ПРАВИЛНИК – ПОМОЋНА БОГОСЛУЖБЕНА КЊИГА

ПРАВИЛНИК – ПОМОЋНА БОГОСЛУЖБЕНА КЊИГА
 
III
O СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
(Св. Јована Златоустог)
 
КАД САМ СВЕШТЕНИК БЕЗ ЂАКОНА СЛУЖИ
 
1. Чин. Проскомидија
Светштеник дошавши светом храму и, пре него ли уђе у храм стане пред врата његова, прекрсти се 2 – 3 пута и дубоко поклони, уђе у храм, стане пред целиваоником, на коме је целивајућа икона, прекрсти се двапута пољуби икону, па се још један пут прекрсти и поклони[1], а затим прилази Царским Дверима пред којима се прекрсти поклони и говори: Благословен Бог… Царју небесни… Трисвјатоје… Отче наш… и узглас: Јако Твоје јест царство… Затим говори тропар: Помилуј нас Госоде… Слава… Господи помилуј нас… И ниње… Милосердија двери…
По том прилази Престоној икони Спаситељевој поклони се 2 пута пред њом говорећи тропар: Пречистому Твојему образу поклањајемсја благи… и по прочитању овога тропара пољуби икону а затим се још једанпут поклони. То исто чини и пред Престоном[2] иконом Божје Матере говорећи тропар: Милосердија сушчи источник… и пошто целује ту икону, врати се пред Царске Двери сагне главу и говори молитву: Госоди ниспосли руку Твоју… Прочитавш ову молитву окрене се народу и мало поклони, мислено тражећи опроштаја, ако је кога вољно или невољно увредио. Затим на јужне двери уђе у св. Олтар говорећи тихо входну молитву: Вниду в дом Твој. . , прилази св. Престолу, трипута се дубоко поклони – метанише пољуби св. Јеванђеље, св. Престо и св. Крст, после чега се још једанпут поклони.
После тога одлази у крај св. Олтара ради облачења. Ставши пред налоње на које је намештено свештеничко одело три пута се прекрсти говорећи: Боже очисти мја грешнаго и помилуј мја, после чега благосиља руком унакрст преко целог одела говорећи: Благослвен Бог наш всегда ниње и присно и во вјеки вјеков. За овим целује крст на стихару, облачи стихар говорећи: Возрадујетсја душа моја о Господје… и даље се облачи читајући прописне молитве (види Службеник).
Кад се обуче, прилази умиваоници, опере руке, говорећи том приликом прописну молитву: Умију неповини руцје моји… После овога одлази пред Жртвеник – Проскомидију, ради проскомидисања[3].
Дошавши пред Проскомидију свештеник се три пута прекрсти и дубоко поклони говорећи: Боже очисти мја грјешнаго и помилуј мја, а затим чита тропар: Искупил ни јеси од кљатви законија… Прекрсти се и говори: Благословен Бог наш… Потом узме просфору левом руком а десном копље па њиме прекрсти просфору три пута говорећи: Воспоминаније Господа, Бога и спаса нашего Исуса Христа.
Затим с десне стране[4] печата – Агнеца реже копљем у дубину до саме доње коре, захватајући простор колики је сам Агнец. Том приликом говори: Јако овча на заковеније ведесја. Тако исто реже с леве (односно према њему – свештенику с десне) стране Агнеца говорећи: Јако Агнец непорочен… Затим реже са горње стране а најпосле с доње стране Агнеца говорећи при том резању прописне речи[5]).
Кад обреже Агнец онда окрене десну страну просфоре према себи, па са те стране подвлачи копље под цео Агнец до саме доње коре или докле је Агнец опсечен, копљем га подиже и таквим га начином извади из просфоре, говорећи при том ове речи: Јако вземлетсја от земли живот јего[6]).
Извађењи Агнец ставља на дискос, окренувши слова односно горњу површину Агнеца доле. Затим прихвати Агнец левом руком па га тако изокренута копљем унакрст по средини пререже до саме коре, пазећи да кору не пресече. При пререзивању говори: Жретсја Агнец Божји… Пререзивање Агнеца треба да се тако удешава, да ти прорези иду тачно по линијама, које постоје на кори између слова ИС. ХС. НИ. КА.
Кад тако пререже Агнец онда га окрене горе. Потом узме копље левом руком и подвуче га мало (само врхом) под горњи део Агнеца (под кору) и то са десне стране, где је слово ИС. говорећи: Једин от воин копијем јего ребра прободе… Држећи тако копље, десном руком благосиља вино и воду, сипа их (најпре вино а потом воду[7]) у Путир.
Затим узме другу просфору, из ње вади частицу у част и спомен св. Богородице, говорећи: в чест и памјат преблагословенија Владичице нашеја Богородици и приснодјеви Марији… па је стави са десне стране Агнеца, говорећи: Предста Царица одеснују Тебе…
Сада пак узме трећу просфору – ако има, а ако нема онда другу, из које је вађена частица Богородична – и вади честице у спомен светих, званих девет чинова. Ове честице се мећу с леве стране Агнеца и то овим редом: прва честица у спомен св. Јована Претече ставља се при самом врху до Агнца (с леве стране) с произношењем извесне речи: Честнаго славнаго…
Друга частица вади се у част и спомен св. пророка, па се стави такође до Агнца, испод частице св. Јована Претече.
Трећа частица вади се у част и спомен св. Апостола Петра и Павла и осталих Апостола и ставља се до Агнца, испод друге частице.
Тиме је завршен први ред чинова.
Други ред чинова почиње овако: вади се, по реду четврта частица у част и спомен великих светитеља Василија Великог, Глигорија Богослова, Јована Златоустог и осталих по реду, (како је у Служебнику изложено) светитеља, међ` којима се помињу и српски светитељи: Симеон Мироточиви; светитељи: Сава, Арсеније, Јевстатије, Сава Втори, Никодим, Данило, Јанићије (патријарх), Јеврем (патријарх), Максим (архиепископ), Василије Осторшки и Петар Цетињски.
Ова частица, за спомен светитеља, ставља се на дискос до частице Јована Претече, а при спомињању светитеља, како је у Служебнику и штампаној проскомидији изложено.
Пета частица вади се и ставља на дискос, у част и спомен светих мученика и мученица. Међ`мученике треба помињати и св. краља српског Владимира, Стевана Дечанског краља српског, цара Уроша, цара Лазара и св. Ђорђа Кратовца. Ова частица ставља се испод частице светитељске, а до частице св. пророка.
Шеста частица, вади се у част и спомен преподобних и Богоносних отаца: Антонија, Јевтимија, Саве Освећенога и др., као и у спомен преподобних матера (види Службеник и лист Проскомидије). Овде се спомињу и преподобни оци из српског племена, Прохор Пчињски, Јанићије Девички, Петар Коришки, Стеван Пиперски и Преподобна мати Ангелина, бив. Деспотица српска. Ова се частица ставља испод частице мученичке, а до частице св. Апостола. Овом се частицом довршава други ред св. чинова.
Седма частица – у част и спомен св. чудотвораца бесребрника; Косме и Дамјана, Кира и Јована, Панталејмона и др. Бесребрника. Овом се частицом почиње трећи ред чинова и ставља се до частице светитељске.
Осма частица вади се у част и спомен светих и праведних Бого – отаца Јоакима и Ане, у спомен онога свеца, који се празнује, као и у спомен светих праведника из српског народа: краља Милутина, Стевана Деспота, Јована Деспота и Стевана Шчиљановића. Ова се частица ставља испод частице светих бесребрника, а до частице св. мученика.
Девета частица вади се у спомен онога светитеља кога се служба дотичнога дана служи -. св. Јована Златоустог или Василија Великог. Ова се частица ставља испод частице св. праведника а до частице преподобних и богоносних отаца и њоме се завршује помињање девет чинова.
Свршивши спомињање девет чинова, свештеник узима четврту просфору ако је има, ако нема онда другу или трећу просфору и из ње вади частице за живе. Наиме: за православно епископство, епархијалнога Архијереја, као и онога Архијереја, који га је рукоположио – ако је жив. Ту частицу ставља испод Агнеца са десне стране, са произношењем прописних речи: Помјани владико человјекољупче, всјакоје епископство православних…
Затим вади частицу за здравље владаоца и чланова његовог дома. Ту частицу меће доле с леве стране, на крају Агнеца.
После овога, вади частице за живе и при стављању частице, за свако име говори: Помјани Господи раба твојего или рабу твоју – имјарек – или још краће: Помјани Господи Петра, Јанка, Видосаву итд.
Свршивши са вађењем частица за живе, свештеник узима пету просфору, односно трећу[8] (ако нема пете) и из ње вади чстице за умрле пошто претходно каже ове речи: О памјати и оставленији гријехов свјатјејших патријархов… Прву частицу вади за покој душе усопшега Архијереја, који га је рукоположио, помиње своје родитеље и друга усопша лица. При вађењу частице говори: “Помјани Господи усопшаго раба твојего (или рабу твоју) Н… (поменувши име).
Помињање умрлих заврши речима: И всјех в надеждје воскресенија, жизни вјечнија… и вади последњу частицу за умрле[9]. Кад то доврши, онда понова узме просфору из које је вадио частице за живе и из ње вади частицу за самога себе, говорећи ове речи: Помјани Господи и моје недостојинство, и прости ми всјакоје согрјешеније вољноје же и невољноје, ставља частицу међ` частице живих. Потом, губом скупља частице са стране, ближе Агнецу, те да не би која при покривању или иначе спала са дискоса.
У то време, црквењак подноси свештенику кадионицу, коју он благосиља, говорећи: Кадило Тебје приносим, Христе Боже наш, в воњу благоуханија духовнаго, јеже пријем в пренебесни твој жертвеник, возниспосли нам благодат Пресвјатаго Твојего Духа.
За тим узима звездицу, расклопи, окади је над кадионицом, па је поставља на дискос, говорећи: И пришедши звјезда, ста верху, идјеже бје Отроча.
Потом узима дарак – покровчић, којим се покрива дискос, накади га и њиме покрива дискос, говорећи: Господ воцарисја в љепоту облечесја.
Даље, узима други дарак – покровчић, накади и њега и покрива св. Путир говорећи: Покри небеса, добродјетељ твоја Христе…
После тога узима трећи дарак, који се зове: воздух, накади га, и њиме покрива обоје, тј. и дискос и Путир, говорећи: Покри нас кровом крилу Твојеју…
Кад тако покрије даре, узме кадионицу од црквењака и трипута их кади говорећи: “Благословен Бог наш, сице благоволиви слава Тебје” а затим се три пута прекрсти, поклони и чита молитву проскоминину: “Боже, Боже наш, небесни хлеб”… После ове молитве говори отпуст.
Ако је недеља, онда је почетак отпуста недељни Воскреси из мертвих… ако ли није недеља онда обични дневни (ако је обичан дан) или празнични (ако је напр. Христов празник)[10].
После отпуста свештеник прилази Царским Дверима, отвара завесу а затим кади у наоколо св. Престо, Проскомидију и уопште цео Олтар, говорећи у себи тихо: Во гробје плотски, во адје с душеју јако Бог… излази из Олтара, кади иконостас и цео храм, којом приликом чита у себи 50. псалам: Помилуј мја Боже…
По свршетку кађења улази у Олтар на јужне Двери, преда кадионицу и стане пред св. Престо. Тада се три пута прекрсти, дубоко поклони и са подигнутим рукама, моли се Богу говорећи: Царју небесни, утјешитељу душе истини… Затим двапут произноси ове речи: Слава во вишњих Богу и на земљи мир, в человјецјех благоволеније и једанпут: Господи Устње моји отверзеши и уста моја возвјестјат хвалу твоју.
После овога целује св. Јеваншеље и св. Престо, окрене се и отвори Царске Двери[11].
 
2. Света Литургија
 
Одмах по целивању св. Јеванђеља и св. Престола свештеник скине Илитом са Антиминса, уклони га на крај с јужне стране св. Престола а затим усправи св. Јеванђеље, три пута се прекрсти и дубоко поклони, узима Јеванђеље обема рукама, подигне га и гласно говори: Благословено Царство Отца и Сина и Свјатаго Духа, ниње и присно и во вјеки вјеков.
При речима Отца дотиче Јеванђељем горњи крај Антиминса[12]; при речи Сина, доњи крај Антиминса; при речима Свјатаго Духа дотиче десну страну Антиминса; при речима ниње и присно. – леву страну Аниминса. Дакле унакрсно благосиља Јеванђељем, затим га целива и положи на Антиминс, и одмах се обрне те затвори Царске Двери.
Певачи – Амин.
Свештеик стојећи пред св. Престолом говори велику јектенију: Миром Господу помолимсја.
Певачи: Господи помилуј.
Свештеник: О свишњем мирје и спасенији душ наших Господу помолимсја… и даље по реду говори јектенију, коју завршава узгласом: Јако подобајет Тебје всјакаја слава чест и поклоненије, Отцу и Сину и Свјатому Духу, ниње и присно…
Певачи – Амин и одмах певају т.з. Антифоне или изобразителне псалме: Слава… Благослови душе моја Господа.
За време тога певања свештеник чита по Служебнику молитву по првом антифону.
Кад се то певање доврши свештеник говори малу јектенију: Паки и паки… коју завршава узгласом: Јако Твоја держава…
Певачи: Амин и одмах затим са левом певницом певају Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу… и други изобразителни Псалам: Хвали душе моја Господа… после кога на и ниње и присно певају Јединородни Сине и Слове Божји…
За време певања овога псалма и ове песме свештеник чита молитву тако звану втораго антифона: Господи Боже наш спаси људи твоја… Кад певачи доврше певање свештеник говори малу јектенију: Паки и паки… коју завршава узгласом: Јако благ и человјекољубец…
Певачи – Амин, а потом певају (ако није велики Господњи, Христов празник) Блажена[13] према Уставу.
Свешеник тада чита молитву звану “третијег антифона”: Иже обшчија сија…
Кад певачи запевају Радујтесја и веселитесја… свештеник отвори Царске Двери, мало се поклони народу, поврати се на своје место и исправи Јеванђеље, те оно дупке – усправно стоји.
Кад певачи певају Слава тада се свештеник три пута прекрсти и поклони. Затим обема рукама узме Јеванђеље тако, да горњи део Јеванђеља овлаш (лако) наслони на груди, а доњи малко истакне напред те је оно у косом положају а не усправно. Наместивши га тако, поклони се олако и то само главом а не и целом половином горњега тела својега, јер би у овом противном случају морао се с Јеванђељем поклонити, а то несме бити пошто оно тада (а и свагда) преставља Господа Исуса Христа. Поклонив се тако предњој страни св. Престола пође на јужну страну, одатле на источну и северну страну св. Престола, а затим према проскомидији, где чека почетак певања и ниње. Чим се отпочне оно певати, свештеник излази из Олтара на северне двери. Пред њим иду свећеносци и рипидоносци постројени у два реда[14]. Дошавши до испод Амвона сагне главу и тихо говори молитву входа: Владико Господи Боже наш уставиви… Затим се исправи, преметне Јеванђеље на леву руку а десном благосиљајући унакрсно правце ка Царским Дверима тихо говори: Благословен вход свјатих Твојих Господи, всегда ниње и присно и во вјеки вјеков; прекрсти се и целива Јеванђеље.[15] Затим га прихвати обично десном руком и полази ка Царским Дверима. На прагу ових, чега док певачи доврше певање па затим подигне у вис Јеванђеље а потом и попреко те тако начини крст, па онда гласно говори: Премудрост прости.
Певачи певају: Придите поклонимсја и припадем ко Христу, спаси ни Сине Божји, воскреси из мертвих[16] појушчија ти алилуја.
Свештеник пак уђе у Олтар, положи Јеванђељена св. Престо и целива крај св. Престола. Кад певачи доврше певање: Придите поклонимсја… или Входноје, тада певају тропаре и кондаке по реду[17].
Кад певачи доврше певање последњег кондака, свештеник говори узглас: Јако свјат јеси Боже наш и тебје славу восилајем Отцу и Сину и Свјатому Духу, ниње и присно и во вјеки вјеков.
Певачи: Амин а затим одмах певају: Свјати Боже… (трисвјатоје[18]), свештеник мало сагнувши се чита (тихо) молитву Трисвјатаго пјенија: Боже свјати иже во свјатих почивајај… коју заврши тихо узгласом: Јако свјат јеси… Завршивши молитву, свештеник се исправи, прекрсти и дубоко поклони а потом крстећи се, полугласно говори: Свјати Боже,свјати крјепки, свјати бесмертни помилуј нас (три пута). Слава и ниње… свјати бесмертни помилуј нас; а затим још једанпут понови: Свјати Боже, свјати крјепки, свјати бесмертни помилуј нас.
После тога свештеник, указујући обема рукама према Проскомидији полугласно говори: Благословен грјади во имја Господне; окрене се Престолу и полази јужном страном св. Престола ка Горњем месту такође полугласно говорећи: Благословен јеси на Престоље слави царствија твојего… Кад дође близу Горњег места он нити узилази на Горње место, нити тамо седи, већ стане косо од Горњег места с југоисточне стране св. Престола.
Чим се заврши певање трисвјатаго свештеник са тога места свога говори гласно: Вонмем, па благосиљајући десницом додаје: Мир всјем.
Певачи: И духови Твојему.
Свештеник: Премудрост.
Чтец[19] стојећи на Амвону или на месту, које је обележено за Амвон, и, држећи књигу Апостол, гласно каже: Прокимен глас 5: Ти Господи сохранижи ни, (или који буде).
Певачи отпевају исти прокимен једанпут.
Свештеник говори: Премудрост.
Чтец каже натпис Посланице: К Римљаном или Ко Галатом, Посланија свјатаго апостола Павла, чтеније[20].
Свештеник: Вонмем.
Чтец чита Апостол[21].
Свештеник пак одмах заобилази северном страном св.Престола и стане пред њега. Тада му се дода кадионица коју најпре благослови[22] изговоривши прописну молитву: Кадило Тебје приносим… а затим кади св. Престо унакрс и цео Олтар; излази кроз Царске Двери пред иконостас и оданде кади по обичају (према такозваном кађењу “с места”); поврати се опет кроз Царске Двери у Олтар, те кади по једанпут св. Престо с предње стране, Проскомидију, предстојеће у Олтару и преда кадионицу, па се тада окрене народу.
Кад Чтец доврши читање Апостола[23] свештеник говори: Мир ти – Премудрост (на речи “Мир ти” благосиља).
Певачи – Алилуја.
Свештеник окренувши се св. Престолу чита тихо молитву (из Служебника) “прежде Јевангелија”: Возсијај в сердцах наших человјекољубче Владико… Чим исту прочита, приђе ближе Царским Дверима (окренут народу), и кад се доврши певање – алилуја, гласно говори: Премудрост прости услишим свјатаго Јевангелија, мир всјем[24]
(благосиљајући такође десницом.)
Певачи: И духови твојему.
Свештеник обема рукама узме Јеванђеље са св. Престола однесе га и постави на налоњу, говорећи: От Матеја (или Луки или чије буде) Свјатаго Јевангелија чтеније[25]
Певачи: Слава Тебје Господи Слава Тебје.
Свештеник – Вонмем, а затим чита Јеванђеље и по прочитању прекрсти се, целива га, склопи и однесе те остави попреко на св. Престо, више горње стране Антиминса. После тога, одмах затвори Царске Двери, поврати се на своје место пред св. Престо и говори сугубу јектенију: Рцем вси от всеја души… и даље, завршава узгласом: Јако милостив и человјекољубец Бог јеси… [26]
Певачи: Амин.
Свештеник говори даље јектенију: Помолитесја оглашени Господеви[27].
Певачи: Господи помилуј (једанпут).
Свештеник даље продужава јектенију, за време које, а нарочито при речима: Откријет им Јевангелије правди отвара Антиминс.
При речима: сојединит их о свјатјеј својеј… церкви скупља губом частице (ако их је случајно заостало) на средину Антиминса.
На јектенији: Оглашени глави вашја Господеви приклоните, певачи: Господи помилуј продужно-велико. Свештеник тада чита тихо “молитву о оглашених”. Прочитавши молитву говори возглас: Да и Ти с нами… којом прилико антиминсном губом дотакне се Антиминс (по обичају) унакрсно а при речима: Отца и Сина и Свјатаго Духа, ниње и присно… [28] пољуби губу и остави је на крај Антиминса са десне стране при врху.
Свештеник продужава даље јектенију: Јелици оглашени изидите…
Певачи: Господи помилуј (велико продужно).
Свештеник чита молитву – … по јеже распрострети Антиминс, а затим даље говори: Заступи спаси…
Певачи: Господи помилуј.
Свештеник: Предмудрост[29] и одмах возглас: Јако подобајеш Тебје…
Певачи:Амин.
Свештеник: Паки и паки миром Господу помолимсја и одмах чита молитву Молитву вјерних: Паки и многожди Тебје припадајем…
Певачи: Господи помилуј (велико, продужно).
Свештеник: Заступи, спаси…
Певачи: Господи помилуј (кратко).
Свештеник: Премудрост а потом возглас Јако да под державоју…
Певачи: амин и одмах почну певати Херувику.
Свештеник сагнувши мало главу тихо чита молитву: Никтоже достоин… Када пак доврши ову молитву тада се поизмакне мало од св. Престола, трипут се прекрсти и дубоко поклони са изговарањем речи: Боже очисти мја грјешнаго и помилуј мја. Затим у неколико подигне руке[30] и полугласно говори: Иже херувими, тајно образујуче и животворјашчеј Троицје, трисјашују пјесан припјевајушче, всјакоје ниње житељскоје отложим попеченије.
Јако да царја всјех подимем Ангелскими невидимо, дориносими чинми алилуја, алилуја, алилуја[31] и одмах се прекрсти и поклони, ово и овако исто понавља још два пута; затим се окрене и отвори Царске Двери, којом се приликом олако поклони народу, и врати се св. Престолу, на своје место.
Тада му се дода кадионица, коју благослови[32] а затим кади св. Престо и цело Олтар, потом изиђе кроз Царске Двери на солеју (где ове има, иначе пред иконостас) и кади “с места” иконостас[33], певнице и остало по обичају. У току овога кађења свештеник чита псалам 50.: Помилуј мја Боже… Кад доврши кађење поврати се кроз Царске Двери у св. Олтар, те кади по једанпут: св. Престо према себи, Проскомидију[34] и присутне у Олтару, па преда кадионицу. После тога стане на своје место пред св. Престо двапут се прекрсти и дубоко поклони, пољуби Антиминс, односно слику Христову на Аниминсу и то најпре рану на ребрима Његовим, затим ране на ногама Његовим а потом крај св. Престола и још једном се прекрсти и поклони св. Престолу; окрене се народу и олако поклони, мислено траећи опроштаја ако је кога чиме увредио. Одмах за овим одлази Проскомидији, где му се дода кадионица те три пута кади даре говорећи: Боже очисти мја грјешнаго и помилуј мја. Предавши кадионицу прекрсти се и целива воздух између дискоса и Путира, као и Проскомидију према себи. За овим скине воздух са дарова, заметне га себи на леђа и веже крајеве пантљике на грудима. Потом узме дискос обема рукама, постави га себи на главу[35] придржавајући га левом руком, десном пак узме Путир. Кад певачи доврше певање последње речи прве половине херувимске песме: отложим попеченије, свештеник излази из Олтара на северне Двери и говори гласно: Благочестиви и христољубиви род христијански, ктитори и приложники… Ставши иза амвона, а окренут народу, помиње Краља, насљедника, епархиског Архијереја[36] и завршује: вас и всјех православних христијан, да помјанет Господ Бог во царстви својем всегда… и остало. Потом се окрене истоку и кроз Царсје Дверу уђе у Олтар. Ушавши у Олтар (тихо приноси: архијерејство твоје… ако је Архијереј у Олтару. Ако ли није и има свешеник у Олтару, онда говори тихо: свјашченства ваша, да помјанет Господ Бог… нашта му они одговарају: свјашченство твоје да помјанет Господ Бог во царстви својем… ), спусти на Антиминс најпре Путир а потом прихвативши десном руком дискос, спусти и њега на Антиминс, десно од Путира а према себи лево. Том приликом говори извесне тропаре: “Благообразни Јосиф… ” “Во гробје плотски… ” “Јако живоносец… ” Затим скине с дискоса и Путира дарке, савије их, остави на јужну страну Престола; одреши пантљике од воздуха скине га слеђа, наднесе над кадионицу (коју црквењак држи) и њима покрива дискос и Путир говорећи: Ублажи Господи… узме кадионицу и кади само даре и никога више. Предавши кадионицу прекрсти се, поклони[37] и окрене и затвори Царске Двери и навуче завесу. Кад се пак доврши певање херувимске песме говори јектенију: Исполним молитву нашу Господеви.
Певачи: Господи помилуј.
После прошенија: О избавитисја нам от всјакија скорби… свештеник чита тихо молитву: Господи Боже вседржитељу…
Певачи: Господи помилуј (велико).
Затим свештеник даље продужава јектенију, коју заврши узгласом: Шчедротам ијединороднаго Сина Твојего…
Певачи: амин.
Свештеник се окрене народу и, недирајући завесу, благосиља и гласно говори: Мир всјем.
Певачи: И духови твојему.
Свештеник окренувши се св. Престолу, говори: Возљубим друг друга…
Певачи: Отца и Сина и Свјатаго Духа, Тројицу јединосушчнују и нераздјелнују.
Свештеник се три пута прекрсти и поклони говорећи: Возљубљу тја Господи, крјепосте моја Господ… а затим тихо говори: Свјати Боже и целује поврх светога дискоса: свјати крјепки – и целује поврх св. Путира; свјати бесмертни помилуј нас – и целује крај светог Престола пред собом[38].
Кад певачи доврше певање, свештеник се окрене повуче завесу (са северне на јужну страну) и узглашава: Двери, двери, премудростију бонмем.
Чтец или најстарије свештено лице у храму чита:Символ вере.
Свештеник скине воздух (покривач са дискоса и Путира) подигне га и тресући њиме над дискосом и Путиром тихо говори Символ вере.
Кад то доврши пољуби покривач, савије га[39] и остави га на страну с осталим дарцима.
Кад доврши читање Символа вере, свештеник узглашава: Станем добрје, станем со страхом…
Певачи: Милост мира жертву хваленија.
Свештеник подигавши мало руке горе узглашава: Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Отца, и општење Свјатаго Духа, буди со всјеми вами.
При последњим речима окрене се народу и благослови га[40].
Певачи: И со Духом Твојим.
Свештеник се поврати св. Престолу, подигне мало обе руке у вис и говори: Горје имјеим сердца.
Певачи: Имами ко Господу.
Свештеник држећи тако руку у вис говори: Благодарим Господа (и одмах се прекрсти и поклони).
Певачи: Достојно, и праведно јест, поклањатисја Отцу и Сину и Свјатому Духу, Троицје јединосушчњеј и нераздјелњеј.
Свештеник сагнувши мало главу чита молитву: Достојно и праведно тја пјети…
Кад доврши молитву прихвати звездицу (али не скида) десном руком и узглашава: Побједнују пјесан, појушче, вопијушче, взивајушче и глагољушче, (при речи појушче, дотакне се звездицом горње стране дискоса; при речи вопијушче – доње стране дискоса; при речи взивајушче – северне, побочне и на речи: глагољушче – јужне стране дискоса), склопи звездицу, целива је и остави на дарке.
Певачи: Свјат, свјат, свјат, Господ Саваот, исполн небо и земља слави твојеја: осана во вишних, благословен грјади во имја Господне, осана во вишних.
Свештеник сагне мало главу и тихо чита молитву: С сими и ми блаженими силами…
Кад доврши молитву, поисправи се прекрсти и поклони а затим пружи десну руку ка дискосу[41] и гласно говори: Примите јадите, сије јест тјело Моје, јеже за ви ломимоје, во оставленије грјехов.
Певачи: амин – (кратко).
Свештеник тихо чита: Подобње и чашу по вечери, глагоља. Затим се понова прекрсти, поклони и пружајући руку Путиру, гласно говори: Пијте от неја вси, сија јест кров Моја новаго завјета, јаже за ви и за многија изливајемаја, во оставленије грехове.
Певачи: амин – (велико).
Свештеник тихо чита молитву: Поминајушче убо спасителнују сију заповјед…
Кад свештеник доврши молитву, онда се прекрсти, поклони а потом претури десну руку преко леве унакрс и десном узме дискос а левом Путир и, кад доврши певање, подигне мало обоје и гласно говори: Твоја ст Твојих Тебје риносјашче, овсјех и за всја а затим спусти их на Престо.
Певачи: Тебе појем, Тебе благословим, Тебје благодарим Господи, и молимтисја Боже наш.
Свештеник се тихо моли: Јешче приносим Ти словеснују сију и…
Кад доврши молитву, тада се најпре три пута прекрсти и поклони, читајући у себи тихо: Боже очисти мја грјешнаго и помилуј мја.
Затим с подигнутим мало рукама тихо говори трипут тропар: Господи иже пресвјатаго Твојего Духа, в трети час…
Кад први пут прочита овај тропар, он се прекрсти и дубоко поклони, после чега говори стих: Сердце чисто созижди… и опет понови исти тропар.
Затим говори тихо други стих: Не отвержи мене от лица… и одмах по трећи пут тропар: Господи иже пресвјатога…
Помоливши се тако Госпду Богу свештеник чека док појци запевају по други пут: И молимтисја Боже наш; а тада приступи ближе и десницом благослови унакрст само Агнец на дискосу, говорећи полугласно: И сотвори убо хљеб сеј честноје Тјело Христа Твојего – амин.
Затим благосиља унакрст св. Путир и говори: А јеже в чаши сеј, честнују кров Христа Твојего – амин.
Потом унакрсно благосиља дискос и Путир говорећи: Преложив Духом Твојим Свјатим – Амин, Амин, Амин[42] и одмах клекне на колена[43] указујући тиме дубоко бого-поштовање св. тајни: св. Агнецу – хлебу – на дискосу, који је овог момента Духом светим у право Тело Исуса Христа, Сина Божијег претворен, а вину, (у св. Путиру), које је у крв његову претворено.
Уставши свештеник чита молитву: Јакоже бити причашчајушчимсја… Кад доврши ову молитву, узме кадионицу и, кадећи само предњу страну Престола према себи, углашава: Изрјадно о Пресвјатјеј, пречистјеј… па, не кадећи више никога, преда кадионицу.
Певачи: Достојно јест јако во истину, блажити тја Богородицу…
За време док се пева достојно или ирмос празника; свешеник се моли: Свјатаго Јоана пророка и даље по Службенику[44].
Кад се доврши певање достојна тада се узглашава: Во первих помјани Господи Преосвјашчењејтаго Архијепископа и Митрополита нашего Н.[45] (име) или Архијереја нашего Н.[46] (име) јегоже даруј свјатим твојим церквам в мирје, цјела, честна, здрава, долгоденствујушча, правоправјашча слово твојеја истини.
Певачи: И всјех и всја.
Свештеник чита тихо: помјани Господи град сеј (ако је варош; ако је село: вес сију; ако је манастир: обитељ сију) а немже живем…
Затим свештеник говори гласно: И дажд нам једињеми усти…
Певачи:амин.
Свештеник: И да будут милости великаго Бога и Спаса нашего Исуса Христа со всјеми вами.
При изговарању ових последњих речи,свештеник се окрене народу и благосиља га[47] руком или крстом.
Певачи: И со духом твојим.
Свештеник даље продужава јектенију и кад изговори: О избавитисја нам от всјакија скорби…
Певачи певају: Господи помилуј – велико, продужно.
Свештеник се тада тихо моли: Тебје предлагајем живот наш вес…
Пошто очита молитву исправи се и говори даље јектенију: Заступи спаси…
Певачи: Господи помилуј – кратко.
По свршетку јектеније свештеник: И сподоби нас владико…
Најстарије свештено лице у цркви или ако овога нема, онда чтец чита молитву Господњу: Оче наш…
Ову молитву Господњу изговори тихо и свештеник а гласно је завршава узгласом: Јако Твоје јест царство…
Певачи: Амин.
Свештеник се окреће народу, благосиља га десницом и говори гласно: Мир всјем (а потом се одмах окрене Престолу).
Певачи: И духови твојему.
Свештеник: Глави вашја Господеви приклоните.
Певачи: Тебје Господи (велико).
Свештеник се тихо моли: Благодарим тја царју невидими…
Певачи: Амин – (велико) продужно, за које време свештеник чита тихо молитву: Вонми Господи Исусе Христе Боже наш…
Кад доврши молитву, окрене се, навуче завесу[48] а потом трипута метанише (краће, до појаса) пред св. Престолом говорећи полугласно: Боже очисти мја грјешнаго и помилуј мја. Одмах за овим обема рукама (прстима обеју руку) узима св. Агнец, подигне га мало у вис и гласно говори: Вонмем – Свјатаја Свјатим.
Певачи: Једин свјат, једин Господ Исус Христос, во славу Бога – Отца – и одмах певају причастен.
За време певања причастна, свештеник ломи Агнец на четири части, према исечцима његовим, говорећи: Раздробљајетсја и раздељајетсја Агнец Божји … и оставља их на дискос овим редом: Исус (ИС) ставља се горе, односно на источну страну дискоса; Христос – (ХС) доле, на западну страну дискоса. НИ – на северну а КА – на јужну страну дискоса.
 

 
Частице се стављају у изокренутом виду тако, да кора, односно слова буду окренута доле, а средина, мекша – горе.
Кад се тако поставе све частице, онда свештеник узима прстима десне руке ИС. подигне је, и над Путиром направи њоме знак крста, па је затим спусти у Путир, говорећи: Исполненије Духа Свјатого – амин. Док он то врши црквењак принесе теплоту (топле воде у судићу), коју свештеник благосиља[49]) говорећи: Благословена теплота свјатих твојих, всегда, ниње… узме судић и сипа теплоту у Путир унакрс гворећи: Теплота вјери исполн Духа Свјатого – амин.
Кад свештеник наспе теплоту у Путир, тада се измакне мало од св. Путира и трипута метанише говорећи: Боже очисти мја грјешнаго и помилуј мја. Затим се окрене онима; који су у Олтару и полугласно говори: опростите ми а то исто и народу, желећи, да му сваки ако је кога увредио опрости, као што и он прашта[50]. Затим изговарајући речи: Се прихожду к бесмертному царју и Богу мојему, прилази ближе св. Престолу, прекрсти се и левом руком узме частицу ХС метне је на длан десне руке, прсте мало скупи и под ту руку подметне леву, те тако начини престо Цару Царева, на коме Он у св. тајни тада седи. Том приликом свештеник говори: Честноје и пресвјато је Тјело, Господа и Бога и Спаса нашего Исуса Христа, преподајетсја мње (име своје) свјашченик) во оставленије грјехов мојих и в жизан вјечнују, затим сагне главу и моли се: Вјерују Господи и исповједују… Вечери твојеја тајнија… Да не в суд или осужденије… и причести се[51]. Потом пажљиво загледа у длан и међу прсте, да ли није заостала која частица и ако нађе, језиком је довати и прогута. Затим наднесе десну руку над дискос а левом узме губу те њоме истре длан. (Ово треба свагда при причешћу да чини јер може остати на длану или међу рстима тако ситиних частица, да се не могу ласно оком видети. Затим треба губом избрисати и длан и између прстију десне руке).
Исправивши се, понова се прекрсти, узме убрус, једним крајем обавије св. Путир а други крај левом руком поднесе себи под доњу вилицу, док десном пак узме Путир и, приближујући га устима, говори: Честнија и свјатија крове… и из њега трипута пије – сркне, говорећи при првом пијењу: свјати Боже, при другом: свјати крјепки, при трећем – свјати бесмртни помилуј нас[52].
При овом треба да пази, те да ни најмања капљица или њен делић, не остане на крају Путира, већ лепо да језиком оближе свету течност – крв Господњу и да утре убрусом како крај Путира тако и своја уста и науснице, говорећи: Се прикоснусја устнам мојим… пољуби Путир са таквом побожношћу, као да би љубио св. рану на пречистом Телу Христову из које је истекла крв и вода, јер Путир тада и преставља живоносна ребра Спаситељева.
Кад се причести, тада остави Путир на Престо па онда узме левом руком дискос са остацима св. Агнеца и осталим частицама, и наднесе (у пола) над Путир с источне стране, десном пак руком узме обе частице – наизменце – “НИ” и “КА” и спусти их у Путир; затим дискос мало нагне косо над Путиром, десном пак руком узме губу и њоме пажљиво скине частице с дискоса у Путир, али тако, да ни једна частица на дискосу не остане. Тога ради два-три пута превуче губом преко дискоса с лица а и са наличја[53]. Кад се увери да није остало частица на њему, оставља га на страну међу дарке. При спуштању частица у Путир, свештеник говори полугласно: Воскресеније Христово видјевше… Свјетисја свјетисја. О Пасха велија… а при отирању дискоса губом говори: Отми Господи грјехи, поминавшисја здје…
После овога свештеник узме путирни дарак и њиме покрије Путир; звездицу пак и копље метне на дискос, преко њих дарак (дискосни) а врх њих воздух савијен тако, да се међу његове поле може сместити дискос с осталим принадлежностима.
Кад ово доврши, тада прочита молитву благодарења: Благодарим тја владико человјекољубче… а по том отвори Царске Двери.
 
***
 
Све ово и овако ради кад нема причастника (народа за причешћивање). Но, ако има, онда се овако поступа:
Чим се свештеник причести, онда он пре свега губом све частице – Богородичну, светих и остале, сгрне на источну страну дискоса; потом левом руком узме частицу св. Агнеца НИ и копљем на ситно исецка и издроби, па то исто учини и са частицом КА. Ових ситних частица треба да буде од прилике толико, колико има причасника а и више. Јер сваком причаснику даје се частица Тела Христова, натопљена у Путиру светом крвљу Христовом.[54] (Малој деци “на сиси” даје се само св. кв, јер не могу да гутају тврде састојке).
Кад свештеник иситни поменуте частице св. Агнеца, онда левом руком узме дискос и наднесе га над Путир; десном пак узме копље или губу па њоме пажљиво саспе ове частице у Путир. При том да обрати пажњу и на то, да неби остале частице (светих и друге) пале у Путир и смешале с частицама св. Агнеца, те би тешко било после разликовати их. (Јер за причешћивање употребљује се само св. Агнец, Тело Христово, а никако остале частице, које око њега на дискосу стоје).
Пошто тако припреми частице за причешћивање народа, онда остале частице згрне на средину дискоса, намести по врх њега звездицу и покрије дарком[55] а тако исто и св. Путир.
Затим чита молитву и отвара Царске Двери. Пошто их отври окрене се св. Престолу, узме Путир у леву руку по средини, а десном[56] за стопало, приђе Царским Дверима па, показујући га народу, гласно говори: Со страхом Божјим и вјероју и љубовију[57] приступите.
Певачи: Благословен грјади во имја Господне, Бог Господ и јависја нам.
Свештеник држећи св. Путир у левој, десном благосиља народ узглашава: Спаси Боже људи твоја и благослови достојаније твоје.
Певачи: Видјехом свјет истини, пријахом Духа небеснага, обрјетохом вјеру истинују, нераздјелњеј Троццје поклањајемсја, та бо нас спасла јест.
За време овог певања свешеник спусти св. Путир на св. Престо; узме кадионицу па три пута кади св. Путир према себи, говорећи: Вознесисја на небеса Боже, и по всеј земли слава твоја. Потом преда кадионицу, узме у леву руку дискос с осталим прибором, а десном св. Путир, говорећи тада у себи: Благословен Бог наш, окрене се народу и гласно произноси: Всегда ниње и присно и во вјеки вјеков.
Певачи: Амин – да исполњатсја уста наша…
Свештеник однесе св. Путир на Проскомидију, упали свећу, а затим се врати пред св. Престо и савије Антиминс, мете га у Илитон па потом исправи Јеванђеље, придржавајући га левом руком, ако не може само стајати.
Кад певачи доврше певање, онда он чита јектенију: Прости пријмше божествених… коју завршава узгласом: Јако Ти јеси освјашченије наше и Тебје славу василајем, Отцу и Сину и Свјатому Духу… При овим речима, он Јеванђељем унакрсно дотиче се Антиминса и то при речи Отцу, дотиче се Јеванђељем горње или источне стране Антиминса; при речима: и Сину – доње, према себи; при речима: и Свјатому Духу – северне, побочне а при речима: ниње и присно – јужне стране Антиминса; пољуби Јеванђеље и остави га на Антиминс.
По завршетку певања (Да исполњатсја… ) узме Службеник и, полазећи кроз Царске Двери у храм, гласно говори: С миром изидем.
Певачи: О имени Господни.
Свештеник: Господу поолимсја.
Певачи: Господи помилуј.
Свештеник стане иза амвона, а према ЦарскимДверима, и, окренут св. Олтару, гласно чита такозвану: Заамвону молитву: Благословљајај благословјашчија Тја Господи…
Певачи после ове молитве отпевају амин а потом одмах певају: Буди имја Господне благословено от ниње и до вјека (три пута).[58]
Пошто свештеник очита молитву, упути се у Олтар. Пред Царским Дверима стане, окрене се народу (односно Архијереју ако је у столу), мало поклони и уђе у Олтар; очита према Проскомидији молитву: Исполненије закона и пророков…
Кад певачи доврше певање: Буди имја Господне он се окрене, приђе ближе Царским Дверима па благосиљајући народ руком (или крстом) узглашава: Благословеније Господне на вас… [59]
Певачи: Амин.
Свештеник окренут св. Престолу гласно говори: Слава Тебје Христе Боже, упованије наше, слава Тебје (при овим речима он се прекрсти и поклони).
Чтец: Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу и ниње… Господи пмилуј (три пута), оче благослови. Ако ли је Епископ у свом столу, онда заврши: Владико свјати благослови.
Свештеник се понова окрене народу, приђе на праг Царских Двери и, прекрстивши се, говори дневни отпст[60] из Служебника[61].
По отпусту прексти се, затвори Дарске Двери, узме нафору, излази на северне двери и раздаје народу нафору. По свршетку певања Спаси Христе Боже… свештеник завршава узгласом: Молитвами свјатих отец наших Господи Исусе Христе Боже наш, помилуј нас.[62]
 
***
Но ако има причасника, онда свештеник по отпусту не затвара Царске Двери, већ кроз њих изиђе те да нафору онима, које се неће причестити.
Пошто разда нафору, врати се у Олтар, а нареди причастницима да приђу ближе Олтару. Заим узме Служебник приђе на праг Царских Двери и одатле чита народу молитву: Вјерују Господи… Вечери твојеја тајнија… Ово читање треба да је гласно, тачно, разговетно, протежући тако, да сав народ сваку реч за њим понавља напр.: Вјерују Господи, народ то исто: и исповједују – народ : и исповједују итд.
Кад прочита молитву одлази Проскомидији, узме св. Путир, обавије га убрусом, па са Царских Двери причешћује народ, давајући сваком причаснику с Пречистом Крвљу Христовом и делић Пречистог Тела Његовог напојеног Крвљу у св. Путиру. Црквењак пак, с другим убрусом отире уста причасника, који по причешћу прима нафору и удаљава се.
*
 
Кад причести народ, односно разда нафору, ако није било причасника, врати се у Олтар и најпре употреби остатак свете тајне из св. Путира. Оплаче св. Путир вином а затим и водом, па пошто и то испије, онда га добро губом избрише, да буде потпуно сув. Затим спреми сасуде, покрије св. Путир дарцима, преко њих убрусом а затим све то покрије и увеже чистим пешкиром или марамом. После овога опере руке и скида одежде. Свлачећи са себе свештеничко одјејаније чита: Ниње отпушчајеши… и облачи се у своје одело; прочита благодарствене молитве по свјатому причашченију,целује Крст, Јеванђеље и св. Престо и излази из храма славећи благодарећи Бога, што га је удостојио тако велике части (свештеничког чина) и пресветог дара – светог причешћа.
 

1. У местима у којима Архијереј борави свештеник (а и ђакон, ако служи) одређен да служи св. Литургију предходно отиде Архијереју на благослов. Дошавши пред Архијереја двапута пред њим метанише, пољуби му руку, понова још једанпут метанише и поклони и иде у св. храм те пред Царским Дверима обично моли се Богу – узима време у осталом треба знати, да служећи свештеници и ђакони свагда прописно моле се Богу пред Царским Дверима, читају прописне тропаре, целивају иконе итд. Ово дакле чине и онда, и ако су узели благослов од Архијереја, јер то двоје – узимање благослова од Архијереја – престојатеља и мољење пред Царским Дверима, не стоји у узрочној вези, већ свако за себе има свој значај.
   У манастирима одређени јеромонах за служење св. Литургије, пре него ли што пође св. храму, оде настојатељу – Игуману, Архимандриту, поклони се пред њим до појаса (полумали поклон) говорећи: “Опрости и благослови честни оче”, нашта настојатељ одговара: “Бог да опрости и благослови вас на дјело благо је”. Јеромонах не метанише пред настојатељем, нити му руку љуби. То чини само пред Архијерејем.
2. Где су Престоне иконе на иконостасима високо уздигуте, те их је немогуће целивати, потребно је, да се на стубовима Царских Двери, десно и лево налазе мале иконе Спаситеља и Божје Матере, ради целивања од стране свештеника и народа.
3. Свештеник је обавезан, да у потпуном свом орнату – одјејању, дакле и у одежди врши проскомидију а никако без одежде – фелона. Који би свештеник свршио проскомидију без одежбе – фелона тај би поступио противно прописима црквеним и био би за то одговоран
4. Десна је страна просфоре или печата она, на којој су слова ИС и НИ: лева је пак страна печата и Агнеца супротно поменутој страни где су слова ХР и КА.
5. Ово резање или опсецање печата треба да се тако удеси, да Агнец буде с горње стране много шири, него што је сам печат горе. Ово с тога, да Агнец на дискосу чвршће стоји, а уједо да га више има кад се за то потреба укаже нпр. кад има више причасника. Он треба од прилике овако да изгледа
    
   
    
6. Агнец, како је казано, треба да је са доње стране шири. Да би се избегла недоумица како ће се извадити из просфоре, кад му је доња страна шира од горње, даје се на знање свештенику, да он пошто обреже – опсече Агнец, може рукама остале делове просфоре у неколико да размакне од Агнеца, тако да Агнец потпуно буде слободан при вађењу.
7. При овом треба пазити, да се наспе толико воде, колико тек да се разблажи вино, а никако толико, да се поквари укус и боја вина. Ово још и с тога што се још једанпут пред причешће сипа вода (топла) у Путир, те се дакле мора пазити, да вино не буде сувише разблажено водом и да не изгуби свој вински укус.
8. У случају, ако нема ни три просфоре него само једна, онда се частице за живе ваде испод печата, како је раније казано, а за умрле ваде се частице са стране из круга просфориног (окрајка).
9. Може ли свештеник на Литургији молити било за живе или за умрле иноверце (католике протестанте), преступнике – робијаше и самоубице?
   Св. Православна црква помиње на Литургији све у опште живе хришћане ма кога верзакона хришћанског они били (Правосл. Испов. ч. 1 одговор 92.); а за умрле – моли се само за “православно скончавшихсја вјерних”, а не и за иноверне, нити за отпаднике нити за самоубице који су у свесном стању своме а не у лудилу себи живот одузели.
   Злочинци, осуђени на смрт и погубљени, но који су се пред смрт покајали, исповједили и причестили, могу се спомињати на проскомидији, тихо, али јавне парастосе не држати. (Номоканом – 178. Практическоје руководство дља свјашченослужителеј… А. Т. Хојнацкаго стр. 85,86.)
10. На Проскомидији не говори се потпун велики отпуст, већ обично краћи, мањи напр.: ако је недеља, онда је овакав отпуст: “Воскреси из мертвих Христос истинити Бог наш, молитвами Пречистија својеја Матере, и иже во свја
11. По одлуци Архијерејског Сабора
12. Антиминс свакад треба да је завијен Илитоном. Пред Благословено Царство Илитон се одвије и стави на крај св. Престола, где и стоји до свршетка св. Литургије, када се опет њиме завије Антиминс, о чему – на своме месту
13. Блажена певају се овако: 1) у недељу: обично узимају се на осам. Дакле почиње се од: Блажени милостиви и прва четири стиха са четири стихире пева се из Октоиха; пети и шести стих као и Слава и ниње (одвојено) или другим речима од: Блажени јесте јегда… па до краја т. ј. закључно са и ниње, певају се стихире из Манеја светоме, који се тога дана празнује. А стихире се узимају обично из треће и шесте песме канона из Минеја дотичнога свеца, ако што друкчије у његовом правилу или слуби није назначено. Ну а) ако у недељу падне свети, коме по Типику или Минеју није у служби или у правилу означено да се певају стихире на Блажени, онда у таквом случају и не узимају се стихире светоме из Минеја, но тада сва Блажена са свима стихирама певају се само из Октоиха (види Кратки црквени Устав и краткје објасненије црквеног устава); б) ако у недељу падну два свеца или двојако празновање, па је у Типику назначено, да се узимају песме на Блажена, то се онда Блажена певају из Октоиха на четири; затим првом светоме узима се песма трећа, канона, а другоме светоме, шеста песме канона. У овом случају Блажена се уопште певају на 12 а не на осам; в) ако се у недељу деси предпразновање или попразновање или оданије празника, то се Блажена певају на 10: шест Октоиха и празника (песма трећа) на четири; г) ако у недељу падне попразновање а и свети коме се на Блажена пева, онда се певају Блажена на 12 и то; 4 из Октоиха, 4 попразновања (песма трећа) и из канона светоме (песма шеста) на четири.
    II. У седмичне дане, у које нема ни предпразновања ни попразновања, нити оданија празника, тада се на Блажена певају трећа или шеста песма из канона Минеја или заједно обе т. ј. ако је у њиховом правилу или служби прописано. У овом последњем случају Блажена из Октоиха не певају се.
    У седмичне дане, ако се деси предпразновање, онда се певају песме трећа и шеста канона предпразновања; дакле из Октоиха се не пева. То исто бива и за све време попразновања т. ј. тада се ништа из Октоиха не пева, па ни Блажена.
    Ако у Уставу на Блажена није означено да се светоме пева на Блажена, онда у том случају, у седмичне дане, пева се само из Октоиха и то на шест. Ако ли светоме има на Блажена, онда се узима прво из Октоиха на четири владајућег гласа, затим светоме песма трећа и шеста такође на четири. Ну, ако у седмичне дане деси се свети, који има Славословије, полијелеј или два света, онда се Блажена из Октоиха изоставља, па се пева светима или празнику.
    Опширније – у црквеном Уставу.
14. Ако нема свееносца и рипидоносца – премда треба да их свакада има, пошто ту дужност век врше ђаци из основне школе – онда клисар или једно дете обучено у стихар, носи свећњак на коме је свећа или само свећу у руци ако нема свећњака. У овом случају, свећеносац дође до Царских Двери. У Олтар не улази. Кад свештеник уђе у Олтар носећи Јеванђеље, тада свећеносац гаси свећу а пали је понова при читању Јеванђеља о чему даље на свом месту.
15. Ако је присутан Епископ у св. храму а у своме столу, онда свештеник не чита молитву входа, већ само сагне главу (јер исту чита Епископ). Чим спази, да је се Епископ исправио и благословио Вход, свештеник тада приноси Јеванђеље Еископу, који га и целива а свештеник Епископа у руку, а затим се окрене и иде Царским Дверима.
    У Манастирима се даје Јеванђеље игуману – архимандриту на целивње.
16. I 1. У недеље свакад се дакле додаје овај припјев: воскреси из мертвих… Изузетак је у недељу цветну (Цвети) када је овакав припјев: Спаси ни Сине Божји восједи на ждребја… у недељу тројичку (на Троице) и понедељник св. Духа (II дан Троице) пева се: Спаси ни Утјешитељу благи.
    2) Овај припјев тј. воскреси из мертвих пева се и тада ако би у недељу пао Богородични или велики светитељски који празник.
    3) О великим Христовим правзницима, певају се нарочито велики припјеви према празнику напр: Рождество Христово: Спаси ни Сине Божји, рождејсја от Дјеви… или на Спасов-дан: Спаси ни Сине Божји, вознесисја во славје… итд.
    4) Ако би који од великих ристових прзника пао у недељу, онда исти припјев се пева празнику а не: Воскреси из мертвих…
    5) На празнике Богородичне пева се: Придите… Спаси ни Сине Божји, молитвами Богородици, појушчија ти алилуја. Изузетак бива само онда, кад би Богородичан празник пао у недељу, о чему је горе казано.
    6) На светитељске празнике, као и у обичним данима кад се св. Литургија служи, пева се: Придите… Спаси ни Сине Божји во свјатих дивен си појушчија ти алилуја.
    7) При архијерејском служењу свагда архијереј пева: Придите поклонимсја и припадем…
    II На велике Христове празнике, као и на Сретење, одмах после узгласа: Премудрст прости пева се такозвано: Входноје – входни стих напр. на Васкрс: В церквах благословите Бога Господа… итд.
17. А на име: у недељне празнике, певају се тропари и кондаци овим поретком: тропар воскресан – недељни, тропар храма Богородична и тропар празника или светога. Затим кондак воскресан, Слава – кондак светоме, и ниње кондак храма Богородична. Но ако је храм посвећен коме свецу а не Богородици, то на и ниње пева се Богородичан: Престателство христијан…
    б)На Христове и Богородичне празнике певају се тропари и кондаци само тога празника, који се празнује. Но ако празник Богородичан падне у недељу, онда се пева овако: тропар воскресан – недељни, затим тропар празника Богоридице, Слава кондак воскресан и ниње празника. Тако исто певају се тропари и кондаци, кад велики свети падне у недељу.
    в) Кад у Недељу падне претпразновање и попразновање, онда одмах после тропара воскресног пева се тропар празника односно попразновања и предпразновња, затим тропар светога и завршује се са и ниње кондаком предпразновања или попразновања. Треба знати још и то, да за време предпразновања, као за време попразновања Христових празника, не пева се тропар и кондак храма у овим храмовима, кој су Господу Христу посвећени.
    Тако исто за време предпразновања и попразновања Богородичних празника не пева се тропар и кондак храма Богородичног у храму, који су њој – светој Богородици посвећени (види Типик гл. 52. и 15.)
    г) У суботу на Литургију пева се тропар храма Господња или Богородична, затим тропар дневни суботњи и тропар редовнога светога (а ако има два света, онда се тропар и другоме светом пева). Кондак редовнога светог (или светима); Слава Сосвјатими упокој… И ниње… кондак мученички: Јако начатки јестества.
    д) У обичне, просте дане, на св. Литургији пева се тропар храма Господњег или Богородичног; затим тропар дана; даље тропар храма светога (тј. ако је храм посвећен светоме), тропар редовнога, Слава… Со свјатими упокој, и ниње… храма Господња или Богородична. Ако је храм светога, онда на и ниње… Престалелство христијан…
18. На празнике: Рождества Христова, Богојављења, Лазареву Суботу, Велику Суботу, на Васкрс и целе светле седмице; Педесетницу – Сошествије св. Духа, уместо: Свјати Боже… пева се: Јелици во Христа креститесја, во Христа облекостесја – алилуја три пута, Слава и ниње во Христа облекостесја… и опет једанпут: Јелици…
    На Крстoв-дан (14 септембра) и на Крстопоклону (трећу) недељу Великога поста уместо: свјати Боже, пева се: Кресту Твојему поклањајемсја Владико, и свјатоје воскресеније Твоје славим.
19. Чтец пре него ли узме Књигу Апостола да чита, оде св. Олтар од прилике у време читања кондака, узме стихар на руке, приђе свештенику (односно Епископу, ако је у Олтару) тражећи благослов. Кад свештеник благослови стихар, он се повуче у један крај Олтара и обуче стихар. Пред или при певању последњега “Свјати Боже” чтец метанише пред свештеником (односно Епископом ако је у Олтару) пољуби у руку, понова метанише узме књигу излази из Олтара и пење се на Амвон. Ако је пак Епископ у столу, онда чтец тражи благослов од служећег свештеника само за стихар, па обучен у исти, а при певању последњег “Свјати Боже” изиђе из Олтара, приђе Епископу, метанише једанпут пред њим, пољуби га у руку, понова метанише, затим узме кљигу и пење се на Амвон.
20. Апостол – Посланица Коринћанима овако се каже: К Коринтјаном перваго (или втораго ако је друга посланица) Посланија Свјатаго Апостола Павла, чтеније. Ако се чита Посланица Тимотеју или Титу онда се каже К Тимотеју перваго…
21. “Апостол” узима се дану, односно празника или свецу, који се тога дана празнује. Тако напр. ако је недеља, онда се узима се Апостол недељни. Ако у недељу падне свети, који има полијелеј или празник Богородични, онда се читају оба Апостола, најпре недељни, па празнику.
    Ако се служи св. служба у прости, седмичан дан, онда се чита дневни Апостол. Ну, ако у такав обичан дан падне велики светитељски или Богородични празник, онда се дневни Апостол не чита, него само празнику.
    Како дневни тако и недељни Апостол налази се при крају саме књиге, која се зове Апостол, а Апостол празнични налази се у Месецослову, а који се – Месецослов штампа на крају саме књиге Апостола.
22. Ако је Архијереј у столу, онда свештеник узевши кадионицу, стане на праг Царских Двери, окади једанпут Архијереја говорећи: Благослови Преосвашчењејши Владико свјатоје кадило. То исто чини, ако је Епископ у Олтару.
23. Чим чтец заврши читање Апостола, прекрсти се, пољуби књигу, склопи, сиђе с Амвона, улази у Олтар, остави књигу; метанише пред свештеником, пољуби га у руку а затим се склони у један крај Олтара. Стихар скида пошто се прочита Јеванђеље и остави га на своје место.
    Ако је Епископ у Олтару чтец прилази њему, метанише једанпут, пољуби га у руку и иде на своје место.
    Ако је Епископ у своме столу, онда чтец остави књигу на десну певницу прилази Епископу, метаниште и пољуби га у руку, а затим одлази у Олтар.
24. Ако је Епископ у столу, онда речи: Мир всјем он говори и благосиља. Свештеник се пак тада са Царских Двери мало поклони Епископу. Ако ли је пак Епископ у Олтару онда свештеник говори поменуте речи и благосиља.
25. Односно читање Јеванђеља важи исто оно, што је речено и о читању Апостола т. ј. ако је празник Христов или Богородичан или великог светог, онда се чита Јеванђеље само празнику.
    Но ако празник Богородичан или великог светог падне у недељу, онда се узимају и читају оба Јеванђеља т. ј. и недељно и празнично.
    У обичне дане редовно дневно и светоме ако га има.
    Опширније о читању Јеванђеља види у Уставу.
26. Ако има какво молепсвије, да се тада заједно са св. Литургијом врши напр. за кишу кад је велика суша или је поплава, или време у рата итд. Тада се обично на сугубој јектенији додају јектенија дотичнога молепствија, и потом обично пред последњом јектенијом: Јешче молимсја о плодоносјашчих… У осталом треба знати, да се у овим случајевима јектенија молеба и на првој великој јектенији: Миром Господу помолимсја. Великој и сугубој јектенији могу се према неопходној потреби додавати и јектенија за оне, који су тешко болесни и траже, да се на св. служби свештеник за њих помоли Богу и јавно их помене. Та прошенија или јектенија узимају се из Требника “О бољашчих” (Свод уканаи и замјеток… стр. 55)
27. Ако се чини помен умрломе, онда се пред овом јектенијом говори из Служњбника јектенија за умрле: Помилуј нас Боже… Јешче молимсја о упокојенији души усопшчаго раба Божја (име)… Ако је женско, онда се каже усопшчеј раби Божијеј (име)…
28. При речи Отца, дотиче се горње, односно источне стране Антиминса; при речи Сина дотиче се доње или западне стране Антиминса; при речима: Духа Свјатаго, дотиче се десне, (а према себи леве) северне стране Антиминса; на и ниње – јужне, односно леве стране св. Антиминса.
29. Свод указани и замјеток по вапросам Пастирској практики – Iiч стр. 58.
30. Ово је по обичају али не и по правилу.
    Дакле по одредби Архијерејског Сабора и по правилу не треба подизати руке.
31. Уместо: Иже херувими, пева се на Велики Четвртак Вечери твојеја тајнија, днес Сине Божји… На Велику Суботу: Да молчит всјакаја плот…
32. Ако је Епископ у столу, онда свештеник са Царских Двери једанпут кади Епископа говорећи тихо: Благослви преосвјашчењејши владико свјатоје кадило. Ако је Епископ у Олтару онда истим начином тражи од њега благослов за кађење.
33. Кад окади иконостас, он се окрене Епископу, ако је он у своме столу и кади га три пута а затим певнице и народ. И кад свештеник по други пут окади Престоне иконе онда се окрене опет Епископу, једанпут га окади, затим поклони се и улази у олтар кроз Царске Двери.
34. Ако је Епископ у Олтару, онда свештеник пошто окади Проскомидију, окрене се Епископу окади га једанпут а затим и остале у Олтару.
35. Овако је по правилу. Али је св. Архијерејски Сабор одредио да се дискос држи по дојакошњој практици.
36. Ако је Архијереј присутан у своме столу, онда се окрене њему и говори: Архијерејство твоје, да помјанет Господ Бог во царстви… а затим се опет окрене народу и продужава вас * и всјех… Ако је Архијереј у Олтару онда помиње обично: Преосвјашчењејшаго Архијереја нашего…
    * Према Саборској одлуци. И у Русији то преовлађује “Свод указани” – стр. 55.
37. Неки свештеници и сада целивају даре. Али то је неправилно и не треба целивати, а према одлуци Архијерејског Сабора.
38. Изјасненије св. Литургије Ив. Димитревскаго стр. 204. Толкованије на божанствену Литург. Еп. Висариона стр. 200.
39. Покривач – воздух савије овако: прву горњу страну његову, потом доњу (слично Антиминсу), затим леву побочну, и на послетку десну побочну страну његову.
40. Пособије изуч. Устав. Никољскаго стр. 430 Служеније Литургије Соборно Ј. Кутепова – 26.
41. Устав Богослуженија – Никољскаго стр. 432. Служебник и Чиновн. Архијерејскоје Разјасненије. Богослуженије – Ј. Кутепова стр. 27. Скрижал стр. 202.
    У Јерусалимској цркви овога указивања руком на дискос и Путир нема.
42. Ово последње унакрсно благосиљање бива овако: најпре дотакне са десницом Антиминса с горње, источне стране у правцу између дискоса и Путира; потом – с доње стране, према себи; па – северну иза дискоса и оданде повлачи руку преко самога дискоса и Путира ка јужној страни Антиминса, одмах иза Путира. Дакле, овај унакрсни знак треба да обухвати и дискос и Путир.
43. Тада, а при певању: Тебе појем… треба да се до земље поклоне сви, који се у св. храму налазе.
44. Тада црквњак приноси свештенику на послужавнику нафору, или просфоре за нафору, које свештеник унакрсно благослови говорећи: Благословен хљеб сеј благодатију Божеју, во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа.
45. Ако је Аријереј присутан било у Олтару лили у своме столу, свештеник при изговарању његовог имена, окрене му се и мало поклони.
47. Устав Богослуженија Николљскаго стр. 438.
    Толковаије Литур Еписк. Исариона стр. 250
48. Или то уради црквењак
49. Вода се свагда загреје у џезвици, из ње се пак сипа у нарочити судић за теплоту и приноси свештенику. Никако се пак несме џезва с ватре онако пепељива надносити над св. Путир, но се вода сипа из ње у судић.
    Вода треба да буде довољно топла – врућа а не само млака, јер она треба да размлачи крв Господњу у Путиру.
50. Ако је присутан Архијереј у Олтару, онда приђе Архијереју с речима: Опростите Преосвјашчењејши владико и благословите, потом га љуби у руку.
51. Свештеник кад узме св. частицу – св. Тело Христово не измиче се од св. Престола већ рука, на којој је св. тајна причешћа, треба да је над Антиминсом, односно над Престолом
52. Новаја Скрижал стр. 219; Изјасненије Литургије Дмитревскаго стр 272. По Уставу Богослуженија – Никољскаг говори се: Во имја Отца и Сина и Свјатга Духа – амин.
53. Неки свешеници ради боље сигурности, да не остане частице утру обе стране дискоса о Антиминс, па га онда оставе. С разним дискосима може се зар то, и допустити, али са високим на стопици, то је немогуће а и непотребно, кад се губом да дискос добро избрисати.
54. При том свештеник треба да води строго рачуна о томе, колико ће од прилике бити причасника, па да сразмерно и вина у Путир на Проскомдији сипа. Ако је напр. за време Великог Входа приметио, да народа има много за причешће (а он зна, или треба да зна, кад и у које му се дане народ највише причешћује) онда, после входа и затварања завесе, може у Путир још вина долити, од прилике онолико колико ће требати, те да се сви причасници причесте.
    Но после освећења св. дарова, ни за време причешћа, никако се не сме доливати вино у Путир, У ротивном, свештеник подлежи и Божијем и црквеном суду – казни.
55. А не крајевима Антиминса, како то неки светенци практикују
56. Овако треба због благосиљања десном руком на: Спаси Боже људи твоја…Но може и св. Путиром унакрс да благосиља.
57. Ова реч: и љубовију, постоји у садањим грчким служебницима, а у њих је унесена из Литургије св. апостола Јакова, брата Божијега.
    Изјасненије Литур. Дмитров. Стр. 275.
    Толкованије на Литур. Еписк. Висариона стр. 267.
58. Но ако има да освешта славско кољиво, то се онда прво отпева тропар свецу – празнику, па после, кад свештеник очита молитву над кољивом, пева се: Буди имја Господне…
59. Ако је Архијереј у свом столу, онда он благосиљајући иговара те речи, као и: Спаси Боже људи Твоја… којом приликом свештеник се мало поклони Архијереју.
60. О отпустима види прву књигу Правилника на крају, као и у Служебнику, на своме месту.
61. А никако напамет, како то неки свештеници чине.
62. Ако је Архијереј у храму онда: Молитвами свјатаго владики нашего Господи Исусе…