В. МЕШОВИТИ БРАК
§ 115
Брак између православног лица и лица друге вероисповести може се склопити само под овим условима:
1) лице друге вероисповести мора пре ступања у брак потписати писмену изјаву пред надлежним парохом православног лица, у присутности два сведока, да неће свога будућег брачног друга православне вере одвраћати од православног исповедања вере, ни покушавати да га ма којим начином наведе да пређе у другу веру; да неће сметати православном лицу у вршењу његових верских дужности и чувању православних црквених обреда и обичаја;
2) лице друге вероисповести мора се пред надлежним парохом и два сведока, писменом изјавом, нарочито обавезати да ће своју децу из тога брака крштавати и васпитавати у православној вери;
3) православно лице, које жели ступити у брак с лицем друге вероисповести, има пред надлежним парохом свечано обећати да ће стално, лепим начином, настојати да свога будућег друга приволи православној вери;
4) брак православног лица са лицем друге вероисповести мора се склопити у православном храму, од православног свештеника и по православном обреду.
Изјаву неправославног лица, означену у тачкама првој и другој овога параграфа, потписују и присутни сведоци пред надлежним парохом.
§ 116
Православно лице не може склопити брак са оним лицем чији је брак био разведен због његова отпадништва од православне вере (§ 107).
§ 117
Надлежни парох неће извршити склапање мешовитог брака пре него што се савесно не увери да лице друге вероисповести пружа довољно јемства да ће све обавезе из § 115 тачно испуњавати.
На основу извештаја надлежног пароха да овако јемство за склапање мешовитог брака постоји, брак се може склопити само ако надлежни Архијереј за то да разрешење и благослов.
§ 118
По извршеном склапању брака има надлежни парох стално водити нарочиту бригу о верском и моралном владању брачних другова из мешовитог брака, старати се да се све обавезе из § 115 тачно испуњавају и, чим примети ма какво пренебрегавање ових обавеза, предузети мере да се спречи њихово изигравање, а, по потреби, покренути против кривог лица и поступак за црквену кривицу.
§ 119
За мешовити брак, склопљен у православној Цркви на подручју Српске православне Патријаршије, или међу држављанима Југославије, меродавни су искључиво прописи ових Правила.
§ 120
Деца из мешовитог брака, склопљеног у православној Цркви (§ 115 т. 2), могу се крстити само у православној вери.
§ 121
Деца из мешовитог брака, ма брак био склопљен и од верских претставника друге вероисповести, морају се крстити у православној вери, ако је један од родитеља православне вере.
Противан уговор родитеља о крштењу деце нема никакве важности за православну Цркву.
§ 122
Ако једно брачно лице из мешовитог брака припада православној вери, надлежни су за решавање питања о ваљаности, поништењу или разводу тога брака искључиво православни Црквени судови, по својим прописима.
Одлуке православне Црквене власти меродавне су за оба брачна лица из мешовитог брака.
§ 123
Ако је мешовити брак, у којем је једно лице православно, био склопљен од претставника друге вероисповести, а друго лице неће да пређе у православну веру, има се такав мешовити брак, по тражењу православног брачног лица, његова заступника по закону или по службеној дужности, поништити због брачне сметње из § 13 т. 8.
Ако лице друге вероисповести, чији брак је по ставу првом овога параграфа био поништен, касније пређе у православну веру и споразумно са својим брачним другом одлучи да успостави брачну везу, извршиће се међу овим лицима ново склапање брака по општим прописима за склапање брака у православној Цркви.
