Sveštenik obema rukama uzme Jevanđelje sa sv. Prestola odnese ga i postavi na nalonju, govoreći: Ot Mateja (ili Luki ili čije bude) Svjatago Jevangelija čtenije[25]
Pevači: Slava Tebje Gospodi Slava Tebje.
Sveštenik – Vonmem, a zatim čita Jevanđelje i po pročitanju prekrsti se, celiva ga, sklopi i odnese te ostavi popreko na sv. Presto, više gornje strane Antiminsa. Posle toga, odmah zatvori Carske Dveri, povrati se na svoje mesto pred sv. Presto i govori sugubu jekteniju: Rcem vsi ot vseja duši… i dalje, završava uzglasom: Jako milostiv i čelovjekoljubec Bog jesi… [26]
Pevači: Amin.
Sveštenik govori dalje jekteniju: Pomolitesja oglašeni Gospodevi[27].
Pevači: Gospodi pomiluj (jedanput).
Sveštenik dalje produžava jekteniju, za vreme koje, a naročito pri rečima: Otkrijet im Jevangelije pravdi otvara Antimins.
Pri rečima: sojedinit ih o svjatjej svojej… cerkvi skuplja gubom častice (ako ih je slučajno zaostalo) na sredinu Antiminsa.
Na jekteniji: Oglašeni glavi vašja Gospodevi priklonite, pevači: Gospodi pomiluj produžno-veliko. Sveštenik tada čita tiho „molitvu o oglašenih“. Pročitavši molitvu govori vozglas: Da i Ti s nami… kojom priliko antiminsnom gubom dotakne se Antimins (po običaju) unakrsno a pri rečima: Otca i Sina i Svjatago Duha, ninje i prisno… [28] poljubi gubu i ostavi je na kraj Antiminsa sa desne strane pri vrhu.
Sveštenik produžava dalje jekteniju: Jelici oglašeni izidite…
Pevači: Gospodi pomiluj (veliko produžno).
Sveštenik čita molitvu – … po ježe rasprostreti Antimins, a zatim dalje govori: Zastupi spasi…
Pevači: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Predmudrost[29] i odmah vozglas: Jako podobaješ Tebje…
Pevači:Amin.
Sveštenik: Paki i paki mirom Gospodu pomolimsja i odmah čita molitvu Molitvu vjernih: Paki i mnogoždi Tebje pripadajem…
Pevači: Gospodi pomiluj (veliko, produžno).
Sveštenik: Zastupi, spasi
Pevači: Gospodi pomiluj (kratko).
Sveštenik: Premudrost a potom vozglas Jako da pod deržavoju…
Pevači: amin i odmah počnu pevati Heruviku.
Sveštenik sagnuvši malo glavu tiho čita molitvu: Niktože dostoin… Kada pak dovrši ovu molitvu tada se poizmakne malo od sv. Prestola, triput se prekrsti i duboko pokloni sa izgovaranjem reči: Bože očisti mja grješnago i pomiluj mja. Zatim u nekoliko podigne ruke[30] i poluglasno govori: Iže heruvimi, tajno obrazujuče i životvorjaščej Troicje, trisjašuju pjesan pripjevajušče, vsjakoje ninje žiteljskoje otložim popečenije.
Jako da carja vsjeh podimem Angelskimi nevidimo, dorinosimi činmi aliluja, aliluja, aliluja[31] i odmah se prekrsti i pokloni, ovo i ovako isto ponavlja još dva puta; zatim se okrene i otvori Carske Dveri, kojom se prilikom olako pokloni narodu, i vrati se sv. Prestolu, na svoje mesto.
Tada mu se doda kadionica, koju blagoslovi[32] a zatim kadi sv. Presto i celo Oltar, potom iziđe kroz Carske Dveri na soleju (gde ove ima, inače pred ikonostas) i kadi „s mesta“ ikonostas[33], pevnice i ostalo po običaju. U toku ovoga kađenja sveštenik čita psalam 50.: Pomiluj mja Bože… Kad dovrši kađenje povrati se kroz Carske Dveri u sv. Oltar, te kadi po jedanput: sv. Presto prema sebi, Proskomidiju[34] i prisutne u Oltaru, pa preda kadionicu. Posle toga stane na svoje mesto pred sv. Presto dvaput se prekrsti i duboko pokloni, poljubi Antimins, odnosno sliku Hristovu na Animinsu i to najpre ranu na rebrima Njegovim, zatim rane na nogama Njegovim a potom kraj sv. Prestola i još jednom se prekrsti i pokloni sv. Prestolu; okrene se narodu i olako pokloni, misleno traeći oproštaja ako je koga čime uvredio. Odmah za ovim odlazi Proskomidiji, gde mu se doda kadionica te tri puta kadi dare govoreći: Bože očisti mja grješnago i pomiluj mja. Predavši kadionicu prekrsti se i celiva vozduh između diskosa i Putira, kao i Proskomidiju prema sebi. Za ovim skine vozduh sa darova, zametne ga sebi na leđa i veže krajeve pantljike na grudima. Potom uzme diskos obema rukama, postavi ga sebi na glavu[35] pridržavajući ga levom rukom, desnom pak uzme Putir. Kad pevači dovrše pevanje poslednje reči prve polovine heruvimske pesme: otložim popečenije, sveštenik izlazi iz Oltara na severne Dveri i govori glasno: Blagočestivi i hristoljubivi rod hristijanski, ktitori i priložniki… Stavši iza amvona, a okrenut narodu, pominje Kralja, nasljednika, eparhiskog Arhijereja[36] i završuje: vas i vsjeh pravoslavnih hristijan, da pomjanet Gospod Bog vo carstvi svojem vsegda… i ostalo. Potom se okrene istoku i kroz Carsje Dveru uđe u Oltar. Ušavši u Oltar (tiho prinosi: arhijerejstvo tvoje… ako je Arhijerej u Oltaru. Ako li nije i ima svešenik u Oltaru, onda govori tiho: svjaščenstva vaša, da pomjanet Gospod Bog… našta mu oni odgovaraju: svjaščenstvo tvoje da pomjanet Gospod Bog vo carstvi svojem… ), spusti na Antimins najpre Putir a potom prihvativši desnom rukom diskos, spusti i njega na Antimins, desno od Putira a prema sebi levo. Tom prilikom govori izvesne tropare: „Blagoobrazni Josif… “ „Vo grobje plotski… “ „Jako živonosec… “ Zatim skine s diskosa i Putira darke, savije ih, ostavi na južnu stranu Prestola; odreši pantljike od vozduha skine ga sleđa, nadnese nad kadionicu (koju crkvenjak drži) i njima pokriva diskos i Putir govoreći: Ublaži Gospodi… uzme kadionicu i kadi samo dare i nikoga više. Predavši kadionicu prekrsti se, pokloni[37] i okrene i zatvori Carske Dveri i navuče zavesu. Kad se pak dovrši pevanje heruvimske pesme govori jekteniju: Ispolnim molitvu našu Gospodevi.
Pevači: Gospodi pomiluj.
Posle prošenija: O izbavitisja nam ot vsjakija skorbi… sveštenik čita tiho molitvu: Gospodi Bože vsedržitelju…
Pevači: Gospodi pomiluj (veliko).
Zatim sveštenik dalje produžava jekteniju, koju završi uzglasom: Ščedrotam ijedinorodnago Sina Tvojego…
Pevači: amin.
Sveštenik se okrene narodu i, nedirajući zavesu, blagosilja i glasno govori: Mir vsjem.
Pevači: I duhovi tvojemu.
Sveštenik okrenuvši se sv. Prestolu, govori: Vozljubim drug druga…
Pevači: Otca i Sina i Svjatago Duha, Trojicu jedinosuščnuju i nerazdjelnuju.
Sveštenik se tri puta prekrsti i pokloni govoreći: Vozljublju tja Gospodi, krjeposte moja Gospod… a zatim tiho govori: Svjati Bože i celuje povrh svetoga diskosa: svjati krjepki – i celuje povrh sv. Putira; svjati besmertni pomiluj nas – i celuje kraj svetog Prestola pred sobom[38].
Kad pevači dovrše pevanje, sveštenik se okrene povuče zavesu (sa severne na južnu stranu) i uzglašava: Dveri, dveri, premudrostiju bonmem.
Čtec ili najstarije svešteno lice u hramu čita:Simvol vere.
Sveštenik skine vozduh (pokrivač sa diskosa i Putira) podigne ga i tresući njime nad diskosom i Putirom tiho govori Simvol vere.
Kad to dovrši poljubi pokrivač, savije ga[39] i ostavi ga na stranu s ostalim darcima.
Kad dovrši čitanje Simvola vere, sveštenik uzglašava: Stanem dobrje, stanem so strahom…
Pevači: Milost mira žertvu hvalenija.
Sveštenik podigavši malo ruke gore uzglašava: Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga i Otca, i opštenje Svjatago Duha, budi so vsjemi vami.
Pri poslednjim rečima okrene se narodu i blagoslovi ga[40].
Pevači: I so Duhom Tvojim.
Sveštenik se povrati sv. Prestolu, podigne malo obe ruke u vis i govori: Gorje imjeim serdca.
Pevači: Imami ko Gospodu.
Sveštenik držeći tako ruku u vis govori: Blagodarim Gospoda (i odmah se prekrsti i pokloni).
Pevači: Dostojno, i pravedno jest, poklanjatisja Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu, Troicje jedinosuščnjej i nerazdjelnjej.
Sveštenik sagnuvši malo glavu čita molitvu: Dostojno i pravedno tja pjeti
Kad dovrši molitvu prihvati zvezdicu (ali ne skida) desnom rukom i uzglašava: Pobjednuju pjesan, pojušče, vopijušče, vzivajušče i glagoljušče, (pri reči pojušče, dotakne se zvezdicom gornje strane diskosa; pri reči vopijušče – donje strane diskosa; pri reči vzivajušče – severne, pobočne i na reči: glagoljušče – južne strane diskosa), sklopi zvezdicu, celiva je i ostavi na darke.
Pevači: Svjat, svjat, svjat, Gospod Savaot, ispoln nebo i zemlja slavi tvojeja: osana vo višnih, blagosloven grjadi vo imja Gospodne, osana vo višnih.
Sveštenik sagne malo glavu i tiho čita molitvu: S simi i mi blaženimi silami
Kad dovrši molitvu, poispravi se prekrsti i pokloni a zatim pruži desnu ruku ka diskosu[41] i glasno govori: Primite jadite, sije jest tjelo Moje, ježe za vi lomimoje, vo ostavlenije grjehov.
Pevači: amin – (kratko).
Sveštenik tiho čita: Podobnje i čašu po večeri, glagolja. Zatim se ponova prekrsti, pokloni i pružajući ruku Putiru, glasno govori: Pijte ot neja vsi, sija jest krov Moja novago zavjeta, jaže za vi i za mnogija izlivajemaja, vo ostavlenije grehove.
Pevači: amin – (veliko).
Sveštenik tiho čita molitvu: Pominajušče ubo spasitelnuju siju zapovjed
Kad sveštenik dovrši molitvu, onda se prekrsti, pokloni a potom preturi desnu ruku preko leve unakrs i desnom uzme diskos a levom Putir i, kad dovrši pevanje, podigne malo oboje i glasno govori: Tvoja st Tvojih Tebje rinosjašče, ovsjeh i za vsja a zatim spusti ih na Presto.
Pevači: Tebe pojem, Tebe blagoslovim, Tebje blagodarim Gospodi, i molimtisja Bože naš.
Sveštenik se tiho moli: Ješče prinosim Ti slovesnuju siju i…
Kad dovrši molitvu, tada se najpre tri puta prekrsti i pokloni, čitajući u sebi tiho: Bože očisti mja grješnago i pomiluj mja.
Zatim s podignutim malo rukama tiho govori triput tropar: Gospodi iže presvjatago Tvojego Duha, v treti čas…
Kad prvi put pročita ovaj tropar, on se prekrsti i duboko pokloni, posle čega govori stih: Serdce čisto soziždi… i opet ponovi isti tropar.
Zatim govori tiho drugi stih: Ne otverži mene ot lica… i odmah po treći put tropar: Gospodi iže presvjatoga…
Pomolivši se tako Gospdu Bogu sveštenik čeka dok pojci zapevaju po drugi put: I molimtisja Bože naš; a tada pristupi bliže i desnicom blagoslovi unakrst samo Agnec na diskosu, govoreći poluglasno: I sotvori ubo hljeb sej čestnoje Tjelo Hrista Tvojego – amin.
Zatim blagosilja unakrst sv. Putir i govori: A ježe v čaši sej, čestnuju krov Hrista Tvojego – amin.
Potom unakrsno blagosilja diskos i Putir govoreći: Preloživ Duhom Tvojim Svjatim – Amin, Amin, Amin[42] i odmah klekne na kolena[43] ukazujući time duboko bogo-poštovanje sv. tajni: sv. Agnecu – hlebu – na diskosu, koji je ovog momenta Duhom svetim u pravo Telo Isusa Hrista, Sina Božijeg pretvoren, a vinu, (u sv. Putiru), koje je u krv njegovu pretvoreno.
Ustavši sveštenik čita molitvu: Jakože biti pričaščajuščimsja… Kad dovrši ovu molitvu, uzme kadionicu i, kadeći samo prednju stranu Prestola prema sebi, uglašava: Izrjadno o Presvjatjej, prečistjej… pa, ne kadeći više nikoga, preda kadionicu.
Pevači: Dostojno jest jako vo istinu, blažiti tja Bogorodicu…
Za vreme dok se peva dostojno ili irmos praznika; svešenik se moli: Svjatago Joana proroka i dalje po Službeniku[44].
Kad se dovrši pevanje dostojna tada se uzglašava: Vo pervih pomjani Gospodi Preosvjaščenjejtago Arhijepiskopa i Mitropolita našego N.[45] (ime) ili Arhijereja našego N.[46] (ime) jegože daruj svjatim tvojim cerkvam v mirje, cjela, čestna, zdrava, dolgodenstvujušča, pravopravjašča slovo tvojeja istini.
Pevači: I vsjeh i vsja.
Sveštenik čita tiho: pomjani Gospodi grad sej (ako je varoš; ako je selo: ves siju; ako je manastir: obitelj siju) a nemže živem…
Zatim sveštenik govori glasno: I dažd nam jedinjemi usti…
Pevači:amin.
Sveštenik: I da budut milosti velikago Boga i Spasa našego Isusa Hrista so vsjemi vami.
Pri izgovaranju ovih poslednjih reči,sveštenik se okrene narodu i blagosilja ga[47] rukom ili krstom.
Pevači: I so duhom tvojim.
Sveštenik dalje produžava jekteniju i kad izgovori: O izbavitisja nam ot vsjakija skorbi…
Pevači pevaju: Gospodi pomiluj – veliko, produžno.
Sveštenik se tada tiho moli: Tebje predlagajem život naš ves…
Pošto očita molitvu ispravi se i govori dalje jekteniju: Zastupi spasi…
Pevači: Gospodi pomiluj – kratko.
Po svršetku jektenije sveštenik: I spodobi nas vladiko…
Najstarije svešteno lice u crkvi ili ako ovoga nema, onda čtec čita molitvu Gospodnju: Oče naš…
Ovu molitvu Gospodnju izgovori tiho i sveštenik a glasno je završava uzglasom: Jako Tvoje jest carstvo…
Pevači: Amin.
Sveštenik se okreće narodu, blagosilja ga desnicom i govori glasno: Mir vsjem (a potom se odmah okrene Prestolu).
Pevači: I duhovi tvojemu.
Sveštenik: Glavi vašja Gospodevi priklonite.
Pevači: Tebje Gospodi (veliko).
Sveštenik se tiho moli: Blagodarim tja carju nevidimi…
Pevači: Amin – (veliko) produžno, za koje vreme sveštenik čita tiho molitvu: Vonmi Gospodi Isuse Hriste Bože naš…
Kad dovrši molitvu, okrene se, navuče zavesu[48] a potom triputa metaniše (kraće, do pojasa) pred sv. Prestolom govoreći poluglasno: Bože očisti mja grješnago i pomiluj mja. Odmah za ovim obema rukama (prstima obeju ruku) uzima sv. Agnec, podigne ga malo u vis i glasno govori: Vonmem – Svjataja Svjatim.
Pevači: Jedin svjat, jedin Gospod Isus Hristos, vo slavu Boga – Otca – i odmah pevaju pričasten.
Za vreme pevanja pričastna, sveštenik lomi Agnec na četiri časti, prema isečcima njegovim, govoreći: Razdrobljajetsja i razdeljajetsja Agnec Božji … i ostavlja ih na diskos ovim redom: Isus (IS) stavlja se gore, odnosno na istočnu stranu diskosa; Hristos – (HS) dole, na zapadnu stranu diskosa. NI – na severnu a KA – na južnu stranu diskosa.
 

 
Častice se stavljaju u izokrenutom vidu tako, da kora, odnosno slova budu okrenuta dole, a sredina, mekša – gore.
Kad se tako postave sve častice, onda sveštenik uzima prstima desne ruke IS. podigne je, i nad Putirom napravi njome znak krsta, pa je zatim spusti u Putir, govoreći: Ispolnenije Duha Svjatogo – amin. Dok on to vrši crkvenjak prinese teplotu (tople vode u sudiću), koju sveštenik blagosilja[49]) govoreći: Blagoslovena teplota svjatih tvojih, vsegda, ninje… uzme sudić i sipa teplotu u Putir unakrs gvoreći: Teplota vjeri ispoln Duha Svjatogo – amin.
Kad sveštenik naspe teplotu u Putir, tada se izmakne malo od sv. Putira i triputa metaniše govoreći: Bože očisti mja grješnago i pomiluj mja. Zatim se okrene onima; koji su u Oltaru i poluglasno govori: oprostite mi a to isto i narodu, želeći, da mu svaki ako je koga uvredio oprosti, kao što i on prašta[50]. Zatim izgovarajući reči: Se prihoždu k besmertnomu carju i Bogu mojemu, prilazi bliže sv. Prestolu, prekrsti se i levom rukom uzme časticu HS metne je na dlan desne ruke, prste malo skupi i pod tu ruku podmetne levu, te tako načini presto Caru Careva, na kome On u sv. tajni tada sedi. Tom prilikom sveštenik govori: Čestnoje i presvjato je Tjelo, Gospoda i Boga i Spasa našego Isusa Hrista, prepodajetsja mnje (ime svoje) svjaščenik) vo ostavlenije grjehov mojih i v žizan vječnuju, zatim sagne glavu i moli se: Vjeruju Gospodi i ispovjeduju… Večeri tvojeja tajnija… Da ne v sud ili osuždenije… i pričesti se[51]. Potom pažljivo zagleda u dlan i među prste, da li nije zaostala koja častica i ako nađe, jezikom je dovati i proguta. Zatim nadnese desnu ruku nad diskos a levom uzme gubu te njome istre dlan. (Ovo treba svagda pri pričešću da čini jer može ostati na dlanu ili među rstima tako sitinih častica, da se ne mogu lasno okom videti. Zatim treba gubom izbrisati i dlan i između prstiju desne ruke).
Ispravivši se, ponova se prekrsti, uzme ubrus, jednim krajem obavije sv. Putir a drugi kraj levom rukom podnese sebi pod donju vilicu, dok desnom pak uzme Putir i, približujući ga ustima, govori: Čestnija i svjatija krove… i iz njega triputa pije – srkne, govoreći pri prvom pijenju: svjati Bože, pri drugom: svjati krjepki, pri trećem – svjati besmrtni pomiluj nas[52].
Pri ovom treba da pazi, te da ni najmanja kapljica ili njen delić, ne ostane na kraju Putira, već lepo da jezikom obliže svetu tečnost – krv Gospodnju i da utre ubrusom kako kraj Putira tako i svoja usta i nausnice, govoreći: Se prikosnusja ustnam mojim… poljubi Putir sa takvom pobožnošću, kao da bi ljubio sv. ranu na prečistom Telu Hristovu iz koje je istekla krv i voda, jer Putir tada i prestavlja živonosna rebra Spasiteljeva.
Kad se pričesti, tada ostavi Putir na Presto pa onda uzme levom rukom diskos sa ostacima sv. Agneca i ostalim časticama, i nadnese (u pola) nad Putir s istočne strane, desnom pak rukom uzme obe častice – naizmence – „NI“ i „KA“ i spusti ih u Putir; zatim diskos malo nagne koso nad Putirom, desnom pak rukom uzme gubu i njome pažljivo skine častice s diskosa u Putir, ali tako, da ni jedna častica na diskosu ne ostane. Toga radi dva-tri puta prevuče gubom preko diskosa s lica a i sa naličja[53]. Kad se uveri da nije ostalo častica na njemu, ostavlja ga na stranu među darke. Pri spuštanju častica u Putir, sveštenik govori poluglasno: Voskresenije Hristovo vidjevše… Svjetisja svjetisja. O Pasha velija… a pri otiranju diskosa gubom govori: Otmi Gospodi grjehi, pominavšisja zdje…
Posle ovoga sveštenik uzme putirni darak i njime pokrije Putir; zvezdicu pak i koplje metne na diskos, preko njih darak (diskosni) a vrh njih vozduh savijen tako, da se među njegove pole može smestiti diskos s ostalim prinadležnostima.
Kad ovo dovrši, tada pročita molitvu blagodarenja: Blagodarim tja vladiko čelovjekoljubče… a po tom otvori Carske Dveri.
 
***
 
Sve ovo i ovako radi kad nema pričastnika (naroda za pričešćivanje). No, ako ima, onda se ovako postupa:
Čim se sveštenik pričesti, onda on pre svega gubom sve častice – Bogorodičnu, svetih i ostale, sgrne na istočnu stranu diskosa; potom levom rukom uzme časticu sv. Agneca NI i kopljem na sitno isecka i izdrobi, pa to isto učini i sa časticom KA. Ovih sitnih častica treba da bude od prilike toliko, koliko ima pričasnika a i više. Jer svakom pričasniku daje se častica Tela Hristova, natopljena u Putiru svetom krvlju Hristovom.[54] (Maloj deci „na sisi“ daje se samo sv. kv, jer ne mogu da gutaju tvrde sastojke).
Kad sveštenik isitni pomenute častice sv. Agneca, onda levom rukom uzme diskos i nadnese ga nad Putir; desnom pak uzme koplje ili gubu pa njome pažljivo saspe ove častice u Putir. Pri tom da obrati pažnju i na to, da nebi ostale častice (svetih i druge) pale u Putir i smešale s časticama sv. Agneca, te bi teško bilo posle razlikovati ih. (Jer za pričešćivanje upotrebljuje se samo sv. Agnec, Telo Hristovo, a nikako ostale častice, koje oko njega na diskosu stoje).
Pošto tako pripremi častice za pričešćivanje naroda, onda ostale častice zgrne na sredinu diskosa, namesti po vrh njega zvezdicu i pokrije darkom[55] a tako isto i sv. Putir.
Zatim čita molitvu i otvara Carske Dveri. Pošto ih otvri okrene se sv. Prestolu, uzme Putir u levu ruku po sredini, a desnom[56] za stopalo, priđe Carskim Dverima pa, pokazujući ga narodu, glasno govori: So strahom Božjim i vjeroju i ljuboviju[57] pristupite.
Pevači: Blagosloven grjadi vo imja Gospodne, Bog Gospod i javisja nam.
Sveštenik držeći sv. Putir u levoj, desnom blagosilja narod uzglašava: Spasi Bože ljudi tvoja i blagoslovi dostojanije tvoje.
Pevači: Vidjehom svjet istini, prijahom Duha nebesnaga, obrjetohom vjeru istinuju, nerazdjelnjej Troccje poklanjajemsja, ta bo nas spasla jest.
Za vreme ovog pevanja svešenik spusti sv. Putir na sv. Presto; uzme kadionicu pa tri puta kadi sv. Putir prema sebi, govoreći: Voznesisja na nebesa Bože, i po vsej zemli slava tvoja. Potom preda kadionicu, uzme u levu ruku diskos s ostalim priborom, a desnom sv. Putir, govoreći tada u sebi: Blagosloven Bog naš, okrene se narodu i glasno proiznosi: Vsegda ninje i prisno i vo vjeki vjekov.
Pevači: Amin – da ispolnjatsja usta naša…
Sveštenik odnese sv. Putir na Proskomidiju, upali sveću, a zatim se vrati pred sv. Presto i savije Antimins, mete ga u Iliton pa potom ispravi Jevanđelje, pridržavajući ga levom rukom, ako ne može samo stajati.
Kad pevači dovrše pevanje, onda on čita jekteniju: Prosti prijmše božestvenih… koju završava uzglasom: Jako Ti jesi osvjaščenije naše i Tebje slavu vasilajem, Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu… Pri ovim rečima, on Jevanđeljem unakrsno dotiče se Antiminsa i to pri reči Otcu, dotiče se Jevanđeljem gornje ili istočne strane Antiminsa; pri rečima: i Sinu – donje, prema sebi; pri rečima: i Svjatomu Duhu – severne, pobočne a pri rečima: ninje i prisno – južne strane Antiminsa; poljubi Jevanđelje i ostavi ga na Antimins.
Po završetku pevanja (Da ispolnjatsja… ) uzme Službenik i, polazeći kroz Carske Dveri u hram, glasno govori: S mirom izidem.
Pevači: O imeni Gospodni.
Sveštenik: Gospodu poolimsja.
Pevači: Gospodi pomiluj.
Sveštenik stane iza amvona, a prema CarskimDverima, i, okrenut sv. Oltaru, glasno čita takozvanu: Zaamvonu molitvu: Blagoslovljajaj blagoslovjaščija Tja Gospodi…
Pevači posle ove molitve otpevaju amin a potom odmah pevaju: Budi imja Gospodne blagosloveno ot ninje i do vjeka (tri puta).[58]
Pošto sveštenik očita molitvu, uputi se u Oltar. Pred Carskim Dverima stane, okrene se narodu (odnosno Arhijereju ako je u stolu), malo pokloni i uđe u Oltar; očita prema Proskomidiji molitvu: Ispolnenije zakona i prorokov…
Kad pevači dovrše pevanje: Budi imja Gospodne on se okrene, priđe bliže Carskim Dverima pa blagosiljajući narod rukom (ili krstom) uzglašava: Blagoslovenije Gospodne na vas… [59]
Pevači: Amin.
Sveštenik okrenut sv. Prestolu glasno govori: Slava Tebje Hriste Bože, upovanije naše, slava Tebje (pri ovim rečima on se prekrsti i pokloni).
Čtec: Slava Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu i ninje… Gospodi pmiluj (tri puta), oče blagoslovi. Ako li je Episkop u svom stolu, onda završi: Vladiko svjati blagoslovi.
Sveštenik se ponova okrene narodu, priđe na prag Carskih Dveri i, prekrstivši se, govori dnevni otpst[60] iz Služebnika[61].
Po otpustu preksti se, zatvori Darske Dveri, uzme naforu, izlazi na severne dveri i razdaje narodu naforu. Po svršetku pevanja Spasi Hriste Bože… sveštenik završava uzglasom: Molitvami svjatih otec naših Gospodi Isuse Hriste Bože naš, pomiluj nas.[62]
 
***
No ako ima pričasnika, onda sveštenik po otpustu ne zatvara Carske Dveri, već kroz njih iziđe te da naforu onima, koje se neće pričestiti.
Pošto razda naforu, vrati se u Oltar, a naredi pričastnicima da priđu bliže Oltaru. Zaim uzme Služebnik priđe na prag Carskih Dveri i odatle čita narodu molitvu: Vjeruju Gospodi… Večeri tvojeja tajnija… Ovo čitanje treba da je glasno, tačno, razgovetno, protežući tako, da sav narod svaku reč za njim ponavlja napr.: Vjeruju Gospodi, narod to isto: i ispovjeduju – narod : i ispovjeduju itd.
Kad pročita molitvu odlazi Proskomidiji, uzme sv. Putir, obavije ga ubrusom, pa sa Carskih Dveri pričešćuje narod, davajući svakom pričasniku s Prečistom Krvlju Hristovom i delić Prečistog Tela Njegovog napojenog Krvlju u sv. Putiru. Crkvenjak pak, s drugim ubrusom otire usta pričasnika, koji po pričešću prima naforu i udaljava se.
*
 
Kad pričesti narod, odnosno razda naforu, ako nije bilo pričasnika, vrati se u Oltar i najpre upotrebi ostatak svete tajne iz sv. Putira. Oplače sv. Putir vinom a zatim i vodom, pa pošto i to ispije, onda ga dobro gubom izbriše, da bude potpuno suv. Zatim spremi sasude, pokrije sv. Putir darcima, preko njih ubrusom a zatim sve to pokrije i uveže čistim peškirom ili maramom. Posle ovoga opere ruke i skida odežde. Svlačeći sa sebe svešteničko odjejanije čita: Ninje otpuščaješi… i oblači se u svoje odelo; pročita blagodarstvene molitve po svjatomu pričaščeniju,celuje Krst, Jevanđelje i sv. Presto i izlazi iz hrama slaveći blagodareći Boga, što ga je udostojio tako velike časti (svešteničkog čina) i presvetog dara – svetog pričešća.
 


 
NAPOMENE:

  1. U mestima u kojima Arhijerej boravi sveštenik (a i đakon, ako služi) određen da služi sv. Liturgiju predhodno otide Arhijereju na blagoslov. Došavši pred Arhijereja dvaputa pred njim metaniše, poljubi mu ruku, ponova još jedanput metaniše i pokloni i ide u sv. hram te pred Carskim Dverima obično moli se Bogu – uzima vreme u ostalom treba znati, da služeći sveštenici i đakoni svagda propisno mole se Bogu pred Carskim Dverima, čitaju propisne tropare, celivaju ikone itd. Ovo dakle čine i onda, i ako su uzeli blagoslov od Arhijereja, jer to dvoje – uzimanje blagoslova od Arhijereja – prestojatelja i moljenje pred Carskim Dverima, ne stoji u uzročnoj vezi, već svako za sebe ima svoj značaj.
    U manastirima određeni jeromonah za služenje sv. Liturgije, pre nego li što pođe sv. hramu, ode nastojatelju – Igumanu, Arhimandritu, pokloni se pred njim do pojasa (polumali poklon) govoreći: „Oprosti i blagoslovi čestni oče“, našta nastojatelj odgovara: „Bog da oprosti i blagoslovi vas na djelo blago je“. Jeromonah ne metaniše pred nastojateljem, niti mu ruku ljubi. To čini samo pred Arhijerejem.
  2. Gde su Prestone ikone na ikonostasima visoko uzdigute, te ih je nemoguće celivati, potrebno je, da se na stubovima Carskih Dveri, desno i levo nalaze male ikone Spasitelja i Božje Matere, radi celivanja od strane sveštenika i naroda.
  3. Sveštenik je obavezan, da u potpunom svom ornatu – odjejanju, dakle i u odeždi vrši proskomidiju a nikako bez odežde – felona. Koji bi sveštenik svršio proskomidiju bez odežbe – felona taj bi postupio protivno propisima crkvenim i bio bi za to odgovoran
  4. Desna je strana prosfore ili pečata ona, na kojoj su slova IS i NI: leva je pak strana pečata i Agneca suprotno pomenutoj strani gde su slova HR i KA.
  5. Ovo rezanje ili opsecanje pečata treba da se tako udesi, da Agnec bude s gornje strane mnogo širi, nego što je sam pečat gore. Ovo s toga, da Agnec na diskosu čvršće stoji, a ujedo da ga više ima kad se za to potreba ukaže npr. kad ima više pričasnika. On treba od prilike ovako da izgleda
     

     
  6. Agnec, kako je kazano, treba da je sa donje strane širi. Da bi se izbegla nedoumica kako će se izvaditi iz prosfore, kad mu je donja strana šira od gornje, daje se na znanje svešteniku, da on pošto obreže – opseče Agnec, može rukama ostale delove prosfore u nekoliko da razmakne od Agneca, tako da Agnec potpuno bude slobodan pri vađenju.
  7. Pri ovom treba paziti, da se naspe toliko vode, koliko tek da se razblaži vino, a nikako toliko, da se pokvari ukus i boja vina. Ovo još i s toga što se još jedanput pred pričešće sipa voda (topla) u Putir, te se dakle mora paziti, da vino ne bude suviše razblaženo vodom i da ne izgubi svoj vinski ukus.
  8. U slučaju, ako nema ni tri prosfore nego samo jedna, onda se častice za žive vade ispod pečata, kako je ranije kazano, a za umrle vade se častice sa strane iz kruga prosforinog (okrajka).
  9. Može li sveštenik na Liturgiji moliti bilo za žive ili za umrle inoverce (katolike protestante), prestupnike – robijaše i samoubice?
    Sv. Pravoslavna crkva pominje na Liturgiji sve u opšte žive hrišćane ma koga verzakona hrišćanskog oni bili (Pravosl. Ispov. č. 1 odgovor 92.); a za umrle – moli se samo za „pravoslavno skončavšihsja vjernih“, a ne i za inoverne, niti za otpadnike niti za samoubice koji su u svesnom stanju svome a ne u ludilu sebi život oduzeli.
    Zločinci, osuđeni na smrt i pogubljeni, no koji su se pred smrt pokajali, ispovjedili i pričestili, mogu se spominjati na proskomidiji, tiho, ali javne parastose ne držati. (Nomokanom – 178. Praktičeskoje rukovodstvo dlja svjaščenoslužitelej… A. T. Hojnackago str. 85,86.)
  10. Na Proskomidiji ne govori se potpun veliki otpust, već obično kraći, manji napr.: ako je nedelja, onda je ovakav otpust: „Voskresi iz mertvih Hristos istiniti Bog naš, molitvami Prečistija svojeja Matere, i iže vo svja
  11. Po odluci Arhijerejskog Sabora
  12. Antimins svakad treba da je zavijen Ilitonom. Pred Blagosloveno Carstvo Iliton se odvije i stavi na kraj sv. Prestola, gde i stoji do svršetka sv. Liturgije, kada se opet njime zavije Antimins, o čemu – na svome mestu
  13. Blažena pevaju se ovako: 1) u nedelju: obično uzimaju se na osam. Dakle počinje se od: Blaženi milostivi i prva četiri stiha sa četiri stihire peva se iz Oktoiha; peti i šesti stih kao i Slava i ninje (odvojeno) ili drugim rečima od: Blaženi jeste jegda… pa do kraja t. j. zaključno sa i ninje, pevaju se stihire iz Maneja svetome, koji se toga dana praznuje. A stihire se uzimaju obično iz treće i šeste pesme kanona iz Mineja dotičnoga sveca, ako što drukčije u njegovom pravilu ili slubi nije naznačeno. Nu a) ako u nedelju padne sveti, kome po Tipiku ili Mineju nije u službi ili u pravilu označeno da se pevaju stihire na Blaženi, onda u takvom slučaju i ne uzimaju se stihire svetome iz Mineja, no tada sva Blažena sa svima stihirama pevaju se samo iz Oktoiha (vidi Kratki crkveni Ustav i kratkje objasnenije crkvenog ustava); b) ako u nedelju padnu dva sveca ili dvojako praznovanje, pa je u Tipiku naznačeno, da se uzimaju pesme na Blažena, to se onda Blažena pevaju iz Oktoiha na četiri; zatim prvom svetome uzima se pesma treća, kanona, a drugome svetome, šesta pesme kanona. U ovom slučaju Blažena se uopšte pevaju na 12 a ne na osam; v) ako se u nedelju desi predpraznovanje ili popraznovanje ili odanije praznika, to se Blažena pevaju na 10: šest Oktoiha i praznika (pesma treća) na četiri; g) ako u nedelju padne popraznovanje a i sveti kome se na Blažena peva, onda se pevaju Blažena na 12 i to; 4 iz Oktoiha, 4 popraznovanja (pesma treća) i iz kanona svetome (pesma šesta) na četiri.
    II. U sedmične dane, u koje nema ni predpraznovanja ni popraznovanja, niti odanija praznika, tada se na Blažena pevaju treća ili šesta pesma iz kanona Mineja ili zajedno obe t. j. ako je u njihovom pravilu ili službi propisano. U ovom poslednjem slučaju Blažena iz Oktoiha ne pevaju se.
    U sedmične dane, ako se desi predpraznovanje, onda se pevaju pesme treća i šesta kanona predpraznovanja; dakle iz Oktoiha se ne peva. To isto biva i za sve vreme popraznovanja t. j. tada se ništa iz Oktoiha ne peva, pa ni Blažena.
    Ako u Ustavu na Blažena nije označeno da se svetome peva na Blažena, onda u tom slučaju, u sedmične dane, peva se samo iz Oktoiha i to na šest. Ako li svetome ima na Blažena, onda se uzima prvo iz Oktoiha na četiri vladajućeg glasa, zatim svetome pesma treća i šesta takođe na četiri. Nu, ako u sedmične dane desi se sveti, koji ima Slavoslovije, polijelej ili dva sveta, onda se Blažena iz Oktoiha izostavlja, pa se peva svetima ili prazniku.
    Opširnije – u crkvenom Ustavu.
  14. Ako nema sveenosca i ripidonosca – premda treba da ih svakada ima, pošto tu dužnost vek vrše đaci iz osnovne škole – onda klisar ili jedno dete obučeno u stihar, nosi svećnjak na kome je sveća ili samo sveću u ruci ako nema svećnjaka. U ovom slučaju, svećenosac dođe do Carskih Dveri. U Oltar ne ulazi. Kad sveštenik uđe u Oltar noseći Jevanđelje, tada svećenosac gasi sveću a pali je ponova pri čitanju Jevanđelja o čemu dalje na svom mestu.
  15. Ako je prisutan Episkop u sv. hramu a u svome stolu, onda sveštenik ne čita molitvu vhoda, već samo sagne glavu (jer istu čita Episkop). Čim spazi, da je se Episkop ispravio i blagoslovio Vhod, sveštenik tada prinosi Jevanđelje Eiskopu, koji ga i celiva a sveštenik Episkopa u ruku, a zatim se okrene i ide Carskim Dverima.
    U Manastirima se daje Jevanđelje igumanu – arhimandritu na celivnje.
  16. I 1. U nedelje svakad se dakle dodaje ovaj pripjev: voskresi iz mertvih… Izuzetak je u nedelju cvetnu (Cveti) kada je ovakav pripjev: Spasi ni Sine Božji vosjedi na ždrebja… u nedelju trojičku (na Troice) i ponedeljnik sv. Duha (II dan Troice) peva se: Spasi ni Utješitelju blagi.
    2) Ovaj pripjev tj. voskresi iz mertvih peva se i tada ako bi u nedelju pao Bogorodični ili veliki svetiteljski koji praznik.
    3) O velikim Hristovim pravznicima, pevaju se naročito veliki pripjevi prema prazniku napr: Roždestvo Hristovo: Spasi ni Sine Božji, roždejsja ot Djevi… ili na Spasov-dan: Spasi ni Sine Božji, voznesisja vo slavje… itd.
    4) Ako bi koji od velikih ristovih prznika pao u nedelju, onda isti pripjev se peva prazniku a ne: Voskresi iz mertvih…
    5) Na praznike Bogorodične peva se: Pridite… Spasi ni Sine Božji, molitvami Bogorodici, pojuščija ti aliluja. Izuzetak biva samo onda, kad bi Bogorodičan praznik pao u nedelju, o čemu je gore kazano.
    6) Na svetiteljske praznike, kao i u običnim danima kad se sv. Liturgija služi, peva se: Pridite… Spasi ni Sine Božji vo svjatih diven si pojuščija ti aliluja.
    7) Pri arhijerejskom služenju svagda arhijerej peva: Pridite poklonimsja i pripadem…
    II Na velike Hristove praznike, kao i na Sretenje, odmah posle uzglasa: Premudrst prosti peva se takozvano: Vhodnoje – vhodni stih napr. na Vaskrs: V cerkvah blagoslovite Boga Gospoda… itd.
  17. A na ime: u nedeljne praznike, pevaju se tropari i kondaci ovim poretkom: tropar voskresan – nedeljni, tropar hrama Bogorodična i tropar praznika ili svetoga. Zatim kondak voskresan, Slava – kondak svetome, i ninje kondak hrama Bogorodična. No ako je hram posvećen kome svecu a ne Bogorodici, to na i ninje peva se Bogorodičan: Prestatelstvo hristijan…
    b)Na Hristove i Bogorodične praznike pevaju se tropari i kondaci samo toga praznika, koji se praznuje. No ako praznik Bogorodičan padne u nedelju, onda se peva ovako: tropar voskresan – nedeljni, zatim tropar praznika Bogoridice, Slava kondak voskresan i ninje praznika. Tako isto pevaju se tropari i kondaci, kad veliki sveti padne u nedelju.
    v) Kad u Nedelju padne pretpraznovanje i popraznovanje, onda odmah posle tropara voskresnog peva se tropar praznika odnosno popraznovanja i predpraznovnja, zatim tropar svetoga i završuje se sa i ninje kondakom predpraznovanja ili popraznovanja. Treba znati još i to, da za vreme predpraznovanja, kao za vreme popraznovanja Hristovih praznika, ne peva se tropar i kondak hrama u ovim hramovima, koj su Gospodu Hristu posvećeni.
    Tako isto za vreme predpraznovanja i popraznovanja Bogorodičnih praznika ne peva se tropar i kondak hrama Bogorodičnog u hramu, koji su njoj – svetoj Bogorodici posvećeni (vidi Tipik gl. 52. i 15.)
    g) U subotu na Liturgiju peva se tropar hrama Gospodnja ili Bogorodična, zatim tropar dnevni subotnji i tropar redovnoga svetoga (a ako ima dva sveta, onda se tropar i drugome svetom peva). Kondak redovnoga svetog (ili svetima); Slava Sosvjatimi upokoj… I ninje… kondak mučenički: Jako načatki jestestva.
    d) U obične, proste dane, na sv. Liturgiji peva se tropar hrama Gospodnjeg ili Bogorodičnog; zatim tropar dana; dalje tropar hrama svetoga (tj. ako je hram posvećen svetome), tropar redovnoga, Slava… So svjatimi upokoj, i ninje… hrama Gospodnja ili Bogorodična. Ako je hram svetoga, onda na i ninje… Prestalelstvo hristijan…
  18. Na praznike: Roždestva Hristova, Bogojavljenja, Lazarevu Subotu, Veliku Subotu, na Vaskrs i cele svetle sedmice; Pedesetnicu – Sošestvije sv. Duha, umesto: Svjati Bože… peva se: Jelici vo Hrista krestitesja, vo Hrista oblekostesja – aliluja tri puta, Slava i ninje vo Hrista oblekostesja… i opet jedanput: Jelici…
    Na Krstov-dan (14 septembra) i na Krstopoklonu (treću) nedelju Velikoga posta umesto: svjati Bože, peva se: Krestu Tvojemu poklanjajemsja Vladiko, i svjatoje voskresenije Tvoje slavim.
  19. Čtec pre nego li uzme Knjigu Apostola da čita, ode sv. Oltar od prilike u vreme čitanja kondaka, uzme stihar na ruke, priđe svešteniku (odnosno Episkopu, ako je u Oltaru) tražeći blagoslov. Kad sveštenik blagoslovi stihar, on se povuče u jedan kraj Oltara i obuče stihar. Pred ili pri pevanju poslednjega „Svjati Bože“ čtec metaniše pred sveštenikom (odnosno Episkopom ako je u Oltaru) poljubi u ruku, ponova metaniše uzme knjigu izlazi iz Oltara i penje se na Amvon. Ako je pak Episkop u stolu, onda čtec traži blagoslov od služećeg sveštenika samo za stihar, pa obučen u isti, a pri pevanju poslednjeg „Svjati Bože“ iziđe iz Oltara, priđe Episkopu, metaniše jedanput pred njim, poljubi ga u ruku, ponova metaniše, zatim uzme kljigu i penje se na Amvon.
  20. Apostol – Poslanica Korinćanima ovako se kaže: K Korintjanom pervago (ili vtorago ako je druga poslanica) Poslanija Svjatago Apostola Pavla, čtenije. Ako se čita Poslanica Timoteju ili Titu onda se kaže K Timoteju pervago…
  21. „Apostol“ uzima se danu, odnosno praznika ili svecu, koji se toga dana praznuje. Tako napr. ako je nedelja, onda se uzima se Apostol nedeljni. Ako u nedelju padne sveti, koji ima polijelej ili praznik Bogorodični, onda se čitaju oba Apostola, najpre nedeljni, pa prazniku.
    Ako se služi sv. služba u prosti, sedmičan dan, onda se čita dnevni Apostol. Nu, ako u takav običan dan padne veliki svetiteljski ili Bogorodični praznik, onda se dnevni Apostol ne čita, nego samo prazniku.
    Kako dnevni tako i nedeljni Apostol nalazi se pri kraju same knjige, koja se zove Apostol, a Apostol praznični nalazi se u Mesecoslovu, a koji se – Mesecoslov štampa na kraju same knjige Apostola.
  22. Ako je Arhijerej u stolu, onda sveštenik uzevši kadionicu, stane na prag Carskih Dveri, okadi jedanput Arhijereja govoreći: Blagoslovi Preosvaščenjejši Vladiko svjatoje kadilo. To isto čini, ako je Episkop u Oltaru.
  23. Čim čtec završi čitanje Apostola, prekrsti se, poljubi knjigu, sklopi, siđe s Amvona, ulazi u Oltar, ostavi knjigu; metaniše pred sveštenikom, poljubi ga u ruku a zatim se skloni u jedan kraj Oltara. Stihar skida pošto se pročita Jevanđelje i ostavi ga na svoje mesto.
    Ako je Episkop u Oltaru čtec prilazi njemu, metaniše jedanput, poljubi ga u ruku i ide na svoje mesto.
    Ako je Episkop u svome stolu, onda čtec ostavi knjigu na desnu pevnicu prilazi Episkopu, metanište i poljubi ga u ruku, a zatim odlazi u Oltar.
  24. Ako je Episkop u stolu, onda reči: Mir vsjem on govori i blagosilja. Sveštenik se pak tada sa Carskih Dveri malo pokloni Episkopu. Ako li je pak Episkop u Oltaru onda sveštenik govori pomenute reči i blagosilja.
  25. Odnosno čitanje Jevanđelja važi isto ono, što je rečeno i o čitanju Apostola t. j. ako je praznik Hristov ili Bogorodičan ili velikog svetog, onda se čita Jevanđelje samo prazniku.
    No ako praznik Bogorodičan ili velikog svetog padne u nedelju, onda se uzimaju i čitaju oba Jevanđelja t. j. i nedeljno i praznično.
    U obične dane redovno dnevno i svetome ako ga ima.
    Opširnije o čitanju Jevanđelja vidi u Ustavu.
  26. Ako ima kakvo molepsvije, da se tada zajedno sa sv. Liturgijom vrši napr. za kišu kad je velika suša ili je poplava, ili vreme u rata itd. Tada se obično na suguboj jekteniji dodaju jektenija dotičnoga molepstvija, i potom obično pred poslednjom jektenijom: Ješče molimsja o plodonosjaščih… U ostalom treba znati, da se u ovim slučajevima jektenija moleba i na prvoj velikoj jekteniji: Mirom Gospodu pomolimsja. Velikoj i suguboj jekteniji mogu se prema neophodnoj potrebi dodavati i jektenija za one, koji su teško bolesni i traže, da se na sv. službi sveštenik za njih pomoli Bogu i javno ih pomene. Ta prošenija ili jektenija uzimaju se iz Trebnika „O boljaščih“ (Svod ukanai i zamjetok… str. 55)
  27. Ako se čini pomen umrlome, onda se pred ovom jektenijom govori iz Služnjbnika jektenija za umrle: Pomiluj nas Bože… Ješče molimsja o upokojeniji duši usopščago raba Božja (ime)… Ako je žensko, onda se kaže usopščej rabi Božijej (ime)…
  28. Pri reči Otca, dotiče se gornje, odnosno istočne strane Antiminsa; pri reči Sina dotiče se donje ili zapadne strane Antiminsa; pri rečima: Duha Svjatago, dotiče se desne, (a prema sebi leve) severne strane Antiminsa; na i ninje – južne, odnosno leve strane sv. Antiminsa.
  29. Svod ukazani i zamjetok po vaprosam Pastirskoj praktiki – Iič str. 58.
  30. Ovo je po običaju ali ne i po pravilu.
    Dakle po odredbi Arhijerejskog Sabora i po pravilu ne treba podizati ruke.
  31. Umesto: Iže heruvimi, peva se na Veliki Četvrtak Večeri tvojeja tajnija, dnes Sine Božji… Na Veliku Subotu: Da molčit vsjakaja plot…
  32. Ako je Episkop u stolu, onda sveštenik sa Carskih Dveri jedanput kadi Episkopa govoreći tiho: Blagoslvi preosvjaščenjejši vladiko svjatoje kadilo. Ako je Episkop u Oltaru onda istim načinom traži od njega blagoslov za kađenje.
  33. Kad okadi ikonostas, on se okrene Episkopu, ako je on u svome stolu i kadi ga tri puta a zatim pevnice i narod. I kad sveštenik po drugi put okadi Prestone ikone onda se okrene opet Episkopu, jedanput ga okadi, zatim pokloni se i ulazi u oltar kroz Carske Dveri.
  34. Ako je Episkop u Oltaru, onda sveštenik pošto okadi Proskomidiju, okrene se Episkopu okadi ga jedanput a zatim i ostale u Oltaru.
  35. Ovako je po pravilu. Ali je sv. Arhijerejski Sabor odredio da se diskos drži po dojakošnjoj praktici.
  36. Ako je Arhijerej prisutan u svome stolu, onda se okrene njemu i govori: Arhijerejstvo tvoje, da pomjanet Gospod Bog vo carstvi… a zatim se opet okrene narodu i produžava vas * i vsjeh… Ako je Arhijerej u Oltaru onda pominje obično: Preosvjaščenjejšago Arhijereja našego…
    * Prema Saborskoj odluci. I u Rusiji to preovlađuje „Svod ukazani“ – str. 55.
  37. Neki sveštenici i sada celivaju dare. Ali to je nepravilno i ne treba celivati, a prema odluci Arhijerejskog Sabora.
  38. Izjasnenije sv. Liturgije Iv. Dimitrevskago str. 204. Tolkovanije na božanstvenu Liturg. Ep. Visariona str. 200.
  39. Pokrivač – vozduh savije ovako: prvu gornju stranu njegovu, potom donju (slično Antiminsu), zatim levu pobočnu, i na posletku desnu pobočnu stranu njegovu.
  40. Posobije izuč. Ustav. Nikoljskago str. 430 Služenije Liturgije Soborno J. Kutepova – 26.
  41. Ustav Bogosluženija – Nikoljskago str. 432. Služebnik i Činovn. Arhijerejskoje Razjasnenije. Bogosluženije – J. Kutepova str. 27. Skrižal str. 202.
    U Jerusalimskoj crkvi ovoga ukazivanja rukom na diskos i Putir nema.
  42. Ovo poslednje unakrsno blagosiljanje biva ovako: najpre dotakne sa desnicom Antiminsa s gornje, istočne strane u pravcu između diskosa i Putira; potom – s donje strane, prema sebi; pa – severnu iza diskosa i odande povlači ruku preko samoga diskosa i Putira ka južnoj strani Antiminsa, odmah iza Putira. Dakle, ovaj unakrsni znak treba da obuhvati i diskos i Putir.
  43. Tada, a pri pevanju: Tebe pojem… treba da se do zemlje poklone svi, koji se u sv. hramu nalaze.
  44. Tada crkvnjak prinosi svešteniku na poslužavniku naforu, ili prosfore za naforu, koje sveštenik unakrsno blagoslovi govoreći: Blagosloven hljeb sej blagodatiju Božeju, vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha.
  45. Ako je Arijerej prisutan bilo u Oltaru lili u svome stolu, sveštenik pri izgovaranju njegovog imena, okrene mu se i malo pokloni.
  46. Ustav Bogosluženija Nikolljskago str. 438.
    Tolkovaije Litur Episk. Isariona str. 250
  47. Ili to uradi crkvenjak
  48. Voda se svagda zagreje u džezvici, iz nje se pak sipa u naročiti sudić za teplotu i prinosi svešteniku. Nikako se pak nesme džezva s vatre onako pepeljiva nadnositi nad sv. Putir, no se voda sipa iz nje u sudić.
    Voda treba da bude dovoljno topla – vruća a ne samo mlaka, jer ona treba da razmlači krv Gospodnju u Putiru.
  49. Ako je prisutan Arhijerej u Oltaru, onda priđe Arhijereju s rečima: Oprostite Preosvjaščenjejši vladiko i blagoslovite, potom ga ljubi u ruku.
  50. Sveštenik kad uzme sv. časticu – sv. Telo Hristovo ne izmiče se od sv. Prestola već ruka, na kojoj je sv. tajna pričešća, treba da je nad Antiminsom, odnosno nad Prestolom
  51. Novaja Skrižal str. 219; Izjasnenije Liturgije Dmitrevskago str 272. Po Ustavu Bogosluženija – Nikoljskag govori se: Vo imja Otca i Sina i Svjatga Duha – amin.
  52. Neki svešenici radi bolje sigurnosti, da ne ostane častice utru obe strane diskosa o Antimins, pa ga onda ostave. S raznim diskosima može se zar to, i dopustiti, ali sa visokim na stopici, to je nemoguće a i nepotrebno, kad se gubom da diskos dobro izbrisati.
  53. Pri tom sveštenik treba da vodi strogo računa o tome, koliko će od prilike biti pričasnika, pa da srazmerno i vina u Putir na Proskomdiji sipa. Ako je napr. za vreme Velikog Vhoda primetio, da naroda ima mnogo za pričešće (a on zna, ili treba da zna, kad i u koje mu se dane narod najviše pričešćuje) onda, posle vhoda i zatvaranja zavese, može u Putir još vina doliti, od prilike onoliko koliko će trebati, te da se svi pričasnici pričeste.
    No posle osvećenja sv. darova, ni za vreme pričešća, nikako se ne sme dolivati vino u Putir, U rotivnom, sveštenik podleži i Božijem i crkvenom sudu – kazni.
  54. A ne krajevima Antiminsa, kako to neki svetenci praktikuju
  55. Ovako treba zbog blagosiljanja desnom rukom na: Spasi Bože ljudi tvoja…No može i sv. Putirom unakrs da blagosilja.
  56. Ova reč: i ljuboviju, postoji u sadanjim grčkim služebnicima, a u njih je unesena iz Liturgije sv. apostola Jakova, brata Božijega.
    Izjasnenije Litur. Dmitrov. Str. 275.
    Tolkovanije na Litur. Episk. Visariona str. 267.
  57. No ako ima da osvešta slavsko koljivo, to se onda prvo otpeva tropar svecu – prazniku, pa posle, kad sveštenik očita molitvu nad koljivom, peva se: Budi imja Gospodne…
  58. Ako je Arhijerej u svom stolu, onda on blagosiljajući igovara te reči, kao i: Spasi Bože ljudi Tvoja… kojom prilikom sveštenik se malo pokloni Arhijereju.
  59. O otpustima vidi prvu knjigu Pravilnika na kraju, kao i u Služebniku, na svome mestu.
  60. A nikako napamet, kako to neki sveštenici čine.
  61. Ako je Arhijerej u hramu onda: Molitvami svjatago vladiki našego Gospodi Isuse…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *