НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » МОЛИТЕ СЕ НЕПРЕСТАНО!

МОЛИТЕ СЕ НЕПРЕСТАНО!

 

МОЛИТЕ СЕ НЕПРЕСТАНО!
Избор из дела

 

 
ПОУКА ЕПИСКОПА ИГЊАТИЈА О МОЛИТВИ ИСУСОВОЈ ЗА ПОЧЕТНИКЕ
 
1 . Св.Јован Лествичник саветује да се ум затвори у речи молитве, и колико год пута да се он удаљује из тих речи, опет да се тамо упућује. Када ум на тај начин буде пажљив, и срце ће га подржати умиљењем, те ће се молитва савршавати заједно умом и срцем.
2. Речи молитве: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног“ никако не треба изговарати журно, него чак отегнуто, како би ум имао могућности да се затвори у речи.
3. Тежећи и поучавајући општежитељне монахе који су се бавили манастирским послушањима, подстићући их на усрдност и брижљивост у молитвеном подвигу, св.Лествичник говори: „Од монаха који се баве послушањима Бог не тражи молитву сасвим чисту од опуштања. Не очајавај зато што те омета расејаност! Буди добре воље и постојано присиљавај свој ум да се врати у себе. Потпуна слобода од расејаности својствена је анђелима“.
4. Потчињени страстима! Молимо се Господу постојано, недоступно, јер су сви бестрасни таквом молитвом прешли из страсног стања у стање бестрашћа (св.Лествичник).
5. Ако постојано будеш вежбао свој ум да се никуда не удаљава из речи молитве, он ће и у време твога обеда да буде уз тебе. Ако му пак допустиш да несметано блуди, он никада неће бити са тобом.
6. Ми, попут деце, пазећи и на квалитет (нерасејаност) молитве, треба да се молимо што дуже. Количина води до квалитета. Господ даје чисту молитву ономе ко се моли усрдно, много и постојано, па макар се молио и са муком (Леств.28).
7. Монасима почетницима потребно је дуже време да би се научили молитви. Монах неће брзо да изађе на крај са својим умом – неће га лако научити да пребива у речима молитве као да је закључан или заробљен. Одвлачен страстима, утисцима, успоменама, бригама, ум почетника непрестано кида спасоносне узе, оставља тесни пут (молитве) и полази на широки. Упоредо са слабљењем страсти смањује се траћење времена.
8. Неблуђење (сабраност), доступно човеку, дарује се у своје време таквом подвижнику молитве, који постојаношћу и усрдношћу у подвигу докаже искреност своје жеље да задобије молитву (Еп.Игњатије Брјанчанинов, Слово о молитви Исусовој).
9. Цвештеномонах Доротеј, наш сународник, велики наставник умног делања, саветује ономе ко се обучава у молитви Исусовој да је испрва изговара наглас. Он каже да наглас изговарана молитва сама по себи прелази у умну. Из друге молитве (Исусове) изговаране наглас проистиче умна молитва, а из умне се појављује молитва срца. Молитву Исусову не треба произносити гласно, него тихо, тако да је чујеш само ти.
10. Када је утицај расејаности, туге, унунија и лељости нарочито јак, онда је веома корисно обављати Исусову молитву наглас: од гласне молитве Исусове душа се мало-помало буди из тешког сна у који је обично гурају туга и униније.
11. Приликом појачане навале помисли и маштања, телесних жеља и гнева, када се од њиховог деловања крв распали и узаври, када срце остане без мира и тишине, веома је корисно наглас савршавати молитву Исусову.
12. Ономе ко почиње да учи Исусову молитву од велике је користи свакодневно келијско правило које се састоји из одређеног броја земних и појасних поклона, већ према снази.
13. Са поклонима не треба журити, треба их изводити са осећањем покајања. Приликом сваког поклона изговара се молитва: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!“
14. Правило са поклонима најбоље је обављати пре спавања: у то време правило се може вршити дуже и усредсређеније. Но и ујутро, а и преко дана, корисно је, нарочито за младе, да врше одређени број поклона, од 12 до 20. Овим поклонима, са молитвом Исусовом, подупире се и јача молитвено расположење и распињање тела, и појачава се усрдност према молитвеном подвигу.
15. „За молитву – рекао је преп. Мелетије Исповедник – није потребан учитељ, него брижљивост, ревност и посебна усрдност: онда Бог постаје учитељ“.
16. (У молитви) приступимо (Господу) као изгубљени, као они који заиста чезну за спасењем које Бог дарује за истинско покајање.
17. Приликом бављења молитвом Исусовом почетници треба да се држе најпобожније пажње, ум да затварају у речи молитве, како би ум могао да се затвори у њих – дишући тихо али слободно.
18. Ево ти (почетниче) мој завет: не тражи место срца! Не тражи да ти се детаљно објасни шта значи место срца; (када дође време) задовољавајуће објашњење добићеш из самог опита. Ако је Богу угодно да ти пружи то познање, Он ће ти га, када буде време, пружити. Брижљиво се бави искључиво покајном молитвом; труди се да молитвом принесеш покајање.
 
***
 
1. Ако се монах у манастиру буде понашао као страник, не успостављајући познанства унутар или изван манастира, не одлазећи по келијама братије и не примајући братију у своју келију, не доносећи у келију ништа сувишно, не испуњавајући своје жеље, трудећи се око манастирских послушања савесно и са смирењем, прибегавајући често исповедању грехова, беспоговорно се повињујући настојатељу и осталим манастирским властима, онда ће без сумње напредовати у молитви Исусовој, тј. добиће дар да се са пажњом бави њоме и да уз њу пролива сузе покајања.
2. Блажени о.Серафим Саровски је, поучен сопственим опитом, сведочио да је молитва Исусова бич против тела и телесних похота.
3. Знајући какво је елико благо молитва, ђаво се труди да у време ње узнемири подвижника греховним сујетним помислима и маштањима, како би га одвратио од молитве или како би молитву учинио бесплодном.
4. Неки старац који је напредовао у умној молитви, питао је другог монаха, који се такођер њоме бавио: „Ко те је научио молитви“? Монах одговори: „Демони“! Старац се осмехну и рече: „Какви су само саблазан саопштио за оне који су неупућени у ствар! Ипак, реци ми: како су те то демони научили молитви“? Монах рече: „Водио сам тешку и дуготрајну борбу против љутих помисли, маштања и осећања, од којих нисам имао мира ни дању ни ноћу. Малаксао сам и страшно усахнуо од тежине тог неприродног стања. Притиснут навалом духова, прибегао сам молитви Исусовој. Борба је достигла тај степен да су приказе на моје очи, у ваздуху, почињале да мумлају. Стално сам имао осећај као да ми је грло стегнуто конопцем. Потом сам, под утицајем саме борбе, почео да осећам како молитва добија снагу и како се нада обнавља у моме срцу. Када је борба напокон сасвим утихнула, изненада се, сама од себе, у мом срцу појавила молитва“.
5. Треба да се молимо постојано, стрпљиво и упорно. Ономе ко се стално и без љености моли својом несавршеном молитвом, ономе ко не напушта малодушно молитвени подвиг онда када му се молитва дуго не даје, Бог ће, када дође време, дати благодатну, чисту молитву.
6. Треба поменути и оно смирено мишљење о себи које правилна Исусова молитва даје ономе ко је упражњава. Блажени отац Серафим Саровски је достигао величанствен успех у њој. Једном му је настојатељ послао монаха коме је благословио да живи у пустињи са њим, с тим да о.Серафим поучи овог монаха животу у пустињи онолико колико је и сам познавао тај тешки облик монашког живота. Смирени о.Серафим, примивши монаха веома срдачно, одговорио је: „Ни ја сам ништа не знам“! При томе, он је монаху поновио Спаситељеве речи о смирењу (Мт.11,29), и њихово објашњење које даје св.Јован Лествичник (Поука 25), кроз деловање молитве Исусове у срцу.
7. Подвиг служења Богу, подвиг молитве, треба да се савршава из све душе, постојано и непрестано. Остављање молитвеног подвига или прављење прекида током њега крајње су опасни.

Један коментар

  1. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    OBOŽAVAM VASU STRANICU I NEMOGU JE PRESTATI ČITATI
    TOLIKO JE BOGATA I MNOGO MI POMAŽE U MOM DUHOVNOM RASTU

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *