NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

 

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA
 

 
PRIČA O MIRAZU
 
Pošao neki carev sin po svetu da traži sebi devojku. U staro vreme takav je bio običaj, da se carev sin ženi najboljom devojkom iz svog naroda. Pošao tako i onaj carević po narodu, poveo mnoge sluge i poneo veliko blago. Prohodio je sela i gradove, znojio se kroz peščane pustinje, hladio se kroz zelene gore, obijao rosu po dolinama, plovio po dubokim vodama i pešačio po belim stenama, konačio gde omrkne, a osvitao je uvek gde nije omrkao. No nigde nije mogao naći za sebe devojku. Jednog večera nađe se carević u nekom divnom selu, koje se zvalo Izvori. U tom selu je zaista bilo mnoštvo jakih i svežih izvora, koji su opet napajali mnoštvo njiva i vrtova i šuma i pašnjaka i voćnjaka i šarenih livada. Zbog toga je selo i nazvano: Izvori. Umorni putnici zakucaju na vrata najbolje kuće koju su videli u selu. U toj kući živela je jedna dobra žena sa svojom malom kćerkom. Careviću se dopade kćerka, pa upita majku za nju. Smerna majka pade pred kolena carevića i sa stidom odgovori mu, da ona nije dostojna tolike počasti, niti njena kćerka tolike slave, a pri tom devojčica je još nedorasla za udaju. Na to carević reče, da on može čekati dok devojčica poraste. Onda izvadi on prsten i obruči devojku i dade joj sedam zlatotkanih haljina. Zorom diže se carević sa svojim pratiocima da produži put. Samo još reče majci, da kad devojka poraste, neka se obuče u svih onih sedam haljina i neka dođe k njemu, slobodno sama. Tada upita kćerka, kako će ona pogoditi put do careva dvora. Na to joj carević dade jedan štap i reče: Ovaj će te štap voditi pravim putem i dovesti k meni. Kad god budeš na raskršću, te ne znaš kojim ćeš putem poći, ti udari ovom štapom, pa gde ti se odgovori: Ja sam put, ti onuda i idi. Posle toga carević se oprosti sa majkom i kćerkom i zadovoljan vrati se u svoju prestonicu. Prolazio je dan za danom, godina za godinom, a kćerka je rasla i već porasla velika devojka. Jednog dana dođe pismo od carevića, da je vreme i da on je očekuje. Tada majka obuče kćerku u sedam zlatnotkanih haljina, poljubi je i isprati je na put, poželevši joj svaku sreću. Putovala devojka, putovala dugo, dok stiže na neko raskršće, gde se put grana u mnogo puteva. Onda devojka udari štapom o jedan put i ču glas gde viče od puta: Ovuda je put! Začudi se devojka, pa udari štapom o drugi put i ču isti glas: Ovuda je put! Začudi se devojka, pa udari i o treći put i začu glas: Ovuda je put! Tako bi i sa četvrtim i svim ostalim putevima. Hajde da još probam i ovaj poslednji put koji je bio sasvim malo ugažen i uzan. Kad udari o taj put najednom čuje glas: Ja sam put! Začudi se devojka, pa setivši se reči carevića pođe tim putem. Išla je tako, išla, a put se sve više širio pred njom, dok opet dođe novo raskršće. No, tu se ona nije dala zbuniti. Udarala je štapom o svaki put i čula je glas: Ovuda je put! No ona nije pošla tim putem, nego se upućivala onim putem od koga je dolazio glas: Ja sam put! Tako je ona srećno prošla sva raskršća i izbegla sva bespuća, dok najzad nije ugledala carski grad. Pred gradom sačekale su je careve vojvode i odvele u dvor carev. Kad ju je video carević, veoma se obradovao i odmah je priredio svadbeni pir.
Carević je sam Hristos Gospod. selo je ovaj svet. Najbolja kuća u selu gde dobra majka živi jeste Crkva Božija. Ćerka predstavlja hrišćansku dušu. sedam haljina jesu sedam glavnih dobrodetelji, u koje se svaka duša mora obući, da bi bila ugodno Bogu. Putokazni štap to je vera. Putevi na kojima se čije glas Ovuda je put!, predstavljaju one puteve koji ukazuju filozofi po svome ljudskom razumu. Niko od filozofa ne usuđuje se da kaže: Ja sam put!, nego svi govore: Ovuda je put! Samo je Gospod Hristos rekao: Ja sam put! Verom se taj put nalazi i vera ga poznaje. To je onaj čudotvorni putokazni štap. Prestonica je Carstvo nebesko. Vojvode careve, koji dočekuju dušu, jesu anđeli Božji. Svadbeni pir jeste radost od sjedinjenja duše sa Stvoriteljem svojim u večnosti.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Petar Jaraković

    Duhovno bogatstvo čestite porodice Kostić iz Ravne Gore, obogatilo je našu Biosku, naš kraj i Srpski rod. „Maja“ i njena deca su osnova za tkanje najlepših duhovnih, pesničkih i književnih dela. Ako je neko od njenih potomaka vodio dnevnik, dobro je, a i ako nije, treba zabeležiti sve ono čega se sećamo, kako bi život „Maje“ i njene dece ostao svetli primer i putokaz našoj Bioski, našem kraju i našem narodu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *