НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » НЕ ОСТАВЉАЈ БОЖАНСТВЕНУ МОЛИТВУ

НЕ ОСТАВЉАЈ БОЖАНСТВЕНУ МОЛИТВУ

 
НЕ ОСТАВЉАЈ БОЖАНСТВЕНУ МОЛИТВУ
(Свети Оптински Старци о Исусовој молитви)

 
Пред лицем Живог Бога – Јеросхимонах Сергеј (Четвериков)
(уместо поговора)
 
По своме садржају Исусова молитва је веома једнолична: стално: помилуј и помилуј. Но, није у томе ствар. Ни једна молитва није поставила мене тако директно пред лице Божије, као та молитва…
Друге молитве имају свака свој садржај: јутарња молитва, вечерња – итд. Код ове молитве је само један садржај: помилуј ме! Она тера човека да стоји пред лицем живог Бога са осећањем покајања и то је све. Али, то стајање пред Богом са осећањем покајања даје врло много: оно ми даје оно шта је најпотребније, а то је свест о мојој кривици пред Богом. Ја стојим пред Богом са осећањем своје кривице и то чини да ми Бог буде веома близак. Зар не? Никаква друга молитва не може да замени Исусову молитву. Тамо ми молимо о другим потребама: „хлеб наш насушни дај нам данас“ и др. А у овој молитви ми само стојимо пред Богом са свешћу о нашој недостојности. А то и јесте оно главно што се од нас тражи.
У томе се састоји сила и значај Исусове молитве. Али, оне су све усмерене на задовољење извесних потреба, или потреба наших ближњих. Само је Исусова молитва искључиво обраћена на сазнање своје недостојности пред Богом – и учи нас правилном односу према Богу. А, то и јесте најважније. Јер, код нас тога обично нема. Ми стално нешто измољавамо: здравље, успех у пословима и томе слично. Међутим, најпотребније за нас се састоји у сазнању своје недостојности пред Богом, а тога код нас обично нема. Зар није тако? И, ето, Исусова молитва нас учи најважнијем и најпотребнијем, она нас учи да стојимо у правилном односу према Богу – да схватимо Његову светост и наше убоштво (сиромаштво) и да се смиравамо.
 
***
 
Достојанство молитве састоји се једино у квалитету, а не квантитету. Квантитет је похвалан када он води квалитету. Квалитет праве молитве састоји се у томе, да се ум у време молитве налази у пажњи, а срце саосећа уму.
 
Светитељ Игњатије (Брјанчанинов)
 
Неки ученик је причао о своме оцу: Једанпут смо ми вршили правило; ја сам читао псалме и пропустио сам једну реч, не приметивши то. Када смо ми завршили службу, старац ми је рекао: „Ја, вршећи службу, представљам себи да преда мном гори огањ и ум мој не може да се склања лево или десно. Где је био твој ум када си читао псалме и пропустио реч? Зар ти не знаш, да када се молиш, ти стојиш пред Богом и говориш Богу? „
 
Отечник (Патерик)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *