НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » МОЛИТЕ СЕ НЕПРЕСТАНО!

МОЛИТЕ СЕ НЕПРЕСТАНО!

 

МОЛИТЕ СЕ НЕПРЕСТАНО!
Избор из дела

 

 
Светитељ Игњатије (Брјанчанинов), епископ Ставропољски
 
О пажњи приликом молитве
 
Молитва захтева непрестано присуство и подршку пажње. Уз пажњу, молитва представља неотуђив посед онога ко се моли; када пажње нема, молитва је страна ономе ко се моли. Уз пажњу она доноси обилан плод; без пажње доноси трње и коров. Плод молитве састоји се из просвећења ума и умиљења срца, из оживљавања душе животом Духа; трње и коров – то је обамрлост душе, то је фарисејска умишљеност која проклијава из разгневљености срца, која се задовољава и хвали количином молитава и временом које се на молитви проводи. Пажња, која у потпуности чува молитву од расејаности или од узгредних помисли и маштања, представља дар благодати Божије.
Најискренију жељу да се добије благодатни и за душу спасоносни дар пажње, доказујемо присиљавањем себе на пажњу приликом сваке наше молиитве.
Опитна пажња – тако ћемо назвати нашу сопствену пажњу, још неосењену благодаћу – састоји се у томе да се, по савету св.Јована Лествичника, ум затвори у речи молитве. Ако ум због свога неискуства у молитвеном подвигу изађе из затворености у те речи, треба га опет увести у њих. Уму су у његовом палом стању својствене непостојаности и склоности ка томе да блудни на све стране. Но, Бог може да му дарује непоколебивост и када дође време заиста је дарује за истрајност и трпљење у подвигу. Сасвим споро произношење речи молитве веома погодује чувању пажње за време молитве. Речи молитве произноси без журбе, како би ум могао лакше да сачува своју затвореност у њих. Када се молиш насамо речи изговарај наглас: то погодује чувању пажње. Пажљивој молитви нарочито лако миже и треба да се учи приликом обављања келијског правила. Љубљени брате! У почетку, када се будеш учио савршавању монашког келијског занимања, а нарочито келијског молитвеног правила, не одбацуј јарам усамљености и самопринуђивања. На време се наоружај свесилним оружјем – молитвом; благовремено научи да га користиш. Молитва је свемогућа због свемогућег Бога Који у њој делује. Она је – мач Духа, који је реч Божија (Еф.6,17). По своме квалитету молитва је пребивање човека уз Бога и сједињење човека са Богом; по своме дејству она је – помирење човека са Богом, мати и ћерка суза, мост по коме се прелази кроз искушења, зид који штити од патњи, одолевање насртајима, бескрајно делање, источник добродетељи, узрочник духовних дарова, духовно напредовање, храна за душу, озарење ума, одсецање очајања, потврда наде, ослобођење од туге, богатство монаха (Леств.28). Испрва се треба присиљавати на молитву; ускоро, она ће почети да ти пружа утеху; том утехом присила ће бити олакшана, добићеш подстицај. Током читавог живота потребно је присиљавати се на молитву; ретки су они подвижници који су се услед најобичније благодатне утехе избавили од потребе да се присиљавају: молитва делује убитачно на нашег старог човека – док год живи у нама, он јој се супротставља, да не би окусио смрт. Пали духови, знајући силу молитве и њено благотворно дејство, својски се труде да одвоје подвижника од ње, наговарајући га да време намењено за молитву употреби за друге ствари; или се пак труде да је униште и упрљају сујетном и греховном расејаношћу, доносећи у време обављања молитве безбројне свакодневне и грешне помисли и маштања.

Један коментар

  1. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    OBOŽAVAM VASU STRANICU I NEMOGU JE PRESTATI ČITATI
    TOLIKO JE BOGATA I MNOGO MI POMAŽE U MOM DUHOVNOM RASTU

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *