НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ПРАВИЛНИК – ПОМОЋНА БОГОСЛУЖБЕНА КЊИГА

ПРАВИЛНИК – ПОМОЋНА БОГОСЛУЖБЕНА КЊИГА

 

ПРАВИЛНИК – ПОМОЋНА БОГОСЛУЖБЕНА КЊИГА
 
IV
УЧЕШЋЕ ЂАКОНА У СЛУЖЕЊУ СВ. ЛИТУРГИЈЕ

 
Учешће ђакона у служењу св. Литургије не мислимо, а није потреба, опширно излагати. Ово с тога што је то изложено у самом Служебнику. Ограничићемо се само на оно, што је у Служебнику нејасно, или није казано, или је сувише мало казано.
Учешће ђакона у вршењу чина Проскомидије нећемо излагати. Довољно је и јасно казано у Служебнику. Прећи ћемо и прелазимо одмах на
 
Свету Литургију
 
Кад ђакон изговори велику јектенију: Миром Господу помолимсја и кад свештеник исту заврши узгласом: Јако подобајет… ђакон се прекрсти, поклони, силази са амвона и одлази пред Престону икону Христову. Ту стоји и чека, док певачи отпевају т. звани: перви антифон. Кад се доврши певање тога антифона, одлази пред Царске Двери и говори малу јектенију: Паки и паки… коју свештеник завршава узгласом: Јако твоја держава… Ђакон се прекрсти, поклони и пређе пред Престону Икону Божје Матере.[1]
Кад певачи доврше певање званога „втораго антифона“, опет говори малу јектенију. Кад ову свештеник заврши узгласом: Јако благ… ђакон се прекрсти, поклони и иде на јужне двери у Олтар.
 
Мали Вход
 
На Блажена а на Радујтесја… ђакон са свештеником отвара Царске Двери и с њиме се олако поклони народу, после чега свештеник усправи Јеванђеље.
На Слава… прекрсти се и поклони. Свештеник му да Јеванђеље. Ђакон га пољуби у руку. Затим обилазе св. Престо, напред ђакон, за њим свештеник клањајући се мало и то само главом, а никако целим корпусом (телом) својим, јер би се у овом случају ђакон клањао и с Јеванђељем заједно, а то не сме бити.
Кад изиђу на северне двери у храм, стану иза амвона и обојица сагну главе. Ђакон каже: Господу помолимсја. Свештеник очита молитву входа. Ђакон тада преметне Јеванђеље на леву, десном узме обично орар међу прсте и пружи према Царским Дверима, говорећи: Благослови владико, свјати вход.
Свештеник благосиља руком унакрсно према Царским Дверима, говорећи: Благословен вход…
Ђакон прихвати Јеванђеље и десном руком, пође напред корак, окрене се свештенику и подноси му Јеванђеље на целивање. Свештеник прихвативши се Јеванђеља десном руком, целује га[2] а ђакон његову десницу. Затим ђакон одлази на праг Царских Двери. Чим се пак доврши певање, подигне Јеванђеље тако, да се више главе види половина истога а потом га мало спусти и покрене с десне на лево (односно са северне на јужну страну), те тако начини крсни знак, и том приликом говори јачим гласом: Премудрост прости, унесе Јеванђеље и постави га на св. Престо.
Свештеник се одмах за овим крене, такође кроз Царске Двери, у Олтар, и стане на своје место пред св. Престо.
Кад доврши певање последњег кондака, ђакон држећи орар међу прстима (десне руке) окрене се свештенику и тихо говори: Благослови владико времја трисвјатаго.
Свештеник благословивши га десницом, узглашава: јако свјат јеси Боже наш, и Тебје славу восилајем, Отцу и Сину и Свјатому Духу ниње и присно ( и одмах чита молитву „трисвјатаго пјенија: Боже свјати иже во свјатих… ). Ђакон стојећи на прагу Царских Двери, а окренут народу, подигне орар и њиме олако направи полукруг од јужне ка северној страни, односно од иконе Христове ка Богородичној гласно говорећи: И во вјеки вјеков, па се врати св. Престолу.
Свештеник пошто прочита молитву по обичају моли се Богу говорећи: Свјати Боже… а ђакон се само крсти и у пола тј. до појаса метанише. Он не говори „Свјати Боже“ већ само свештеник.
По овоме, ђакон се помакне мало јужно од свога места, указује орарем ка Горњем Месту и говори свештенику: Повели владико[3] Свештеник полазећи Горњем Месту говори: Благословен грјади во имја Господне.
Ђакон:Благослови владико Горњи Престол.
Свештеник:Благословен јеси на Престоље… ( и стане југоисточно од св. Престола, а јужно од Горњег Места).
Чим доврши певање: Трисвјатаго, ђакон стане на праг Царских Двери и гласно говори: Вонмем.
Свештеник благосиљајући народ узглашава: Мир всјем. При овим речима, ђакон се окрене, свештенику и олако се поклони.
Чим се отпева: Прокимен, ђакон говори: Премудрост.
Чтец каже натпис дневног апостола: к Римљаном или Дјејанији
Ђакон: Вонмем. Затим му се дода кадионица, којом кадећи свештеника једанпут, говори: Благослови владико свјатоје кадило[4].
Свештеник благосиљајући десницом говори: Кадило Тебје приносим…
Ђакон кади св. Престо, Олтар, излази на северна врата пред Царске Двери и кади оданде по обичају, тако званом „кађење с места“.
За време кађења свештеник седи југо-источно од св. Престола.
По кађењу ђакон уђе у Олтар на јужне двери, окади по једанпут: св. Престо, Проскомидију, свештеника, предстојеће у Олтару и преда кадионицу, па стане југо-западно од св. Престола, окренувши се северној страни.
Кад доврши читање апостола, свештеник, говори: Мир ти.
Ђакон стане на Царске Двери и говори: Премудрост.
Свештеник прилази св. Престолу, чита молитву „прежде Јевангелија“: Возсијај в сердцах наших… Кад је прочита, тада усправи Јеванђеље, ђакон га не диже с Престола, већ сагне главу и тихо говори: „Блаослови владико благовјеститеља свјатаго апостола и јеванђелиста“ Н. (име).
Свештеник благосиљајући главу ђаконову говори: „Без молитвами“…[5]
Ђакон – амин. Тада свештеник преда ђакону Јеванђеље и он обишавши наоколо св. Престо, излази кроз Царске Двери[6] и одлази на амвон, на коме стоји налоња. Попевши се на амвон, ђакон преметне крај орара преко налоње и стави Јеванђеље на налоњу, преко орара.
Свештеник пак приђе близу Царских Двери (окренут народу) и пошто се доврши певање алилуја узглашава: Премудрост, прости услишим свјатаго Јевангелија – мир всјем, којом приликом благосиља десницом.
Ђакон се мало поклони а потом чита Јеванђеље..
За време читања св. Јеванђеља свештеник стоји пред св. Престолом окренувши се народу.
Кад ђакон прочита Јеванђеље, прекрсти се, целива, склопи га[7] и однесе те преда свештенику, који, стојећи на Царским Дверима, прими од ђакона Јеванђеље, целује га и стави попреко (више горње стране св. Антиминса) на св. Престо, а затим одмах затвори Царске Двери.
Ђакон се врати на амвон, прекрсти се и говори сугубу јектенију: Рцем вси…
После узгласа: Јако мислостив… прекрсти се, поклони, сиђе са амвона и одлази пред Царске Двери и оданде говори остале јектеније по Служебнику.
 
Велики Вход
 
По узгласу: Јако да иод державоју… ђакон се прекрсти, поклони, потом се окрене народу (или Архијереју ако је у столу), олако поклони и иде на јужне двери[8] у Олтар и стане на своје место пред св. Престо.
Кад свештеник доврши молитву: Никтоже достојин… тада се обојица поизмакну мало назад од св. Престола, три пута се прекрсте и дубоко поклоне изговарајући речи: Боже очисти мја грјешнаго и помилуј мја. Затим свештеник у неколико подигне руке[9] ( а ђакон орар) и полугласно говори: Иже херувими тајно образујушче и животворјашчеј Тројицје, трисвјатују пјесан припјевајушче. Всјакоје ниње житејскоје отложим попеченије.
Ђакон:[10] Јако да царја всјех подимем, ангелскими невидимо, дориносима чинми: алилуја, алилуја, алилуја, и одмах се прекрсте и поклоне.
Ово и овако исто понављају још два пута. Затим се окрену обојица и заједнички отворе Царске Двери, којом се приликом мало поклоне народу и врате се: свештеник ка св.Престолу, а ђакон се удали мало на јужну страну од Царских Двери. Свештенику се дода кадионица[11] коју обично најпре благослови, а потом кади св. Престо, Олтар, излази кроз Царске Двери и са солеје ( где ове има, иначе испред иконостаса) кади иконостас, певнице и остало по обичају.
По повратку у Олтар, кади св. Престо према себи, Проскомидију, ђакона и остале присутне у Олтару, па преда кадионицу.
Затим обојица: свештеник и ђакон, стану на своја места, пред св. Престо, два пута се прекрсте и поклоне; свештеник пољуби Антиминс, односно слику Христову на Антиминсу (како је раније казано) и крај св. Престола пред собом, а ђакон пољуби само ивицу св. Престола.
Потом се опет обојица по једанпут прекрсте, поклоне св. Престолу, окрену се народу, олако поклоне и обојица полазе Проскомидији, напред свештеник а за њим ђакон[12]. Свештенику се дода кадионица, којом три пута окади даре на Проскомидији говорећи: „Боже очисти мја грјешнаго„… Предавши кадионицу прекрсти се и целива[13] „воздух“ (горњи покривач) између дискоса и Св. Путира.
Ђакон говори: „Возми владико“.
Свештеник скида воздух, ставља га ђакону на леђа[14] говорећи: „Возмите руки вашја“… Ђакон веже пантљике воздуха себи на груди на замку.
Свештеник узима дискос обема рукама, целива га и предаје ђакону.
Ђакон прихвати дискос обема рукама, пажљиво, целује га а потом и руку свештеникову. Дискос тури на главу[15] или према челу, али тако, да су му очи слободне, воздухом не закривене. Кадионица му се обеси о мали и средњи прст леве руке, па му се пребаци преко лакта.
Свештеник пак узме десном руком Св. Путир по средини, а левом за стопало, целива га, а затим се обојица окрену северним дверима. Кад се доврши певање првог дела херувике а последњих речи: отложим попеченије, излазе обојица на северне двери у храм, напред ђакон а за њим свештеник[16] Идући тако ка средини храма, ђакон говори: „Благочестиви и христољубиви род христијански, ктитори и приложники свјатаго храмасего ( у манастиру: обители сеја) да помјанет… удешавајући ход тако, да последње речи (всегда ниње и присно и во вјеки вјеков) изговори стојећи већ иза Амвона.
Свештеник ставши до ђакона (оба окренути народу) узглашава: „Благовјернаго„… и остало, помињући дакле владаоце, епархијског Архијереја и завршујући: „Вас и всјех православних христијан, да помјанет Господ„…
При свештениковим речима: всегда ниње… ђакон се окрене Царским Дверима и полако полази а за њим и свештеник.
Ђакон ушавши у Олтар, стане на ћоше јужне стране Св. Престола, окренувши се северној, односно Проскомидији. Кад свештеник уђе у Олтар, ђакон му полугласно говори: „Да помјанет Господ свјашченство твоје во царствији својем, на шта му свештеник одговори: „Да помјанет Господ Бог свјашчено ђаконство твоје, во царстври…
Свештеник спусти св. Путир на св. Престо, скине дарак са св. Путира, савије и остави на јужну страну Св. Престола. Затим узме кадионицу, окади дискос два пута прекрсти се и мало поклони[17], узме од ђакона дискос обема рукама, целива и спусти га на Св. Престо десно до Св. Путира (односно лево према себи), којом приликом говори тропаре: „Благообразни Јосиф“… „Во гробје плотски“… „Јако живоносец“… Потом одвоји дарак од дискоса и остави га са дарком од Св. Путира. Док свештеник ово врши ђакон одреши пантљике воздуха, али га не скида. Свештеник скине с ђаконских леђа воздух, наднесе га над кадионицу (коју ђакон држи) те окади, а потом њиме покрива даре, говорећи: Благообразни Јосиф… Затим му ђакон дода кадионицу те кадећи даре трипута говори: Ублажи Господи благоволенијем твојим Сиона…
Предавши кадионицу свештеник говори ђакону: Помјани мја брате сослужитељу.
Ђакон: Да помјанет… Потом ђакон сагне главу па држећи орар међу прстима, по обичају, говори свештенику: Помолисја о мње владико свјати.
Свештеник држећи десницу над главом ђаконовом говори му: Дух свјати… и остало. При речима: Да помјанет тја Господ Бог… свештеник благосиља унакрсно главу ђаконову и пружа му руку на целивање[18].
За овим ђакон са свештеником затвара Царске Двери, стане пред иконостас, прекрсти се и говори јектенију: Исполним молитву нашу Господеви – и остало.
Пошто ђакон каже: Возљубим друг друга… целује крај свога орара, на коме је крст а затим га по обичају подинге и гласно говори: Двери, двери, премудростију вонмем.
Кад се прочита Символ вере и кад ђакон каже: Станем добрјем, станем со страхом… прекрсти се, окрене, и народу олако поклони, а потом иде на јужне двери у Олтар[19].
При узгласу: Побједнују пјесан… ђакон десном руком подигне звездицу с дискоса и при речи: појушче, дотакне се њоме горњег краја (источне стране) дискоса; на речи: вопијушче – доњег, према себи; при речи взивајушче – северне, а на: глагољушче – јужне стране дискоса, склопи звездицу, целива је и остави међу дарке.
За време читања молитве: “ Поминајушче убо… “ ђакон се прекрсти и потом претури десну руку преко леве, па њоме узме дискос а левом св. Путир и при свештеникову узгласу: Твоја от Твојих, Тебје приносјашче о всјех и за всја – подигне мало дискос и св. Путир а за тим спусти их[20] на своје место и поклони се .
Кад свештеник доврши молитву: Јешче приносим ти… тада се обојица поизмакну мало од св. Престола, трипута се прекрсте и поклоне говорећи у себи тихо: Боже очисти мја грјешнаго и помилуј мја, а затим свештеник подигне мало руке у вис (а ђакон орар) и говори тихо тропар: Господи иже пресвјатаго Твојего Духа…
Ђакон стих: Сердце чисто
Свештеник опет тропар: Господи иже
Ђакон стих: Не отвержи мене
Свештеник по трећи пут тропар: Господи иже
Потом ђакон сагне мало тихо главу и показујући орарем свјати хљеб говори тихо: Благослови владико свјати хљеб.
Свештеник благосиљајући унакрсно само Агнец говори: И сотвори убо хљеб сеј, Честноје Тјело Христа Твојего.
Ђакон: – Амин. И опет ђакон указјући орарем Путир говори: Благослови владико свјатују чашу.
Свештеник благосиљајући унакрсно св. Путир говори: А јеже в чаши сеј, Честнују кров Христа Твојего.
Ђакон: Амин, а потом указујући орарем обе светиње говори: Благослови владико обоја.
Свештеник благосиљајући унакрсно преко св. дискоса и преко св. Путира говори: Преложив Духов Твојим Свјатим.
Ђакон: Амин, Амин, Амин. И одмах обојица клекну на колена пред Престолом, указујући тиме особито дубоко поштовање страшној тајни, – која је тога момента Духом Светим преложена – претворена: хлеб у Тело, а вино у Крв Христову.
Свештеник уставши чита молитву: Јакоже бити… а затим му се додаје кадионица, којом кадећи св. Престо према себи узглашава: Изрјадно о Пресвјатјеј, Пречистјеј… и одмах преда ђакону кадионицу, који кади св. Престо наоколо. Кад окади северну страну св. Престола, окрене се Проскомидији, окади и њу једанпут а потом кади Олтар, почевши од Проскомидије идући ка Горњем Месту и најзад јужну страну Олтара, служећег свештеника и присутне у Олтару, па онда преда кадионицу.
За време овог кађења, ђакон помиње у себи имена живих и умрлих сродника, пријатеља и кога хоће.
После кађења он (ђакон) чита тако звани диптих[21].
По узгласу: И да будут… ђакон се поклони свештенику (али му не целива руку), излази из Олтара, стане пред Царске Двери и говори јектенију: Всја свјатија помјануше…
По узгласу: И сподоби нас владико… молитву Господњу прочита и ђакон у себи.
На речи: Мир всјем и ђакон се поклони свештенику.
Певачи: И духови твојему.
Ђакон: Глави вашја Господеви приклоните.
Певачи: Тебје Господи. (велико, продужно).
За то време, ђакон се унакрсно орарем (преко груди и леђа) опасује.
Свештеник: Благодатију и шчедротами…
Певачи: Амин (такође велико, продужно).
За ово време, ђакон стојећи на своме месту, три пута се прекрсти и мало поклони тихо говорећи: Боже очисти мја грјешнаго и помилуј мја.
Када пак ђакон спази, да је свештеник очитао молитву, три пута метанисао и пружио руку Агнецу[22], тада он подигне обично орар према себи и гласно произноси: Вонмем.
Свештеник: Свјатаја свјати.
Певачи: Једин свјат, једин Господ Исус Христос…
Ђакон се прекрсти, поклони, окрене се народу, олако поклони и иде на јужне двери у Олтар, приђе свештенику и одмах говори: Раздроби владико свјати хљеб.
Свештеник разлама св. Агнец на четири части, говорећи: Раздробљајетсја и разјељајетсја Агнец Божији…
Ђакон указујући орарем на св. Путир говори: Исполни владико свјати Путир.
Свештеник спушта по обичају (како је већ раније казано) частицу „ИС“ у св. Путир, говорећи: Исполненије Духа Свјатаго.
Ђакон: Амин.
Ђакону се дода теплота, па, приневши је св. Путиру, говори свештенику: Благослови владико теплоту.
Свештеник благосиљајући је говори: Благословена теплота свјатих твојих.
Тада ђакон унакрсно сипа теплоту у св. Путир, говорећи: Теплота вјери, исполн Духа Свјатагоамин. Оставивши судић у коме је била теплота, стане мало по даље.
Свештеник расече частицу „ХС“ на две поле, па ће – ђакону: Ђаконе приступи.
Ђакон обиђе св. Престо с јужне стране на северну, приђе пред св. Престо, прекрсти се двапута и дубоко поклони, тражећи опроштаја од свештеника и осталих, па затим пружи десни длан, подметне под њега длан леве руке и говори свештенику: Преподажд мње владико…
Свештеник узме десном руком једну частицу (од ХС) а левом подмете губу и дајући је ђакону говори: Петру (или како је већ ђакону име) свјашченодјакону, преподајетсја, честноје… и спусти му на длан десне руке.
Ђакон пољуби руку свештенику и истим путем на северну страну враћа се, па позади св. Престола с источне стране, стане, сагне главу и говори тихо молитву: Вјерују Господи… и остало. Кад прочита, поједе[23] свету частицу а потом језиком дохвати и ситне мрвице, ако их је случајно на длану остало. Причестивши се тако, не ставља руке, већ тако отиде ка северној страни св. Престола, наднесе десну руку над дискос, левом узме губу и њоме пажљиво истре длан и између прстију десне руке, те да не би која частица међу њима заостала.
Свештеник пак, чим ђакону преда св. частицу, и сам се причешћује Пречистим Телом Господњим, како је већ раније казано. Пошто се причести и Пречистом Крвљу, позива ђакона речима: Ђаконе приступи.
Ђакон прилази и поклони се (до појаса) пред св. Престолом говорећи: Се прихожду к бесмертномуЦарју[24] прихвати левом руком за крај убруса и намести га себи испод доње вилице, а десном прихвати стопало од св. Путира. Свештеник држећи св. Путир у десној руци, принесе га устима ђаконовим, говорећи: Причашчајетсја раб Божји дјакон (име) честнија и свјатија Крове… Ђакон трипута сркне из св. Путира, убрусом обрише уста и крај св. Путира; целива св. Путир на св. Престо и руку свештеникову. Свештеник тада говори: Се прикоснусја устнам твојим… спушти св. Путир на св. Престо и одмах иде Проскомидији, или где у крај Олтара, узме нафору и мало вина, умије руке, а потом стојећи на левој страни св. Престола чита благодарну молитву: Благодарим тја владико человјекољупче, благодјетељу душ наших…
Но ако има причастника онда свештеник ово сада не чини, већ најпре дроби на ситно частице св. Агнеца „НИ“ и „КА“ по броју причастника[25], спусти их у св. Путир и остало изврши, како је раније казано, па тек тада отиде Проскомидији, узме нафору, умије руке, али молитву благодарствену сада не чита, већ пошто народ причести[26].
Причешћивање присутних бива исто онако, како је раније казано а и у Служебнику изложени. Ђакон при овоме има ту дужност, да постоји пред Царским Дверима (мало косо ка јужној страни) прихвата причастнике левом руком за раме, а десном подмеће убрус под вилицу причастника и по причешћу отре уста убрусом. При том мора добро пазити, да која частица св. Тела или кап Пречисте Крви не остане на убрусу или на уснама причастника.
Кад пак нема причастника, онда ђакон подигне дискос, наднесе га над св. Путир и спушта у њ` прво частице св. Агнеца „НИ“ и „КА“ а потом остале частице којом приликом говори: Воскресеније Христово видјевше. . . Свјетисја, свјетисја… и остало. Затим губом отире дискос говорећи: Отми Господи грјехи… Покрива св. Путир дарком, а остало лепо сложи: на дискос звездицу и копље, поврх њих дискосни дарак, а поврх тога воздух савијен у четворо. Ако је дискос без стопала, раван, онда га са осталим сасудима и утварима тури у воздух (како је раније казано[27]). Потом са свештеником отвара Царске Двери.
Свештеник узме св. Путир са св. Престола и пружи га ђакону. Ђакон се најпре једном прекрсти и поклони, прихвати св. Путир обема рукама, пољуби га као и руку свештеникову, износи на Царске Двери и, подижући га мало у вис, узглашава: Со страхом Божијим, вјероју и љубовију приступите.
Певачи: Благословен грјади…
Свештеник тада приђе ближе Царским Дверима а ђакон се мало измакне[28].
Кад певачи доврше певање, свештеник благосиљајући народ руком узглашава: Спаси Боже људи твоја… и одмах се обојица окрену св. Престолу; свештеник узме св. Путир од ђакона, спусти на св. Престо и три пута га кади тихо говорећи: Вознесисја на небеса Боже и по всеј земљи слава Твоја. Затим узме дискос с дарцима, преда ђакону, који их обема рукама прихвати и намести себи на главу па се окрене народу.
Свештеник се прекрсти, поклони, узме св. Путир са св. Престола, окрене се такође народу говорећи у себи тихо: Благословен Бог наш а потом гласно: Всегда ниње и присно и во вјеки вјеков, а потом однесе св. Путир на Проскомидију.
Ђакон пак одмах након овога крене се за свештеником, однесе дарке и спусти их такође на Проскомидију. Затим отпаше свој орар и прописно га намести.
Певачи певају: Да исполњатсја уста … За време овог певања свештеник вративши се од Проскомидије св. Престолу, савије Антиминс, метне га у илитон и усправи Јеванђеље.
Ђакон пак чим се доврши певање: „Да исполњатсја“ изађе на северне двери, отиде и стане на амвон и оданде говори јектенију: Прости пријмше
По узгласу свештеникову: Јако ти јеси освјашченије… Ђакон се прекрсти, сиђе и стане позади амвона десно.
Свештеник: С миром изидем.
Певачи: О имени Господни.
Ђакон: Господу помолимсја.
Певачи: Господи помилуј.
Свештеник изишавши до иза амвона, стане лево од ђакона[29] чита: замвонују молитву.
Кад доврши молитву тада обојица пођу напред: ђакон десно од амвона а свештеник лево. Кад буду више амвона, они унакрсно прођу један мимо другога тако, да свештеник сада буде на десној а ђакон на левој страни, окрену се и заједнички истовремено поклоне олако народу (или Архијереју ако је у столу) и одлазе: свештеник кроз Царске Двери а ђакон на северне Двери у Олтар.
Ђакон уотребљује остатак св. дарова онако, како је раније казано, кад сам свештеник служи; успреми сасуде и дарке, покрије св. Путир и у опште уреди Проскомидију, да је све на своме месту. Кад буде са тим готов, узме нафору, пије мало вина или воде, опере руке, а затим се свуче, скалупи своје одело и на одређено их место стави.
Свештеник пак даље изврши што треба по пропису Служебника; потом и сам се свуче, у чему му ђакон помаже. По спреми обојица се заједно прекрсте, поклоне: свештеник целује Јеванђеље, Крст и св. Престо а ђакон само крај св. Престола и благодарјашче Бога о всјех исхдјат[30].
 
Ђакону на знање
 
Дешава се неки пут да ђакон није за причест: било што му је у једанпут нешто позлило; било што је слабуњав, те мора изјутра да узима лекове; било што му је ударила крв на нос или уста или томе слично, а међутим мора да служи св. Литургију.
Кад овакав случај наступи, он може да служи али не може се причестити и не може примати учешћа у следећој обредној страни св. Литургије:
1. Не узима са свештеником време пред Царским Дверима, а пре почетка св. Литургије.
2. Пред Благословено царство, не узима благослов од свештеника по обичају, већ само тихо каже: благослови владико. Добивши благослов пољуби му руку, отиде на амвон и произноси: „Благослови владико“; говори јектенију итд.
3. После Великог Входа, не обраћа се свештенику за благослов већ по обичају само: „благослови владико“; свештеник обично благослови, али не преко главе и ђакон одлази пред Двери и тамо говори јектенију итд.
4. На Побједнују пјесан… ђакон не подиже звездицу с дискоса, већ то чини свештеник.
5. Равним начином на речи: „Примите јадите…“ и „пијте… “ не указује орарем на даре, нити на „Твоја от Твојих… “ подиже свете даре, већ то врши свештеник и уопште од „Побједнују пјесан… “ па до „достојно“ он стоји мало даље од св. Престола, те не прима учешћа у Богослужењу.
На „Достојно јест… “ прими од свештеника кадионицу и кади св. Престо и цео Олтар по обичају.
6. После, пошто се свештеник причести, ђакон не спушта частице у св. Путир, нити врши осталу успрему око св. Путира и сасуда већ то врши свештеник[31].
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. По већ усвојеном обичају. А по Служебнику – опет пред Христову икону.
  2. Ако је присутан Архијереј у своме столу, и кад он – Архијереј, благослови вход, ђакон му приноси Јеванђеље на целивање.
    Свештенику се тада подноси Јеванђеље.
  3. Код нас уобичајено је да ђакон указује према Проскомидији и говори ове речи.
  4. Ако је Епископ у своме столу, онда ђакон с Царских Двери кади њега и говори те речи.
  5. Ако је Епископ у столу или Олтару, онда ђакон подноси Епископу Јеванђеље говорећи: Благослови преосвјашчењејши владико благовјеститеља.. . . и кад Епископ благослови, пољуби му десницу и одлази на амвон.
  6. Пред ђаконом иду тада свећоносци и рипидоносци и допрате га до амвона, потом стану с обе стране амвона окренувши се ђакону; подигну свећњаке и тако стоје, док се не прочита Јеванђеље. По прочитању, допрате ђакона истим начином до Царских Двери, а затим заузму своја места.
  7. Ако је Епископ у своме столу, онда га не склапа, но онако отворено подноси Архијереју на целивање; затим га склопи, носи и предаје свештенику.
  8. У Служебнику стоји на северне двери. Али то је непрактично, нити се чини тако.
  9. По обиачају. Правила за то нема. По одлуци Архијереј. Сабора не треба чинити.
  10. Тако је уобичајено, да ђакон говори други део Херувимске песме. У осталом, ово треба да чини само свештеник, а ђакон само да се трипута прекрсти.
  11. По усвојеном код нас обичају и одредби Архијереј. Сабора По Служебнику – кади и сада ђакон а не свештеник.
  12. У Служебнику стоји: предходјашчу ђакону, што значи, да он напред иде, па он (по Служебнику) и кади даре. Али је уобичајено, да свештеник сада кади, а и незгодно је, да ђакон стојећи десно (односно лево) од свештеника прелази поред њега.
    Негде ђакони обилазе св. Престо, но то је неправилно.
  13. По обичају у Служебнику тога нема.
  14. По обичају код нас, а и одредби Архијереј. Сабора; а по правилу – на лево раме. Код Руса и Грка на раме, по правилу. Но пробитачније т. з. безопасније је – на леђа
  15. Тако је по правилу – Служебник.
    Код Руса и Грка, тако се и чини. По одредби Архијереј. Сабора – по обичају, дакле према челу.
  16. Пред њима иду свећеносци и рипидоносци.
  17. Али не до патоса, како то неки чине. Јер дари још нису освећени.
  18. Но ако је Архијереј присутан у столу своме или у Олтару, ђакон тражи благослов од Архијереја, истим начином и истим речима.
  19. У Служебнику стоји, да сада ђакон: прими рипиду вјејет свјатаја благоговјејно а то чини и после побједнују. . . Но ово се код нас не практикује. На истоку, где има много инсеката, то је потребно.
  20. Неки свештеници – кад сами без ђакона служе а и ђакони овом приликом унакрсно – правећи крсни знак – подигну дискос и Путир, али то је погрешно и не треба чинити, већ само мало подићи и спустити.
  21. Диптих је: две таблице од круте дебеле хартије повезане. На једној су страни имена живих, а на другој имена умрлих: владаоца, Архијереја, свештеника, ктитора и приложника св. храма и уопште чија су имена стављена у Диптих.
    Овом приликом помиње имена умрлих.
    Изјасненије Литург. Ив. Дмитревскаго 251.
  22. Ако су Царске Двери масивне без резбе или завеса непровидна, те ђакон не види дјејства свештеникова у Олтару, онда после аамин, мало паузира (те да свештеник има времена, да очита молитву и припреми се за подизање св. хлеба) а потом узглашава – Вонмем.
  23. Ђакон никада пре свештеника да се не причешћује св. Телом, па макар и прочитао раније молитве.Хојнацки стр. 92.
  24. У Служебнику после ових речи стоји и: Вјерују Господи и исповједају. . .все. Али ово не чини јер је ђакон већ једанпут прочитао ове молитве и што би се сувише продужило причешћивање његово. Међутим, мора неки пут (кад има причасника) и побрзати.
  25. Понегде врши ово ђакон, али је то неправилно, јер ђакон не освећује и не раздаје вернима св. даре но свештеник. У Служебнику изриком се наређује, да то врши свештеник. Види и Устав Богослуженија стр. 443.
  26. Сами смисао или садржина пом. Благодарствене молитве то потврђује, а тако је и по Служебнику.
    Толкованије Литургије, Епископа Висариона – 261.
  27. Сада се не савија Антиминс (како је то погрешно уобичајено), већ се савије после, кад се св. Путир однесе с Престола на Проскомидији.
  28. Но ако су Царске Двери довољно комотне, широке онда се ђакон не измиче, већ обојица упоредо стоје.
  29. Тако је код нас уобичајево. Док по Служебнику ђакон сада не стоји иза амвона, већ пред престоном иконом Христовом.
  30. У резиденцији епископској служећи свештеник и ђакон, иду по обичају архијереју „на благослов“ метанишу једаред пред њим, пољубе му руку и још једанпут метанишу.
    По нашем мишљењу ово не би требало чинити, јер су се они удостојили тога дана пресветога дара – Причешћа – те не треба тога дана никоме никаква метанија чинити.
  31. А.Т. Хојнацки – Практическоје руководство дља свјашченослужителеј – стр. 95.
    Свод указанији и замјеток – стр. 56.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *