НАСЛОВНА » Ава Јустин, БИБЛИОТЕКА » ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА ФЕБРУАР

ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА ФЕБРУАР

 

ЖИТИЈА СВЕТИХ
 
29. ФЕБРУАР
 
ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ
ЈОВАНА КАСИЈАНА
 
Пpeпoдoбни отац наш Јован Касијан роди се у Прованси на југу Галије[1], око 365 године, од родитеља побожних и угледних. Када дете поодрасте, имућни родитељи га дадоше у школу. И он у младости изучи све науке светске. Јер беше не само врло даровит, него и веома трудољубив и вредан. Затим се сав предаде изучавању Светога Писма Старог и Новог Завета. На тај начин стече не само светско него и највише божанско знање, и украси свој живот светошћу и чистотом. Завршивши школу, Касијан осети у срцу свом позив и жељу за монашким животом. Зато напусти отаџбину, остави родитеље и сав сјај овога живота, узе крст на своја рамена, и следоваше Христу. А имађаше он и једног свог нешто старијег друга или боље рећи брата, не по телу него по духу, који се зваше Герман. Заједно са овим братом он крену на пут у Палестину. Дошавши у Свету Земљу (око 383 г.) они бише примљени у Витлејемски манастир[2], који се налазио недалеко од пећине у којој се родио Господ наш од Пресвете Дјеве. Овде се преподобни Касијан одаде сваком послушању и изнуравању тела, и свагда беше устремљен к Богу молитвом. Упознавши се са неким подвижницима анахоретима (отшелницима, усамљеницима) он зажеле да се ода још већем савршенству. Зато крену са својим духовним братом Германом на пут у Египат, пошто беше много слушао о подвизима египатских монаха, нарочито пустињака и отшелника. Кренувши морем они стигоше до ушћа велике реке Нила. Недалеко од првог оближњег града наиђоше на знамените подвижнике који живљаху у самоћи и са њима разговараху о духовним стварима. Затим они кренуше даље и наиђоше на многе велике подвижнике, како оне у општежићним манастирима, тако и оне у отшелничким келијама. Идући даље још дубље у пустињу они дођоше и до египатског Скита, где видеше велике оце египатске Макарија и Пафнутија, и још многе друге богољубиве подвижнике. Пролазећи даље они посетише и монахе у Тиваиди и у Нитријској пустињи. Са свима овим преподобним и искусним подвижницима они разговараху о монашком животу и богоугодним подвизима, што све преподобни Касијан касније описа у својим књигама[3]. Од ових преподобних отаца пустињака, истинских подвижника и монаха, блажени Јован Касијан скупљаше врлине као нека трудољубива пчела. У то време он се и сам повуче у пустињу на безмолвије, то јест на молитвено тиховање и самоћу, изучавајући у самоћи искушења и изнуравајући себе сваким трудом. Он у томе достиже до тако високог расуђивања да је убрзо постао другима узор и пример сваке врлине. Уздигнувши се изнад страсти, и очистивши ум, он опитом и благодаћу Светога Духа тачно сазнаде потпуну истину о монашком животу и однесе потпуну победу над страстима. У египатској пустињи преподобни Касијан остаде са својим духовним братом Германом све до познатог оригенистичког спора међу монасима у Египту (око 399 г.).
Овај спор изби међу монасима због тога што су неки од египатских монаха били присталице оригенистичких заблуда, које наношаху штету и вери и духовном животу. Строги александријски архиепископ Теофил[4] поче тада прогањати монахе који се држаху Оригеновог[5] учења. Притом он поверова клеветама неких, те из Египта прогна и многе невине монахе. Тако он без разлога прогна и познате по побожном животу нитријске монахе зване Дуга Браћа, назване тако због свог високог телесног раста. Са овом Дугом Браћом, због грубих Теофилових прогона, многи монаси напустише у то време Египат и пређоше неки у Палестину, а неки у Цариград. Са Дугом Браћом и осталим монасима кренуше за Цариград и преподобни Касијан и Герман. Дошавши у Цариград они бише примљени код светог архиепископа Јована Златоуста[6]. Овај свети отац, испитавши ствар и дознавши да су ови монаси невини, рукоположи их: преподобног Касијана за ђакона, а Германа за презвитера. Блажени Касијан се веома дивљаше светом архиепископу Јовану, нарочито његовој златоустој речитости и мудрости и његовој апостолској светости. Од њега се преподобни научи обилној мудрости и врлинама, те због тога касније, и све до краја свога живота, не престајаше уважавати и хвалити светост и мудрост великог златоустог Оца, говорећи увек свима да све што зна – зна од светог Јована Златоуста.
Али када ускоро затим сурови Теофил александријски пoчe неправедно прогањати и светог Златоуста, и када га, уз помоћ царице Евдоксије, неправедно осуди на безаконом сабору под храстом (403 г.), тада се и блажени Касијан, као присталица и ученик Златоуста, нађе под ударцима Теофилових и царичиних прогона. Јер, цар Аркадије[7] наговаран од царице издаде наредбу по којој се сви Златоустови пријатељи имаху прогнати из Цариграда и вратити сваки у свој крај одакле је и дошао. Преподобни Касијан, иако сав ожалошћен неправедним страдањима свога вољеног оца и учитеља архиепископа Јована, мораде напустити Цариград, и он крете према Риму (404 г.). Полазећи за Рим он доби од цариградског клира и народа писмо за папу Инокентија[8], у коме се клир и народ жаљаху папи на неправедно прогањање златоустог Светитеља, као што о томе пише Паладије у житију Светог Јована Златоуста. Због ових неправедних прогањања и због кротког подношења свих страдања, преподобни Касијан сматраше и називаше свеблаженог Златоуста мучеником.
Дошавши око 405. године у Рим преподобни Касијан предаде папи писмо; и остаде дуже времена у Риму. Видећи његове врлине и мудрост пaпa Инокентије га рукоположи за презвитера. У Риму се преподобни упозна и веома спријатељи са младим ђаконом тамошње Цркве, потоњим папом римским светим Лавом[9], који преподобног особито уважаваше, и касније се њему обраћаше за савете по питању јереси Несторијеве[10]. Пошто се духовни брат преподобнога Касијана Герман упокоји у Риму, преподобни крену из Рима и дође у своју Галију и настани се у Марсељу (416 г.). Ту основа два манастира, један мушки посвећен св. мученику Виктору, а други женски. Ова два манастира убрзо се развише у велике и славне обитељи, познате надалеко по своме животу и својим светим подвижницима. Ови манастири беху основани и уређени по правилима и обичајима монашког живота на Истоку. Јер преподобни у њих пренесе и засади сво своје пребогато монашко искуство и знање, које марљивошћу пчеле беше скупио на Истоку, нарочито у Египту. О свему овоме брзо дознадоше околни монаси и епископи и мољаху преподобнога да напише правила и опише монашке обичаје које је видео по манастирима Египта и Палестине, и да на прост начин овдашњој братији објасни свети живот светих отаца Палестинских и Египатских. Испуњујући молбе монаха и епископа преподобни најпре написа особито корисну за љубитеље духовног живота књигу, која се зове: „О правилима оштежића и о борби против осам главних страсти“[11]. Затим он написа и већ напред споменуту књигу Разговора Светих. На тај начин, преко ових својих списа преподобни отац наш Касијан пружи тада, а и данас пружа, огромне духовне користи и онима што живе у усамљеничком базмолвију, у усамљеничком молитвеном тиховању, и онима што живе у општежићу.
Углед преподобног Касијана у свој Галији, а и у читавој Цркви на Западу, беше веома велики. To ce види и из тога што су се њему обраћали да реши нека питања о вери. Већ смо поменули раније како се њему обратио ђакон римске Цркве Лав, молећи га да изложи веру о оваплоћењу Господњем и побије јерес Несторијеву. Исто тако се преподобном Касијану обраћаху и монаси у Галији по питањима која беху покренута у великом спору између Августина, епископа ипонског у Африци[12], и јеретика Пелагија. Јеретик Пелагије учио је да се човек може сам спасти својом слободном вољом и својим делима и одрицао првородни грех и пад човеков у рају, а уз то још одрицао и потребу Христовог страдања за нас људе. Против њега устаде и стаде писати споменути епископ ипонски Августин. По његовом учењу: човек је првородним грехом толико дубоко пао да у њему није више остало никаква добра; према томе човек се спасава искључиво благодаћу Божјом, и његова слободна воља ту нема никаквог удела. На питање пак, зашто се онда сви људи не спасавају кад је спасење само дело благодати а не и човекове слободе, Августин је одговарао да је Бог тако од вечности предодредио једне за спасење, а друге за погибао. Умешавши се у ову борбу преподобни Касијан је светоотачки богомудро расуђивао о том питању. Он називаше и сматраше Пелагија јеретиком, али исто тако он не одобраваше ни Августиново погрешно учење које пориче слободну вољу човекову, и које уствари води богохулству, јер окривљује Бога за вечну погибао неких грешника.
Од својих преподобних Отаца на Истоку блажени Касијан беше научио, а то и својим монашким искуством потврдио, да је за спасење човека неопходно потребна благодат Божја, али и слободна воља човекова, и намера и подвиг. Јер по речима Светих Отаца, благодат Божја, ако је и благодат (Χαρις = дар), ипак спасава оне који то хоће („η Χαρις καν Χαρις η, τουςςεθελοντας σωζει“). Taко преподобни отац наш Касијан научи и утврди браћу своју правој вери Светих Отаца, док јеретичко учење Пелагијево би осуђено, а заблуде Августинове одбачене од стране Православне Цркве[13].
Преподобни Касијан беше заиста образац врлина и извор монашког духовног искуства. И кад је ћутао, и кад је говорио, блажени је био наук и савет. Он беше у највећој мери простосрдачан и разборит (διακριτικωτατος), тако да га преподобни и свеблажени Јован Лествичник хвали у својој речи о послушању.
Пошто преподобни Касијан на тако свет начин проведе живот, и достиже до потпуног бестрашћа, и заблиста даром пророчким, и у свему се показа велики, отпутова у миру ка Господу, 435 године. И би поштован као светац од свих, и на Истоку и на Западу. Свете мошти његове почивају у њиме основаном манастиру св. мученика Виктора код Марсеља.
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ
КACИJAНA КИПАРСКОГ
 
У месту Авдиму на Кипру живео и подвизавао се овај преподобни, непознато када. Кипарски хронографи спомињу и тачно место његовог уснућа, као и његово празновање у Авдиму последњег дана фебруара[14].
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ
ЛАВА
монаха Кападокијског
 
Подвизавао се у оази у време цара Тиберија. Био родом из Кападокије. Спомиње се у Лугу духовном.
 
СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
ГЕОРГИЈА ИСПОВЕДНИКА
епископа Девелта
 
Живео у седмом веку и као епископ града Девелта борио се против јереси монотелитске. Проповедао Православну веру у Господа Христа у двема природама и двема вољама, и утврђивао народ у вери Светих Отаца.
Многе муке и бијења претрпео од Скита.
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ
ЈОВАНА
названог Варсануфије[15]
 
Пpeпoдобни Јован беше родом из Палестине. Он се крсти кад му би осамнаест година, и одмах се замонаши, и стаде се обучавати подвижничком животу. Када се прочу због свог веома врлинског живота, он би изабран за архиепископа у Дамаску[16]. Пошто проведе неко време као архијереј, и увиде да је изгубио корист монашког живота, он тајно напусти епископију и Дамаск, и отпутова у Александрију под именом Варсануфије, да га тамо неко не би распознао. Из Александрије пак оде у Нитријску пустињу као један од убогих просјака, и поклони се игуману, молећи га да га прими да служи старцима. Игуман га прими, даде му монашку одећу, и он служаше братији по вас дан, а ноћи провођаше на молитви без спавања. Сваког јутра пак он је узимао из свих келија тикве и крчаге, ишао на реку, доносио воду, и остављао суд пред келију свакога старца.
Беше тамо један монах оскудан умом. Он многе пакости чињаше светитељу, називајући га разним погрдним именима и просипајући помије на њега. Устo га и ђаво нахушка, те пробуши зид од келије његове, и леваше мокраћу на његову рогозу, због чега је увек смрдело. Када игуман сазнаде за то, дозва оног брата и хтеде да га казни. Али Варсануфије паде пред ноге игуману, сузама их квасаше, бацајући кривицу на себе, и говорећи: Ја противречим брату, те га изазивам на гнев, зато му опрости Господа ради! И тако избави од казне онога брата.
Затим би препознат од преподобног Теодора Нитријског. Онда он напусти пустињу и побеже у Египат. И тамо доби дар прозорљивости, да је и помисли људске знао. Цркву пак ослободи од јеретика, и многе душекорисне књиге написа. Њега, заједно са другим епископима, извести цар Лав (457-474 г.), о мученичкој смрти светог Протерија, патријарха александријског[17]. Око године 457 усну преподобни с миром у Господу нашем Исусу Христу, коме са Оцем и Светим Духом част и слава вавек, амин.
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ
КАСИЈАНА
посника и затворника Печерског
 
Молитвом умиривао нечисте духове и нагонио их да признају да се боје Печерских подвижника. Скончао мирно у 12. веку. Мошти му почивају у Теодосијевој пештери у Кијеву.
 
Молитвама Светих Твојих, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас! Амин.
Недеља, 1/14 јули 1946. год. На св. бесребренике Козму и Дамјана, Манастир Суково.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Галија је данашња Француска. Прованса је област на југу Француске, око града Марсеља, близу Средоземног мора. По некима св. Јован Касијан (који се у неким Синаксарима назива и Римљанин) би рођен у Малој Скитији (данашња Добруџа). Боландисти пак и други историчари доказују да је рођен у Прованси близу Марсеља.
  2. У овај Витлејемски манастир настанили су се нешто касније (око 385 г.) два друга ученика монаха са Запада: блажени Јероним, родом из Далмације, и Руфин, родом из Аквилеје (данашњи Трст). Бл. Јероним се спомиње 15 јуна.
  3. To cu књиге преподобног Касијана зване Разговори Отаца (Conlationes Patrum), које садрже подвижничке разговоре египатских отаца. Тих разговора има 24 на броју, и од њих су многи преведени на грчки (а и на руски) и налазе се у „Евергетиносу“. Каснији Св. Оци препоручивали су ове Разговоре монасима за читање, јер они садрже веома душекорисне поуке.
  4. Теофил – архиепископ александријски од 385-412 год.
  5. Ориген – знаменити и врло учени богословски писац и философ III века (185-253 г.), родом из Александрије. Поред многих заслуга имао је и многа погрешна учења, од којих су нека (о души, анђелима, о апокатастази) касније изазвала велике спорове међу монасима у Египту и Палестини. Оригенове заблуде осуђене су на Петом Васељенском Сабору 553. год.
  6. Св. Јован Златоуст – архиепископ цариградски од 397-407 године. Његов спомен празнује се 13. новембра.
  7. Владао од 395 до 408 године.
  8. Инокентије I – епископ римски од 402 до 417 год.
  9. Св. Лав I епископовао у Риму од 440 до 461 год.
  10. Ово би касније, око 429-430 године, када преп. Касијан живљаше у Марсељу. Њему се св. Лав обрати с молбом да напише књигу против Несторијеве јереси, што преподобни и учини, написавши седам књига: О оваплоћењу Господњем против Несторија. Ово дело, као и остала дела преп. Касијана, налази ce у Migne-a: Patrologia Latina, t. 49-50, a постоје и многа друга новија издања и преводи.
  11. Ова књига преподобнога има 12 поглавља, од којих прва 4 говоре о правилима и уређењу општежића, а осталих 8 поглавља говоре о борби са осам главних страсти, а то су: угађање стомаку, блуд, грамзивост, или среброљубље, гњев, жалост не по Богу, мрзовоља, славољубље и гордост. Ових 8 поглавља преведено је и на грчки, словенски и руски, и налазе се у „Добротољубљу“.
  12. Бл. Августин – знаменити богословски писац и философ Западне Цркве. Био епископ у Ипону у Северној Африци од 395-430 год.
  13. Између многих других својих заблуда и јереси Латини имају још и ту заблуду да сматрају и данас преподобног Касијана за тобожњег „полу-пелагијанца“! Тако су се према њему односиле и неке римске папе (Геласије I, 492-496 г.; Бонифације II, 530-532 г.), док други између њих, као што је био св. Григорије Двојеслов (590-604 г.), сматраху га за светога. За нас Православне преподобни Касијан је био и остао потпуно православан, веран учењу Светих Отаца, и особито веран учења свог великог учитеља Св. Јована Златоуста.
  14. Један препод. Касијан Кипарски признаје се 15. септембра. Можда се ради о истом светом.
  15. У неким Синаксарима стоји: Варсос (или Варисус), епископ дамаски.
  16. Дамаск – главни, најбогатији град Сирије, један од најстаријих градова у свету; лежи на североистоку од Палестине, на реци Баради, која протиче кроз њега, у прекрасној и плодној равници, крај источног подножја Анти-Ливана.
  17. Св. Протерије – патријарх александријски од 452 до 457 године, када је мученички пострадао од јеретика Монофизита. Његов спомен слави се 28. фебруара.

Један коментар

  1. Св. Теодоре моли Бога за нас !

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *