НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ЕВАНЂЕЛСКА БЛАЖЕНСТВА

ЕВАНЂЕЛСКА БЛАЖЕНСТВА

 

ЕВАНЂЕЛСКА БЛАЖЕНСТВА
 

 
ЗАВРШНО СЛОВО
 
Девет блаженства казују нам девет истина, које сливене у једну, дају нам – Свеистину; и опет: девет блаженстава казују нам девет врлина, које сливене у једну, дају нам – Свеврлину. А та Свеистина, а та Свеврлина јесте Богочовек Христос. У Њему, тек у Њему, и једино у Њему, истина и врлина су једносушне. Не само то, него су у Њему, једино у Њему, једносуштни међу собом врлина и блаженство, све врлине и сва блаженства. Благовест је то нова и незастарива: и врлине и блаженства су божанског порекла. Богочовек Христос је савршено оличење и савршено остварење свих божанских врлина и свих божанских блаженстава. Зато су све врлине пуне непобедиве божанске силе. Усвоји ли их, човек савлађује у себи све грехе, сва зла, све смрти, и осигурава себи бесмртност и живот вечни.
Девет божанских врлина, и у њима девет божанских блаженстава, заиста значе најсудбоноснији и најрадикалнији преврат у људском схватању живота, човека и света. Ту су дате нове вредности и нова мерила; и још: нова правила живота, нова правила мишљења, нова правила осећања, нова правила делања. Блаженство је за људску природу – смерност, проклетство је гордост; блаженство је богочежњиво покајање, проклетство је – упорно остајање у гресима; блаженство је кротост, проклетство је гнев; блаженство је правдољубље, проклетство је самодовољство; блаженство је милостивост и самилостивост, проклетство је неосетљивост и несаосетљивост; блаженство је чистота срца, проклетство је прљавост срца; блаженство је миротворство, проклетство је богоборство; блаженство је страдање за правду, проклетство је стајање за неправду; блаженство је волети Христа, проклетство је не марити за Христа. У овом свету људско се биће креће само између двога: између христољубља и грехољубља. Једно или друго одређује његову вечну судбу и у овом и у оном свету. Грех, са свима својим претечама и пратиоцима, значи за човека у свима световима не само проклетство него и свепроклетство; а Богочовек Христос, са свима својим врлинама и блаженствима, значи за човека у свима световима не само блаженство него и свеблаженство. Док иза греха, природно, стоји царство греха и зла – пакао, са свима вечним мукама за човека; дотле, иза Богочовека, опет природно, стоји царство врлине и добра – рај, са свима вечним радостима за човека.

Један коментар

  1. Благодарећи Богу,
    Св. Јустину Ћелијском,
    Благодарим и Вама.💐

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *