Starac Porfirije se svojom detinjskom prostodušnošću i nezlobivošću, neponovljivom blagošću i krotošću, plemenitošću i pažnjom u ophođenju, dubokim smirenjem, orlovskim uzletima svojih prozorljivih duhovnih očiju i bezobalnim okeanom svoga hristoljublja i čovekoljublja pokazao kao naručje rašireno za svakoga ko je u nevolji.
Mnogi pravoslavni hrišćani nisu ni svesni da iza nastojanja da se postigne svehrišćansko jedinstvo stoje metode i postupci koji su u neposrednoj suprotnosti sa svim onim za što su stradali sveti mučenici i ispovednici Pravoslavlja.
Pročitavši knjigu „Domaća crkva“, čitalac će i sam videti sa kakvom pažnjom se o. Gleb odnosio prema najsloženijim problemima na koje nailazi Hrišćanska porodica u savremenom društvu i videće da je o. Gleb smatrao da je stvaranje domaće crkve najvažnija osnova za opstanak pravoslavnog Hrišćanina u Crkvi i u svetu.
Osnova odnosa roditelja i dece jeste ljubav puna odgovornosti, ljubav koja podrazumeva autoritet i poštovanje, razumevanje ličnosti deteta. S hrišćanskog gledišta roditeljska ljubav poseduje svu emocionalnu punoću ljubavi, ali ona ne sme da postane egoistična. U idealnom smislu ona je potpuno nekoristoljubiva i obrazac toga je ljubav Majke Božije prema Isusu Hristu.
Ovom izdanju koje u sebi sadrži izabrana molitvena veličanja Boga sv. Jefrema Sirina, dat je ovakav naziv zato što Psaltir, u stvari, i jeste knjiga bogohvaljenja, što je isto što i veličanje Boga. Sv. Jefrem je bio ispunjen blagodaću Božijom, i njome pokretan, izlivao je pred Bogom svoje srdačne molitve.
Izgleda da je sve teže u savremenim uslovima života, naročito posle preživljenih revolucija, ali i pred pretećim novim, da se osećanje identiteta sveta u čoveku, održi uspravnim i stabilnim. Sve žešće doživljavanje diskontinuiteta sveta i života, stalan je izvor pretnje i straha u čoveku.
I kao što sin pokazuje zahvalnost svom ocu, ako ga blagovremenim kaznama vaspitava u pristojnosti i uzdržanju, čineći ga time dostojnim članom društva, tako i hrišćanin treba da bude beskrajno zahvalan Bogu na tome što ga On Svojim promisliteljskim dejstvima ne samo čisti od prljavštine greha, već i čini dostojnim žiteljem Nebeskog grada.
Setite se da je Gospod došao na zemlju i bio raspet za svakog čoveka, a to znači da je došao i bio raspet i za vašeg neprijatelja. I užasnite se ove sile ljubavi Božje i naše niskosti, po kojoj mi čoveka – sliku i priliku Božiju – smatramo svojim neprijateljem i spremni smo da mu uputimo hiljade kletvi!
Jedna od stvari koju, kao iguman manastira, tražim kod nekoga ko se interesuje za monaštvo: prvo bih želeo da ga testiram, da bude kod nas mesec-dva, i da ga upoznam. Ako osetim da je on neko ko beži iz sveta, onda to nije dobar kandidat. Ako bežimo od sveta, manastir nije dobro mesto, zato što je manastir mikrokosmos sveta.
Poklanjam se Tebi, Presveta Bogorodice, Koja si nam Tvojim rođenjem pokazala Svetlost istinitu, Carice neba i zemlje, Nado beznadežnih, Pomoćnice nemoćnih i Zastupnice svih grešnih.
