НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Екуменизам » ЕКУМЕНИЗАМ – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ СВИМА РАЗУМЉИВИ

ЕКУМЕНИЗАМ – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ СВИМА РАЗУМЉИВИ

 

ЕКУМЕНИЗАМ
Питања и одговори свима разумљиви

 

 
КРАТКА ЖИТИЈА СВЕТИХ МУЧЕНИКА И ИСПОВЕДНИКА ИЗ ТРАНСИЛВАНИЈЕ
 
Свети Висарион Сарај
 
Житије светог Софронија из Чоаре
 
Житије светог мученика Опреа Микалуш
 
Житије светог мученика и свештеника Мојсе Мачаник
 
Житије светог мученика и свештеника Јоана из Галеша
 


 
Румунска православна Црква 21. октобра слави спомен на свете исповеднике Трансилванијске: свете исповеднике Висариона и Софронија, мученика Опру Миклауша и свете мученике и свештенике Мојсеја и Јоана који су живели у XVIII веку и били практично савременици светог Константина Бранковеануа. Господ њих изабра од света, да буду светлост свету и изабрани сасуди Његове благодати.
 
Свети Висарион Сарај
 
Свети Висарион Сарај
 
Велико светлило наше Цркве и бранитељ праве вере, пореклом је из Босне. После ходочашћа у Свету Гору и Јерусалим, у манастиру светог Саве Освећеног прима монашки чин, да би 1744. године дошао у Трансилванију, где отпочиње борбу за одбрану Православља. Као пастир добри путује од села до села, где је једноставним беседама подстицао народ да протерују унијатске свештенике и епископе и да не одлазе на њихове службе. На хиљаде верника му је излазило у сусрет, а његов долазак у румунска села је био објављиван звоњавом црквених звона. Својим ватреним беседама је организовао на хиљаде верника, палио пламен вере у њиховим срцима, који је угашен ветром уније који је дувао из Ватикана, указујући да ступањем у унију долази до промене њихове вере и одвајања од Христа.
Његово непоколебљиво исповедништво је дало плода, тако да је читава околина Сибиуа засјала светлошћу вере овог угодника Божијег, а верници из тих села постају најревноснији бранитељи Православља.
Као што Јеванђеље сведочи: „Не може свет мрзети вас, а мене мрзи јер ја сведочим да су дела његова зла“ (Јн. 7,7), тако и тама уније није могла да трпи светлост исповедништва и велики успех у враћању народа својој отачкој вери. Свети Висарион бива утамничен у Сибиуу, а потом је пребациван у Темишвар, Осијек, Раб, да би на крају био окован у ужасној тамници КУфштејн у Тиролским Алпима, где је и завршио свој земни живот као свети исповедник вере православне.
 
Свети Софроније из Чоаре
 
Житије светог Софронија из Чоаре
 
Овај неустрашиви исповедник је рођен у свештеничкој породици. Био је мирски свештеник, а пошто се његова супруга упокоји, он прими монашки постриг. Тама уније и језуитских мисија се увелико надвила над Трансилванијом. Тако, овај угодник Божији осети да је дошло време да исповеди истинитост праве вере и по цену живота, подобно светим мученицима из првих векова хришћанства. Својим беседама, посланицама и писмима је сејао семе праве вере и чистио кукољ уније. Он је подигао и организовао народ у борби за очување отачке вере. И он саветоваше народ да протерају унијатске свештенике и да не посећују службе, те да траже да буду под „јурисдикцијом Јерусалимске патријаршије“. Због исповедања вере, неколико је пута био бачен у тамницу, одакле су га ослобађали сељаци који су у њему видели велико светлило истине.
Свети Софроније је сазвао и велики сабор свештеника и верника у Алба Јулији. Међутим, после сусрета са генералом Николаусом Адолфом Буковом, командантом империјалних трупа у Трансилванији (који је био познат по томе што је рушио православне цркве и манастире), овај светитељ Божији је морао да пређе у Влашку, где се и представи Господу.
На концу, исповедништво и побуна коју организоваше свети Софроније (трајала је две године од 1759 до 1761. године) се у историји румунске Цркве сматра као потпуна победа Православља у Трансилванији, јер је у унији остало нешто преко 7 % од укупне румунске популације.
 
Свети Опре Микалуш
 
Житије светог мученика Опреа Микалуш
 
Свети изданак земље трансилванијске и мученик за праву веру, који имаше веру не по мудрости људској, него у сили Божијој (1. Кор. 2, 5), свети Опреа је пореклом из Селишта Сибињског. Видевши сву погубност уније и патњу свог народа под јармом уније, много пута је одлазио у Беч, како би се код царице Марије Терезије заузео за слободу вероисповести својих сународника. Као што Писмо сведочи: „Који воли живот свој ,изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће га за живот вечни“ (Јн. 12, 25), 1752. године овај неустрашиви исповедник не жалећи себе нити свој живот за Истину, бива ухапшен у Бечу, да би потом био бачен у злогласну тамницу Куфштејн, где је окончао свој земни живот као мученик и исповедник за веру православну.
 
Свети Мојсе Мачаник
 
Житије светог мученика и свештеника Мојсе Мачаник
 
Подобно древним свештенослужитељима и овај послуша речи Спаситељеве „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и да прославе Оца вашега који је на небесима“ (Мт. 5, 16), те крену заједно са светим мучеником Опром да „добар рат ратују“ за своју веру. Неколико је пута са светим Опром одлазио за Беч, где заједно са истим би и окован и одведен у тамницу Куфштејн. У исто време као и свети мученик Опреа и овај свештенослужитељ би увенчан венцем мучеништва.
 
Свети Јоан из Галеша
 
Житије светог мученика и свештеника Јоана из Галеша
 
Овај свештенослужитељ је предводио православне Румуне 1756 – 1757. године, обилазећи бројна села где су сакупљани потписи, којим се тражи слобода вероисповести. Због свог исповедништва бива хапшен и одведен на територију Аустрије. Претпоставља се да је овај светитељ свој земни живот окончао у тамници у Грацу, где су га 24 године од његовог утамничења посећују некакви трговци из Брашова. Он им исповеди да страда за Христа и веру православну већ 24 године, али да нико није успео да промени његово убеђење. Његова кончина би подобна речима светог апостола Павла „Добар рат ратовах, трку заврших, веру сачувах“ (2. Тим. 4, 7).
Овде написасмо житија само неких од светих исповедника, за које наш народ можда није знао, али само Свезнајући Бог зна колико има још оних који исповедивши праву веру: „Угасише силу огњену, утекоше од оштрице мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; Неке жене примише своје мртве васкрсењем; … А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; Камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козијим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; Оних који свет не беше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским;(Јевр. 11, 34-38).

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *