ИИИ. ПРАВА И ДУЖНОСТИ БРАЧНИХ ДРУГОВА
А) Узајамна права и дужности
§ 69
Брачни другови имају ова лична права и дужности:
1) оба брачна друга обавезна су подједнако на међусобну љубав, верност и помоћ; на међусобно праштање и заједничко подношење свих тегоба насталих у браку; брачни друг не може своме брачном другу ускратити вршење брачне дужности осим за време болести, трудноће и, по међусобној сагласности, за време поста и молитве;
2) муж је глава породице и има право и дужност да управља брачном заједницом, да се стара о издржавању породице;
3) жена је дужна заједнички живети с мужем онде где он то изабере, уколико то не би било противно закону и моралним обзирима; дужна је помагати мужа у вођењу куће и домаћих послова; и, нарочито, посветити се рађању, неговању и васпитању деце. (Син. бр. 1006 из 1946. и АСБр. 12/Зап. 37 из 1961.).
§ 70
Брачни другови не могу један другог кривити због неплодности (немања плода), уколико оба врше своје брачне дужности, нити могу један од другога захтевати нерађање деце.
§ 71
Брачни другови могу се по споразуму одвојити за извесно време само у случају:
1) ако је због болести брачнога лица потребно његово лечење или опорављање, одвојено од брачнога друга;
2) ако се ради о искушеништву пре полагања монашког завета једнога брачног друга, у смислу § 83;
3) ако је, услед какве више силе (елементарних догађаја или рата), или услед потпуне материјалне пропасти брачних другова, настала потпуна немогућност да брачни другови продуже брачну заједницу за извесно време.
У случајевима означеним под тачком првом и трећом овога параграфа, има се брачна заједница обновити, чим престану разлози за одвојени живот брачних другова, а у случају тачке друге, чим брачни друг који се налази на искушеништву одустане од намере да положи монашки завет.
У случају, ако један од брачних другова, и после престанка разлога за одвојени брачни живот, неће да успостави брачну заједницу, ни на изрични позив свога брачног друга, узима се да постоји злобно напуштање брачног друга (§ 95).
§ 72
Не постоји одвојени живот брачних другова у смислу § 71 у случајевима:
1) позивања мужа на војну дужност, на присилни рад по закону или на издржавање казне лишења слободе;
2) отсутности брачнога лица због његова службеног запослења или редовног занимања, уколико отсутно брачно лице одржава сталну везу са својим брачним другом и врши, према стварној могућности, права и дужности брачног лица (§ 69).
§ 73
Црквени суд може одредити или дозволити одвојени живот брачних лица само у случају:
1) привремене наредбе да се брачни другови, у току брачног спора о поништењу брака, имају одвојити, у смислу § 174 Поступка за судове у Српској православној цркви;
2) привремене наредбе о одвајању брачних другова, у току спора о разводу брака, у смислу §§ 244 до 246 Поступка за судове у Српској православној цркви.
Б) Права и дужности у погледу деце
1) Према рођеној деци
§ 74
Породични однос између родитеља и деце равна се, по правилу, по прописима грађанског породичног права, који важе и за Цркву.
Поред ових дужности које родитељима прописују државни закони у погледу деце, дужни су родитељи:
1) крстити своју децу у православној вери, у току једнога месеца дана по рођењу, односно, чим престану озбиљни разлози који су то спречавали;
2) васпитавати децу од малена у духу православне вере и морала;
3) старати се да деца од малена врше све верске дужности чланова Српске православне цркве, које одговарају њихову узрасту;
4) старати се да се деца заштите и сачувају од свих рђавих утицаја и прилика, који би могли наудити њиховој православној вери и моралу;
5) давати деци сваком приликом добар пример побожног и поштеног хришћанског живота, чувања хришћанских верских светиња, православних обреда и обичаја и поштовања православних црквених прописа и власти.
2) Према осталој деци
а) Усвојење
§ 75
За црквено усвојење траже се, осим црквеног обреда, још и сви услови које прописују државни закони за грађанско усвојење.
§ 76
Црквено усвојење престаје кад га надлежни Архијереј поништи, по прописима који важе за унутрашњу Црквену управу.
Са престанком усвојења престаје и сродство по усвојењу.
§ 77
Усвојилац има према усвојенику сва права и дужности из § 74, без обзира на то да ли је усвојење извршено по црквеном обреду или само по пропису државних закона.
б) Туторство и старатељство
§ 78
Тутор односно старалац има према своме штићенику односно старанику сва права и дужности из § 74.
У случају ако тутор или старалац не би своје дужности савесно вршио, дужна је Црквена власт предузети кораке код надлежне државне власти да се такав тутор или старалац смени са своје дужности и да се постави други, који ће верске обавезе у погледу васпитања деце савесно испуњавати.
Црквене власти дужне су старати се да се деци православних родитеља или деци из брака у којем је једно брачно лице православне вере, деци из брака склопљеног у православној Цркви, као и деци крштеној у православној вери, постављају од надлежних власти православна лица за туторе и стараоце.
