НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Екуменизам » ЕКУМЕНИЗАМ – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ СВИМА РАЗУМЉИВИ

ЕКУМЕНИЗАМ – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ СВИМА РАЗУМЉИВИ

 

ЕКУМЕНИЗАМ
Питања и одговори свима разумљиви

 

 
СВЕТИ РУМУНСКИ ИСПОВЕДНИЦИ И МУЧЕНИЦИ ЗА ВЕРУ ПРАВОСЛАВНУ[1]
 
Кратко житије светог мученика и исповедника Константина Бранковеануа
 
Овај дивни изданак и „православни господар“ земље Влашке, дође на престо 1688. године. Управљао је својом отаџбином четврт века. Његова владавина је обележила историју румунског рода и Цркве подизањем бројних манастира, али и као заштитника Православља у румунској и другим земљама.
Хроничар тог доба пише о овом влашком владару, као о „православном господару, са огњеном љубављу и хришћанском ревношћу“.
Турци су овог благочестивог војводу свргли са престола 25. марта 1714. године и заједно са породицом одвели у Константинопољ, где су их оковали у тамницу Едикуле (Седам кула) и тамо свирепо мучили читаво лето.
На велики хришћански празник Успеније Пресвете Богородице, када је свети Константин имао 60 година, би заједно са својим синовима изведен босоног и у белим хаљинама на место погубљења.
Поред султана Ахмеда III и представника Порте, ту беху и представници „хришћанског“ запада. Старом владару и његовим синовима беше дозвољено да се последњи пут помоле, после чега је султан изјавио да ће им поштедети животе ако буду прешли у мухамеданску веру. Овај свети владар, опомињући се речи живота Спаситеља нашег Исуса Христа: „Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а својој души науди?“ (Мт. 16, 26) даде достојан одговор исповедивши праву веру пред султаном. Дел Киаро овако забележи речи светог војводе: „Царе! Сво богатство, колико га год имадох, ти га узе, али своју хришћанску веру не остављам! У њој сам рођен и поживех, у њој хоћу и да умрем. Своје отачаство напуних хришћанским црквама, а сад, под старост, треба да се клањам у вашим турским џамијама? Не, царе! Отаџбину одбраних, веру сачувах. У својој вери хоћу да склопим очи, ја и моји синови“. Потом се окрену синовима и охрабри их овим речима: „Чеда моја, будите храбри! Изгубисмо све што смо имали у овом свету. Ништа нам више не остаде до наше душе, немојмо и њих изгубити, већ да их чисте узнесемо пред Спаситељем нашим Исусом Христом. Грехе наше оперимо својом крвљу!“
Султан тада даде знак да им се одсеку главе. Прво би одрубљена глава управнику државне касе Јанаке Вакарескуу, а потом пред очима благочестивог владара, беху посечене главе сва четири сина, почев од најстаријег до најмлађег: Константина, Штефана, Радуа и Матеја, који тада имаше свега 11 година.
Сваком од њих беше предложено да пређу у богохулну мухамеданску веру, да би им животи били поштеђени. Али, како Јеванђеље сведочи: „Тако свако добро дрво плодове добре рађа“ (Мт. 7, 17) и синови сви редом одбише да напусте своју отачку веру, полажући мирно своје главе на пањ. А најмлађем сину, који се поколеба, овај свети родитељ овако саветова: „Боље ти је и хиљаду пута умрети, него да своју веру напустиш!“. На крају и овај свети исповедник једине праве и спасоносне вере положи главу на пањ који беше обливен светом и мученичком крвљу његове деце, како би и он својом мученичком кончином за веру православну био убројан у ред највећих мученика и исповедника свете вере. Тела свих шест мученика беху бачена у воде Босфора, а главе набијене на кочеве беху им три дана изложене на капији града, после чега беху бачене у море. Благочестиви хришћани извадише света тела и главе, те их сахранише у цркву Успења Пресвете Богородице на острву Халки. Благочестива госпођа Марија, жена светог Константина мошти свих шест светитеља пренесе у отаџбину 1720. године.
Тако овај дивни владар од својих синова начини светитеље и удостоји се да чује речи вечнога Живота: „Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога“ (Мт. 25, 21).
Молитвама светог мученика Константина Бранковеануа и његових синова Господе Исусе Христе помилуј наш православни род и удостој нас да и ми у Дан незалазне славе Твоје, чујемо Спаситељев позив: „Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света„. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Преводилац ове душекорисне књиге је као четврти део додао и житија светих исповедника румунских као и део у коме су изложени ставови великих румунских духовника када је реч о јереси екуменизма, сматрајући да ће то нашем православном српском роду бити на духовну корист. Као извор је користио Историју Румунске православне Цркве, проф. др Мирчеа Пакурарју, као и неке од румунских сајтова који се баве актуелном проблематиком.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *