Skloni smo da greške drugih ljudi posmatramo sa tačke gledišta sudije, a sopstvene grehe – uvek sa stanovišta advokata. Zanimljivije je analizirati ponašanje bližnjih i suditi im: tome mnogo vremena posvećuje ne samo većina neverujućih, već i mnogi od nas.
Arhimandrit Sevastijan Dabović je značajan po tome što je prvi čovek rođen u SAD koji je rukopoložen za pravoslavnog sveštenika. Takođe je bio i prvi rođeni Amerikanac koji je primio monaški postrig u Pravoslavnoj Crkvi. Poznat kao „otac srpskog pravoslavlja u Americi“, zaslužan je za podizanje prvih srpskih crkava u Novom svetu.
Kao zlatozarno sunce, ravnoapostolni oče naš, sa Gora Večnih nam sijaš i narod izabrani Božanskom Istinom obasjavaš, i u Večni Život prizivaš sve koji te sa ljubavlju proslavljaju i radosno ti poju: Raduj se, ravnoapostolni Svetitelju Sevastijane, nebojavljena pohvalo pravoslavlja!
Ako se ijedan naš vladika u današnje doba, po svojim patnjama i borbi za Crkvu može nazvati mučenik, Mardarije je velikomučenik. Srbi u Americi će u Mardariju naći ne samo mudra savetnika i dobrog Vladiku, nego i pravog hrišćanina, vatrena i napredna Srbina i brata, čija je duša puna ljubavi i požrtvovanja za naš rad u Americi.
Novojavljeni Božji Svetitelju, Svete Crkve graditelju, Mardarije, Hristom izabrani, nebeskom ljubavlju obasjani, svetlost je tvoja tako zasvetlila da su svi, videći tvoja dobra dela, Oca Nebeskoga proslavili i tebi radosno zablagodarili, pojući ti: Raduj se, Svetitelju Mardarije, dobri pastiru stada Hristovog!
Postojanje virusa i opasnost od infekcije je realna i zato ne treba izbegavati razumne mere opreza, tim pre što su ove mere privremene i zasnovane na principu ikonomije.
Ulazeći u prolećnu Četrdesetnicu, očekujemo da ćemo dobiti neophodnu čudesnu i blagodatnu pomoć našeg Spasitelja kako bismo izvojevali pobedu nad sobom.
Izgledalo bi čudno kada bi neko u ljudskom carstvu ušao u carevu kuću i, u carevom prisustvu, ispitivao njegovu vlast nad podanicima. Ne postoji li određena drskost kada se u ovoj kući i u ovom, doduše nevidljivom, ali ipak bliskom i neotuđivom prisustvu Cara careva, sudi i odriče Njegova večna vlast nad nama?
Kako se svako od nas može odužiti Gospodu? Smirenjem. Ono je najdragocenije u Božjim očima. Kako da shvatimo smisao smirenja? Približavanje neumoljive starosti može nam u tome pomoći.
Dobra i velika dela nemaju vrednost u Božjim očima bez smirenja. Običan, ali skroman čovek, glava porodice, imao je neuporedivo veću smelost pred Bogom od sveštenika za koga se smatralo da je pobožniji, aktivniji i svetiji od svojih parohijana.
