NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

 

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA
 

 
VENCI STRPLJENJA
 
U dubinama Egipta postoji jedna negostoljubiva pustinja. NJsn pesak i stenovite planine danju gore a noću se mrznu. U toj pustinji, u Tivaidi, življahu, podvizavahu se i posvetiše se desetine svetih naše Crkve. Po celoj toj pustoj zemlji prostiru se skitovi ali i manastiri u kojima su molitve i podviči otšelnika davali toj zemlji ukus duhovnog života.
U tom ovozemaljskom, blagoslovenom, rajskom mestu življaše i jedan Starac podvižnik zajedno sa svojim smirenim poslušnikom. Sjedinjavala ih je ljubav Hristova i nastojali su da zajedno donesu korist svojim dušama. Svake večsri su Starac i poslušnik služili Povečerje u malenoj Crkvi svoga skita. Običavali su da se posle službe popnu do Starčeve kelije gde js Ava sa pažn.om slušao poslušnikovu ispovest i davao mu savete za nastavak njegovog duhovnog pregnuća. Završavajući razgovor Starac bi blagoslovio poslušnika i tako bi se mladi kaluđer povlačio na spavanje.
Starac beše čuven po svojoj vrlini, pa je mnoštvo vernika vz Aleksandrije i crugih gradova često dolazilo u skit da se ispovede i da čuju njegove reči utehe. Desi se da je jednoga dana došlo toliko mnogo sveta da je Starac neprestalno bio sa njima i tek je kaosno uveče, kada su već bili otišli svi posetioci, uspeo da se popne do svoje kelije. Njegov umor je bio očigledan, ali Starac ni ovoga puta nije propustio blagosloveni običaj. Pozva poslušnika k sebi i ovaj odmah poče da se ispoveda svom Starcu.
Dok je poslušnik govorio, Starac, budući iscrpljen, zaspa. Mladi kaluđer ne reče ništa. Poštovao je Starčev napor i čekao da se ovaj probudi i da ga blagoslovi pa da i on ode u svoju keliju. Vreme je prolazilo a Starac, koji je zapao u dubok san, nije se budio. Poslušnik, nepomičan i nem, pomisli da pričeka još malo. Izvadi svoju brojanicu i prekrstivši ruke na grudima poče da se moli u sebi.
Noć je odmicala, ali se Starac nije budio. Kaluđer i sam poče da oseća umor i poče da mu se spava. Pomisli da ode bez blagoslova pa da se i sam opruži. Ali odmah promeni odluku.
„Kako da odem?“, razmišljao je, „a ako se Starac probudi i ne nađe me ovde? Zabrinuću ga. Ne, ipak ću ostati. Uostalom, probudiće se kad-tad“. Tim mislima se ohrabri i nastavi da se moli.
Malo kasnije poslušniku se ponovo vrati ista misao. Ali kada pomisli na trud Starca, koji je celog dana ne žaleći se ostao sa posettiocima skita da ih ispovedi, postide se svoje pomisli i reši da ne napusti svoje mesto.
Do ponoći mu ta pomisao, da ode bez blagoslova, dođe još dva puta, ali je on silom brojanica prevazilažaše. Već se rudio novi dan, a Starac se još nije bio probudio. Poslušnik je, međutim, još uvek bio pored njega budan. Do tog časa uspeo je da pobedi iskušenje da ode, ukupno sedam puta.
Tada se Starac probudi iz svog dubokot spa i. ugledavši mladog monaha pred sobom, još uvek budnog na istom mestu, reče mu začuđen:
– Ti, dete moje, ne ode u svoju keliju da legneš?
– Ne, moj Starče. Kako da odsm? Nisam bio dobio blagoslov, odgovori poslušnik.
– Pa zašto me, dete moje, nisi budio ranije da dobiješ blagoslov, upita Starac.
– Bili ste umorni od ispovedanja, Starče. i bilo mi je žao da vas probudim, reče mladić i pošto načini metaniju pred Starcem popeše se obojica u Crkvu pa zajedno pojaše Jutrenje.
Potom Starac reče poslšniku da ode u svoju koliju da ss odmori, a sam ostads u Crkvici da nastavi svoju molitvu. No, dok se Starac molio pade u sveti zanos.
Ugleda iznenada pred sobom u jednoj blještavoj svetlosti, anđela Božijeg kako ga uzima za ruku i vodi na jedno mesto neopisive lepote. Tamo je bio jedan veliki ukrašeni presto koji je zračio nebeskom svetlošću. Na tronu se nalazilo sedam vsnaca od čistog zlata. Starac se smete pred veličanstvenošću trona, te zapita anđela:
– Sveti anđele Božiji, čiji je ovo prekrasni presto?
– Ovo je presto tvog učenika, Avo, odgovori anđeo pa nastavi. Ovo mesto i ovaj presto mu je, odavno, spremio Vladika i Gospod, zbog njegove dobre i savršene poslušnosti. Ali ovih sedam venaca od čistog zlata zadobi sve zajsdno ove protekle noći.
Sa ovim rečima anđela viđenje iščeze i Starac se povrati iz zanosa. Smesta pozva k sebi poslušnika i zamoli ga da mu otkrije pomisli koje je imao prethodne večeri kada je ostao da bdi. Mladić, pošto malo razmisli, seti se i otkri Starcu:
– Sedam puta, Starče, dok ste vi spavali, dođe mi pomisao da odem u krevet bez blagoslova, ali snagom molitve uspeh da se oduprem.
Kad ču ove reči, Starac se zadivi strpljenju svoga poslušnika. Ne otkri mu, međutim, svoje viđenje da ovoga ne bi zahvatila sebičnost i gordost pa da zato izgubi dušu. No, kasnije je običavao da priča ovu priču i vi-đenje drugim poslušnicima i posetiocima da bi ovi iz nje izvukli korist i dobar primer. A strpljivi poslušnik nije saznao ništa o ovom viđenju sve do dana kada ga je Gospod pozvao u večni život.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Petar Jaraković

    Duhovno bogatstvo čestite porodice Kostić iz Ravne Gore, obogatilo je našu Biosku, naš kraj i Srpski rod. „Maja“ i njena deca su osnova za tkanje najlepših duhovnih, pesničkih i književnih dela. Ako je neko od njenih potomaka vodio dnevnik, dobro je, a i ako nije, treba zabeležiti sve ono čega se sećamo, kako bi život „Maje“ i njene dece ostao svetli primer i putokaz našoj Bioski, našem kraju i našem narodu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *