NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Ekumenizam » EKUMENIZAM – PITANJA I ODGOVORI SVIMA RAZUMLJIVI

EKUMENIZAM – PITANJA I ODGOVORI SVIMA RAZUMLJIVI

 

EKUMENIZAM
Pitanja i odgovori svima razumljivi

 

 
EKUMENIZAM I DOLAZAK ANTIHRISTA
 
Kako će antihrist delati na čovekovom padu u poslednja vremena?
 
Šta je posebno predodredilo nastanak ekumenizma?
 
Zar današnji ekumenizam (još neshvatljiv) neće biti potpunost,
ispunjenje hrišćanstva u poslednja vremena?

 
U čemu se sastoji krivica ekumenizma u pogledu antihristovog dolaska?
Da li nam Sveto pismo daje nekakvu pouku u tom smislu?

 
Zašto će antihrist odabrati baš ekumenizam
a ne gnosticizam ili satanizam, da ga pretstavlja?

 


 
Kako će antihrist delati na čovekovom padu u poslednja vremena?
 
Antihristov duh je pritajen, tamo gde je Hristos i Njegovo učenje i najmanje izobličeno. Ako drevni antihristi behu magovi i vračari, koji su delali u tmini istorije, danas su novi antihristi izašli na svetlost, uzevši lik političara, filosofa, umetnika, teologa.
Oduvek je postojalo neko zlo koje je manifestovano kroz zakone i prava ovog sveta, u filosofiji, teologiji, ljudskoj kulturi i umetnosti. Postupci i delanja hulitelja Hristovih se upliću sa istorijom sveta, sa društvenom sadašnjošću, sa religioznim fenomenom, nastavljajući i utvrđujući u svim formama nečasnu i bezumnu želju prvog palog anđela sa neba: želju da bude kao Bog.
Neprestano umnožavajući kukolj zla, satana je odabrao da u svakoj od pojava hrišćanskih jeretičkih vera u ovom svetu, pored kreiranja „senke“ jednog lažnog božanstva, jednog arijanskog, revolucionarnog, humanističkog, panteističkog, progresističkog, ekumenističkog ili liberalnog „hrista“, ostavljaju i nekoliko „teoloških vratanaca“, kroz koja će u pogodno vreme antihrist da učini – na „zakonit“ i „ispravan“ način – čuvstven i osećajan zov i prisustvo, direktno u srž i srce hrišćana. Drukčije rečeno, onaj „hristos“, pažljivo iskreiran teološkim učenjima novih ili starih hrišćanskih jeresi nije u osnovi, ništa do drugi antihristov izgled.
Sve ono što je Hristovo ima dubok smisao postojanja i bivstvovanja, savršenstvo prema kome se sve ispravlja, ima punoću Postanja u Apokalipsisu. Ono što je izvan ovog „naznačenja“, predstavljaju zametke antihrista, kojima se jedna epoha, ili kultura, ili neka religija ispunjava zlim duhom, da bi se kasnije izlilo zlo zarazivši i razbolevši čitavu tvorevinu.
Sada, plodovi onih koji se „nisu odrekli satane i svih dela njegovih“ oponašaju dela Hristova u svetu, upravo zato da bi porekli i zamenili Gospoda Hrista. Zapravo se drže antihristove religiozne prirode kako bi predstavili Carstvo nebesko kao svoje, dok carstvo smrti, kao da je to pogrešno delo Raspetog Hrista. Zato je ekumenizam „dobar“ i „pun ljubavi“ pokušaj revitalizacije „neuspelog“ i „razjedinjenog“ hrišćanstva.
 
Šta je posebno predodredilo nastanak ekumenizma?
 
Vaistinu, jedan novi socijalni sistem ili nova humanistička filosofija uvek dolaze posle reakcija (negacije ili evolucije) na neki koncept ili pethodnu kulturu. Kada je reč o socijalističkim načelima, došlo je do pripajanja jedne od religioznih struja, tako da je na taj način rođen ekumenizam. „Bratstvo“ između ovo dvoje više je nego evidentno:
1) oboje se začelo na Zapadu, u okrilju revolucionarnih misli i pod parolom „sloboda, jednakost, bratstvo„.
2) nije slučajno da su i komunizam i ekumenizam imali za svoje utemeljivače i lidere masone, pokazujući kako isti duh zla vlada njima i tajanstveno im inspiriše duše;
3) oboje se bore za „zlatnu epohu“ ovde na zemlji, ozakonjujući republike i demokratije, brojna hrišćanstva i utopističke religije gde će blaženstva čovečanstva biti dostignuto kada budu sve klasne, rasne, a osobito religijske razlike nestale;
4) ekumenizam predstavlja jedan vid „bega“ iz socijalizma dovevši u drugu vrstu ekstrema – „dobročinstava“ totalitarizma, jer tamo gde je komunizam doživeo krah, ekumenizam bi trebao da uspe;
5) komunizam nas je oslobodio „monarhizma“ i buržoazije, a ekumenizam nas „oslobađa“ tradicionalizma i Pravoslavlja;
6) ekumenizam ne hristijanizuje socijalizam, već praktično hrišćanstvo privodi socijalizmu;
7) hrišćanstvo bi trebalo da predstavlja „opšte dobro“ jedne zajednice, u podršci socijalnom izjednačavanju i nivelisanju (da svi budu isti) i humanističkoj pravednosti (da svi imaju ista prava);
8) i komunizam i ekumenizam imaju piramidalnu strukturu što postepeno ozakonjuje „prava“ nekih koji su „izabrani“ i koji mogu apsolutno odlučivati o svemu u ime zajednice ili hrišćanstva. Ova „centralizacija“ malo po malo dovodi do kamuflaže društvene i verske diktature;
9) kao u svakoj od diktatura, opozicija i suprotni stavovi nisu prihvatljivi, a „disidenti“ su okrivljeni za pobunu, zaveru, podrivanje „univerzalnih vrednosti“, optuživani za borbu protiv mira, univerzalnog jedinstva i slobode, okrivljujući ih za neuspeh „sistema“;
10) Praktično, nije bitno, kako se ostvaruju ideali, za sve vreme koliko cilj i finalitet i komunizma i ekumenizma ostaju isti: jedna jedinstvena vera, jedna država i jedan vladar;
11) Komunizam je bio demonski, dok ekumenizam sadrži u svojoj suštini duh antihrista – onako kako je socijalizam pripremao dolazak ekumenizma, tako ekumenizam priprema dolazak antihrista.
Neobično je, ipak držanje i stav pravoslavnih Rumuna, koji bežeći od jednog komunizma koji je svim silama odricao i osporavao Hrista Boga, radosno se bacaju u zagrljaj jednog ekumenizma koji dolazi i priznaje sve bogove sveta.
 
Zar današnji ekumenizam (još neshvatljiv) neće biti potpunost, ispunjenje hrišćanstva u poslednja vremena?
 
Sveto pismo nam u 24. glavi Jevanđelja po Mateju opisuje znake Hristovog dolaska, lik Crkve i život ovog sveta u poslednja vremena, posebnim i zabrinjujućim rečima: „Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti… I izaći će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge“ (Mt. 24, 5 i 11).
„Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih“ (Mt. 7, 15 – 16)
Gde je onda ovde očaravajuća vizija, gde je zlatna budućnost ekumenističkog hrišćanstva, onda kada nam jevanđelist kaže „I mnoge će prevariti„, gde je jedinstvo u različitostima kada nas Sveto pismo upozorava i potstiče da bežimo, da se sklanjamo, jer će sav svet proći kroz „nevolje tih dana“ (Mt. 24, 29), gde je onda ujedinjena svetska crkva, u kojoj će svi ljudi biti zbratimljeni svezom ljubavi, kada Jevanđelje svedoči ovako: „I zato što će se umnožiti bezakonje, ohladneće ljubav mnogih“ (Mt. 24, 12)?
Gde se nalazi „obećana zemlja“, obećana nam od ekumenista, u kojoj će svi ljudi biti braća u istoj veri i zajednički, držeći se za ruke radosno trčati po zelenom zemljinom šaru, kada Jevanđelje svedoči: „Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo i biće gladi i pomora i zemljotresa po svetu… I tada će se mnogi sablazniti, i izdaće jedan drugoga i omrznuće jedan drugoga“ (Mt. 24, 7 i 10)?
Gde je pobeda „dobrih“ i „verujućih“ ljudi koji će ujediniti „svetu crkvu“ i sedeti na presto zajedno sa Hristom na ovoj zemlji, kada nas Spasitelj poučava i savetuje da bežimo onda „Kada, dakle, ugledate gnusobu opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetome“ (Mt. 24, 15)?
Prema tome, budućnost Hrišćanstva ni u kom slučaju neće biti lepa i očaravajuća, neće imati ništa zajedničko sa svetskim progresom i blagostanjem, sa unionističkim stremljenjima careva i religioznih vođa ovog sveta. Crkva „onih koji će ostati u manjini“, biće izložena progonu od strane „onih koji su u većini“, budući da Pravoslavlje neće imati ništa zajedničko sa ništavilom ovog sveta. Istinski hrišćani će se razlikovati na jedinstven način od ostalih „verujućih“ ljudi, po onome kako je Spasitelj rekao: „Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će vas narodi omrznuti zbog imena moga“ (Mt. 24, 9).
Zato je Hristos Pravoslavlja Onaj koji nas istinski ljubi, jer nam nije usladio čula, govoreći nam da će sve biti lepo i da ne bi trebalo da ni o čemu brinemo, već da ćemo piti iz čaše stradanja.
Oni koji žele da ujedine tzv. hrišćanske crkve, ne veruju u apostolsku Crkvu, niti u Hrista propovedanog od svetih apostola i ispoveđenog od svetih mučenika. Ekumenisti se samo koriste hrišćanstvom i crkvom, kako postigli sopstvene interese. Njihov cilj jeste osnivanje jednog zemaljskog carstva u kome će pokoriti i potčiniti sve ljude ovog sveta.
 
U čemu se sastoji krivica ekumenizma u pogledu antihristovog dolaska? Da li nam Sveto pismo daje nekakvu pouku u tom smislu?
 
Knjiga Otkrivenja nas izveštava o podizanju jednog novog Vavilona, na čijem će tronu sesti antihrist, crvena zver. I na leđima crvene zveri će sedeti bludnica velika, otpadnička crkva, koja će čitav svet verom u ekumenizma privesti poklonjenju zveri: „I videh ženu gde sedi na crvenoj zveri koja beše puna imena hulnih i imaše sedam glava i deset rogova. I žena beše obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i dragim kamenjem i biserom, i imaše čašu zlatnu u ruci svojoj, punu gnusoba i nečistota bluda svoga. I na čelu njezinu napisao ime, tajna: Vavilon veliki, mati bludnica i gnusoba zemaljskih“ (Otk. 17, 3-5).
Koliko samo sveti jevanđelist Jovan Bogoslov jasno i nedvosmisleno opisuje bleštavost i raskošnost kojom će biti obavijena nečistota: porfira i skerlet nakićeni zlatom i dragim kamenjem i biserom, zlatna čaša.
Poput Svetog pisma i sveti Lavrentije Černigovski (+ 1950) božanskim otkrivenjem proriče, pokazujući lik buduće ekumenističke crkve:
Dolazi vreme, i nije daleko kada će mnogo crkava i manastira biti otvoreno za službu Božiju, uređivaće se, biće preuređene ne samo iznutra, već i spolja. Zlatom će prekrivati krovove crkava, kao i zvonike, ali sveštenstvo neće brinuti o dušama vernika, već samo faraonovim ciglama. Sveštenik više neće misionariti. Kada se budu završila dela, neće više moći da se raduju duhovnim službama u njima, jer će doći vreme carstva antihristovog i on će biti ustoličen za cara„.
Iz gore rečenog razumemo da će za veoma kratko vreme crkva dobiti drugi izgled, sasvim drugačiji od današnjeg. Građevine će tada imati veliki sjaj i raskoš, mnogo naroda će se u gomilama tiskati da bi se pričešćivali iz „zlatnih čaša (putira)„, oči mnogih će biti opčinjene lepotom službi i sjajem i raskošju odeždi „nakićenih zlatom i dragim kamenjem„, besede će objavljivati pobedu ljubavi nad mržnjom, ujedinjenja nasuprot razjedinjenosti. Tako zaslepljeni tolikim lažnim sjajem i raskoši, „vernici“ više neće primećivati da blagodat Božija više ne prebiva među njima.
Tako zadovoljni i slavljeni, bez progona i neosuđivani, tada više, siroti, neće moći da rasuđuju i procene jedinu neophodnu stvar koju bi trebalo da sačuvaju radi spasenja duše – pravu veru.
Blagodat Gospoda Hrista će se povući i napustiće visoke crkve, krasne službe, zlatne putire, i sići će tamo gde će biti ispovedana istina, tamo gde budu bili progoni pravde radi, tamo gde bude bilo žeđi i izgladnelosti zbog istinite vere.
Gornje proročanstvo se dalje nastavlja:
Neka vam je na znanje o svemu onom što vam govorim, jer se sve priprema na veoma lukav i podmukao način. Sve crkve i svi manastiri će biti u ogromnom blagostanju, prepuni bogatstva kao nikada do sada, ali nemojte ići u njih. Antihrist će biti ustoličen kao car u velikoj crkvi u Jerusalimu u prisustvu klira i patrijarha. Crkve će biti otvorene, ali pravoslavni hrišćanin koji tada bude živeo neće moći da uđe u njih da bi se molio, jer u njima više neće biti prinošena beskrvna žrtva Gospoda Isusa Hrista. U tim crkvama će biti sva skupština satanska„.
Velika hrabrost će trebati malom stadu pravoslavnih da se usprotivi talasima iskušenja ovog sveta, sa rizikom da budu smatrani bezumnima, nenormalnima ili odmetnicima i da tako budu podvrgnuti nasilju moćnika ovog sveta. Pravoslavnom hrišćaninu tog vremena će biti neophodna velika mudrost kako bi raspoznao istinu, tamo gde svi ostali budu videli bezumnost. Za naša vremena, prevara i perfidnost vekova jeste bezverje prerušeno u veru i otrov koji je zaslađen. Svaki onaj koji bude dozvolio da bude obmanut prividom i ko ne bude razlikovao Crkvu od Vavilona, biće pogubljen.
 
Zašto će antihrist odabrati baš ekumenizam a ne gnosticizam ili satanizam, da ga pretstavljao?
 
Zato što će današnja univerzalnost ekumenizma sutra postati antihristov totalitarizam. Zato što će hristos današnjeg ekumenizma, sutra biti antihrist svih religija. Zato što antihrist želi da prevari i obmane one koji su Hristovi, a ne one koji su već njegovi.
Sveti Dorotej poučava: „Ni jedna od zala i niti jedna od jeresi, ni sam đavo ne može nekoga da obmane, jedino ako uzme izgled dobrih dela„, kao što i sam sveti apostol veli: „I nikakvo čudo; jer se sam satana pretvara u anđela svetlosti“ (2. Kor. 11, 14).
Narod Vavilona će biti skupština hrišćana zbratimljena sa jereticima i paganima, jedan svet koji neće prihvatiti da neko može biti pesimista u pogledu „univerzalne religije“, kako je današnji uobraženi objavljuju.
U antihristovom kraljevstvu se neće dozvoliti „nered“, neće postojati „autonomne“ veroispovesti ili svađa zbog „bogova“. Đavo sa telom čovečijim će stati u hramu Božijem, kao bog i svi ljudi sa zemlje čija imena nisu upisana u Knjizi života, pokloniće mu se u okviru jednog religioznog kulta, jer zveri „dano joj bi da ratuje sa svetima i da ih pobedi; i dana joj bi vlast nad svakim rodom i narodom i jezikom i plemenom. I pokloniše se njoj svi oni koji žive na zemlji, čije ime nije zapisano u Knjizi života Jagnjeta zaklanog od postanja sveta“ (Otk, 13, 7-8).
Za ove pravoslavne, katolike i protestante, postojaće samo jedna religija – antihristovo „hrišćanstvo“.
Pre ili kasnije, svi kultovi, „crkve“ i religije biće ujedinjene. U toj univerzalnosti bezverja, čak će i izabrani biti u opasnosti da skrenu sa pravog puta. Kada Sin Čovečiji bude došao, On će zateći čoveka u potpunoj tmini i bezdanu auto-oboženja, ponovno vraćenog u prvorodni greh.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *