NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NE OSTAVLJAJ BOŽANSTVENU MOLITVU

NE OSTAVLJAJ BOŽANSTVENU MOLITVU

 
NE OSTAVLJAJ BOŽANSTVENU MOLITVU
(Sveti Optinski Starci o Isusovoj molitvi)

 
PREPOBODNI NIKON
 
Molitva, koju niko ne može oduzeti…
 
Kada dođe vreme da se podnose progoni za veru, onda je život – koristan: on učvršćuje veru. O vremenu dolaska antihrista, niko ne zna (ali su znaci njegovog skorog dolaska – prisutni) – a i našta ta odbrojavanja? Za mene to nije važno, glavno je da bi savest bila čista, treba se čvrsto držati vere pravoslavne, ispunjavati zapovesti, treba provoditi moralni život, da bi smo bili spremni. Treba se koristiti sadašnjim vremenom radi ispravljanja i pokajanja.
 
Iz kelijskih zapisa oca Nikona (Beljajeva)
 
Ponekad osećam da se Isusova molitva govori lako, a ponekad teško, oseća se praznina i moram sebe da primoravam na molitvu. O tome sam rekao Baćuški (Starac Varsanufije). On mi je odgovorio da to nije ništa i da to primoravanje sebe na molitvu je veoma potrebno u molitvenom podvigu.
 
***
 
Pitao sam za Isusovu molitvu, da li može da se čita skraćeno. Baćuška nije dozvolio, govoreći, da su nju sveti oci zapovedali čitati celu molitvu sa akcentom na poslednjoj reči: „grešnoga“.
Kada je moguće, treba govoriti Isusovu molitvu i po brojanicama, a kada je nemoguće, – tada molitva treba da bude uvek u umu, bez brojanica.
 
***
 
Kada sam izjutra došao kod Baćuške, on me je blagoslovivši, upitao: „Danas je spomen koga svetitelja?“… „Javljajući Božanstvena (učenja) nedostižna razumevanju, ti si govoreći, blaženi i Trojicu svima, Maksime, propovedao jasno – prisnosušnu (svudaprisutnu) i bespočetnu. – „No, sada je jasno, zašto je otac Amvrosije uvek pod jastukom imao dela svetog Maksima Ispovednika. Njegova dela su vrlo duboka i tajanstvena.
 
***
 
„Da, sada mi postaje razumljivo, kako su nekad starac i učenik živeli jednodušno (složno). Kao što je starac govorio sa učenikom, tako i ja vama govorim.“
To je duboka istina.
Učenik treba da bude uvek kod starca, koji mora da zna i oseća sve – kako diše i šta preživljava učenik.
Kada ima mnogo sveta tada je to nemoguće. Nije li zato tako predani učenik, kao episkop Ignjatije, napustio svog starca, oca Lava? (zbog mnogoljudstva)
 
***
 
Rekao sam Baćuški za ometanje od strane đavola. Ja se sećam da sam u to vreme, kada mi je bilo strašno, počeo da neravnomerno (isprekidano) čitam Isusovu molitvu – i na prvoj reči samo sam izgovorio „Gospode“, – sada se ne sećam. Kada sam ispričao o tome Baćuški, on mi je rekao: „Poznali ste snagu molitve“.
 
***
 
Upitao sam „praćenje misli, tj. pažnja pri molitvi, da li se smatra najvažnijim darom u svakom slučaju, ili samo što se tiče Isusove molitve?“
Baćuška je odgovorio: „Samo što se tiče Isusove molitve“.
Baćuška, pre godinu i po ili dve, vi ste mi dali na moju molbu listiće sa stihovima „Molitva Isusova“.
Ja sam pitao: „Zašto tako mnogo?“, a vi ste mi odgovorili: „Ja želim da vi idete tim putem, tj. sa Isusovom molitvom“.
I produžiše put Isusove molitve. Već sam vam govorio da postoji monaštvo spoljašnje i unutrašnje. Izbeći spoljašnje je nemoguće, ali i zadovoljiti se samo njime, takođe je nemoguće. Spoljašnje monaštvo može se uporediti sa obradom zemlje. Ma koliko da ima njiva, ništa neće porasti, ako ništa ne poseješ. A unutrašnje monaštvo i jeste sejanje, a zrno je Isusova molitva, koja osvećuje sav unutrašnji život monaha, daje mu snagu za borbu, a naročito je potrebna za podnošenje patnji i iskušenja… Kada imate bilo kakva maštanja, to im vi sami ne protivrečite i ne odgonite, već prosto udrite ih „kamenom“, a kamen je ime Isusa Hrista, Isusova molitva.
 
***
 
Psalamska reč: „Svi me narodi opkoliše, ali ih u ime Gospodnje razbih“ (Ps. 117, 1012) (Opkoliše me, opkoliše me, ali ih u ime Gospodnje razbih“). – u potpunosti shvataju delatelji Isusove molitve, mada im to niko nije tumačio. To je jedno od najasnijih mesta o molitvi Isusovoj, kojih ima vrlo mnogo u Psaltiru…
Nedavno sam primetio da „petstotnica“ umirujuće deluje na dušu. Jedanput sam ustao da obavim „petstotnicu“, nezadovoljan nečim, sa nekakvim roptanjem, osuđivanjem i nerazdvojnim sa njim samoopravdanjem. Kada sam završio, ja sam osećao u telu nekakav umor od poklona (metanija), a u duši mir.
 
***
 
Jedna sluškinja Gospodnja došla je jedanput kod mene i zamolila me je da joj pobjasnim značenje reči iz 136. psalma „Na rekah Vavilonskih“:
„Kćeri Vavilonska, krvnico,…
… blago onome, koji uzme i razbije tvoju decu o kamen!“
Mnogi su poraženi žestokošću tih reči, shvatajući ih bukvalno. Istina, u Starom Zavetu se tako i shvatalo, ali u Hristovoj novoj Blagodati, to se shvata savršeno drugačije. Mladencima se ovde, kako objašnjavaju sveti oci, nazivaju iznikle strasne pomisli i strasni pokreti. I te strasne pomisli i pokreti, čim oni poniknu, samo što se začnu, u samom početku njihovog začeća, takoreći u njihovom „mladečenstvu“ (detinjstvu), ne dajući im da odrastu, nego, dok su oni još mali, dok se nisu učvrstili, treba ih uništiti, razbijati o kamen. A kamen je – Hristos. Udri imenom Isusovim, uništavaj molitvom Isusovim i uopšte, sredstvima blagodati Hristove – ove mladence vavilonske! Eto, kakvo su duboko shvatanje reči ovog psalma, nama ostavili sveti oci.
 
***
 
Mučno, često bezuspešno stanje, koje prethodi zadobijanju molitve Isusove, unutršnje ne biva obavezno kod svakoga.. Ali, opšti poredak sticanja molitve Isusove je taj, da se ona postiže trudovima i patnjama i mučnim (tegobnim) stanjem duha.
 
Iz uspomena duhovnih čeda oca Nikona
 
Jedanput su oca Nikona upitali: „Govore da monaštvo pada, zato što se ne vrši Isusova molitva. Da li je to tačno?“
„Ne samo od toga, već i zato što ne pratimo sebe i čistotu srca. Starajte se da pažljivo očistite svoja srca od svega što je Bogu neugodno, iskrenom ispovešću, Isusovom molitvom i ispunjavanjem zapovesti Božijih, jer samo očišćeno srce može da peva pesmu Gospodnju.“
Posavetovao nas je da pročitamo predgovor knjige o Isusovoj molitvi starca Pajsija (Veličkovskog).
Neko od sestara upitao je baćušku o pevanju himni.
„Pevanje himni – to nije greh, ali to je za mirjane dobro, – … ali za monahe – to ne ide, jer odvlači od molitve Isusove, koja sve prevazilazi. Ona je najviša, ona je najveća radost i uteha, sve ostalo samo smeta molitvi. Pevanje to je meka hrana, a monah mora da se hrani tvrdom hranom…“
 
***
 
Pitali su: može li da se prođe bez Isusove molitve?
Baćuška je odgovorio: „Može. Jedan se moli molitvom Isusovom, drugi, stojeći u hramu sa pažnjom se moli rečima crkvenih molitava, upotrebljava još neke molitve, ali, Isusova molitva sve prevazilazi. Baćuška Varsanufije govorio je: može se brezovim drvima naložiti peć, a može i jasikovim, samo da bude toplo. Potrebno je da se u duši vi uvek molitveno obraćate Bogu, ma šta radili.
 
***
U knjizi je zapisan izraz: „Kada jedeš za trpezom, sećaj se da nije potrebno da se najdeš do sitosti – potrebno je ostaviti mesta Duhu Svetome, a ako se najedeš Duh Sveti će ostaviti tebe.“
– Može li se tako govoriti?
– Može, – odgovorio je otac Nikon – kao što je rečeno kod Jovana Lestvičnika: kada sediš za trpezom, govori Isusovu molitvu da bi se ona mešala sa hranom.“
 
***
 
„Ponekad razmišljam – piše u svojim uspomenama monahinja Amvrosija (Oberučeva) – možda, odjedanput neću moći da sa prekrstim, ili ću se razboleti tako, da ruke budu nepokretne, i bilo bi dobro da istetoviram krst na svojim grudima?“ Na to joj je Baćuška Nikon odgovorio: Ti imaš Isusovu molitvu, koju niko ne može da ti oduzme, – i ona će zameniti krst.“
 
***
 
„Zabrinut sam što mi se um rasejava pri Isusovoj molitvi“.
Otac Nikon je odgovorio: „Ne zbunjuj se, već stalno tvori molitvu. Um se rasejava, a usta i srce se ipak osvećuju tom molitvom, koja je veliko oruđe. Mi nemamo ničeg većeg ni važnijeg od te molitve.“
„Šta znači monah spoljašnji i unutrašnji?“
Otac Nikon je odgovorio: „Jedan episkop je došao u jedan manastir i upitao nastojatelja: Imaš li dobre monahe?“
„Imam“ – bio je odgovor.
Nastojatelj ih je pozvao i počeo da govori: „Ovaj je dobar kovač, ovaj je dobar majstor, itd. ..
Slušao je episkop i rekao: „Ja sam mislio da mi se pokaže pravi monah, tj. delatelj molitve ili smireni, a ti mi pokazuješ dobre majstore. Toga ima i u svetu mnogo.“

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *