НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » НЕ ОСТАВЉАЈ БОЖАНСТВЕНУ МОЛИТВУ

НЕ ОСТАВЉАЈ БОЖАНСТВЕНУ МОЛИТВУ

 
НЕ ОСТАВЉАЈ БОЖАНСТВЕНУ МОЛИТВУ
(Свети Оптински Старци о Исусовој молитви)

 
ПРЕДГОВОР
 
По завету преподобних Стараца Оптинских
 
„Сада се гаси старештво… – са тугом је говорио велики Оптински старац Варсануфије (Плиханкова). – Сада већ нема старештва, код нас у Оптини гасе се последњи. Демон ни на шта тако не устаје, као на чување старештва – јер се њиме руше све његове силе. Свуда се он старао да га угаси – и угасио га је. Постоје монаси, који исправно живе, али о откровењу помисли, о старештву, они ништа не знају. Зато је без старештва у многим манастирима остала само форма монашког живота, само спољашност. Исусову молитву сада ретко ко твори, а шта је монаштво без Исусове молитве?
Оптинско предање сачувај је за нас значајну повест у духу древних патерика, о томе како је 1856. Године – светитељ Игњатије (Брјанчанинов) посетио Оптинску пустињу и тражио међу братством некога, ко се озбиљно занимао Исусовом молитвом, према којој су, већ и у то време знатно охладнели у многим отечественим манастирима. Оптинци су указали Преосвећеном на расофорног послушника Алексеја Зерцалова – будућег старца Анатолија (духовног оца, о. Варсануфија), који се у истим бавио светоотачким учењем о умној молитви. Епископ Игњатије примио га је пријатељски и радо и они су дуго разговарали о разним духовним предметима. Проћи ће године и старац Анатолиј (Зерцалов) сам ће постати наставник младих, сам ће, убеђивањем и саветом, захтевати од свог стада учење Исусовој молитви. На страницама часописа „Душекорисно читање“ од 1902. – 1906. била су први пут објављена писма јеросхимонаха Анатолија, сестрама Шамородинског женског манастира, у коме је он читаву деценију био духовник. Основна тема тих дивних душеспасоносних писама – била је Исусова молитва, која, по речима старца, „весели срца“.
Духовним учењима старца Анатолија (Зерцалова), настао је овај зборник „Не остављај божанствену молитву“, који ми сада представљамо нашим богољубивим читаоцима. Блажени баћушка учи да се позна и воли Бог, објашњава високи циљ живота хришћанског, бодри у подвигу борбе са страстима помоћу „мача духовног“ – Исусове молитве.
Године 1891. у тај оптинско Јовано-Претечев скит, на чијем је челу био отац Анатолиј, ступио је Павле Иванович Плиханков – будући старац Варсануфије (који је такође био начелник скита). Знамените духовне беседе тог старца, записане његовим чедима, дошле су до нас у многобројним преписима. Ми смо, први пут, прихватили да саберемо у једну књигу учења преподобног Варсануфија Оптинског о Божанственом делању свештене умне молитве. Једноставне и разумљиве речи страца, изразити и дуго памћени његови светли примери били су, не само међу послушницима – монахињама оца Варсануфија, већ и међу побожним мирјанима, који су се васпитавали под мудрим руководством баћушке на путу духовног живота. Сваки његов сиже о Исусовој молитви има у заглављу фрагмент из песништва старца „Молитва Исусова“ и то је било укључено у шамординска издања 1914. и 1915. године.
Наш зборник се завршава записима из дневника (у новопронађеним преписима) најближег ученика старца Варсонуфија – оца Никона (Бељајева), оптинског исповедника вере, који је завршио свој земаљски пут у тешкој северној робијашници. Његовим личним записима о Исусовој молитви, додата су упутства, која је последњи оптински духовник адресирао 1920. године, сестрама женског општежића, које су се подвизавале у суседству са Оптином Козељске.
„Не остављај божанствену молитву“ – призивао је старац Варсануфије пре једног столећа, – „и ти ћеш видети, пун изумљења, блиставу даљину другога света…“
Нека се испуне ове речи утешне великог оптинског аве и на нама грешнима, који покушавамо да пођемо трновитим путем Божанствене молитве.
 
Издавачи
Велики пост 2004.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *