О ВЈЕРИ, НЕВЈЕРЈУ И СУМЊИ

 

О ВЈЕРИ, НЕВЈЕРЈУ И СУМЊИ
 

Закључак
 
У закључку ћу да кажем само неколико ријечи.
Овај рад има за циљ, углавном, да разјасни једну, основну идеју: познање свега се преживљава непосредно, а не умом; у том смислу, разлике између вјере и такозваног знања – нема. И једно и друго се „спознаје“ испочетка тако што се указује повјерење онима који „знају“, а тек потом – сопственим искуством, другим ријечима – „открива се“ ономе ко то опажа, преживљава и спознаје.
На тај начин, уходана гледишта о непостижности (вјере) за ум – отпадају: у суштини, за ум је све непостижно, мада је и несумњиво, као факат који се прихвата.
Разлика је само у објектима и органима спознаје.
Зато уобичајена подјела на „ум“ и „срце“ није тачна, мада се широко употребљава. Објашњење да то није тако код вјерника одстрањује болећивост и страх од надмоћности „ума“ над „вјером“ и човјеку доноси мир.
Факти из живота то потврђују.
Мени се чини да је овакво схватање у богословљу (или, уопште, у гносеологији вјере и ума) ново, исправно и корисно за обје стране: једне тјеши, друге смирује.
Многогодишње наше искуство – више од 50 година – даје нам довољно основа да будемо увјерени у истинитост таквих погледа.
Оне, пак, који не вјерују – у то нећеш убиједити; ипак, ту дејствује – не „ум“, не знање, него психологија људи – или, другим ријечима, наша воља, воља која не жели да прихвати истину.
„Од срца потичу помисли“, – рекао је Сам ГОСПОД.
А за сваку спознају може се рећи: она потиче од битија.
 
М. ВЕНИАМИН
 
1934.-1935.
1955. – 5/18 јула
 


 
Текст књиге митрополита Вениамина „О вјери, невјерју и сумњи“ штампа се према примјерку, откуцаном писаћом машином, који се чува у библиотеци Московске Духовне Академије.
Цитати из Светог Писма провјерени су према издању Библије коју је 1990. године издало Издавачко Одјељење Московске Патријаршије.
 

   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *